Izgleda da su Sirijci i Iračani bili neophodni da bi prosečan Evropljanin video gde živi Ratko Dmitrović SUZAVCEM i vodenim topovima Evropa se brani od žena i dece. Sve što je decenijama predstavljano kao kolosalni uspeh čovečanstva, srušeno je na granicama Evropske unije. Evropa je ovih nedelja sve drugo samo ne ono zbog čega je stvorena. Ceo Stari kontinent plakao je pred jezivom fotografijom mrtvog Sirijca, petogodišnjeg Ajlana Kurdija, snimljenoj na turskoj plaži nedaleko od Bodruma, a samo desetak dana kasnije ista ta Evropa pendrečila je njegove najbliže rođake, na granici Mađarske, ne dozvoljavajući im da uđu u izabranu, bogomdanu oblast zvanu Evropska unija. Britanski političar, Piter Baklič, veli da

Šta se krije iza ubrzanogpribližavanja Vatikana i Srbije, i šta to jednima i drugima može da donese    Ratko Dmitrović OD vremena uspostave Vojne krajine (17. i 18. vek) nisu se, kao ovih godina, na Balkanu tako približili i poklopili interesi dveju hrišćanskih konfesija; katoličke i pravoslavne. U pravoslavlju neki to označavaju kao “jezivi ekumenizam”, drže da je u pitanju izdaja unutar Srpske pravoslavne crkve, lagano otklizavanje u zagrljaj Vatikana i postepeni prelazak na katoličanstvo. O čemu se radi? Mali je, suviše mali ovo prostor da bi se situacija najpre iznela na nivo makar površnog razumevanja, a potom tražio odgovor zbog čega je Vatikanu Srbija odjednom ovoliko važna, odnosno otkud

Šta se krije iza suza koje svet roni nad slikom mrtvog deteta, snimljenog na jednoj turskoj plaži Ratko Dmitrović Svetom vladaju novac, zlo i laž. Ponekad, kad već gasne nada, bukne neodbranjivom snagom ono što zovemo božijom pravdom, dobrom, ljudskošću, ono što na kraju ovu planetu još uvek održava u životu. Tada se trojstvo mraka povuče u senku, čeka i ubrzo vraća na scenu, još jače, bogatije, bestidnije. O čemu ja to? Svet je šokiran strašnom fotografijom mrtvog trogodišnjaka kojeg je more izbacilo na jednu plažu turske obale. Kao da spava; glava na strani, opružene noge i ruke s prstićima podignutim nagore. Baš kao da spava. I tu, na pesku

Šta sadašnjem režimu u Beogradu daje snagu, i obavezu, da prekine s decenijskim ćutanjem o uzroku rata devedesetih Ratko Dmitrović Ako ipak pristanu, a pristaće jedino pod pritiskom Nemačke, Hrvati će tražiti, realna je pretpostavka, da se kao dan sećanja uzme dan pogibije Josipa Jovića, na Plitvicama, možda neki datum u vezi s Ovčarom, operacijom Vukovar, dan pogibije redarstvenika u Borovu… Bošnjaci od Srebrenice odstupiti neće i nema te sile koja može da ih pomeri. Pre toga, Izetbegović se već izjasnio, Srbija mora da prizna “agresiju na Bosnu i Hercegovinu”. Da, reč je o inicijativi Aleksadra Vučića da se utvrdi dan sećanja na sve žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije,