arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Радмила Вуковић, рођена Крагуљ: ДЈЕТИЊСТВО МЕЂУ ЦРНИМ МАРАМАМА

Моји родитељи Јово и Деса су живјели у својој кући у Санском Мосту, на лијевој обали Сане, у тада главној улици. У приземљу је отац држао гостионицу, а горе смо ми становали, брат, сестра и ја. Још у мају 1941. године Витомир Гутић, бањалучки стожерник, у свом говору позива на уништење Срба, а касније и на њихово истребљење. Тад се многи угледни Срби узнемирише и почеше ковати планове за бијег у Београд. Пошто је мој отац, по причању, био тих и повучен, рече да он неће ићи јер се није ни о шта огријешио, и тако остаде. Ипак, једне топле јунске ноћи 1941. године он је легао као и обично

Милан Јокић: Крваво љето 1941. године у Калатима

Нисмо заборавили страдање наших најмилих крвавог љета 1941. године у српском селу Калатима, код Кулен Вакуфа, срез Бихаћ. Ја сам потомак, једне од многих страдалих и скоро затраних породица од стране усташа 1941., из села Калати. Из моје породице претекла су само 4. члана. Све остало су усташе побиле, Српско уво није остало у Јокића Гају. Убише ђедовог оца а мог прамђеда Јокић Милу, код наше локве, код старе куће. Убише, ђедовог брата Јокић Драгана, у кући Медић Дане, са његовом фамилијом. Убише ђедову жену Мику Јокић, рођ. Пилиповић и њихово троје  дјеце, исто у Кући Медић Дане. Убише ђедовог брата Ђуре жену Јокић Деву рођ. Пилиповић и њено троје

Svijece_001.jpg

Басташић: У протеклих 25 година многи су ауто-путеви, нарочито кроз Лику, прошли управо преко крашких јама у којима су и кости српских жртава из ере Покоља

Партизанско гробље на Барин-коси, у Магарчевцу код Kарловца, где су се налазили и гробови усташких жртава побијених Kордунаша и Банијаца на Петровој гори, међу којима и посмртни остаци 128 жена и деце, преорано је како би државна фирма Хрватске шуме на том месту наставила шумски пут. Механизација је, пише загребачки портал Новости, лист српске заједнице у Хрватској, уништила готово све гробове на којима су били истакнути православни крстови. Бранко Гвозденовић из Kључара, најближег места овом гробљу, испричао је за портал Новости да је неколико мештана изашло пред багере и молило раднике да не дирају гробље, али да ти вапаји нису уважени. – Kад је преко гробова изграђен широк пут, куцали

Споменици снимљени осамдесетих година прошлог вјека.

Бубањска крвава моба, љето 1941. године

Трећи јули 1941. освануо је као и прва два, лијеп, сунчан и веома погодан за пољске радове. То мало мушкараца, жена и дјеце што је било око кућа будно је мотрило и радило. Радила је и моба копача кукуруза код Саве Медића у Жегару, група од 12 дјевојака и момака. Код Васе Петровића група, од 10 копача и Милоша Медића, моба од 9 дјевојака и момака. У јутарњим сатима по Бубњу су крстариле усташке извиднице. Биле су то усташе из сусједних мјеста. Циљ им је био да збуне народ. Код Јоце Медића Стојина дошао је Суљо Пеливановић, син Рамин, одјевен у цивилну одјећу. Усташку одјећу носио је у торби. Суљо

suvaja-28.jpg

Суваја, мјесто злочина које не смијемо заборавити

Усташки покољ, 01. jула 1941. над становништвом села Доња Суваjа, смjештеном између Срба и Доњег Лапца, представља наjмасовниjи усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац приjе устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размjерама овог злочина, али и злочина уско везаних за оваj догађаj, тj. покоља у мjестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броjу жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца”[2] По неким другим изворима, тj. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваjа, Осредци и Бубањ, у прва три дана мjесеца jула,

Филип Родић

НЕЋЕ МОЋИ: Аутоантифашизам

Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана – изјавила је не трепнувши 1. септембра 2019. тадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на обележавању годишњице почетка Другог светског рата у Пољској. Пише: Филип Родић Посебне изливе антифашизма бивша хрватска председница имала је док се возила колима са својом дечицом слушајући оде “црнцима Францетића Јуре” (командант усташке Црне легије) у изведби убедљиво најпопуларнијег певача у Хрватској, антифашисте Марка Перковића Томпсона (“Вечерњи лист”, 16. јун 2016). Подсетимо се каква је била та антифашистичка борба хрватског народа у Другом светском рату. Потребно је јер многи (више у Србији

Бивши логораши Јасеновца о стравичним злочинима команданта Шакића

Бивши логораш Јакоб Финци подсјетио се јесени 1944. године, када је Шакић био замјеник команданта логора и када су усташе за само десет дана погубиле 3.000 људи. Други логораши морали су да их сахране. Командант хрватског концентрационог логора Јасеновац у Независној Држави Хрватској и високи усташки официр Динко Шакић /1921-2008/ изручен је Хрватској 18. јуна 1998. године, а на суђењу је добио 20 година затвора. Антисрпска атмосфера у Хрватској 1998. године О атмосфери у хрватском друштву 1998. године свједочио је Ефраим Зуроф, директор организације која је “ловила” нацисте – Центра “Симон Визентал”. Он је стигао у Загреб у јулу те године и сретао је на улицама фудбалске навијаче који су

Календар Покоља: Злочин у Љесковом Дубу код Гацка

У Љесковом Дубу је 29. јуна 1943. на три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи – мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаја Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи још спавали. Домаће усташе и њемачки војници подијелили су се на групе-патроле. Грубо су истјеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дјецу. Оне који су покушавали да бјеже или нису хтјели да напуштају своја огњишта убијали су, без милости, на лицу мјеста.

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 29. јун 1943. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

У Љесковом Дубу jе 29. jуна 1943. na три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаjа Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи jош спавали. Домаће усташе и њемачки воjници подиjелили су се на групе-патроле. Грубо су истjеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дjецу. Оне коjи су покушавали да бjеже или нису хтjели да напуштаjу своjа огњишта убиjали су, без милости, на лицу мjеста. Међу

koriscka-jama-spomen-ploca.jpg

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акциjа“, започео jе 22 jуна масовним хапшењем Срба и Јевреjа у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мjестима. Командант злогласне Павелићеве тjелесне боjне Миjо Бабић издао jе наредбу да се гранични поjас према Црноj Гори очисти од Срба и тако омогући спровођење „видовданске акциjе“. У налету хрватских и муслиманских усташа у селима око Гацка убиjено jе 140 мушкараца, жена и дjеце. Са колико су свирепости зликовци извршавали задатак, види се и по томе што су сатирали и циjеле породице. Тодору Николићу из Куле бацили су у Чавчиjу jаму 9 чланова породице, а Пиљу и Шпиру Бољановићу 12 чланова породице

Браћа мученици Ристо и Марко Поповац

Злочин над Србима из Метковића уочи Видовдана 1941.

Убијено је 14 Срба, међу којима по један католик и муслиман. Из Метковића су су убијени  правослани свештеник Василије Ковачина (1912), трговац Бошко Поповац (1883) и син му Ристо (1912). УЗ СЦЕНУ  ЗЛОЧИНА У АУТОБУСУ КОД СЛАНОГ НАД СРБИМА ИЗ МЕТКОВИЋА И ДУБРОВНИКА (СКОРО СВИ ПОРЕКЛОМ ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ) 27. ЈУНА 1941. ГОДИНЕ.  МЕЂУ ЖРТВАМА НИЈЕ БИЛО ЈЕВРЕЈА КАКО ЈЕ У ФИЛМУ “ОКУПАЦИЈА У 26 СЛИКА” ПРИКАЗАНО Остале жртве су Иличковић Марко, Косовић Ристо, Милан Лечић, Марић Лазо, Медан Јово, Младеновић Ранко, Правица Јово, Вучић Милан, Батинић Божо и Хајдархоџић Мурат. Други син Бошка Поповца (Марко) успео је да побегне. Вратио се у Метковић где му је била  Хрватица и са

Стоп за усташко дивљање у Аустралији – држава забрањује лик Павелића, слово У и поздрав „за дом спремни”

Аустралијска држава Викторија прошириће забрану истицања фашистичких симбола,  у које ће убудуће бити укључено и усташко знамење. Одмах пошто то усвоји држава Викторија , истим путем ће кренути и аустралијска федерална управа. Хитлеров савезник То значи да Хрвати више неће моћи да истичу шаховницу из времена Независне државе Хрватске, фотографије и транспаренте са ликом Анте Павелића, слово У и  поздрав „за дом спремни”. Хрватска заједница међу којима је велики број потомака усташа који су након Другог светског рата побегли из Југославије, за то може да захвали фудбалерима клуба „Витезови” из Мелбурна. Они су десетог априла, на дан оснивања Независне државе Хрватске, у свлачионици певали усташку песму „бој се бије, усташки

У Придворцима код Требиња служен парастос за жртве усташког злочина

У Придворцима код Требиња служен је парастос за жртве усташког злочина из 1941. године. Придворци – парастос; Фото: РТРС Усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна на Придворачкој јами почели са убијањем Срба које су претходно ухапсили на подручју града. У јаму је бачено 13 људи, а након што су тројица заробљених успјели да побјегну, убијање је прекинуто. Злочин, за који нико није одговарао, извршиле су комшије и познаници убијених Срба. Парастос је служио епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а присуствовали су потомци жртава овог злочина. Извор: РТРС

Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45. године (2)

Априлски рат, хрватска издаја и побуна, проглашење НДХ у Чапљини, огорчене борбе за град, окупација прве српске жртве, успостављање хрватске власти и припреме геноцида. Пише: Миленко Јахура  За потпуно истребљење Срба идеална прилика после Хитлеровог и Мусолинијевог разбијања Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, мрачне злочиначке творевине. Хрватске масе су је дочекале са еуфоричним одушевљењем. Муслиманске такође, у нешто мањој мери. О каквом се расположењу ради говори и чињеница да је у Чапљини, под вођством католичких свештеника Јуре Врдољака и Илије Томаса, предратних чланова усташке организације, проглашена Независна још 8. априла 1941.године, два дана пре него је исту Кватерник прогласио у Загребу! Опијене шовинистичке масе нападају и разоружавају југословенску војску,

Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45 године (1)

Поводом 82 године од почетка великог геноцидног Видовданског покоља хрватске државе над српским народом. Пише: Миленко Јахура(1. део- уводне напомене) Доња Херцеговина је географско-историјска одредница, која се код Срба, за разлику од Хрвата, данас ретко користи код оваквах и сличних разматрања. Ово сматрам неоправданим заборављањем једног српског краја, са несрећном судбином и многим националним, културно-историјским и другим вредностима, на који освајачи данас полажу претензије. То је простор ниске Херцeговине, који се назива и Хумином и припада му подручје Стоца (без Дабра, који му је донедавно административно припадао), Дубрава, Храсна, Чапљине и Љубушког. Сматрао сам да је оправдано да се, овде обради Доње Понертвље, одн. Метковић и Опузен, који су данас

Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава

Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима. Са снимања филма (Фотографије лична архива) У току је снимање документарно играног филма ,,33 анђела” у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у јануару је представила у Београду. – Драго ми је што сам

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 20. јун.1941. Годишњица страдања Срба у Лици

Јама Јасеновача – Јасиковача, Бубањ код Борићеваца, Доњи Лапац. 20. jуна и 3. jула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и дjеце и бациле у jаму. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

Часни фратар – сотона

Највише људи убијено док је логором командовао фратар Филиповић. Жене и деца држани без хране и воде у „кули смрти“ ПРВИ логораши су почели пристизати теретним вагонима на железничку станицу Јасеновац 20-21. августа 1941. Одатле су спровођени на ливаде крај села Брочице са јужне стране Струга, уз шуму Доња Крндија и пут Новска – Јасеновац. На том месту су биле подигнуте две бараке, а на улазу стражара и два стражарска торња. Све је било ограђено бодљикавом жицом. Сви који су током августа до почетка октобра 1941. упућени у Концентрациони логор Јасеновац били су смештени у ове бараке. Логораши у својим изјавама тај логор називају Брочице I, Брочице II, Шума и

Крвави пир у глинској цркви

Усташе наредиле да се угаси улична расвета, а онда је почело клање у православној цркви Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта у Глинско Ново Село, Хаджер и Прекопу, где су их зверски мучили, најсвирепије убијали и покопавали у већ ископане јаме. Франц Жућек, жупник Цркве Светог Ивана у Глини, добро се сећа догађаја: „По црквеним књигама знам да је то било 29. 7. 1941. Србе из околине Вргинмоста довозили су у православну цркву камионима и аутобусима, а одатле их даље водили

Убити учитеље и попове

Усташе разрадиле план да се Срби „сви до једног“ побију. Сељани усмрћени маљевима и бачени у јаму Голубњача Масовни покољи Срба у НДХ били су унапред планирани и организовани. Иницијативу за та монструозна убиства дали су Павелић и његови сарадници, а одобрили је и свесрдно јој помагали немачки и италијански окупатори. Циљ је био потпуно уништење, истребљење православног живља и стварање „чисте хрватске нације“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја  2016. године. План за истребљење Срба разрађиван је на усташким састанцима, на које су редовно долазили и католички свештеници. Тако је, на пример, средином маја 1941. у Глини, у згради болнице,

Свједочанство једног злочина (2): Записи о судбини породице Ђукић

По доласку у Сарајевску 3, после 10 дана, газда те куће рече мајци да ради код њега, да спрема и чисти одаје, гдје је он издавао преноћиште. [1] Мајка је прихватила одма тај посо и добила од газде једну празну већу собу за све нас. Биле нас две, кумови и Зорићке, две. Тако смо нас две добиле сталан боравак у Београду. Мајка после поче да ради по кућама и поврх ова два посла чистила је још једну кафану. Није дуго било, по мало је почела радити у једној кујни, где су се хранили радници те је од свију добила потврде да ради и то је предала Комесаријату за избеглице. После 2 месеца

Усташки џелат "по обављеном послу" у Јасеновцу

Сведок страшног покоља

Хватали су једног по једног, повалили на стол, један усташа клекне човјеку на прса, а други узме нож и пресјеца гркљан. Клање људи почело је редом, како смо стајали у цркви, наставио је причу о масакру у Глини Лјубан Једнак. Хватали су једног по једног, повалили на стол, један усташа клекне човјеку на прса, а други узме нож и пресјеца гркљан. Нису чекали да искрвави или умре, већ су га полумртвог износили из цркве и бацали на камион. Када су поклали три четвртине људи, стали су да се одморе. Чим су наставили, хватали су једног старца питајући га: ’Хоћеш ли нам дати жену, сестру и кћерку?’ Он је одговорио да

Свједочанство једног злочина (1): Записи о судбини породице Ђукић

Осјећај неправде због губитка вољеног оца и мужа те жеља да злочини не падну у заборав, били су потицај Кати и Душанки Ђукић да забиљеже своја страдања, која су писана комбинацијом сјећања и приповједања, што ове записе чини изразито посебнима. Записи употпуњују слику истребљења српског народа у злочиначкој усташкој НДХ и заслужују да буду објављени Мемоарски записи двију Глињанки, мајке и кћерке, Кате и Душанке Ђукић,о трагичним збивањима у Глини 1941. више од пола стољећа били су непознати ширем кругу истраживача и повјесничара. [1]Њихова трагедија и траума није забиљежена ни у списима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Хрватске, који су од капиталне важности за разумијевање масовних

Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи 11/12. jуна 1941.

Одмах након говора доглавника Миле Будака у Ловинцу, усташе су починиле Покољ над Србима села Расоjа – Гњатовићи. Расоjа – село Гњатовића, налази се jугозападно од Ловинца, котар Грачац. Ово српско село, три пута jе било поприште усташког погрома. Први погром jе извршен 11/12. jуна, да би усташе злочине поновиле 29. jула и 02. августа 1941. године. У Ловинац jе 10. jуна 1941. године дошао Павелићев доглавник, злогласни Миле Будак из села Св. Рок, на састанак свих усташких присталица заказан за 11. jун. Говорећи о чистоћи хрватске нациjе и положаjу Срба у Хрватскоj, Будак jе изjавио: „ Што се Срба тиче, ниjе доста дрво посjећи, треба му и жиле ишчупати.“ Када су

Миострах: Трагом предака

Био сам у Миостраху, а да до пре неколико месеци нисам ни помишљао да ћу икад тамо отићи. Идеје за многе наше подухвате зачете су у кафани. И за овај мој. А повод је био текст из „Печата“… Пише Мирослав Максимовић Може ли страх бити мио? Не знам, можда и може. Моја мајка је, годину-две пред смрт, а после можданог удара, рекла да осећа да је читавог живота била у неком тихом страху. Од чега? Од људи? Родила се у месту које се зове Миострах. И ту је, у четрнаестој години, завршила први живот. Други је, до осамдесете, провела, у чудном страху, а да никад више није отишла тамо. Живот

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала