arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Гидеон Грајф: Србољуб Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу

Србољуб Живановић се зарекао да ће увијек говорити у име оних који морају вјечно да ћуте, сматрајући да ће то помоћи и преживјелима и њиховим потомцима, рекао проф. Грајф на комеморативном скупу у САНУ Извор: Слово љубве Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома. Грајф је на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/поводом смрти академика Србољуба Живановића, упамћеног као члана Форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Василије Крестић: Владика Јован Ћулибрк кључна личност око смањивања броја српских жртава геноцида у Павелићевој НДХ

Међународни научни скуп о Јасеновцу отказан јер је Ефраим Зуроф, израелско-амерички историчар, поручио да га не треба одржати јер ће пореметити односе између Србије и Хрватске. Већ дуже време у нашој јавности испољено је велико неслагање које се тиче броја српских жртава пострадалих у геноциду почињеном над Србима у Независној Држави Хрватској. До неслагања је дошло због тога што се појавила групица историчара која неосновано, без икаквих нових доказа, игнорише постојеће прворазредне изворе о броју уморених и смањује њихов број приближавајући се проценама Фрање Туђмана. Проблем није у тој малој групи која је без научног угледа већ у томе што је врх српске државе стао иза тих историчара ревизиониста којима је намера да

Запањујућа „знања“ и сазнања

Док исписујем ове редове о Доњој Градини и Јасеновцу, стигла је вијест да се упокојио академик др Србољуб Живановић, најпоузданији свједок бестијалних усташких злочина, не само у ова два логора, него широм НДХазије. Нека му је и слава и хвала на ономе што је за живота за свој народ и његову историју урадио! Пише: Јован Лакићевић Ко је био у прилици да испрати једну анкету, ваљда неке од загребачких телевизија међу студентима историје у Загребу, лакше ће схватити да млађи житељи, нама до јуче „братске Хрватске“, немају појма о логорима, јамама и кланицама у којима је, током Другог Великог рата, побијено више од милион Срба! На питање репортера – „Шта

Обмањивање јавности у режији Дејана Ристића

Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, оштро је дeмaнтовао тврдњe Дејана Ристића, истичући дa je дирeктoр Mузeja жртaвa гeнoцидa у Београду у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Пише: Душан Басташић Почетком децембра прошле године, током годишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) одржане у Загребу, Дејан Ристић је нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива, сретне са директором те установе Динком Чутуром. Тада смо у прилогу под насловом “Колаборационизам или научна сарадња?” претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, “успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката”. Ристић је тада прецизирао

У Београду комеморативни скуп поводом упокојења Академика Србољуба Живановића

Поводом упокојења Академика Србољуба Живановића, позивамо Вас на комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у петак 26. јануара 2024. године, са почетком у 11 часова.   Проф. Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године. Био је члан Међународне словенске академије наука и уметности, Краљевског Медицинског Друштва  (Royal Society of Medicine), Краљевског антрополошког института (Royal Anthropological Institute), као и  Удружења клиничних анатома у Великој Британији, те Филозофског друштва Руске академије наука. За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама. За животно дело у унапређивању

Епископ Кирило се поред гроба зликовца Алојзија Степинца екуменски молио и надахнуто бесједио

Поред Епископа Кирила, друштво су му у молитви на гробу Алојзија Степинца правили загребачки надбискуп Дражен Кутлеш, апостолски нунције у Републици Хрватској Giorgi Lingu и повјереник Нунцијатуре Alvaro Ernesto Isuireta Sea, бискуп Евангеличке (лутеранске) Цркве Бранко Берић, бискуп Реформисане Хришћанске Калвинске Цркве Peter Szenna, протојер Ставрофор Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије Кирко Велински и старјешина Баптистичке Цркве Момир Блажек. У оквиру овогодишње такозване Свјетске молитвене осмине за јединство хришћана, у Загребачкој катедрали поред гроба Алојзија Степинца у Загребу одржано је у нед‌јељу 21. јануара 2024. тзв. централно екуменско молитвено славље за јединство хришћана на хрватском националном нивоу, преноси Алоонлине.ме. Учесници тзв. славља окупили су се том приликом на, како се истиче,

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб. У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Пише: Сандра Благић На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.Тачан број настрадалих никад није утврђен.Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом. У Бихаћкој кули, коју нисам могла да

Проф. др Србољуб Живановић: О броју деце убијене у Јасеновцу

Нове генерације новинара и политичара у ствари не знају тачан број деце убијене у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Такође нису свесни да је Хрватска била и остала једина држава на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце Срба, Јевреја и Рома. Често се манипулише са цифром од 20.000 деце коју су Хрвати убили. Тај број није тачан. Ради се само о оној деци чије је податке успео да пронађе Драгоје Лукић назван „родитељ изгубљене генерације“. Имао сам прилику да разговарам са Драгојем Лукићем, који ми је посветио своју књигу „били су само деца“. Том приликом ми је рекао да је успео

ВИДЕО: Погледајте филм „Иродови синови“

Продукција „Пријатељ Божији“ обележила је 22. априла 2017. интернет премијером свог најновијег филма „Иродови синови“. На овај дан 1945. године око 1200 заточеника логора Јасеновац одлучило се на покушај пробоја и самоослобођење, а само 107 их је преживело. У знак поштовања и пијетета према свим жртвама геноцида учињеног у Независној Држави Хрватској, Продукција “Пријатељ Божији” снимила  је филм “Иродови синови” који није само фактографско сведочанство злочина. Његов главни садржај је анализа историјских, политичких, духовних, психолошких корена, узрока, мотива и повода који су довели до најбруталнијег обрачуна са српским народом. Посебна пажња посвећена је страдању деце, а оно, у својим библијским димензијама, представља догађај без преседана у читавој историји човечанства. О

Споменик српској деци у селу Носковачка Дубрава

Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене и децу који се налазио у шталама властелинског имања грофа Драшковића. У периоду рада логора, од августа до децембра 1942. године, преминуло је 69 детета старости од 4. месеца до 4 године. До 1990. године обављане су редовне комеморације уз учешће представника матичне Босанске Дубице, а обновљене су 5. децембра 2014. године. Списак деце страдале у овом логору: Вуковић Миља, 4 месеца Бошлић Раде, 18 м. Миљевић Гина, 3 године Вујчић Ратко, 10 м. Вујковић

Владимир Умељић: На вест о смрти – великом Србољубу Живановићу (1933–2024)

Професор Живановић био је изузетно предани стручњак, заслужни јавни прегалац и добар човек. Он је ушао у историју, што разним Мишинама тешко да ће икада поћи за руком. Упокојио се у Господу академик проф. др Србољуб Живановић, човек завидне биографије, савесног и самопрегалачког животног пута у служби науке и свога национа. Његова остварења светској значаја писала су историју медицине и палеоантропологије, његово предано ангажовање при утврђивању истине о Србоциду хрватске државе 1941-1945. и његовој страшној парадигми, систему концентрационих логора Јасеновац није јењавало читавог живота. Не може се довољно поштовати његова огромна, а неупитна историјска заслуга, да се тема Јасеновца успешно реафирмисала и деценијама одржала у фокусу јавности. Један медицинар-форензичар је успео да

Митар Радоњић: Брисање Јасеновца

Не може се оспорити податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина у логору Јасеновац, саопштен 1946. Међународном суду у Нирнбергу, који утврђује да је у Јасеновцу побијено 700.000 логораша Прекрајање историјске истине евидентно је и у свету и код нас. Посебно ме погодило да је један владика СПЦ изјавио да је „у Јасеновцу страдало 70.000 Срба”. Не улазећи у расправу и мотиве поменутог владике, износићу чињенице, па нека их оцене читаоци. У Енциклопедији Лексикографског завода, Загреб, 1958, књига 3, на страницама 648 и 649 наводи се „кроз четири године (1941–1945) у логору Јасеновцу побијено 500–600 тисућа Срба, Хрвата и Јевреја”. Партизански поручник Исидор Леви је предао „Потврду команде мјеста Новска

Србољуб Живановић (1933–2024): Епископу славонском Јовану – утврђен је тачан број жртава у Јасеновцу

Епископу Јовану Ћулибрку сигурно је познато да је у хрватским јасеновачким логорима страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, писао је С. Живановић 2015. године Србољуб Живановић (Извор: РТРС)(1933–2024) На вест о смрти: Србољуб Живановић, председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу Јуче је у Лондону, после краће болести, у 90. години преминуо академик проф. др Србољуб Живановић Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника у Сарајеву. Вихор Другог светског рата је породицу Живановић као избеглице пронео кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду. Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду, а више разреде

Ој Козаро, шири своје гране – нова немачка офанзива

Немачка ревизија историје која се на Балкану испољава више него бескрупулозним захтевом амбасадорке Немачке у БиХ да се нацисти сахране крај жртава Козаре за неколико година може довести до негирања холокауста, сматра академик Љубодраг Димић. Немачка амбасадорка у БиХ пре неколико година тражила је од председника Републике Српске Милорада Додика да се на Козари одобри локација за сахрану Немаца, нациста који су страдали у једној од најкрвавијих партизанских битака 1942. године. Фрапантан предлог немачке амбасадорке за Козару „Нисам могао да верујем да ли добро чујем. Моја бака је била у логорима, а она то од мене тражи. Рекао сам јој извините госпођо то не може, немојте нас вређати“, испричао је Додик у емисији „Ћирилица“. Ништа мање шокантан случај догодио се пре

Епископ бачки Иринеј: Београдски фишкали усташких монструма демонски препредено захтевају да се поименично преброје побијени у Јасеновцу

После осам деценија заташкавања и забране говора о Јасеновцу, после бетонирања и минирања масовних гробница, после конфискације матичних књига СПЦ – да се приступи поименичном пребројавању? Из опширног Божићног интервјуа епископа бачког Иринеја (Буловића), традиционално датог оснивачу листа „Печат“ Милораду Вучелићу, доносимо питање и одговор у вези са лицитирањем бројем жртава Јасеновца. Тема која је изузетно узнемирујућа, заправо недопустива, јесте поодмакло и подмукло – а у неким срединама, па и у извесним државним институцијама, наводно „чињенично документовано” – лицитирање бројем јасеновачких жртава. Чини се да се наша Црква још увек није довољно енергично и пуним ауторитетом огласила овим поводом. – Хвала Вам што сте тачно и прецизно именовали проблем. Узалудан би био ревизионизам са

Стево Лапчевић: Хрватско сатирање православља на простору Сремске Митровице

Нарочито је важно истаћи пример страдања шишатовачког игумана Светог Рафаила Момчиловића и лежимирских мученика, страдалих у Цркви и Порти од стране усташа. Опште разматрање: Срем, најстрадалије подручје Србије У години када се обележева 78 година од окончања Другог светског рата, стиче се утисак, јединствене интерпретације догађања који су почев од 1939. до 1945. потресли Европу и Свет више нема. На таласима разилажења великих победника, оличених у западном свету и Русије, све је учесталије искривљено тумачење историје од стране „малих“ држава, међу којима, евидентно је, предњаче оне које су током Другог рата биле на странама поражених. Оваква пракса временом је еволуирала, па се од постављања питања у вези одговорности за рат,

Седамдесет девет година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце. На данашњи дан приjе седамдесет девет година, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117

Никола Н. Живковић: Сајмиште је било претворено у немачки логор

Не треба да ништа да измишљамо, довољно је да пажљиво прочитамо немачке документе. Рецимо, студију четворице еминентних историчара. Шта нам они кажу? И у Србији и у Хрватској било је прогона, стрељања, депортације и убијања Јевреја. То је чињеница. Разлика је, наравно, у томе да су у Србији то радили Немци. Сајмиште је претворено у логор намењен за интернацију и истребљивање Јевреја са простора окупиране Србије. Основала га је децембра 1941. године немачка окупациона власт. Тачно се помињу имена. Нарочито су се истакла двојица – Бенцлер и Радемахер. У Хрватској су Јевреје убијали сами Хрвати. Да ли је Хрватска била суверена или вазална држава? Без обзира какав одговор испадне, у

Ста­ро сај­ми­ште из 1945. године

СТАРО САЈМИШТЕ: ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ ЛОГОРАШКЕ НАЦИЈЕ ( ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ )

СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак рата провео је по разним нацистичким затворима и логорима. Најдуже је био на Сајмишту. По Стевановићу, Мађарски павиљон, у коме су вршене егзекуције, личио је на катакомбу:“Због тога је Гестапо одлучио да га употреби за кланицу политичких криваца, ту је доводио људе и убијао. У самом павиљону је лежао и алат који се састојао од обичне мотке и камена до

У Зворнику представљена књига “80 година ћутања”

Књига “80 година ћутања” о усташким злочинима у паљанским селима Раковац и Јеловци 1943-2023. године, аутора Лазара Шкобе и Бранислава Крљаша са Пала, представљена је у зворничком Дому омладине. Шкобо је изјавио да наслов “80 година ћутања” најбоље говори о тематици и проблемима приликом стварања овог пројекта. – Свака година ћутања отежавала је наш посао, нарочито што живимо у хаотичном и времену и простору, као и због чињенице да временом долази до затирања докумената – рекао је Шкобо, који је доктор историјских наука. Према његовим ријечима, било је тешко наћи документе који би вјеродостојно свједочили о овим догађајима, узимајући у обзир пролазност времена које чини своје, док је поготово било

Milenko_Jahura_001.jpg

Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године

Село Битуња горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама.  Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу. Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили. Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић. Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке. Из овог села, знају се имена 18 жртава геноцида НДХ. Све су

Др Ђуро Затезало

Ђуро Затезало: Усташки злочин у Пркосу и шуми Брезје код Ласиње на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН УСТАШKИ ЗЛОЧИН У ПРKОСУ И ШУМИ БРЕЗЈЕ KОД ЛАСИЊЕ Дуго Село, село у опћини Вргинмост на Kордуну, имало је по попису становнишва 1931. године 210 домаћинстава и 1.243 становника српске народности. За вријеме Независне Дражве Хрватске, 1941, 1945., живот је изгубило 552 становника од којих 36 пало у борби против фашизма док су их 516 погубиле усташе. Од њих 516, само у једном дану, у недјељу 21. децембра 1941. године, усташе су у шуми Брезје крај Ласиње усмртиле 460 Срба: мушкараца, жена и дјеце. Село Пркос, такођер у

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЗАШТО РЕВИЗИОНИСТИ НЕ ПОДНОСЕ МИЛАНА БУЛАЈИЋА

Међу Србима се нашло грлатних ревизиониста, који траже да се као жртве Јасеновца признају само они пописани именом и презименом – стотинак хиљада, мање или више. ПОРИЦАЊЕ РАДА ЗНАМЕНИТОГ ГЕНОЦИДОЛОГА Наш угледни антрополог Бојан Јовановић је, управо ових дана, све опасне ревизионистичке тенденције око броја јасеновачких жртава описао као настојање да се из историјске свести овог народа уклони научни допринос оснивача Музеја жртава геноцида, стручњака за међународно право, покојног др Милана Булајића: “Тенденција умањивања броја српских жртава у НДХ може се пратити после протеривања оснивача и првог директора Музеја жртава геноцида у Београду Милана Булајића, и сагледавања извештаја и изјава потоњег директора, затим кустоса и садашњег председника УО ове установе.

ИСПОВЕСТ: Свуда око мене су се превијала мала деца у боловима: Јово Ковачина је као дечак прошао кроз пакао логора НДХ у Сиску

Јово Ковачина (83), који је са седам година доспео у логор, о данима смрти и ужаса: Од трбушног тифуса умрли мој брат Лазар (2,5) и брат од стрица Гојко (3). Спавали смо на слами, без ћебади, полуголи чекајући када ће доћи крај. Јово Ковачина (83) имао је непуних седам година када је, са баком и двоипогодишњим братом, доспео у пакао НДХ логора у Сиску, у сточне бараке код стадиона Сисциа. Био је октобар 1943. Озлоглашени дечји логор, из ког је Диана Будисављевић спасавала децу, престао је да постоји још у јануару те године, али је у оквиру логора за одрасле и даље опстајао део за децу. У логор, који су

Уместо цвета и свеће на камену пребиловачком прилажем, за сада, реч

Је ли вам се икада догодило да имате снажан осећаj да сте негде већ били, иако поуздано знате да нисте? Мени се догодило са Пребиловцима после читања приче “Никољдан у Пребиловцима”. Знам и мирис и звук села. Нарочито зимски. Чуjем му и песму и jаук. Ако нисте никада чули како звучи jаук кроз песму, чућете читаjући ову причу. Мене ево прати кроз три годишња доба и знам да ме неће никада напустити и нек неће. Живи смо и међу своjима само док живи сећање на нас. Ја бих да Пребиловчани стрељани и живи у jаме бачени никада не умру. Ако умру, умрећемо и ми, пред Богом и људима, од стида, мада то

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала