arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Kaкo су рушили зajeдницу

22. August 2017.

‘Нoвoсти’ дoнoсe историјске извoрe o рушeњу прaвoслaвнe црквe Прeсвeтe Бoгoрoдицe у Глини, лoкaлитeтa нa кojeм je 1941. пoчињeн пoкoљ нaд српским стaнoвништвoм. ‘У ту су сврху дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви’, пoсвjeдoчиo je 1944. Aнтe Шeшeрин Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je

Лука Вукадиновић: Србин и Косово

21. August 2017.

Поље новог рођења, поље страдања, поље мученика. Поље а на пољу јама. Рака пуна страдалника, пуна синова и отаца. Гробница нових војника, нових угодника. Рана Србинова, урођена жеља и последња нада. Земља монаха, Србинова Света земља. Гробље Србиново ђе историја породице спава. Авлија Србинова и кућа Србинова, најсветији дио земље Српске. Крваво поље Србиново постало је поље од отаца, изгубљена снага Србинова вјеру губи одруче се царства. Земља без земље ђе звона буде сатрапе и крвнике. Земља крвава и земља света, земља судбине изгубљене, судбине непознате. Брана историје и граница живота, потоња и прва жеља Србинова. Обећана земљо Србинова, твоји Срби дадоше те лако. Сузо Србинова и кућо Србинова, није

Парастос страдалим цивилима Цапрашких села на Банији 1991. године

20. August 2017.

УДРУЖЕЊЕ ЗАВИЧАЈ -БЕОГРАД  и КООРДИНАЦИЈА УДРУЖЕЊА ИЗБЕГЛИХ  И РАСЕЉЕНИХ У Р.СРБИЈИ       Удружење избеглих, расељених и досељених лица ,,Завичај”-Београд и Координација Удружења избеглих и расељених у Републици Србији, организују поводом 26 година од страдања невино убијених цивила у Цапрашким селима на Банији 1991 године, Парастос у Храму светих праведника Јоакима и Ане у Калуђерици 20.08.2017 са почетком у 11 часова. Позивамо све патриоте и патриотске организације и представнике институција да дођу и одају пошту невиним жртвама  

Будо Симоновић: Крв, светлост и тама

19. August 2017.

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину саговорника, Фондација Пријатељ Божји додатно представља појединачним видео записима. Будо Симоновић, књижевник, новинар публициста, аутор књиге “Огњена Марија Ливањска” говори о злочинима над Србима Ливањског поља. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама

Предраг Лозо

Предраг Лозо: Увођење „хашке историје” – наставак рата у мирнодопским условима

19. August 2017.

Народ на овим просторима је навикао да „историју пишу побједници”, па је тако тема наметања уџбеникaȃ историје од стране федералног Сарајева много озбиљније питање него што се то, на први поглед, чини. Са овом оцјеном слаже се и саговорник Српског кола историчар Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он каже да најава увођења „хашке историје” у уџбенике у Кантону Сарајево представља наставак остваривања ратних циљева мирнодопским средствима и да то нема никакве везе са историјском науком. – Правдајући се „врућим балканским главама” историчари из федералног Сарајева призивају хашку верзију историје у уџбеницима, заборављајући да је и она пристрасна и нетачна. Нисам сигуран да господа из Сарајева

Фото: CC0

Опасан план: Сарајево гура Босну у НАТО — окупацијом Српске

18. August 2017.

Циљ је да НАТО, књижењем војних објеката на БиХ, заузме важне тачке у Републици Српској, па и у самој Бањалуци и да се на тај начин српски народ на силу гурне у наручје Северноатлантске алијансе. Одлука Апелационог већа Уставног суда БиХ коначна је и на њу више нико нема право жалбе — војни објекат Велики Жеп у Хан Пијеску мора се укњижити на име БиХ, уместо као што је до сада било, на име Републике Српске. Књижење перспективне војне имовине, оне војне имовине која је потребна за функционисање Оружаних снага БиХ (неперспективна војна имовина већ је укњижена на ентитете), последњи је корак који се захтева за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО (МАП). Из Федерације БиХ, као и од функционера централних власти

Опроштај од једне личке баке

18. August 2017.

– Шта пише овдје? – Не знам, дијете моје, ја не знам читати. – А зашто, баба? – Нијесам ишла у школу због рата. – Хоће ли тако бити и са мном? – Ма, неће – одговорила је брзо и одлучно као што се одговара када се жели избјећи неизбјежно. Бар ријечима… Присјетила се потом момента када су јој усташе убиле оца – обичног српског селјака који је имао добре волове, а партизани јединог брата – четника. Остала је тада са мајком и 6 сестара. – Валјда неће – промрмлјала је себи у браду не желећи да дијете које тек упознаје свијет оптерећује прошлошћу за коју је вјеровала да је

strahinja-zivak.jpg

СТРАХИЊА ЖИВАК – ЖИВИ ДА БИ СВЕДОЧИО!

18. August 2017.

Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Маjка Босиљка бринула jе о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети животе моjих синова- каже Страхиња Живак Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала jе до сада у девет књига. Неке су преведене на више светских jезика. У свом граду Страхиња jе жива легенда. И не постоjи Србин у Босни и Херцеговини коjи ниjе чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алиjине казамате, и у jедном од наjгорих мучилишта Централном затвору, сазнао jе да су му, бранећи огњиште, убиjена двоjица синова. От туге његовоj супрузи,

У Београду су данас положени вијенци и одата почаст поводом обиљежавања 76 година од злочина који су у Другом свјетском рату починиле окупационе снаге које су на стубове јавне расвјете на Теразијама објесиле петорицу Београђана, оптужених за пружање отпора.

Обиљежено 76 година од злочина над цивилима на Теразијама

17. August 2017.

У Београду су данас положени вијенци и одата почаст поводом обиљежавања 76 година од злочина који су у Другом свјетском рату починиле окупационе снаге које су на стубове јавне расвјете на Теразијама објесиле петорицу Београђана, оптужених за пружање отпора. Државну церемонију одавања почасти предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић, а у име Скупштине града Београда, на Споменик објешеним родољубима на Теразијама вијенац је положио члан Градског вијећа Стево Таталовић. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Негован Станковић рекао је новинарима да је Влада Србије максимално посвећена достојанственом сјећању на све учеснике и догађаје из своје историје. “Данас обележавамо

Каплан: Србија је фактор нестабилности јер има интересе и изван својих граница

13. August 2017.

Ако се за неку књигу може рећи да су је читали готово сви који су се у Америци деведесетих бавили нашим регионом, укључујући председника Била Клинтона, онда је то бестселер „Балкански духови” Роберта Каплана. Једна од најутицајнијих књига о рату у Босни постала је књига која уопште није била о рату нити само о Босни. Настала је на основу Каплановог новинарског истраживања у југоисточној Европи крајем осамдесетих и ниједан издавач није био заинтересован да је штампа све док није избио сукоб у Југославији. „Њујорк тајмс” је сврстао овај наслов међу најбоље наслове објављене у 1993, док је часопис „Форин полиси” уврстио Каплана у сто најважнијих светских мислилаца. Аутор је 30

Светозар Црногорац је на почетку говора нагласио да се обраћа у своје лично име, а не у име Клуба Гачана у Београду

Светозар Црногорац: Командант Милорад Поповић је симбол херцеговачког витештва

12. August 2017.

Сви смо ми  дошли са осећањем велике туге, због свега трагичног што се дешавало овде посебно априла 1942. Године. Дошли смо због осећања поноса и части на команданта првог херцеговачког или Невесињског корпуса Милорада Поповића. Дошли смо са осећањем жаљења због терора и патњи кроз које прошла породици Поповић, али и радости што јој је Бог дао снаге да се обнови  и воље да свакако уз много одрицања и муке изгради овај лијепи храм. Питам се колико би данас било Поповића да није било оне потпуно непотребне априлске и других несрећа током другог светског рата. Мислим  и осећам да  ови људи очекују да после 75 година њима јасно и гласно

