Ne može Žan Klod Junker da smiri antisrpsku histeriju u Hrvatskoj, ali mogu Ivica Todorić, Emil Tedeski i još nekoliko desetina hrvatskih biznismena, koji u Srbiji imaju preko 300 firmi Pismo pristiglo u Vladu Srbije, potpisano od strane Žan-Kloda Junkera, dotični verovatno nije ni video dok mu ga, u vidu aktivne diplomatske pošte, nisu stavili na sto. Njega je napisao službenik evropske administracije, relativno niskog ranga. Klasičan diplomatski rečnik, krcat opštim mestima i frazama. Nedostaje samo briga za crne rupe i efekte staklene bašte. Iznenađenje? Ne. Naivno je bilo očekivati od Evrope da javno kritikuje sopstveno čedo. Ni javno ni tajno. Ništa Hrvatska danas nije drugačija od one i onakve

Na strani Srpske su Srbija i Rusija. Da li je ta podrška dovoljna i ima li u njoj i dalje Dodika kao ključnog igrača? Znamo šta je Bajden u Beogradu rekao javno, pred kamerama, ali ne znamo o čemu su on, Vučić i Nikolić razgovarali u četiri oka, uslovno rečeno – tajno. Ne znamo šta je sugerisano, preporučeno, a šta prihvaćeno, gde je, na primer, u svemu tome Milorad Dodik, a bez njega kao teme ovi razgovori nisu mogli da prođu. Zbog čega Amerikancima smeta Dodik? Neposlušan je. Dodik je svojevremeno za Amerikance bio omiljeni lik među Srbima s leve strane Drine. Behu to oni dani kada je Mile predstavljao

Ako si spreman da nekoga udariš pedalj iznad, ili dva pedlja ispod pupka, onda budi spreman da takav udarac i primiš Zašto bi Srbiji i Srbima bilo dobro kad u Srbiji i kod Srba skoro pa ništa nije onako kako izgleda i kako se predstavlja. Ovde radikal nije radikal, liberal nije liberal, demokrata je najveći borac protiv demokratije, socijalista je sve samo nije socijalista. Isto važi i za savremene srpske antifašiste, samozvane, ove salonske, kafanske, za koje fašizam postoji jedino kod Srba i među Srbima. Za njih je srpski fašizam svako podsećanje na Nemanjiće, srednji vek, srpske ustanke, balkanske ratove, Veliki rat… Njima je dokaz srpskog fašizma svako mišljenje suprotno

Niko nije bezbedan, odbrane nema. Kako da se borite protiv čoveka opasanog eksplozivom, koji jedva čeka da umre? Kuda ovo vodi? Kad dođem u Beograd, imam osećaj da sam došao u oazu slobode, sve je drugačije, šetnja, atmosfera u gradskom prevozu, restorani, sedenje u bašti nekog kafea, sve. Ovo je, upoređujući Pariz sa glavnim gradom Srbije, negde krajem prošlog leta, izgovorio Beograđanin koji već tri decenije živi u Francuskoj. On kaže da je “zemlja slobode i jednakosti” poslednju godinu i nešto pretvorena u zemlju straha. Hodam gradom, dodaje, tako što mi je dete uvek do zgrada, a ja do ulice, za nedajbože. Uhvatio sam sebe, nastavlja on, pre dva meseca

Hoće li proći ideja da se na eks-ju prostoru donese zakon sličan onome koji je nekada branio lik i delo Josipa Broza Ovo parče Balkana, zvano eks-ju prostor, odavno ima svoje dogme, postavke političkog predznaka oko kojih se ne raspravlja, neupitnosti na nivou Isusovog vaskrsnuća ili Muhamedovog učenja. Mnogi se iz godina sopstvenog života sećaju božanstva zvanog Josip Broz. Svaka kritika Najvećeg sina bila je kažnjiva višegodišnjim zatvorom, po Zakonu o zaštiti imena i dela Josipa Broza Tita. Isto je bilo, razlika je samo u nijansama, sa Rezolucijom Informbiroa. Višegodišnji boravak na Golom otoku dobijao je onaj ko je makar i posumnjao u bezgrešnost stava KPJ naspram Rezolucije. Današnja dogma

Mariborom maršira 150 Srba, pod šajkačama, uz pratnju češke muzike, dok oficir Majster sanja severnu granicu države Slovenije DOK su poslednji ostaci nekada silne i moćne Austro-Ugarske monarhije nestajali u strašnoj i krvavoj sumaglici Prvog svetskog rata, kada je svima bilo jasno ko taj rat dobija a ko ga gubi, trećeg novembra 1918. godine, u četiri sata ujutro, major poražene vojske, Rudolf Majster, menja stranu i počinje s operacijom otimanja Maribora iz nemačkih ruku. Prethodnih dana stupio je u kontakt s nekoliko skupina Srba, pristigih u Sloveniju iz nemačkog zarobljeništva. Moli ih, i oni pristaju, njih 150, da u uniformama, obavezno sa šajkačom na glavi, marširaju mariborskim ulicama, uz pratnju

Kakve tvitove i saopštenja su razmenili glodur „Večernjih novosti” Ratko Dmitrović i članovi NUNS-a Žestoka tviter-rasprava između direktora i glavnog urednika „Večernjih novosti” Ratka Dmitrovića i pojedinih članova Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) toliko se zahuktala da ovo udruženje traži izjašnjavanje resornog ministra Ivana Tasovca. Ratko Dmitrović ne traži ništa. Osim što i dalje svojim tvitovima uzburkava NUNS-ovo članstvo koje ga optužuje za govor mržnje. Kako je sve počelo? Dmitrović se, komentarišući komemoraciju u Blajburgu kao jedini prostor kolektivne žalosti Hrvata, prisetio kako je još devedesetih „govorio i pisao da je Hrvatska neoustaška država” i da su ga zbog takvog stava „napadali jedino u Srbiji”. Kada ga je jedan od