arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Зоран Шапоњић

Јеси ли, можда, чула за Пребиловце, Европо?

09.08.2018

Нешто дубоко није у реду са судом оних који нам суде и који нас тако лако осуђују. Ни са судом, ни са правом, са правдом, са правичношћу, да не кажем са људскошћу, јер, одавно код њих људскости нема. Заиста, има ли краја лицемерју покварене Европе? И, чуди ме што прекјуче нису у Загреб дошли са тенковима, са борним колима и авионима, у угланцаним униформама да парадирају заједно са онима који су 1995. победили оне несрећне мајке, бабе и децу у избегличким колонама па сад то славе. Били би у Загребу дочекани цвећем, барем Загреб има искуства у дочецима са цвећем! И, дубоко сам убеђен да то, што нису дошли у

КРСТОМ ПОБЈЕЂУЈ: СНД Пребиловци обиљежиће мјесто страдања на Краварици

05.08.2018

СНД Пребиловци и ове године настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања пута ходочасника смогли снаге да организују аутобус путника који ће из Србије доћи да на достојанствен начин прославе славу Светих Пребиловачких новомученика. Овога пута доносе и крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који ће бити постављен на Краварици. Према ријечина предједника СНД Пребиловци, мјештани овог села су у вријеме усташких злочина убијани на 47 локација. – Највише је убијено у Шурманачкој јами око 600 жена и дјеце. На терену Пребиловаца убијено је око 200 српских становника села. Ни једно стратиште није обиљежено. Сматрамо да највећа треба

Обиљежавање 77 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару (ФОТО)

02.08.2018

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту, почело је обиљежено 77 година од убиства 5.500 Срба, Јевреја и Рома у Санском Мосту на Илиндан 2. августа 1941. године. На санском Шушњару, на Илиндан, прије 77 година усташе су под окриљем злочиначке Независне државе Хрватске, на звјерски начин убиле бројне српске и јеврејске породице. У цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту служена је литургија, након чега је на санском Спомен гробљу “Шушњар” служен парастос. Преживјели, потомци жртава и бројне делегације положиле су вијенце. Поручено је – невине жртве, страдале од усташке руке, никада не смију бити заборављене, а Спомен гробље “Шушњар” требало би да добије статус и ниво,

Сјећање не блиједи ни послије 77 година од крвавог усташког пира у Лици

02.08.2018

Село Смиљан  (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе  поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Ритза (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Долина у Плочанском кланцу, Удбина. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића. Њиве у селу Гњатовићи, Ловинац, Грачац, постале су гробље побијених Срба. Усташе су 29. јула и 2. августа 1941. године од укупно 150 становника поклале 125. Село животом запустјело. У непопаљене куће убијених Срба усташе уселили Хрвате из Рудопоља, Јасенова и Голица. У селу Комић усташе су 01.

Ромски портал

Поштовање за Ромске жртве холокауста

01.08.2018

Заједничка комисија за људска права Парламентарне скупштине БиХ с поштовањем се односи према обиљежавању 2. августа, Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у Другом свјетском рату, саопштио је данас предсједавајући ове комисије Борислав Бојић. Бојић је у писаној изјави поводом Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у име Заједничке комисије за људска права и у своје име захвалио Мисији ОЕБС-а у БиХ и другим међународним организацијама за подршку ромским удружењима. Он је посебно захвалио међународним организацијама за подршку Женској ромској мрежи “Успјех”, која организује посјету Спомен-подручју Доња Градина и одавање почасти за око 40.000 Рома убијених у систему концентрационих логора Јасеновац и покопаних у масовним гробницама на стратишту

Савез јеврејских општина Србије ће помоћи финансирање филма Лордана Зафрановића

31.07.2018

Извршни одбор СЈОС на својој 141. седници 29. јула у Београду, једногласно је донео одлуку да помогне у финансирању новог филмског пројекта Лордана Зафрановића. Заједно са Министарством културе, Покрајинским секретаријатом за културу и градом Сомбором, СЈОС је одобрио сопствено учешће у износу од 20.000 евра у продукцији филма “Порајмос”, у режији Лордана Зафрановића. “Порајмос” је кратки играни филм по истоименом роману Душана Савића, који се бави судбинама три главна лика (мађарске Јеврејке Жуже, ромског виолинисте Паганинија и немачког официра Јозефа) у периоду 1944-1945. године у Сомбору и логору Аусцхwитз-Биркенау. Ова прича – изразита антиратна драма, на један нови начин осветљава дешавања у Другом светском рату, приказује историјски тачне призоре страдања

Молитвено сећање на Ливањске мученике

27.07.2018

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године.  Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост,

Од Садиловачке цркве до бездане Делић јаме

27.07.2018

Ми Јадовничани, у суботу 27. јула 2013, били смо са нашом браћом, потомцима Садиловачких Новомученика. Служен је парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу на Кордуну, коју су 2009 обновили браћа Гвозденовићи из Новог Сада, потомци жртава. Један од њих, Драган, свједочио је у цркви о злочину који се ту догодио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула. 2013. године. Парастос је служио Отац Горан Славнић, парох плашчански уз саслужење Оца Николе Малобабића, пароха кореничког. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 15 година) из Садиловца,

Spanish Law May Mean Moving Croatian Fascist Tombs

25.07.2018

Српски If Spain adopts a new historical memory law, the tombs of Croatia’s World War II Fascist leaders Ante Pavelic and Vjekoslav Maks Luburic may have to move to less prominent sites, or back to their native Bosnia. If Spain’s centre-left-led government adopts an announced law on historical memory, designed to deal with the memory of the Spanish Civil War of the 1930s, the tombs of the Croatian World War II Fascist leaders may have to be moved from their current prominent sites in Madrid and Valencia. The body of Croatian Fascist Ustasa leader Ante Pavelic lies now in the San Isidro cemetery in Madrid, while that of the commander

Употреба јасеновачког геноцида – програм покоља и “покајања”

23.07.2018

ПРОГРАМ  ПОКОЉА  И `ПОКАЈАЊА` – Ако, папа хоће да посјети Србију нека прво пође у Јасеновац да се поклони. Тако резонује религиозно равнодушан, историјски и вјерски необразован Србин. Као да је разлог ратовања Хрвата против Срба племенски престиж и национални неспоразум. Странац може помислити да је Јесеновац мјесто појединачног злочина радикализованог римокатолика према православном Србину, а не геноцид незапамћен у повијсти планете Земље – спровођен у римокатоличкој држави Хрватској са благословом и учешћем римокатоличког клира. Подсјетимо, хрватски геноцид над српским народом од почетка 20. вијека један је процес и подухват државне и догматске доктрине. Римокато – лички рат програмског помора и прогона православних и православља са Балкана и Јадранског мора. Римокатолички

У Спасићевом павиљону, планираном за музеј Холокауста, налази се теретана ,фото Н.Фифић

Меморијалу име по Сајмишту

21.07.2018

Комисија за меморијални комплекс одбила нацрт прописа Министарства рада. Матић: Неприхватљиво да се комплекс зове Установа спомен-жртве Комисија за Старо сајмиште сложила се на седници у петак, упркос дисонантним тоновима који су се могли чути, да не прихвати Нацрт закона о овом меморијалу који је предложило Министарство за рад, уз корекције Секретаријата за законодавство, сазнају “Новости”. – Чланови Комисије били су за то да закон буде “лекс специјалис”, који би био усвојен заједно са статутом којим се јасно дефинише аутономија музеја који ће постојати унутар Меморијала – објашњава за наш лист Веран Матић, члан Комисије. – Имовински послови и услови за експропријацију земљишта на коме ће се налазити Меморијал требало би

Миле Витковић и Огњен Ждракановић прве жртве геноцида над Србима у Чапљини

20.07.2018

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2017. године. Миле је био истакнути члан соколске организације и атлетичар. Огњен је био сеоски кнез Пребиловаца и старешина соколске чете у селу. Страдали су у првој половини јуна 1941, после вишедневног пребијања и мучења у згради школе. Миле је ту и убијен, а тело му је бачено у Неретву. Огњен је  тетуррајући, се крвав и унакажен изашао на улицу, право пред фратра Тугомира Солду, члана усташког стана у Чапљини. Солдо га у каснијем сјећању назива “Огњен, четник из Пребиловаца”, чиме већ на неки начин оправдава злочин над њим. Није дозволио  да Огњена убију на

„Тешко сваком своме без својега“ – помогнимо поклоничко путовање на обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ

20.07.2018

Комесеријат за избеглице Србије објавио је 12.јула прелиминарну листу пројеката које новчано подржава по претходно објављеном конкурсу за обележавање важних датума из историје, значајних за популацију избеглица, посебно датума страдања нашег србског народа. Подржали су 31 пројекат али на списку нема удружења СНД Пребиловци за обележавање годишњице страдања села Пребиловци у геноциду НДХ 6.августа 1941.године. Миленко Јахура, председник овог удружења, каже да је планирано поклоничко путовање из Београда и Новог Сада за Пребиловце 5/6.август 2018.године. „ТЕШКО СВАКОМ СВОМЕ БЕЗ СВОЈЕГА… Места у аутобусу од 73 места су попуњена, а немамо новац на рачуну да платимо превоз, каква је ситуација била и прошле године па је на крају решена. Захвални смо Влади Цуцићу

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Када ће Србија добити Меморијални центар Старо Сајмиште?

20.07.2018

Онај ко контролише прошлост – контролише будућност. Онај ко контролише садашњост – контролише прошлост. Овај цитат преузимам из поговора Зигмунда Баумана његовом делу „Модерност и холокауст”. Наслов поговора гласи: Дужност, присећати се – али чега? Пише: Веран Матић Иако мислим/о да смо део општих места, исправне улоге наших предака, различити облици понашања друштва, елите, лидера, у најмању руку збуњују, а ближи смо оцени да постоји свесна намера ревизије. Више од десет година мислио сам да учествујем у једном национално и глобално недвосмислено важном и чињенично потврђеном пројекту: причи о злочинима на Старом сајмишту у центру Београда. Иако ми никада није падала на памет као могућа, као да је ова дилема

1995. поновила се 1941. – Милица Бреберина

Живот у дрвеном оквиру

18.07.2018

Милица Бреберина (85) из Утиње памти како jе живот био лиjеп када на Кордуну ниjе било ратова Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. децембра 2017. године. Све богатство усамљене осамдесет и петогодишње Милице Бреберине из Утиње на Кордуну, стане у jедан дрвени оквир. На зиду собе, попут неке иконе, Милица држи фотографиjу свог мужа Владе са синовима Светаном и Ђуром. Намjештаj, кућа, двориште, воћњак, врт и њива, за времешну Милицу мање су важни, могло би се рећи и готово неважни. Тако Милица уjутро, умjесто да обиђе скромно имање и погледа какво ће бити вриjеме, прво погледа слику своjих мушкараца. Испод ње, на

Прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима

16.07.2018

У Спомен-капели у Старом Броду, гдје су усташе убиле 6.000 Срба у прољеће 1942. године, данас је прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима страдалим у Другом свјетском рату. Протојереј Драган Вукотић рекао је да је прослава славе почела прије четири године да би се вјерници окупљали на овом мјесту и сјећали на пострадале Србе. “Ово је мјесто на којем се може поклонити прецима који су страдали на звјерски начин”, истакао је Вукотић. Свету литургију данас је служило свештенство Српске православне црквене општине Вишеград, а домаћин славе био је Жељко Ђуричић из Старог Брода. Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ истакла је значај да се говори о страдању

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

16.07.2018

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. фебруара 2016. године. Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића

Српска дјеца у Јасеновцу

Дјеца из Дивосела у концентрационим логорима НДХ – слике које никада на блиједе

14.07.2018

На убогом пању мога завичаја, Не чује се пјесма весеља и жетве.[1] Дивосело, српско село у општини Госпић ушло је у историју као највеће стратиште  и  гробница  српског  народа  05.аугуста 1941. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. септембра 2018. године. „Ни на једном стратишту у Лици, па ни једног датума у току 2.свјетског рата није пало толико жртава као у Дивоселу 5. аугуста 1941.године. И не само по броју жртава,  него и бестијалности и злочиначкој  страсти  каквом  је  почињен“.[2] Данас, 70 година послије, трагајући по спаљеним огњиштима за онима који су некада живјели у Дивоселу, не наилази се на преживјеле, нити

Чак 1.171 фратар учествовао у клању и убијању Срба, а папа би да без покајања посети Србију

12.07.2018

НИКОЛА ПАВЕЛИЋ ШУБАШИЋУ: КАД СВЕТ САЗНА ЗА ЗЛОЧИНЕ УСТАША – НЕ ЗНАМ ШТА ЋЕ БИТИ СА НАМА ХРВАТИМА * Амерички извори наводе да је у клању и убијању Срба учествовало 1.400 фратара. Анте Павелић их је одликовао за „високе” заслуге у НДХ у геноцидном уништавању српског народа * Лични Хитлеров пријатељ – Немац Херман Нојбахер – у књизи „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945“ сведочи: „После распада Југославије „букнуо је хрватски ратни поход освете и уништења православног српства, који спада у најсвирепије акције масовног убиства целе светске историје… Кад водећи људи усташког покрета тврде да су заклали милион Срба, то је самохвалисаво претеривање. Према извештајима који су мени стигли, ценим број закланих без одбране на три четврти милиона (750.000)“

Камени цвет

10.07.2018

Тишина је прекрила зелену траву. Не чује се чак ни шуштање воде у близини. Огроман споменик „Камени цвет“ стоји као симбол једног страшног времена и стравичних злочина почињених на том месту. Подигнут у знак сећања на све жртве нељудског терора у периоду између 1941.–1945. године. Тачан број жртава се не зна, јер је сва документација о томе изгубљена, спаљена и уништена. Јасеновац. Чак и док куцам ова слова дрхтим…. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јула 2016. године. Логор је по свом начину изградње личио на нацистичке логоре, али је разлика у томе што су нацисти настојали максимало искористити логораше за рад,

Страдање Срба у Старом Броду

09.07.2018

У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, 17. јуна 2011. године одржан је помен за 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке «црне легије», у чијим редовима је био знатан број муслимана. Чин освећења темеља, крста и звона мале капеле, чија је градња почела у мају прошле године, обавио је архијерејски замјеник Митрополита дабробосанског Николаја, Милорад Љубинац, уз саслужење пет свештеника и једног монаха Епархије дабробосанске. Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин предсједник Предсједништва БОРС-а, Дражен Перендија је додао да су у исто вријеме низводно према Братунцу усташе звјерски побиле 3.000 Срба. У краткој бесједи Милорад Љубинац је рекао да нас наша

Глина (илустрација)

Протојереј глинске цркве: Нигде није лако бити Србин

04.07.2018

Ни у Београду, ни у Глини није лако бити Србин, само су искушења различита и трудимо се да будемо све то што није лако, првенствено људи, па потом Срби, каже протојереј епархије Горњокарловачке Слободан Дракулић у разговору за “Танјуг” на месту некадашњег Спомен дома, у знак сећања на злочин почињен над Србима јула 1941, а данас Хрватски дом. Највећи масовни злочин над цивилним становништвом ван концентрационих логора у Европи, према речима Дракулића, десио се у православној цркви Пресвете Богородице у Глини 1941. године, након формирања НДХ када је убијено 1.764 Срба. Недуго након што је извршен тај злочин и сама црква је порушена и спаљена, а једино што је остало

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари.

Положени вијенци на Козари

01.07.2018

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланик предсједника Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, делегација Владе Српске на челу са потпредсједником Сребренком Голић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, удружења логораша из Другог свјетског рата из Српске и Србије, те градова и општина које гравитирају Козари. Вијенце су положили и представници Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Борачке организације Српске и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског

Парастос у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља

28.06.2018

У оквиру обиљежавања Седмице видовданског страдања у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља, код Требиња, које су усташе крајем јуна 1941. године бациле у јаму Јагодњачу, у спомен-капели у Величанима служен је парастос. Потомци жртава присјетили су се својих најближих, који су на превару одведену са својих имања, мучени и живи бацани у јаму. Посмртни остаци жртава су 1990. године ексхумирани и сахрањени у спомен-капели у селу Величани. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/06/28/tvclip028976.mp4 Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на … Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба … 77. година од Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

tesla_smiljan.jpg

Преносимо: Безимена гробница 500 убијених Срба

26.06.2018

Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве ХРВАТИ СКРИВАЈУ ЗЛОЧИНЕ: Гробница без обележjа у Смиљану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на порталу 02. фебруара 2011. године. Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата. Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: