arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Потресно свједочење Мане Бобића о злочину у Млакви (Лика) 6. августа 1941. године (ВИДЕО)

Дана 6. августа 1941. године оружане снаге НДХ (усташе и наоружани цивили из Косиња, Перушића и Пазаришта), одвели су од својих кућа више стотина српских цивила у засеок Косу и ту их убили спаљивањем у кући, штагљу и пецани Јове Глумичића. Тада је убијено 286 становника Млакве, од који је 122 било дјеце до 15 година старости. ПРИРЕДИО: Ђорђе Пражић Из усташког ватреног пакла спасило се троје млађих особа: Невенка Глумичић, Мане Бобић и Мане Милеуснић. Послије Другог свјетског рата Мане Бобић је живио у Енглеској, гдје се и оженио. Први и последњи пут посјетио је своју родну Млакву 18. августа 1988. године, када је код Бранка Цвијановића и Стевана

АБОЛИРАЛИ УСТАШЕ И УЗИМАЛИ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили су прве поратне године

Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској. Аутори: Момчило Диклић/Раде Драговић Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе на симболичну меру. Међунационалних конфликата није недостајало ни у партизанском покрету током рата, да би после 1945. били све видљивији. Већина потеза нових власти била је на штету српског народа, што није пролазило без сукоба са Србима у партијском и армијском врху Хрватске. Готово шокантно је било за српске министре из Хрватске када се на прослави

Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома

Покољ Срба у Јајцу и Језеру Соколски дом напунила је тама.Мрак се по њему вије и тишина дубокапропада све дубље и дубље у отворена ждрела.Звер се диже, звер прилази ближе.Иста она звер из Гламоча и Ливнакоја је кидала грла и ножеве љубила,крв са њих уз ракију пила. Пада ноћас киша и улица је пуна блата.Људи јуре, полудели, и вичу имена разнаоца, мужа, брата.На улици ништа сем мрака.Нема ухваћених, нема хватача. У соколском дому исте ноћи тишина се ударцима кида,удара звер у главу све док ухваћеном лобања није прслаи под се улеже под тежином телаод врата до прозора, напред и назадза мошње звер је ухватила човека и зубима кида. Идућег дана

svetozar-livada1.jpg

ЛИВАДА: Степинац је био поклоник усташке идеологије и најдрагоценији стуб Павелићевог усташког режима

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XИИ. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада. Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и jуха би се раздвоjила“ или

Најкрволочније усташе, ови људи починили су таква зверства да су их и нацисти хапсили због ратних злочина

Ове године навршило се 77 године откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као “фра Сотона”, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у

Глумица Љиљана Чекић за “Глас” o монодрами “К’о камен”: Слику њену нисам имала…

Сваки добронамјеран разговор о прошлости је добар и ослобађајући. Немогуће је разумјети садашњост, ако не познајемо прошлост, а о будућности је онда бесмислено и разговарати. Тек када почистимо животе и излијечимо ране можемо кренути даље. Затрпавањем и негирањем трауме остајемо у вртлогу, у виру који вуче на дно. Пише: Јана Кезић Овим ријечима причу за “Глас Српске” започела је глумица Љиљана Чекић, говорећи о документарној драми “К`о камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана” Драгане Мандрапа, чија премијера је  одржана синоћ у Народном позоришту Републике Српске. Објаснила је да су у представи испричане двије животне приче, од чега је једна мајке Веленке, која је данас у деветој деценији живота, а друга

ОДБРАНОМ СТЕПИНЦА ПОНОВО УБИЈАЈУ СРБЕ: Српски научници критикују покушаје хрватских историчара да умање кривицу надбискупа

Греси Алојзија Степинца су такви и толики да се он не може рехабилитовати, јер би то био нови злочин према онима чији су животи угашени на најсвирепији начин у геноцидној НДХ свесрдно подржаваној од Римокатоличка цркве и надбискупа Степинца. Аутори: Љ. Б – В. Ц. С. – 13. 10. 2023. у 20:00 Овако академик Љубодраг Димић коментарише наводе хрватског историчара Хрвоја Клaсића који је у интервјуу за наш лист рекао да не постоје докази да је загребачки надбискуп одговоран за ратне злочине, јер их није ни чинио ни подстрекивао, већ да има само моралну одговорност, јер се није довољно гласно противио. Такође, Класић је рекао да је Степинац после првобитне

Episkop slavonski Jovan: Jedna generacija pretvorila pretpostavljeni broj žrtava Jasenovca u sekularnu dogmu

Kada sam došao u Izrael 2003, Jad Vašem je od pretpostavljenih šest miliona žrtava Holokausta imao tri miliona, milion i po imena se proveravao, a za nekih milion i po žrtava se smatralo da se nikada neće identifikovati Najprije je u Bosni i Hercegovini izvučena izjava vladike Jovana (Ćulibrka) iz 2019. na zatvorenom skupu istoričara o revizionizmu u naučnom i javnom prostoru Srbije i Republike Srpske. Zatim je stigao poziv Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa pedesetak potpisa da se vladika smijeni sa „svih dužnosti vezanih za Jasenovac i stradanje Srba u NDH – pre svega sa mesta predsednika Odbora za Jasenovac i ostala stratišta SAS SPC“. Tu nije bio kraj: Sinod

Оливера Шекуларац: Да л’ да јаучем или да мучим, мук само понеко чује, препозна…

О Покрову кад би у цркву завичајну требало поћи траговима предака, најпре тихо, сузно замолим Господа и све наше претке мученике да нама, који смо остаци наших преживелих лоза, да утеху и снагу да останемо под Богородичиним плаштом. Ми који знамо шта значи слава у Врепцу под небом, под оним истим небом под којим су се вековима рађали они чију крв носимо… Од њихове душе је и то небо, кости у земљи, корен на небу. Ако ишта памтим и знам, а пола живота сам на срећу уз Баку провела, знам да је мој деда Никола редовно цркви ходио. Њега убише туђи у његовој ’45-ој, цркву срушише они који за Бога

ЗА ПОКРОВ И ТРОЈИЦЕ

Уместо нас стотину данас сам овде само ја, као неки изабрани представник нас малобројних и читаве војске нерођених и оних бројних што силом посташе бивши пре редовног божијег позива. Пише: Цвијета Радић       Касна, сунчана, јесен и један диван дан у њој. Поље широко, шарено, стиснуто између Динаре и Голије, протегнуто у дужину као да тежи да дохвати бескрај и собом преспоји север и југ. Све боје са сликареве палете утиснуте су у гране дрвећа. Динара као да пламти под црвенилом које разбијају језичци жутих листова. Извирује само голишави Троглав да све надвиси својим голим, каменим стасом. Моја два села су са две стране поља. Једно, као птица крилом, обгрлила

vladimir_umeljic.jpg

ВЛАДИМИР УМЕЉИЋ: О ИСТОРИЈСКОЈ ИСТИНИ И „ДИМНИМ БОМБАМА“ ЧЕЛНИКА БЕОГРАДСКОГ МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА

Интервју о Јасеновцу, који су (не само) највеће српске новине одбиле да објаве (октобар 2023.) Разговор са историчаром, православним филозофом и књижевником Владимиром Умељићем о његовом новом научном делу у издању издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, чија промоција се очекује на предстојећем Сајму књига у Београду (недеља, 22.10.2023. у 15.00). Питање: Ви се деценијама бавите и докторирали сте на тему мултидисциплинарног истраживања феномена геноцида. Ускоро ће бити представљено Ваше ново научно дело у два тома, први је научно-историјски на тему Србоцида, геноцида над Србима у хрватској држави 1941-1945: „Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941-1945.)“ а други се бави теоретским, језичко-филозофским разматрањем питања истине: „Истина у свету релативизма

ДОКУМЕНТ ИЗ 1941. ГОДИНЕ: Католички свештеници у селу Кусоње све Србе затворили у православну цркву и запалили је

У прогону и убијању Срба после распарчавања Југославије (1941. године – нап. И. Б.) знатну улогу играо је, поред усташа, и велик број католичких свештеника. У многим крајевима они су били и главни инспиратори свих недела и прогона… Њихово деловање је још пре рата било такво да су у многим крајевима спремали психолошки терен за сва будућа недела. Многи жупник је, било по својој вољи било по упутству својих претпостављених, ширио мржњу на државу и све што је православно… Мржња, која је тако сејана, уродила је богатим плодом после раскомадавања Југославије… Све је то гледано и одобравано од католичког Епископата… По себи се разуме да су у првом реду страдали

Станко Опачић Ћаница: Дијете вађено из мајчине утробе не може бити ничији присталица, па ни НОП-а, али је и оно било заклано од усташа (1989)

Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је Прво заседање АВНОЈ-а, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић Ћаница живи на Кордуну у

Владимир Умељић

Владимир Умељић: СЕЈАЊЕ РАЗДОРА ИЗМЕЂУ ЈЕВРЕЈА И СРБА, ДВА НАРОДА-ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА

Александар Корб тврди да се у хрватској држави 1941-1945. није догодио геноцид над Србима и, истовремено, циљано сеје раздор између Јевреја и Срба, покушавајући да од чувара сећања на Холокауст прибави једну врсту „правоверног легитимитета“, такорећи „carte blanche“ (бланко овлашћење), „free hand“ (слободна рука) смислу алибија за своју србофобију. При томе он, међутим, прави једну кардиналну грешку управо у односу на јеврејске жртве Холокауста. Немачки историчар Александар Корб је познат као један од најпроминентнијих и најбескрупулознијих порицатеља Србоцида хрватске државе 1941-1945. Он отворено заступа крајње ревизионистички став, да се „у хрватској држави 1941-1945. није догодио геноцид над Србима“, да је та тврдња „само једна (велико)српска националистичко-комунистичка конструкција, гајење циничног култа

dara_banovic.jpg

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок покоља коjи су извршиле усташе над становништвом села Паланчишта и Горњи Јеловац, 22. и 23. октобра 1942. године. У покољу jе убиjено 650 људи, махом жена и дjеце, а Дара jе своjим очима видjела масакр над око 300 жртава. Дара Бановић са 29 ожиљака од убода ножем преживjела jе оваj усташки покољ, али њена дjеца, четворогодишња Радославка и двогодишњи Бошко — нису. Она jе jедан од свjедока коjи jе наjвjеродостоjниjе испричао одвиjање покоља. Њен лик на малим екранима видjели су милиони гледалаца широм бивше СФРЈ, приликом откривањаспоменика на Мраковици, 1972. године. Дара jе том приликом уручила предсjеднику Јосипу Брозу Титу,

О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији

До данас, деценијама након Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно. Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године. Неколико дана након формирања Независне Државе Хрватске, усташе преузимају власт у општини Црквени Бок, хапсе виђеније Србе, туку их, малтретирају и

СУЗЕ СА НЕБА

Код сваког помињања Стоца и Видова поља, са сузама  изађу  пред очи слике са видовданских помена, седамдесетих година у Стоцу, на којима је свештеник, окружен старицама у црнини, дуго читао списак жртава, уствари сва српска имена из Херцеговине: „Јову, Симу, Душана, Миху, Шћепу, Лазара, Данила, Гојка, Ристу,  Милана, Илију, Тодора, Митра, Саву,..   На  врелом подневу, из  ко зна  како  пристиглог облака, пролило се  неколико  капи,  на  шта  ми  се  отело из  уста:„Ево кише!“   Једна  од  тих  измучених  мајки,  које су  свашта  преживеле  али  никада  нису  биле  у  очају,  болно ме опоменула: „Сине, није киша  већ сузе  с’неба!  На данашњи  дан  увијек  ка’не нека.“   Ово сам научио за цео живот! У

Ослобођени Јасеновац

Ишао сам у логор Јасеновац да опишем то што ћу тамо видјети. Били су посљедњи дани априла, лијепи дани, небо ведро, сунце грије. Година је 1945. А ријека… то је ријека Уна низ коју идемо. Аутор: Ћамил Сијарић Оно неколико градића и насеља низ ову ријеку ослобођено је од усташа и Нијемаца: Босански Нови, Двор на Уни, Костајница и Дубица. Са лијеве стране пута низ који идемо брда су, а тамо иза брда топови су – чују се некако као испод земље. Знамо да је пут пред нама миниран, али никако не можеш знати на којем су мјесту постављене мине, па идеш онако на своју срећу… Испред подне – а

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

Навршило се седам година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи “Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.” чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Љуба и Миља Каран, Црквени Бок ратне 1942. год.

Сведочење о страдању Љубе Каран из села Стрмен

Према сведочењу, Љуба jе у близини села Пуска силована, мучена и на краjу набиjена на колац. Маjка Миља jе такођер убиjена. Љуба (Миле) Каран jе рођена 1928. године у селу Црквени Бок, срез Костаjница, као jедино дете оца Миле, земљорадника и маjке Миље, рођене Докман, домаћице. Детињство jе провела у родном селу, где jе похађала основну школу и постепено стасавала у праву љепотицу. Почетком рата и стварањем НДХ започињу страдања њене породице. Отац Миле jе заробљен као припадник Краљеве воjске, интерниран у Немачку, где jе у заробљеништву боравио до краjа рата. У тако тешким временима, маjка и ћерка остаjу саме. Прво су натеране на прекрштавање из православне у католичку веру

ДА ЛИ ЈЕ ВАТИКАН ЗНАО ЗА ЗВЕРСТВА НДХ И СТЕПИНЦА? Важна документа о Папи Пију XII угледаће ускоро светлост дана

У аули Универзитета Грегоријана у Риму биће од 9. до 11. октобра одржан скуп за који многи тврде да је историјски и требао би дати одговор о понашање “ратног папе” Пије XII . Јурица Керблер – Од сталног дописника Новости ЗАГРЕБ Научници ће ускоро у Риму изнети нова открића везана за активности папе Пије XII, која су сада доступна јавности од како је папа Фрања отворио Ватикански архив за период Другог светског рата. На конференцији ”Нови документи из понтификата Пије XII и њихово значење за јеврејско-хришћанске односе“ биће историчари и теолози, хришћани и Јевреји, а говориће се о 16 милиона докумената које Ватикански архив чува, а односе се на понтификат Пије

Ђурђица Драгаш: Заувек

Не могу нам раздвојити душе неукаљане, сломити руке поломљене, извадити очи бездане. Кад вам дођем једног дана,рашћемо заједно,самоваћемо заједновековаћемо заједно. Рађаћемо се у пролећеи умирати у јесен.Спаваћемо под белином снега иотицати бистрим потоцима. Грејаће нас сунце и палити ватра,походити звери.Копаће земљу над нашим костима. Газиће нас чизме,рушиће камен са узглавља нашег.Почупаће цвет што израсте из дечјих очију,меканих и плавих. Исећи ће брезе,замутити воду,убијаће нас убијене. Гледаћемо их,неболни и насмејани. И питаћемо….шта је њихова тама према светлости нашој,шта је њихово сада наспрам нашег заувек. Џаба им поган, кама и огањ.Узалуд мржња… Не могу нам раздвојити душе неукаљане,сломити руке поломљене,извадити очи бездане.Љубави нашој не могу ништа! Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти

Амбасадорка Србије у Загребу уз томпус о Јасеновцу

Јелена Милић на свом Инстаграм налогу објавила низ фотографија са пријема за митрополита Руске православне цркве Илариона који је служио литургију за Свете новомученике јасеновачке у Јасеновцу. Амбасадорка Србије у Хрватској Јелена Милић нашла се на мети јавности, након што је на свом Инстаграм налогу објавила низ фотографија са пријема за митрополита Руске православне цркве Илариона који је служио литургију за Свете новомученике јасеновачке у Јасеновцу. Слика која је привукла највише негативних коментара је она на којој је амбасадорка Милић са томпусом. Извор: Твитер „Имала сам част да недавно организујем пријем за РПЦ митрополита будимпештанско–мађарског Илариона, који је у РХ боравио поводом служења заједничке литургије за Свете новомученике јасеновачке у

Локомотива која је симбол Загреба крије страшну тајну: Возила Србе у логор смрти Даница (ВИДЕО)

Челници државе имали су почетком деведесетих година прошлог века другачије планове за “Црну Катицу” Свако ко је макар једном у животу возом дошао до Загреба, морао је да на железничкој станици угледа “Црну Катицу”, један од симбола града. Туристи би похрлили да се сликају крај ове старе локомотиве ни не слутећи да она у себи крије ужасну тајну – да је у време Независне Државе Хрватске превозила логораше у усташки логор Даница код Копривнице! Студенти Факултета Политичких наука у Загребу одлучили су да не само свету, већ и многим сународницима открију тајну за коју је мало ко у ово време знао. Злата Цетина Терзић, Ника Мокос и Иван Гундић снимили су кратки документарац у “Црној Катици” који су правили 4

Ко је био Динко Шакић: Ватрени усташа, комадант геноцидног логора смрти Јасеновац

Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је  троје дјеце, којима је крштени кум био Анте Павелић. У Загребу, 4. октобра 1999. године, командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је на 20 година затвора Рођен је у околини Имотског. Проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године затекло је њега и његовог оца Мату, ватреног усташу, у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за предсједника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао злочинима. Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром усташког пуковника Вјекослава Лубурића, којем је надлежност била организација

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала