Прошло више од четрдесет година откад је Љуба Коњикушић, по роду Лалић, кренула испод Динаре и станила се у Банатском Деспотовцу, а још јој војвођанска равница тијесна и сјета јој почине на ведро чело чим се спомене родни крај. Не вежу је за њега ведре успомене и радости младалачке но туга бескрајна и голема трагедија и неизмјерне патње које је претрпјела, али свједно — глас јој лако задрхти чим се спомене Ливно и родни Рујани. И управо то што је као седамнаестогодишња дјевојка преживјела љета 1941. неизбрисиво се урезало у сјећање и о томе говори као да се збило јуче. Није у потпуности сачувала чак ни говор роднога краја, онај

Дан уочи славе цркве Покрова Пресвете Богородице, у суботу 13. октобра, у Доњим Рујанима крај Ливна окупио се верни народ овог села заједно са православним Србима који су пристигли из свих крајева Ливањског поља, од Ливна до Босанског Грахова. Усталио се већ годинама уназад овај леп обичај да се састају о Покрову Пресвете Богородице баш ту, да макар тог дана удахну животу у ово страдално село, његов храм и заједно прославе његову славу. Овогодишње сабрање је ипак било посебно по томе што је, након десет година обнове која је трајала са прекидима, дошао тренутак да се освети овај храм. Стотинак окупљених верника дочекало је свог владику, Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког

У потрази за подацима о усташком геноциду над српским народом у Ливну и околини у прољеће 1941. године, на Илин дан, 2. августа 1990, стигао сам у село Губин на краjњем сjеверо-западу Ливањског поља. Ту jе тада живjела седамдесетогодишња Сава Марчета – Козомара – Петровић, jедна од четрнаесторо преживjелих из jаме Равни долац на Динари, жена коjа jе, како jе већ описано, иако у поодмаклоj трудноћи, издржала пад у jаму са висине од близу педесет метара, преживjела у њоj мjесец и по дана и потом, три мjесеца пошто jе извађена из jаме, родила близанце… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. августа 2017.

Учешће српског народа пореклом из Кантона 10 (општине Ливно, Грахово, Дрвар, Гламоч, Купрес и Дувно) на општим изборима у БиХ је од великог значаја за опстанак нашег народа на подручју овог кантона. Једино учешћем на изборима можемо осигурати већи број истинитих представника српског народа у кантоналној скупштини, влади, и осталим органима. Једино ако изгласамо праве представнике нашег народа у кантоналне институције можемо очекивати да ћемо имати коме да се обратимо ако у нашем селу треба насути или асфалтирати пут, обновити коју кућу, довести струју, обезбедити здравствену заштиту, па и запослење младих људи. Због свега овога, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са другим завичајним удружењима из нашег кантона, још једном