Неколико стотина дјеце са Косова и Метохије, заједно са својим домаћинима у Републици Српској, боравило је данас у Спомен-подручју Доња Градина и у Националном парку “Козара”. Ријеч је о 14 аутобуса са 500 дјеце и 200 њихових домаћина, за које су организовани историјски часови на овим спомен-комплексима. Предсједник Одбора за помоћ Србима са Косова и Метохије Милорад Арлов истакао је да је овај дио програма за дјецу са Космета подједнако важан као и боравак у породицама, да би упознали историју краја који су посјетили. Најбољи ученици са Косова и Метохије допутовали су у Републику Српску у суботу, 16. јуна, и боравиће седам дана, захваљујући Одбору за помоћ Србима Косова и

Идеја неких од ревизиониста да Хрватска треба да предухитри српску страну и прва сними филм о Јасеновцу како би предочила “праву истину” није никаква празна пријетња. Пише: Ненад ТАДИЋ Бројни десничарски и конзервативни портали у Хрватској настављају офанзиву на историјску истину о концентрационом логору Јасеновац, уз сталне покушаје да се жртве сведу на миноран број, а Јасеновац покаже као стратиште “хрватских домољуба”, које су убили партизани. Ни осуде из свијета, из српске и јеврејске заједнице, али ни све чешћи извјештаји европских медији о усташизацији Хрватске нису зауставили свакодневну бјесомучну кампању за ревизију историје и негацију свих досадашњих релевантних научних радова о усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/. Коментари ових /читаних/ портала

Једна од многобројних дописних карти која свједочи да је глад била једина и главна мисао сваког логораша, те су од својих најмилијих тражили да им доставе обиље хране. Логорске власти су повремено дозвољавале логорашима да пишу породици. Било је допуштено да се напише највише 20 ријечи (преузето из књиге Цадика И. Данона Сасечено стабло Данонових, стр. 149). Апстракт: Концентрациони логор Јасеновац познат је по звјерствима која су почињена у њему. Логораши су понижавани, психички и физички малтретирани, мрцварени. Усташе су биле врло домишљате кадаје ријеч о изналажењу нових начина мучења и ликвидације жртава. Убијало се хладним оружјем – сјекирама, ножевима, камама и тако редом. Логораши су оскудијевали у храни, питкој

Најава филма о концентрационом логору Јасеновац, међу хрватским филмским радницима изазива различита реаговања – од бојазни да би у реализацији пројекта могао учествовати прослављени режисер Емир Кустуруца, којег би подржала држава Србија, до увјерења да Београд нема пара за такав филм. Филмолог Никица Гилић навео је својевремено да је Јасеновац легитимна и занимљива тема за филм било које врсте и да га не би чудило да након ове вијести из Србије и у Хрватској пожуре у сличан пројекат како би Загреб први изнио мишљење о тој теми. – Ако ће то бити некакав велики државни пројект, мислим да су се у Србији мало прешли и заборавили шта су научили деведесетих

Због тога што је геноцид у међународном кривичном праву постао злочин тек после Другог светског рата, Србија и Република Српска не могу ништа да учине на правном плану да се усташки злочини окарактеришу као геноцид у правном смислу. Међутим, историјски гледано то јесте геноцид. Убијање Срба у Јасеновцу, али и све оно што је претходило томе мора се на међународном нивоу окарактерисати као геноцид, рекао је председник Републике Српске (РС) Милорад Додик отварајући у Бањалуци Конференцију о Јасеновцу, која је пре престонице РС одржана у Њујорку и Израелу. „Осим утврђивања чињеница за систем логора Јасеновац, треба ући и у позадину, односно припрему једног таквог злочина, који се није десио само те године када се дешавао, већ је