arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Позив на Ливањско вече у Београду, 12. марта 2016.

Ливњаци, некадашњи становници града и села Ливањског поља, пријатељи, рођаци… Ако сте се пожелели прича о родном крају, комшија и школских другова које дуго нисте видели… дођите 12. марта ове године на Ливањско вече забаву и дружење у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, у ресторану „Ваша трпеза“ са почетком у 19 часова. Конзумација за вечеру и пића је 1000,00 динара по особи, а уплату можете извршити на рачун: 160-380800-45, са позивом на број 1203. У ову цену је укључена пуна вечера (мезе, предјело, роштиљ, дезерт) и пиће (алкохолно и безалкохолно). Ресторан „Ваша трпеза“ налази се на Бановом брду, у улици Шумадијски трг 1. За више информација позовите Николу Петровића +381

sabranje-062.jpg

Видео: Сабрање на Козари 2014.

У организациjи УГ Јадовно 1941. Бања Лука – Београд и РО породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Р. Српске на легендарноj Козари у периоду 03-05. октобра 2014. године одржано jе прво Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава у ХХ виjеку. У току три дана учесници из Србиjе, Републике Српске и Хрватске имали су прилику да представе своjе организациjе и узму учешће у пленарном раду Сабрања. Одржано jе предавање из области историjске науке, културе сjећања и меморализациjе. Учесници су имали прилику да погледаjу и два документарна филма на тему страдања Срба у Другом свjетском рату. Преко двадесет организациjа и поjединаца на краjу Сабрања потписало jе Протокол о сарадњи

26. април 2014. - промоција петог издања књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска | 26. april 2014. - promocija petog izdanja knjige Buda Simonovića, Ognjena Marija livanjska

Бањалучка промоција петог издања књиге Огњена Марија Ливањска

У  суботу 26. априла 2014. у 18 часoва, у КЦ Бански Двор, у Бањалуци одржана јепромоција петог издања књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска.   На промоцији коју је водила Гордана Достанић, поред аутора, о књизи и злочинима над српским народом у Ливањском пољу и широм Независне Државе Хрватске, говорили су : др СрђаТрифковић, др Душко Певуља и Предраг Лозо. Идеологија која је изродила страшни злочин има своју дубоку генезу која се формирала вијековима. Историјски аспекти развојних процеса који су кулминирали страшним злочинима у НДХ, попут оних у ливањском крају, детаљно  су презентовани од стране др. Срђе Трифковића. О Контекстуализацији историјских процеса кроз животни тренутак 1941. године, а све кроз материју

budo-u-jami.jpg

Није било случајно

 Не могу рећи  да се ова књига догодила случајно. Захваљујући мојим другарима са студија Слобу Радановићу,  Биљани Радети, Ратку Шавији, Тому Белензади, Душану Маријанцу и другима, још прије више од четрдесет година сам  сазнао понешто о страхотама усташких покоља у Ливну, Гламочу, Дувну, Купресу, Бугојну… Већ од тада је у мени почела да тиња жеља да о томе што више сазнам, па нешто и напишем, поготову откад сам се и професионално посветио новинарству. Прошло је тако четврт вијека и кад ми се учинило да ће и то бити једна од неостварених жеља, негдје у прољеће 1990. године, мој пријатељ и колега, познати новинар и уредник Никола Ивановић ми је испричао

ОПТУЖБА, АЛИ НЕ И СУЂЕЊЕ: Професор Светизар Буловић поводом првог издања књиге Огњена Марија Ливањска

Latinica Ово jе књига масовног свjедочења, снажна оптужба геноцида од приjе пола виjека. Оптужба али не и суђење. Књига ствара предоџбу античког театра у коjему дефилуjу људи фосилног изгледа, бивши људи, а опет препознатљиви. Има у њоj успjелих литерарних пасажа, правих приповjедачких мотива, али реалистичка казивања враћаjу нас у крваву збиљу, па читалац остаjе до краjа под jаком емотивном тензиjом. О геноциду над српским народом у прошлом рату се досад ниjе много писало. Поготову о злочинима у ливањском краjу… Кад jе риjеч о теми „каме и jаме“, обично се помисли на „Јаму“ Горана Ковачића. Ниjе случаjно да jе ово класично дjело нашег пjесника настало и промовисано баш на овом, ливањском

mile-radoja.jpg

А како гробове да замијенимо?

Све до 11. априла 1992. године, међу Србима у Ливну jе тињала нада да се зло неће поновити, да ће разум побиjедити и да ће се све ипак разминути на витлању  националистичким барjацима и проусташкоj галами, можда на диобама и сеобама, без крви и злочина. Тог дана jе, међутим, громовито одjекнула виjест да jе на путу Гламоч – Ливно, на перифериjи Гламочког поља, убиjен Србин, Ливњак, Миле Радоjа. Да све буде жалосниjе и парадоксалниjе, управо Миле Радоjа, педесетjедногодишњи електричар, стасита људина као од Цинцара одваљена, човjек  коjи се ниjе боjао по два ока у глави, много приjе осталих jе намирисао крв и осjетио да се рђави вакат примиче и то

ognjena_marija_livanjska.jpg

Дјеца нијесу крива

Упркос свему што jе доживио, упркос силним невиним жртвама и страхотама истребљења кроз коjе jе прошао, српски народ у ливањском краjу jе ипак остао вjеран светом завjету: ко тебе каменом, ти њега хљебом. Одрекао се освете, одрекао се закона зуб за зуб, главу за главу, одрекао чак и клетви и грких риjечи и смогао снаге за опрост. Можда jе у том погледу за илустрациjу наjупечатљивиjи проглас хрватском народу из 1944. године када jе почело свођење ратних рачуна и утврђивање колико jе ко окрвавио руке. Пошто у том прогласу има нешто свевремње, ваља га цитирати у цjелини:                                НАРОДИМА ХРВАТСКЕ                    Дошло jе вриjеме да поднесу заслужену казну сви они

ШУКЕРОВА ЉУБАВ

         Latinica И у ливањскоj котлини многа усташка злодjела ће вjероватно заувиjек остати непозната и неоткривена. Нека стога што ниjе остало свjедока, оних коjи би казали како jе било, друга стога што жртве о њима ни данас не смиjу или не желе да говоре. То jе посебно случаj са многоброjним силовањима и сличним бешчаћима коjа су усташе чиниле по српским селима над оно мало народа што jе неким чудом претекло и умакло испод усташког ножа. Сем онога што jе записао о грозоморним оргиjама кољача над дjевоjкама и младим женама у челебићкоj школи, посебно о судбини четири дjевоjке коjе су преживjеле покољ у школи а потом дочекале jош страшниjе муке и

 МИЛАН ВУЈАНОВИЋ - ТИТА: jедини jе умакао из пакла школе у Челебићу и то кроз оваj прозорчић

Пјесма Маркице Римца

Почетком jуна 1990. године у Челебићу сам срео и Милана Вуjановића, званог Тита. Ниjе говорџиjа и љепорек. Не би се рекло да га jе толико уморило бреме од седамдесет година коjе jош добро носи, а опет ниjе ни намћор и злоћа. Његови вршњаци и они коjи га боље познаjу кажу да ниjе такав био у младости, да jе заћутао и „своjу мисли“ од оне крваве Огњене Мариjе 1941. кад jе постао свjедок стравичног масакра у челебићкоj школи. Од тада не збори кад не мора, одговара углавном на питања, кратко, риjеч му дуката вреди. И некако неповjерљиво и сумњичаво — одмах се види да га jе змиjа за срце уjела: „Рат

ognjena_marija_livanjska.jpg

Огњена Марија Ливањска

Чланови удружења “Јадовно 1941.” су захвални господину Будимиру Симоновићу на његовоj доброти и спремности да без накнаде уступи удружењу право, да на своjим интернет страницама обjави диjелове садржаjа његове драгоцjене књиге “Огњена Мариjа Ливањска”. Књига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.