arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Митар Шарић: Никољдан у Пребиловцима

Леп jесењи дан медитеранског поднебља. Деветнаести децембар. Година 1941. Свети Никола. Народ у нашем краjу каже Никољдан. Никољдан jе крсна слава Пребиловаца. Цело село осим четири породице слави Никољдан. Стоjим пред кућом Милана Медића, у Пребиловцима, у коjоj живи наша новонастала заjедница од пет »jединаца«. Размишљам; како се Никољдан славио прошле (1940) и раниjих година. Људи, родбина и приjатељи, коjи долазе на славу зову се пићари. Они из удаљениjих места долазе на конак уочи Никољдана, а одлазе сутрадан по Никољдану. Неки пићари долазе на коњима, упарађени у народноj ношњи. Понеки jе обучен у црногорску народну ношњу, коjа због своjе лепоте и дивних боjа изазива дивљење свих, а посебно деце. Село jе

Ста­ро сај­ми­ште из 1945. године

Да ли Београд добија оно што Загреб нема – Музеј Холокауста?

Србија је донела Закон о Меморијалном центру Старо Сајмиште. Увидом у тај закон, у предвиђену кадровску структуру и вебсајт, чини се да ћемо у центру Београда ускоро добити Музеј Холокауста. Међународна организација за сећање на Холокауст (ИХРА) тражи од Загреба да додатно истражи подручје Јасеновца, односно да се мапирају сва места на којима су постојали логори у НДХ-а. Такође, 35 чланица организације тражи да мапа буде доступна на улазу у Спомен подручје Јасеновац, као и да се изврше озбиљна археолошка истраживања те локације.  Познаваоци прилика сматрају да Хрватска, која тренутно председава ИХР-ом, неће учинити много по том питању. Оно што је група експерата Међународне алијансе за Холокауст тражила од Хрватске приликом обиласка

На данашњи дан се сјећамо злочина над српским женама и дјецом у селу Кремна 16. децембра 1941. 

Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина. Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије покоља и о њему су знали само мјештани. Ово је наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугујемо свим нашим мученицима. 16. децембра 1941. године, хрватске усташе и домобрани из Прњавора долазе на Вучијак у селу Кремни и уз помоћ Мађара који су тада насељавали Вучијак, почињу пљачку и зулум по селу Кремна које је удаљено неких 5 км од Прњавора. Вучијачки вод устаника под командом Тривуна Бојановића

Басташић: Хрватска крије масовне гробнице као змија ноге

Хрватска и даље на све начине жели сакрити, као змија ноге, постојање многобројних масовних гробница и јама у којима су сахрањена или побацана тијела убијених Срба у вријеме НДХ. Каже ово за “Глас Српске” Душан Басташић предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, познатијег као Удружење “Јадовно”, истичући како у Хрватској и даље постоји много масовних гробница које нису откривене или се за њих зна, али никада нису ексхумиране, нити су жртве достојно сахрањене. Наводи и како није претјерани оптимиста када је у питању најновија иницијатива, односно захтјев Међународне алијансе за сјећање на холокауст (ИХРА), коју чини 35 држава чланица, која је

„Serbien ist Judenfrei“ – порекло лажи

Поводом обележавања 82-годишњице почетка нацистичког уништења дела београдске и српске популације, домаћих Јевреја, у логору Земун на предратном Сајмишту, од стране нацистичког окупационог апарата, састављеном од етничких Немаца, Аустријанаца и Фоксдојчера, неопходно је указати на један моменат који се већ скоро 30 година користи у проблематичним контекстима и, нажалост, у пропагандне сврхе. Пише: Бане Гајић Реченица „Сербиен ист Јуденфреи“ односно, „Србија је очишћена од Јевреја“ појавила се 1993. године и брзо је преузета, односно, „тумачена“ као један од главних „доказа“ „српске кривице“ за учешће у Холокаусту спроведеном од лета 1941. до пролећа 1942. године. Према „тумачењима“, реченица се јавља као наводни телеграм који је из Београда послат у Берлин, и

МАСОВНА ГРОБНИЦА И СТРАТИШТЕ „РАДУЛОВАЦ“

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима. Средоје Васић о овом догађају свједочи:„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао

Најава: Бечмен, Банстол и Зрењанин – Скупови у организацији ОМЛ од 1. до 4. децембра 2023.

Од 1. до 4. децембра т.г, у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска и домаћина, одржаће се представљање књиге Буда Симоновића “Огњена Марија ливањска” и приказивење изложбе „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. РАСПОРЕД БЕЧМЕН: Петак, 1. децембра т.г, у 18.30 у парохијском дому храма Свети Сава у Бечмену, представљање књиге Огњена Марија ливањска; БАНСТОЛ: Недеља, 3.децембра т.г, у 12.часова, храм Благе Марија на Банстолу, представљање књиге Огњена Марија ливањска; ЗРЕЊАНИН: Понедељак, 4.децембра т.г, у 18.часова, Културни центар Зрењанина (Народне омладине 1), представљање књиге Огњена Марија ливањска и отварање изложбе. Очекујемо вас! Важна напомена: Изложба и представљање књиге у Сремским Карловцима 02. децембра је одложено! Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА Везане вијести: Имена

Колаборационизам или научна сарадња?

Биће занимљиво пратити ток и резултате недавно успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката. Пише: Душан Басташић На маргинама овогодишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) која се одржава у Загребу, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида нашао је за потребно да се у простору Хрватског државног архива, у друштву амбасадорке Републике Србије у Републици Хрватској Јелене Милић и кустоса г. Бојана Арбутине сретне са директором те установе Динком Чутуром. Након састанка Ристић је изјавио: „Током дужег и конструктивног разговора детаљно су разматране теме од значаја за обе стране. Том приликом договорено је успостављање трајне институционалне сарадње Музеја и Државног архива

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Како су Срби опраштали својим џелатима?

„Народ наш, збиља, у гневу може да коље, руши и пали; али ми нисмо они што смишљено тлаче, ми не сматрамо да је свет цели наше поље; ми не бисмо поднели ни урођеник прашумски да због нас плаче; душа нам је пространа, иако смо бројем мали.“ – Десанка Максимовић, Балканац. Под небом Балкана српски човјек је научио да страда у сваком већем сукобу, да буде жива брана свим тиранским бујицама које су браздиле рељеф овог дијела Европе. Историја нас је научила да су највећи крвници били људи нашега језика, отргнуте гране нашега стабла. Као што стихови Десанкини зборе, Срби су у гњеву итекако знали да се свете, али никад нисмо

Басташић: Број жртава Јасеновца је потпуно јасан, ту нема спора

ВЕЛИЧИНА ЗЛОЧИНА У ЈАСЕНОВЦУ ЈЕ ПРИKРИВЕНА А ИСТИНА ЈЕ УБИЈЕНА ВЕЋ 1945. У Загребу се одржава заседање ИХРА. Хрватска је на скупу Међународне алијансе за сећање на Холокауст, у Загребу, којој присуствује 120 државних званичника и стручњака из 35 држава, представила иновације које планира у оквиру јасеновачког Спомен-комплекса. Осим стручњака из Музеја жртава геноцида, српску делегацију чине и представници наших министарстава спољних послова и просвете, као и СПЦ. Остале делегације стручњака такође су предвођене државним званичницима својих земаља, а долазе махом из Европе, али и САД, Израела, Аустралије, Kанаде, Аргентине. Kонцентрациони логори у Независној Држави Хрватској заузимали су нарочито место у низу многих средстава и начина спровођења геноцида над српским

Радомир Булатовић: УТВРЂИВАЊЕ ПРИБЛИЖНОГ БРОЈА СТРАДАЛИХ ЛИЦА У ЈАСЕНОВАЧКОМ ЛОГОРУ

Као најпотпунији историјски извор за проучавање творнице смрти у Јасеновцу показало се антрополошко истраживање. Оно комбиновано са исказима гробара, крпара, преживјелих логораша и извршилаца злочина омогућава да се утврди не само приближан број жртава закопаних у јасеновачкој творници смрти, него и више од тога. Из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Свјетлост Сарајево, 1990. године. Уводно слово аутора: У Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине почео сам 1970. године прикупљати грађу о Доњој Градини. То је ликвидациони центар логора у Јасеновцу, који се налази на босанској страни. Писаних извора није било довољно. Очекивана су антрополошка истраживања 1976, што је наставак

Дејан Ристић: Београд много одговорније од Бањалуке приступа заштити српских националних интереса (ВИДЕО)

Бањалука нема довољно снажан мотив за сагласје са Београдом. Пише: Душан Ј. Басташић У недавном гостовању Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида из Београда на БН ТВ, водитељ је поставио питање, има ли довољно мудрости, знања, стрпљења у главама српских представника у Босни и Херцеговини. Ристић је изнио свој, како је нагласио, снажан утисак да у појединим ситуацијама када су поједине теме у питању, Београд показује потребну мудрост, стрпљење, државништво и да у том смислу много одговорније приступа заштити српских националних интереса на читавом српском етничком простору. Имајући у виду недавно изражену, снажну подршку Предсједнице Владе читавом тиму Музеја жртава геноцида и одлуци владајуће партије да се Дејан Ристић постави

Јован Ћулибрк: Не, није истина да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи (ВИДЕО)

Владика је додао да су најновије процјене и даље дивље и да се крећу између сто и нешто хиљада до двеста педесет хиљада На Другој међународној научној конференцији о медицини у Холокаусту и послије, (WGC- Western Galilee College The Second International Scholars Workshop on Medicine in the Holocaust and Beyond) одржаној од 7-11. маја 2017. године у Галилеји, Израел, Епископ славонски Јован Ћулибрк, предсједник Одбора за Јасеновац СПЦ, излагао је на тему: „Јеврејски медицински радници: Од учесника у југословенском отпору до историографа холокауста“. Поред осталог, епископ Јован је рекао и слиједеће: „Озлоглашено мјесто у Југославији током рата је концентрациони логор Јасеновац. Непосредно послије рата прве процјене су биле да је

Све што сам радила – радила сам за моју Србију

Сретна сам што су деца послушала моје савете, односно савете још мог покојног оца који лежи тамо на дну неке јаме у Јадовну јер је страдао као жртва усташког геноцида. Један од последњих интервјуа проф. др Смиља Аврамов дала је Геополитици, поводом свог 100 рођендана. У том интервјуу, поред тема усташког геноцида над Србима, Трилатералне комисије,  и других, професор Аврамов је говорила и о мање познатим догађајима и појединостима из свог приватног живота; о томе како је као добровољна болничарка лечила рањене војнике Војске Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, о свом оцу кога су усташе убиле а који је био оснивач Српске банке у Загребу и друштва “Привредник”,

Мика Бундало – Бригита Кнежевић

Свједочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби. Бригита је рођена 25. априла 1940. године у селу Мирковци код Kозарске (Босанске) Дубице у породици Бундало. За вријеме непријатељске офанзиве на Kозару у љето 1942. године с породицом је доспјела у логор Стару Градишку гдје је заједно с бројном дјецом насилно одвојена од њихових родитеља. Захваљујући Диани Будисављевић и њезиним сарадницима спашена је из логора и одведена у загребачки Завод за глухонијеме. Ондје ју је посвојила породица Фистрић која јој је дала име Бригита. Истину о свом правом поријеклу Бригита Фистрић је сазнала пуно година након

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Убијање Светих Српских Новомученика Јасеновачких

Пола века смо живели у друштву где је било неморално, и недопустиво, да се стравични изливи нечовештва, на чијем врху је био Јасеновац, ниподаштавају и банализују. Било је „и стида и срама“. Распад људског става према злочинима из Другог светског рата и Јасеновцу, подсетимо, постаје преовлађујућа друштвена чињеница појавом књиге Беспућа повијесне збиљности Фрање Туђмана (1989/1990). Отад се то шири као канцер. Не зна се зашто се ово ради с Јасеновцем, али убрзо ће се знати, прича ми човек који познаје актере. Па и центарфора – епископа Јована (Ћулибрка). Од свих антисрпских процеса који се као убризгани отров шире кроз српско биће демонтажа Јасеновца је најбезобзирније рањавање. Тако се ових

Ћулибрку и Ристићу ближе Јасеновац од Гардоша и Бежаније

Након недавне посјете стотину београдских и земунских гимназијалаца Јасеновцу али не и Доњој Градини у режији Музеја жртава геноцида, поставља се питање зашто до сада слична студијска посјета није организована над масовним гробницама на земунском гробљу Гардош и Белановачкој рупи на Бежанијској коси. Прилог који слиједи, објављен је прошле године али га сматрамо актуелним и данас. Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун? Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. Пише: Душан Ј. Басташић У дневном издању новина као и на порталу компаније

Јасеновац на изборима: Ко пориче геноцид над Србима у НДХ

Најновији догађаји недвосмислено су потврдили оно што се до сада наслућивало: иза кампање смањивања броја српских жртава логора смрти Јасеновац, односно порицања геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској стоје, као локални извршиоци ширег подухвата, Влада републике Србије, њена премијерка Ана Брнабић и председник републике Александар Вучић. Важно је да ту чињеницу уочимо и истакнемо. Пише: Милош Ковић Када су почетком септембра 2021. највећи српски медији – РТС, Политика, Танјуг и други – по први пут, у систематски вођеној кампањи почели да, слично хрватским медијима, умањују број жртава Јасеновца, уз позивање на истраживања београдског Музеја жртава геноцида и хрватских историчара, протестним писмом огласили су се готово сви универзитетски професори који предају историју српског народа

Обогаћивање и објективизација знања о Јасеновцу у режији Музеја жртава геноцида

Повести средњошколце из Србије, организовано од стране државе у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама. Пише: Душан Ј. Басташић Посљедњих дана, медији су били преплављени најавама а сада и вијестима како је Музеј жртава геноцида 26. октобра ове године, реализовао први студијски боравак групе од стотину ученика и наставника Осме београдске гимназије и Земунске гимназије у Јасеновцу и Пакрацу почев од 1995. године, односно од окончања оружаних сукоба на како кажу, подручју савремене Републике Хрватске. Наводи се како су ученици посјетили најмонструозније и најбруталније губилиште припадника свог народа у Другом свјетском рату. Не коментаришући уобичајено

Проф. др Светозар Ливада: Не знам да ли сањам, да ли се будим, или доиста лудим, али знам да немам завичаја

Мој завичај и ја живјели смо дуго као рањене звијери. Међутим, ја још вегетирам – друштвено мртав, биолошки жив, на крају пута. Примишље – мој завичај, којег ми одузеше, отеше – би убијено истог дана кад убише цијелу Kрајину, коловоза мјесеца 1995. године. То зову ослобођењем. Ја ослобођење крајева од људи разумијем као хисторијски пораз – злочин. Тим више што нису само побијени и прогнани људи него су разорени сви њихови антропогени садржаји и знамења, да је ту некада давно и скоро живио мукотрпно обични сељачки свијет. Ускоро ће услиједити преноминација топонима уписаних у све географске карте и хисторијске садржаје. Неки већ пола  миленија, а  неки стољећима. Ономастика је већ добрано затрта. У мојој особној карти не пише да

Морамо бити глас невиних жртава Јасеновца

Глас стотина хиљада невиних жртава – мушкараца, жена и деце, брутално и сурово убијених током „усташког коначног решења” у злогласној усташкој Независној Држави Хрватској, које је, уз благослов усташког викара и надбискупа геноцида Алојзија Степинца, спроводио усташки фирер поглавник Анте Павелић, завапио нам је са Земље молбом да не буду заборављени, нити да се заборави ко је починио те страшне бестијалне злочине. Ексклузивно за „Политику” Проф. др Гидеон Грајф* Ми, који смо остали, морамо бити њихов глас. Плачимо гласно како би њихов глас могао да се чује по целом свету. Зато су важни филмови, књиге и изложбе. Они би требало да помогну да се злочини почињени у Јасеновцу, Аушвицу и

Пале: Сјећање на цивиле које су усташе убиле у Раковцу 1943. године (ВИДЕО)

Поводом 80 година од свирепих усташких злочина у Палама се одржава манифестација под називом “Новембар – мјесец дугих ножева”. За четири године Другог свјетског рата убијена је готово четвртина Паљана. Најмасовнији злочин почињен је у новембру 1943. године када је за пет дана убијено 325 Срба из насеља Раковац, Јеловци и околних села, од којих је чак 143 дјеце до 14 година старости. 11. новембра 1943, само у Раковцу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима чак 40 дјеце. Извор: РТРС

„Педесет мртвих разреда спава“: Ђорђе Ђурић

Банија га је и прије грађанскога рата у Хрватској потпуно заборавила. А био је један од најпознатијих и најпопуларнијих њених пјесника, прозних писаца, писаца епитафа на спомен-обиљежјима по Банији. И писаца за дјецу. Писаца и поезије и прозе. Гостовао је по школама, у селима, градовима… Са свима добро, са свима добар.  Тежак је живот имао Ђорђе Ђурић (Кињачка, 1929 – Загреб, 1991, сахрањен је у Сиску). Школовао се у родном селу, Крижевцима, Загребу и Ријеци. Оца су му почетком Другог свјетског рата одвеле усташе у Јасеновац и тамо ликвидирале. У мају 1942. одводе мајку, старијег брата и њега у логор Стара Градишка, а одатле у логоре на сјеверу Њемачке. Још

Др Ђуро Затезало: Свједочанства о покољима на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо мучили Дана 29. јула 1941. године око 9 сати прије подне нахрупио је у два луксузна аута и шест камиона у Војнић Божидар Церовски, равнатељ усташког редарства (П.У.О.) са око 100 усташа, униформисаних или полуниформисаних. Наредио је хапшење људи без икаквог разлога и повода. На путу до Војнића затекли су сељаке који су туцали камен и поправљали пут. Чекићима којим су тукли камен усташе су их злостављали и тукли истим. Пуцали су за онима који

Младен Диклић о српским костима које је вадио као бригадир из реке Саве

За Српску историју говори Младен Диклић, човек који је на радној акцији у Хрватској вадио кости страдалих Срба од усташких кољача. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о догаћају из 1983. где сте ви били учесник на ОРА Јасеновац, као бригадир словеначке бригаде „Прежихов Воранц“ – Равне на Корошкем, и каква су искуства из тог периода који памтите? Већ на почетку смо имали непријатних искуства у Новској и околини, где су поједини проусташки елементи, псовали српским бригадирима мајку српску. Али, све се то заташкавало зарад „Братства и јединства“, које , види се из наведеног, никада није заживело у тим хрватским крајевима. Једино су,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала