Колумнисти Архиве - Page 29 of 56 - Јадовно 1941.

Streljanje omladine u logoru Sajmište, od strane nemačkih vojnika, 1943.

Helsinški odbor Srbije želi staviti hipoteku Srbiji, amnestirati Hitlera i Pavelića ?

27. May 2017.

Novinarka „Slobodne Evrope“ Branka Mihajlović objavila je u ovom mediju prilog „Uklanjanje Nedićevih tragova u zločinu holokausta“. Tema novinarskog priloga je predlog zakona o uređenju memorijala na mestu nacističko-ustaškog logora Sajmište. Piše: Nikola Milovančev U prilogu, u izjavama sagovornika autorice, ima više istorijskih neistina. Međutim, ključan je jedan navod, srž svega. To je izjava Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora Srbije: „Logor jeste formalno bio na teritoriji NDH, međutim, logor je bio pod kontrolom okupatora i kvislinške vlade Milana Nedića. To se potpuno zanemaruje i Srbija se amnestira od odgovornosti.“ Da prevedem na narodski jezik: Srbiji treba nametnuti odgovornost za logor Sajmište (Zemun) 1941-1944. a to ujedno znači i amnestirati zločinački

Bećković: Sačuvati ćirilicu – okupatori su je zabranjivali

26. May 2017.

Akademik Matija Bećković izjavio je da je dovoljan razlog da Srbi sačuvaju ćirilično pismo staro hiljadu godina to što ga je svaki okupator zabranjivao. “I da nema drugih razloga, to je dovoljno da ono bude sveto i sačuvano u svakom narodu koji se dokopao slobode”, rekao je Bećković za “Večernje novosti” povodom najave Grada Beograda da će donijeti konkretne mjere za zaštitu tradicionalnog pisma. Akademik Miro Vuksanović izjavio je da ga je obradovala ta najava i da smatra da bi svako dobronamjeran volio da se ona ostvari. “Ako makar i ovlaš pogledamo ulice, stičemo utisak da je to nemoguće jer njima odavno već vlada latinica. Pozdravljam svaki pokušaj da se

Otkazana tribina na temu ,,O (ne)kulturi zaborava“

25. May 2017.

IZ ORGANIZACIONIH RAZLOGA TRIBINA SE ODLAŽE DO JESENI Pozivamo vas, da u ponedeljak, 29. maja 2017. godine, kada proslavljamo Sv. Vukašina, Jasenovačkog i Klepačkog, u 19 časova, u velikoj sali parohijskog doma Hrama Sv. Save na Vračaru (Krušedolska 2/A), sa blagoslovom Vladike Arsenija, nastojatelja Hrama Sv. Save prisustvujete tribini na temu: ,,O (ne)kulturi zaborava“ Na ovu temu govoriće: Dušan J. Bastašić (Udruženje građana Jadovno 1941.) Nikola Milovančev (Pravnik i istoričar) Moderator: Jerej Dalibor Stojadinović (Hram Sv. Save) Tribina se održava u organizaciji Hrama Sv. Save na Vračaru i Svetosavske omladinske zajednice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Ulaz je slobodan.

Nemanja Dević: Ja to bre volim, to je moje!

23. May 2017.

Poslednji put sam na Ravnoj gori bio 2012, sa dedom i bratom. Nas dvojica rešili smo tad da dedi, koji je već bio teško oboleo, ispunimo bar taj dan i skupa, za njegovog života, načinimo još neku lepu uspomenu. Deda nas, sećam se, sačekao u dvorištu, uspravan i vedar, obukao novu košulju i odelo, kao na liturgiju da je pošao. I nije marilo ni što smo promašili put i lutali – deda je bio srećan što je sa nama, i što i on posle mnogo godina ponovo odlazi u tu goru, u čije su ideale verujući pali njegov ded, stric i tast, a otac robijao… Voleo je moj Toma što

Beseda Matije Bećkovića na Akademiji u Baru: Oni koji ne veruju ni u Boga ni u Crkvu još ne odustaju da odlučuju ko je svet a ko nije

23. May 2017.

Svoj treći vek Njegoš počinje kao Sveti Petar II Lovćenski Tajnovidac čiju prvu crkvu osvećujemo u porti Sabornog hrama u Baru. Ona je dvojnica one koju je sam podigao na Lovćenu i amanetom namenio za svoju večnu kuću. Ta kuća je oburdana sa krova naše otadžbine, ali nije nestala već je osvitala na drugim mestima kao u ona doba „kad su crkve letele“. Za sad ih ima deset-petnaest, više nego vlašića, kao da se rađaju iz svakog kamenčića zburdanog sa Lovćena. Kao da su se četiri domaća sveca, čijim likovima je bila ukrašena, razleteli na sve četiri strane i ustali da je brane. Prvu je stric Sveti Petar Cetinjski obnovio

Nikola Tesla piše..

21. May 2017.

”Dok spremam knjigu Teslinog prevoda Zmajevih pesama, sa vama delim neke od nikada prevedenih reči čoveka koji je menjao svet svojim izumima, ali i ostavio zlatan trag koji iz srca narodne tradicije vodi do večne istine. Na tom mestu Pupin i Tesla ne samo da su na istom putu, već njime koračaju jedan pored drugog: Nikola Tesla piše: ”Na Kosovu polju pao je Miloš Obilić, najplemenitiji od svih srpskih heroja, nakon što je ubio sultana Murata II posred njegove velike vojske. Da se ne zna da je ovo istorijska činjenica, moglo bi se pomisliti da se radi o mitu, stvorenom pod uticajem Grka i Rimljana. Jer u Milošu vidimo i

Bijeljina: Promocija knjige Ratka Dmitrovića “Krst na Križu” (VIDEO)

19. May 2017.

U bijeljinskoj Biblioteci “Filip Višnjić” održana je promocija knjige Ratka Dmitrovića “Krst na Križu” , koji je svojevrsni “vodič za bolje razumijevanje srpsko-hrtvatskih odnosa” . Dmitrović je donedavno obavljao funkciju direktora Večernjih novosti , a u bogatoj novinarskoj karijeri , između ostalog, bio je i dugogodišnji dopisnik beogradske Politike iz Zagreba. Za knjigu “Krst na Križu” Ratka Dmitorvića, Milovan Vitezović je, kao jedan od recenzenata, naveo da to nije knjiga optužbi, već knjiga istina. Pisana je ,kaže, da se sačuvaju za one “koji zaboravljaju brzinom svjetlosti”, za one sklone nacionalnoj amneziji. Srpsko-hrvatske odnose Dmitrović tumači prvenstveno kroz prizmu religije. “Krst na križu” je vrlo obimna dokumentacija iz bogate novinarske biografije

Knjiga Ratka Dmitrovića, „Krst na križu“

Večeras predstavljanje knjige “Krst na križu”

18. May 2017.

U Narodnoj biblioteci “Filip Višnjić” u Bijeljini večeras će biti predstavljena knjiga Ratka Dmitrovića “Krst na križu”, koja sadrži priloge za bolje razumijevanje srpsko-hrvatskih odnosa. Dmitrović je novinar-istraživač i generalni direktor srpske kompanije “Novosti”, a porijeklom je sa teritorije današnje Hrvatske. Autor kaže za knjigu da je plod tridesetogodišnjeg istraživanja i pokušaja da objasni i sebi i drugima otkuda tolika mržnja iz dijela hrvatskog naroda prema svemu što je srpsko. Dmitrović ocjenjuje da je budućnost hrvatsko-srpskih odnosa u spoznajama i suočavanju sa činjenicama koje su nesporne. Predstavljanje knjige “Krst na križu” u bijeljinskoj Biblioteci biće održano u 19.00 časova. Izvor: SRNA Vezane vijesti: „Krst na križu“ bez retka mržnje |

Ko je spasao Savski most oktobra 1944. godine?

17. May 2017.

U povodu inicijative za imenovanje Savskog mosta nužno je upozoriti na istorijsku istinu: da je most prilikom povlačenja nemačke vojske 1944. spasen zahvaljujući Zemuncima Nikoli Baći Milovančevu i Krsti Krstiću, a da je inicijator akcije spasavanja mosta bio Nikola Milovančev. Punu istinu o tome je svojevremeno napisao publicista Milorad Gončin i objavio ju u svom feljtonu „Na Sremskom frontu“ u „Ekspres politici“ 1972. godine. M. Gončin je zapisao o tom događaju: „Generali Stefan i Felber nisu znali da su patrioti i ilegalci, nezavisno jedni od drugih, preduzeli mere da osujete miniranje mosta. Na zemunskoj strani to je učinjeno mesec i više dana pre oslobođenja Beograda, kada su ilegalci Krsta Krstić

Nikola Milovančev: Za Sajmište kriv Pavelić, a ne Nedić

12. May 2017.

Sa nevericom sam čuo izjavu ministra Aleksandra Vulina, koji je u vezi aktivnosti na uređenju spomen-područja logora Sajmište upleo i rehabilitaciju Milana Nedića U zemlji Srbiji ne mogu izgleda da se mirno i dostojanstveno završe ni pripreme za ono prema čemu bi trebalo imati pijetet i što se decenijama, u vreme vlasti Josipa Broza i njegovih političkih sledbenika, izbegavalo: obeležavanje nacističko-ustaškog logora Sajmište, u kojem su desetine hiljada nevinih našle smrt od zlikovačkih neljudi. Sa nevericom sam, prilikom posete gospodina Zurofa Beogradu, čuo izjavu ministra Aleksandra Vulina, koji je u vezi aktivnosti na uređenju spomen-područja logora Sajmište upleo i rehabilitaciju Milana Nedića. Teško naime mogu da verujem da ministar ne

Srpsko zlatno tele

5. May 2017.

Imamo potencijal, pamet, čak smo i vredni, doduše kad nemamo drugog izbora, ali nam fali ono glavno… Vara se svako ko misli da Merkelova, ili njeni partneri u Londonu i Parizu, imaju ružičaste, ostvarive planove za budućnost Evrope. Nemaju. Nikada Evropa nije bila oskudnija u velikim idejama, u idejama uopšte, kao što je sada i godinama unazad. Izlazak Engleske iz EU, najava drugih zemalja da će uraditi isto, prodor radikalne desnice, posledica je bezidejnosti onih koji u rukama drže ključeve budućnosti Evrope. Sila destrukcije razara Stari kontinent, Balkan posebno, evo već dugi niz godina. Teoretičari i sociolozi politike ćute, ili mlate praznu slamu. Nigde jedne interesantne, nove ideje, od političara,

Orleanke naših dana

28. April 2017.

Radi li se ovde o novcu, unosnoj prodaji obraza, ili nečem mnogo ozbiljnijem Moje oslobađanje je pobeda Albanaca, kazao je Ramuš Haradinaj kada su ga pre dva dana pustili iz francuskog pritvora. Ne, Ramuš, vi Albanci ste u ovoj dugoj priči sredstvo, tvoje oslobađanje je samo još jedan poraz Evrope. One koja, plašimo se, tu pred našim očima zauvek nestaje. Evrope stvorene na francuskim revolucionarnim idejama slobode, jednakosti, bratstva; Evrope koja se divila veličanstvenoj ulozi male, hrabre Srbije u Velikom ratu; Evrope čiji su najveći umovi pevali u slavu te Srbije; Evrope koja je u odsudnim trenucima znala da izabere put časti i sopstvenog spasa. I uvek je na tom

Došli smo do pečata

21. April 2017.

Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči, ovo bez rata ne može da prođe E, pa evo nas ispred scene sa koje je konačno do plafona podignuta zavesa. I poslednje svetlo je upaljeno, nema više ni senki, sve je savršeno jasno. Drama sa više činova, napisana u Prizrenu 1878. godine, uoči Berlinskog kongresa, ulazi u krešendo poslednjeg čina; ostalo je samo da na kraju neko izađe (najverovatnije Edi Rama) i službeno proglasi veliku Albaniju. Praktično, ona postoji. Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči. To je tako, ko slavio ko žalio. Da li će se zvati sjedinjene albanske države, da se i na taj način dodvore Vašingtonu, ili kako već,

Profesore Mišina u kakvu to raskolničku kaljužu gurate srpsku javnost?

21. April 2017.

Direktor Muzeja žrtava genocida nas onako “ex cathedra”, u maniru izlagača na naučnom skupu, po ko zna koji put za redom, pokušava zaokupiti brojem jasenovačkih žrtava Piše: Dušan J. Bastašić Onaj dio nevladinog sektora koji okuplja potomke i poštovaoce žrtava Genocida, na srpskom jeziku Pogroma, Satiranja, Istrebljenja ili Pokolja počinjenog od strane Nezavisne Države Hrvatske, iz mnogo razloga pažljivo prati svaku javno iznesenu riječ direktora Muzeja žrtava genocida iz Beograda. Od toga, koja osoba stoji iza te funkcije, mnogo je važnije da ona predstavlja ne samo najvišu, državnu instituciju Srbije ali i vaskolikog srpskog naroda, u čijoj je kompetenciji (između ostalog) izučavanje, publikovanje i obrazovanje Srba o Pogromu, Satiranju, Istrebljenju

Blede sećanja na genocid nad Srbima

17. April 2017.

English “…zaborav omogućava ranama da gnoje… .kada sećanje čili, znači da zlo čini da rane gnoje, “ Papa Francisko u Bazilici Svetog Petra u Rimu / aprila 2015. / Dve godišnjice obeležile su april 2015.: genocid nad Jermenima /1/ i genocid nad Srbima. /2/ Prva je obeležila stogodišnjicu proterivanja jermenskih hrišćana, građana Otomanske imperije, koje je kulminiralo stradanjem milion i pet stotina hiljada Jermena. /1//3/. Druga godišnjica obeležila je sedamdeset godina od proboja logoraša iz ustaškog logora Jasenovac , u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Ovaj logor bio je deo sistema brojnih koncentracionih logora smrti u kojima je mučeno i ubijeno više od milion Srba, desetine hiljada Jevreja i Roma, metodama koje

NAJNOVIJE VIJESTI

Pomen žrtvama svirepog zločina u selu Čavaš

U selu Čavaš u Popovom polju služen je parastos za 101 žrtvu ustaškog zločina iz 1941. godine, kada su žene, starci i djeca na svirep način ubijeni i bačeni u

ZVIJEZDA I KRST U IVANOVIĆ JARKU

Kad se vukovi ostrve na stado stradaju ovce s kraja. Nikad one uz pastira ili sredine. Piše Željko Kresojević Hije me bilo u Ivanović jarku skoro pa četrdeset godina. Ljeto

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis10.502 žrtve

KalendarPokolja

JADOVNO 1941. na društvenim mrežama

Popis
10.502 žrtve

Kalendar
Pokolja