arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ubojstva.jpg

Чавашки злочин није почињен у моје име

На данашњи дан, 11. августа 1941. догодило се једно од најтежих страдања на подручју Попова поља. Усташе су побиле 101 становника овдашњег села Чаваш. Побили су све које су нашли! Хроничари кажу да су око 4 сата ујутро опколили село, похапсили Србе и потјерали их у поље у јаругу Подваље. Покосили су их све из непосредне близине ватром из пушака и из пушкомитраљеза. О гнусноћи тога злочина довољно говори чињеница да су међу страдалима били махом старци, жене и дјеца. Било је двоје дјеце старо пет, односно шест дана. Међу страдалима су биле читаве породице од пет, шест, седам па чак и девет чланова. Премда сваки злочин има своју развојну

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30. Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. Извор: СРБИ – НАРОД ЖИВИХ Чавашки злочин није почињен у

Весна и Радмила не верују да су их пријатељи из Книна заборавили Фото: Дејан Божић / РАС Србија

22 године траже пар из Книна: “Побегли су са своје свадбе без ичега, а нама су оставили све што су имали”

“Тражим породицу која је у избегличкој колони 1995. боравила два дана у Трну код Лакташа: супруг Милорад са супругом у деветом месецу трудноће.” Овај апел Весна Благић Тарабић из Лакташа, код Бањалуке, већ трећу годину за редом, у данима сећања на погром крајишких Срба, објављује на друштвеним мрежама. До сада је потрага била неуспешна, али Весна се нада да ће ове године бити боље среће, јер је, захваљујући пријатељима из Новог Сада, њен статус на Фејсбуку подељен више од 700 пута. – Желимо да се после толико година сретнемо у другачијим околностима и пријатнијем амбијенту. Желимо знати да су живи, здрави и срећни и желимо упознати њиховог дечака или девојчицу,

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић ”Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

др. Ђуро Затезало

Умро је др Ђуро Затезало

Затекла нас је тужна вијест да је несрећним случајем живот изгубио др Ђуро Затезало, историчар који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у вријеме постојања НДХ, посебно оним на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг. Према још увијек незваничним информацијама, у суботу 05. августа угушио га је дим током спаљивања корова код његове родне куће у Доњим Дубравама. Његово тијело је нађено дан касније усред потпуно изгорјелог подручја. Како јављају загребачке Новости : “Oкo кућe je избиo пoжaр, a вaтру je Зaтeзaлo пoкушao сaм гaсити и нaшao сe oкружeн вaтрoм и димoм. С oбзирoм нa свoje здрaвствeнo стaњe и вeлику врућину, oвaкви случajeви нeсрeтних стрaдaњa нису риjeткoст.” Сахрањен је 10. августа 2017.

Српскe кућe зa oдмoр

Зaкoнoм o пoрeзу нa нeкрeтнинe пoсeбнo би сe удaрилo пo избjeглим Србимa из Хрвaтскe, кao и бившим српским пoврaтницимa у Хрвaтску кojи су нa oснoву Зaкoнa o прeбивaлишту изгубили прaвo прeбивaлиштa, a кojи би свoje дeвaстирaнe кућe трeбaли плaћaти пo скупљим и вишим кoeфициjeнтимa кућa зa oдмoр Пoлитичку игру у кojoj су сe пoтписивaлe прoтeстнe пeтициje и трaжили oдгoвoри je ли нoви пoрeз нa нeкрeтнинe, кojи je трeбao ступити нa снaгу првoг дaнa 2018., нoви нaмeт грaђaнимa Хрвaтскe или тeк зaмjeнa зa дoсaдaшњу кoмунaлну нaкнaду, oдлучиo je прeрeзaти прeмиjeр Aндрej Плeнкoвић и зa дoглeднo вриjeмe исти oдгoдити. Пoрeз je изглaсaн у Сaбoру joш лaни у прoсинцу, a нaдлeжни министaр финaнциja Здрaвкo Maрић брaниo гa

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941.  Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

Без тог крша и голог камена, нити могу, нити хоћу

Очеви родитељи, моји баба и деда. Обоје стари преко 75 година, обоје својим животом сведоче тешку судбину Босанских Срба и нарочито Босанске Крајине у 20. веку. У Другом светском рату, као деца, у мајчином наручју су бежали од усташког ножа и немачких митраљеза. Очеве су им убиле усташе. Ујаци, стричеви и сви војно способни рођаци су погинули борећи се што у партизанским, што у четничким јединицама. После рата су тешком муком преживљавали и успели да отхране петоро деце, мог оца и још четворо њих. У последњем рату у БиХ , октобра 1995, доживели су “Олују” после “Олује”, када су здружене снаге АрБиХ, ХВ и ХВО силовито напале српске положаје што

Пребиловчани су људи са највећим срцем

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

Београд - парастос страдалим Ливњацима

У Београду служен парастос страдалим Ливњацима

У недељу 6. августа 2017. године, у цркви Св. Марка у Београду служен је парастос свим Ливањским Србима побијеним у лето 1941. године од стране усташа, као и онима страдалима током последњег рата 1992-1995 године. Помен страдалима су служили отац Мирко Јамаџија, бивши парох лијевањски, и ђакон Радомир Врућинић, родом из Губера код Ливна. И поред велике врућине, у заједничком молитвеном сећању окупило се око 50 верника, потомака страдалих. У својој беседи, отац Мирко се осврнуо на чињеницу да се ових дана сећамо великог страдања не само српског народа у Ливну и Ливањском пољу, већ и у Крајини и многим деловима Босне и Херцеговине, али да признање и покајање за

Делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем положила је цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба.

Обиљежено 76 година од усташког злочина у Гаравицама

Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација и удружења која баштине антифашизам обишли су данас хумке, запалили свијеће и положили цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланици Бранислав Бореновић и Владо Глигорић у име Народне скупштине, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић, представници Скупштине Војводине. Вијенце су у Гаравицама положили и представници Борачке организације Републике Српске, Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941” и Завичајног удружења “Уна”, града

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Пребиловци данас свједоче радост живота, а не смрт (ВИДЕО)

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици. Владика Атанасије је у својој бесједи рекао да су Пребиловчани два пута страдали – први пут 1941. када су су поубијани, а потом 1992. када су и мртви опет убијени и када су њихове кости миниране. “На овом мјесту се морамо учити љубави, вјери и жртви, јер је то суштина православља. Морамо бити бољи и достојни своје традиције и својих предака”, рекао је владика Атанасије. Он је

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ЈАХУРА: СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ВАЖНО ЗА СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ

Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту. “То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске треба тражити да се оскрнављена стратишта обнове и ставе под заштиту”, изјавио је Јахура Срни. Јахура је рекао да сваког дана, а не само 6. августа, треба понављати да је над српским народом у Херцеговини, као и цијелој територији НДХ у Другом свјетском рату почињен геноцид, посебно јер се Србима, који су у 20. вијеку поднијели огромну жртву, више од

Истина о страдању: Ђурђица Поповић

22 године од погрома Срба у “Олуји”: Памтимо збегове и јаме

Са само девет година осетила је сав бесмисао рата и мржње према другом народу. Само зато што је била Српкиња нашла се у збегу од 200.000 Крајишника који су августа 1995. године спасавали главе. Ђурђица Поповић данас има 31 годину. Економиста је и ради, а јавност ју је упамтила када је пре две године на мосту Рача изговорила да се “тих дана, нажалост, нису бројали дани, већ изгубљени људски животи”. Ђурђица Поповић данас има 31 годину. Економиста је и ради, а јавност ју је упамтила када је пре две године на мосту Рача изговорила да се “тих дана, нажалост, нису бројали дани, већ изгубљени људски животи”. На мосту који спаја

Сад све то запали! + ФОТОГАЛЕРИЈА

Активисти и репортери присјећају се за Новости како је изгледао терен након ‘Олује’: Оно што је било на све стране биле су спаљене куће. Оне су биле посвуда, као и они ружни натписи ‘Заузето – Хрват’ и слично. Налазили смо и мртве људе. Неке од њих смо покапали, зато што је постојала бојазан да ће службени органи прикрити лешеве Дa je Фрaњo Tуђмaн жив, сигурнo му сe нe би свидиo пoдaтaк дa сe у зaдњих нeкoликo гoдинa из Kнинa исeлилo oкo пeт тисућa грaђaнa. Вeлик брoj њих су Хрвaти пoриjeклoм из Бoснe, кojи су нa пoдручje Kнинa дoшли нaкoн oпeрaциje ‘Oлуja’, у склoпу вeликoг прojeктa ‘хумaнoг прeсeљeњa’. Tуђмaн нe би биo нимaлo

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.