Догорело: Шта Срби морају одмах да бране да би опстали

12. August 2017.

Ако је циљ Декларација о опстанку српске нације да сачувамо шта се сачувати може, онда би требало да се у томе угледамо на Американце и Европљане, који, по истраживању, на прво место када је у питању национални идентитет стављају језик. Чак и испред места рођења, вере и културног наслеђа. Српски језик говори око 12 милиона људи у источној и централној Европи, не рачунајући матичну државу Србију. Овај податак, иако није званично регистрован, збир је добијен на основу пописа који је у већини држава бивше СФРЈ обављен 2011. године. Према тим подацима, на пример, у Црној Гори, српски језик говори 42,88 одсто становништва, док црногорски 36,97 одсто. У Босни и Херцеговини — у федералном делу око 35 одсто становништва говори српски,

Зашто се на усташе не вреди жалити Западу?

11. August 2017.

ЉУБАН КАРАН Усташе биле претеча шуровања западних служби и њихових влада са терористичким организацијама Ако рехабилитацију усташког покрета прећутно али снажно подржавају САД, ЕУ и Ватикан, а супростављен му је само српски корпус из Србије и Републике Српске, наша процена мора бити реална – усташки покрет ће у потпуности бити рехабилитован и то у краћем року него што било ко очекује. Када оптужујемо нову независну Хрватску за рехабилитацију усташког покрета, потпуно смо у праву, само што смо сметнули с ума да се Хрватска у односу на Запад последња укључила у овај прљави посао. Укључила се здушно, искрено и без страха од одговорности, зато што су водеће западне земље тај процес

Приче из Великог рата: Е, нека си ми сине, жив и здрав, ја сам ти отац

11. August 2017.

Стигао сам једне кишне ноћи тачно четири године и три месеца после одласка у рат. Више и не знам где све нисам војевао и то је дуга и замршена прича. Друмови су били мрачни и каљави, а моји Ковачевци сасвим пусти, у згаришту, затрвени. Идем, идем, опрезно, али ниоткуда гласа. Нигде живе душе. Чак и псе рат истребио и затро. Нема ни њихова лавежа иза срушених тараба… У исцепаном шињелу који сам пронео кроз све битке Солунског фронта, покисао и заморен, лагано сам се кретао кроз село, у коме сам се родио, одрастао и заметнуо своје кућно огњиште. Познавао сам сваку капију, свако дрво и тарабу, али никада, у рату,

Kњижeвнa критикa: O Стeпинчeвoj сaвjeсти

11. August 2017.

Хубeрт Бутлeр, ‘Бaлкaнски eсejи’ (с eнглeскoгa прeвeли Хaнa Двoрник и Срђaн Двoрник; Фрaктурa, Зaгрeб): Присилнo прeкрштaвaњe и нaдбискуп Стeпинaц у Бутлeрoвим eсejимa зaузимajу срeдишњe мjeстo Биoгрaфиja Хубeртa Бутлeрa (1900 – 1991) oдгoвaрa прoфилу интeлeктуaлцa кojeг сe у држaвoтвoрнoj тeрминoлoгиjи уoбичaвa звaти ‘приjaтeљeм Хрвaтскe’. У прeдгoвoру ‘Бaлкaнских eсeja’ Chris Agee истичe кaкo je сaвршeнo jaснo дa je ‘jeдaн oд нajбoљих ирских књижeвних умoвa двaдeсeтoг стoљeћa’ имao ‘oсoбитo вeлику љубaв прeмa Хрвaтскoj’. Ирaц пo рoђeњу, oдгojeн и фoрмирaн нa Нoвoм зaвjeту, Бутлeр je срeдинoм тридeсeтих гoдинa живиo с породицом у Зaгрeбу и тeчнo гoвoриo хрвaтски, oднoснo српскoхрвaтски jeзик. Kao ирски нaциoнaлист пoкaзивao je симпaтиje прeмa мaлим нaрoдимa кojи сe бoрe зa сaмoстaлнoст, кao ирски прoтeстaнт свoj je пoлитички

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА