arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Др Ђуро Затезало: Покољ у Садиловцу на Кордуну

27.07.2023

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН САДИЛОВАЦ Српско село Садиловац имало је 1941. године 762 становника. У вријеме Независне Државе Хрватске, 1941-1945. године, изгубило је живот 460 његових житеља, што износи чак 60% популације овог кордунашког насеља. Од тога броја усташе и домобрани убили су или поклали, спалили у кућама 419, док их је у борби против фашизма пало 41. Међу жртвама било је 185 дјеце и то: 16 још у колијевци, 81 дијете у доби од 1 до 7 година и 88 њих од 7 до 14 година старости. Само у једном дану,

Др Ђуро Затезало: Покољ у Глини на Банији

27.07.2023

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ГЛИНА Јован Д. Обреновић, јереј, Велики Шушњар Убијање у маси без суда и пресуде        10. априла 1941. године био сам на погребу Стојана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са снијегом. Тешка мука на фронтовима гонила ме је да одем у Глину (срез) да чујем за најновије вијести. У 6 сати поподне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако је већ два сата прије тога извршен преврат и срамна издаја. Нитко ништа није знао осим слушача радија. У Глини се већ на станици

Владимир Бурсаћ: Сећање на више од 100 мушкараца из села Грмуша, код Бихаћа, који су у недељу 27. и 29. јула 1941.г одведени и убијени на стратишту Гаравице

27.07.2023

На Гаравицама су људи доведени до вододерина. Ту су им скидали одјећу, и наге ударали маљем, у потиљак и слепоочницу. Људи су падали, канали су се пунили мртвим тијелима. Рано ујутру у недељу 27.јула 1941.г  службена лица НДХ улазе у село. У питању је била група од око 18 наоружаних људи предвођених двојицом новопостављених кнезова села (Кутлача Стево и Миљуш Пајо). Ови људи су рано ујутру зашли по селу и позвали све одрасле мушкарце да дођу код школе и донесу оружје и војничке униформе. Људима кажу ”да је од власти дошло наређење да људи предају оружје, ма какво оно било. Оружје треба да донесу код цркве и школе, добиће потврду да

О ОВОМЕ СЕ НЕ ПИШЕ! Некажњени злочини босанских муслимана над Србима у Срему

26.07.2023

Те 1944. године, Тринаеста СС Ханџар дивизија (састављена од босанских муслимана) учинила је у сремском селу Босут зверства од којих се ледила крв у жилама. Пише: Милан МиливојевићУ послератним предањима и сећањима преживелих остало је запамћено да су ти војници, који су на својим главама носили фесове са плавим кићанкама и које је Хитлер сматрао својом СС елитом, а Хрвати их својатали називајући их цвећем, за које је Хајнрих Химлер желео да понесу војничку традицију старих аустријских пукова из Босне, редом претресали сеоске куће, убијали све што им је дошло надохват руку, мушкарце живе палили у бурадима, ухваћене жене мрцварили и силовали, потом им одсецали дојке и солили ране, трудницама

У суботу 29. jула 2023. парастос за 463 убијених Срба из Садиловца

25.07.2023

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 29. jула 2023. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 81 годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља у овом мjесту, коjе су побиjене и запаљене у овом храму 31. jула 1942. године. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац,

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице | Sadilovac, Hram Rodjenja Presvete Bogorodice

Дани(ј)ел Симић: Борић Маре Новорођенче

24.07.2023

Оно је оно. Не знам мушко или женско. Али како знам да је – српско? Зашто данас, кад се понеко сјети окупиране Републике Српске Крајине, бирам да пишем баш о њему? Зато што је то исто. Зато што или нема, или не зна, а најчешће неће нико други. Драго наше Новорођенче, морам. Јер можда нијеси моје, али јеси наше. Да нијеси наше, живјело би можда. Сјеме наставило. А и шта може бити неком као теби, тек рођеном у првој половини двадесетог вијека, без мајчине сисе? Заклаше ти беби-формулу. Удавише те у одсјеченом пупку. Срамота ме тебе. Срамота ме, а ти вјеруј ако можеш. Јер можда нијеси моје, али јеси наше.

Свеска гробара Иловара најпотреснији документ о умирању дјеце у логору Јастребарско (ФОТО)

24.07.2023

Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић изјавила је данас да је свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један од најпотреснијих докумената о умирању дјеце у Логору Јастребарско. – Дјечија тијела, каже гробар, била су спакована у киштре и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани поклопци. У једној киштри могло је бити и по осморо до 10 дјеце – наведено је у свесци гробара Иловара, која се чува у Музеју на Мраковици. Реагујући на писмо загребачкиx надбискупа, који негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, Тулековићева је навела да

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

23.07.2023

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

Златомир Лазић: УСТАШКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ

23.07.2023

Искрено, ми Срби смо у константној дефанзиви, са импулсивном реакцијом, на мах, без истрајности и континуитета, са јако оскудним знањем наших историчара. Не смем ни да помислим шта би било са нашом културом сећања на страдање деце у НДХ да није било Драгоја Лукића. А Лукић то није писао јуче, већ пре готово пола века. И био је једно од те деце. И није мрзео Хрвате, напротив. Њему за то није био потребан Тито, као што је данас „српским медијима“ и професионалним аналитичарима, који не силазе са националних ТВ, потребан Вучић. Имао сам прилике да у једном сећању Јане Кох, која је као активиста Црвеног крижа из Загреба учествовала у

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

23.07.2023

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду

22.07.2023

Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла. Било је важно преживети Када је 15. јула 1942. године са Шуљамачке главице почела акција за жито, у којој су партизани и мештани фрушкогорских села попалили своје оранице, већ  узаврела атмосфера на простору тадашње „Хрватске Митровице“ улазила је у своју критичну фазу. Овој акцији претходио је циркулар који је деветог јула 1942. издао Окружни комитет КПЈ, у којем се између осталог каже: Окупатор уз помоћ својих слугу спрема се да опљачка летину за своју гладну, изнурену војску и позадину, а наш народ да остави да гладује. Ово се мора на сваки начин спречити. Против ове пљачке

Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се

22.07.2023

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац. Код нас у Србији се замагљује истина о концентрационим логорима у Хрватској. Већ крајем априла и маја 1941. године почели су да настају логори у НДХ. Законска легализација извршена је 23. новембра 1941. године, под називом „Кампови за интернирање и радове”. У почетку их је било 22, од којих су до краја рата остала само два – у Јасеновцу и Старој Градишки. Управљање камповима било је законом поверено „Усташкој служби надзора”. Први надзорник кампа био је

У Горњем Јеловцу код Приједора обиљежен Дан сјећања на убијену дјецу у НДХ

21.07.2023

У Горњем Јеловцу код Приједора обиљежен је Дан сјећања на убијену и уморену дјецу од усташа у Независној Држави Хрватској. Код споменика у заосеку Мацуре, гдје је сахрањено 312 Срба с Козаре,које су усташе убиле у јулу 1942. године, међу којима је и 74-оро дјеце млађе од 14 година, служен је парастос и положени вијенци и цвијеће. Поручено је – његовање култутр сјећања на усташки злочин генцид наша је обавеза, како се такве страхоте више никада не би поновиле. – Оно што је најпотресније су дјеца. На овом мјесту је убијено 74-оро дјеце млађе од 14 година, што је најјбруталније и на најстрашније начине, не бирајући средства. Дакле убијали су

skipovljaci-za-web.jpg

Петар С. Топаловић: Мој Скиповац 1941. – 1945.

20.07.2023

Припадници 16. Муслиманске партизанске бригаде, 17. августа 1945. године на разне начине у селу Доњи и Горњи Скиповац побили су 42. особе. То су били чобани, орачи на њиви, међу њима било jе 18 младића од 17 до 18 година старости. English Пише: Петар Стевана Топаловић СКИПОВАЦ – ОПШТИ ПОДАЦИ Скиповац jе Требавско село коjи jе 1937. године административно – териториjално подjељен на два села: Горњи и Доњи Скиповац. Планина Требава у ужем смислу чини двадесетак села – од риjеке Спрече и Станић-Риjеке до испод Дуге Њиве, изнад Модриче (са сjевероисточне стране) и од Костаjнице до Модриче са западне стране (долина риjеке Босне). На Требави живи већином православно становништво. Требава

ТО ЈЕ НАМА ЛИКА

19.07.2023

Ето, дошла сам ти Лико, дошла на моју дедовину, на моја два рода, два презимена, две крсне славе – Светог Николу и Светог Ђурђа, два имања, два кућишта и два прага у корову. И нико ми се није обрадовао… Нико ме није ни познао… Пише: Гордана Достанић „Дошла сам ти, Лико! Да ли сам домаћин или гост?…“ – говори Оливера своју причу над пријебојском јамом Голубњачом. Мени је после дуго одзвањао у ушима само тај почетак њене приче о Лици: „Дошла сам ти, Лико…! Дошла сам ти, Лико…!“ Онда сам у себи те речи шапатом понављала и питала се зашто их понављам и зашто сам јој дошла. Како много радости,

03.08.2013. Испред градилишта обнављања Саборног Храма у Мостару| 03.08.2013. Ispred gradilišta obnavljanja Sabornog Hrama u Mostaru

ПРЕБИЛОВЦИ ЗНАМЕН: Потребна помоћ за организацију ходочасничког путовања из Србије

17.07.2023

Због изостанка, до сада редовних донација, од институција у Републици Србији, молимо људе добре воље да нам помогну. Удружењу „ПРЕБИЛОВЦИ ЗНАМЕН“ (СРПСКО НАЦИОНАЛНО ДРУШТВО ПРЕБИЛОВЦИ) из Београда, потребна је помоћ за организацију 18.-тог, редовног годишњег поклоничког путовања Светим Пребиловачким и доњо-херцеговачким мученицима, о 82. годишњици страдања 5-7.августа ове године. Путовало би се једним аутобусом из Новог Сада и Београда, који би узео путнике и успутним местима у Србији. Због изостанка, до сада редовних донација, од институција у Републици Србији, молимо људе добре воље да нам помогну уплатом на: удружење „ПРЕБИЛОВЦИ ЗНАМЕН“ Београд, Гроцка, Космајска 11, динарски рачун број: 205-106373-02, сврха- донација. Све додатне информације могу се добити на број +381

Годишњица: Исконско зло – покољ дјеце у Машвини

17.07.2023

“Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 18. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке” пита се болно и готово невjеруjући др. Ђуро Затезало у своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао” . Свjедочанства о овом догађаjу показуjу да jе Покољ, геноцид над Србима почињен од стране НДХ био манифестациjа исконског зла, тешко разумљивог и никада до краjа

Gordana_Dostanic.jpg

За помен жртвама или Огњена Марија 1941. године

14.07.2023

Пролазе децениjе и полако односе сведоке и документа. Неке jаме и стратишта су остала неотворена, а жртве без свеће и опела. Пише: Гордана Достанић У лето 1941. године у крашким jамама Динаре, Голиjе, Старетине, Тушнице, Камешнице, у челебићкоj школи, ливади Трновац, шуми Копривници, Купрешким вратима, Боровоj глави, Занесовићима, Кожварици и другим безименим стратиштима живот jе насилно и на наjстрашниjе начине одузет Србима са подручjа Ливна због њихове националности и православне вере. Више од 1600 жена, деце, стaраца, мушкараца нестало jе у пар jулских дана, уочи и на дан Свете Великомученице Марине – Огњене Мариjе. Отргнути од своjих дневних послова, истерани из своjих домова издисали су под ножем крвника коjи ниjе

Промовисана књига „Логорски дани 1941–1945 Албанија, Италија, Немачка“ Илије Жутића

13.07.2023

Илија Жутић: „Пишем највише и једино и ради моје дјеце, која са много пажње слушају моје приповиједање, и никада им није доста“. У београдском Клубу Тесла представљена је књига Логорски дани 1941–1945 Албанија, Италија, Немачка Илије Жутића. О књизи су говорили др Андреј Вујновић, др Момчило Суботић, проф. Миле Рајчевић и др Никола Жутић. На самом почетку водитељ програма Данко Перић честитао је свима Видовдан, најдужи дан у години, а српском народу најтужнији дан. Др Андреј Вујновић каже да књига обједињује штиво оца и сина Жутића, Илије и Николе, и садржи карактеристике њихових професионалних опредјељења. – На једној страни Николин тон озбиљног истраживача, на другој Илијин лагани духовити стил усменог врсног приповједача. Поменуо бих и то да је за лијеп

Глина ће имати Српски културни центар, обнавља се кућа Летића

13.07.2023

Глина ће имати Српски културни центар. У овом градићу у Хрватској увелико се обнавља кућа српске породице Летић, која ће бити отворена на пролеће следеће године и постаће место окупљања не само наших сународника из овог места већ и са целе Баније. ФОТО: Српско народно вијеће Пише: Ј. Матијевић Смештена је у центру Глине, у близине некадашње Цркве Пресвете Богородице, у којој су усташе августа 1941. починиле један од најмонструознијих покоља Срба током Дргог светског рата. Осим што су у њему сачувани неки оригинални делови и елементи старе зграде, будући Српски културни центар у Глини, биће вишенаменски простор где ће се одвијати образовни, културни, друштвени и спортски програми Срба са

krvavi-sid.jpg

Крваво шидско лето 1942. године – подсетник

13.07.2023

Широко распрострањен нацизам/фашизам достигао је свој врхунац у усташкој тзв. Независној држави Хрватској. Ратне прилике у којима нелогично постаје логично, потчиниле су веру политичким циљевима (или обрнуто). Шид као мултиетничка средина са већинским српским православним становништвом може се узети као својеврсни пример ратног ужаса Другог светског рата. Са једне стране, Шид је дао велик број жртава (у односу на своју популацију), док је са друге стране претрпео релативно мала материјална разарања. Патње противника нацистичког и усташког режима, првенствено Срба, Јевреја и Цигана, биле су на зениту 1942. године. Те године, једна за другом, биле су организоване велике рације – током јуна месеца похапшени су Цигани, током јула месеца Јевреји а

Djeca_sa_Kozare.jpg

Календар геноцида: 11. јул 1942. Годишњица доласка у Загреб првог транспорта дјеце са Козаре

12.07.2023

Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене … Дjеца са Козаре Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао jе у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене … КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941. Јастребарско – Јадовно 1941.

Календар геноцида: 12-22. јул 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

12.07.2023

У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да jе у шуми Копривници, на више места, побиjено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судиjе Маргетића, тачниjе 12. jула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из града: трговци, банкари, службеници, гостионичари… После неколико дана проведених у затвору, наjвероватниjе 15. jула, побиjени су у

НИКОЛИЋ: У КОСТУРНИЦИ НИСУ КОСТИ АНТИФАШИСТА, ВЕЋ СРПСКИХ ЦИВИЛА

11.07.2023

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину о овом злочину, иако је свима било познато да су снаге НДХ монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима. Николић подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна. Он наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде. “У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године, према њиховим документима, убиле више од 155 српских цивила.

Milenko_Jahura_001.jpg

Миленко Јахура: Први злочини усташа у Клепцима

10.07.2023

Изјава на саслушању 1944, године, Мајић Љубе из Дриноваца, срез Љубушки, који је сваког љета долазио код Думилије, као син његове сестре: Мој ујак дум Илија Томас био је заклети усташа од 1932, године, и увијек је настојао да и мене одгоји усташки… Ноћу 22.јуна 1941, године у десет сати дошли су у Клепца усташе у 8 аута, и то из Љубушког, Чапљине и Стоца. Мене су нашли код гробља гдје сам чекао ујака дон Илију Томаса, кога нисам нашао код куће. Двојица усташа су ме одмах ухватили и одвели Фрањи Веги, који ме је питао да ли знам које су православне куће у Клепцима. Ја сам им казао да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: