Када повежете неке текстове на Блицу са именом њиховог аутора, Дарка Николића, одмах ће вам бити јасно да се ради другачијем новинару. Пише у спортској рубрици. И пише другачије. И стилом и избором тема. Не само извјештава, већ прича приче. А често вам се учини као да му је циљ за тај дан да вам га поправи и врати вјеру у добро. Онда вас не изненади да он не сматра да се вриједност свега може исказати у материјалном. И да је спреман да за нешто тако издвоји вријеме и труд, и то поклони свима. На само клик од нас је његова књига о Гвозденом пуку, најбољој јединици српске војске. Који су мотиви

Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године. У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти српским ратним заробљеницима преминулим у том логору, саопштио је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Венце је на спомен обележја у име Владе Србије положио представник Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а организатор комеморација је Одбор у сарадњи са амбасадом Србије у Чешкој, Министарством унутрашњих послова

Генерални директор Радио-телевизија Републике Српске, Драшко Милиновић, и директор Кобра филма из Београда, Драган Бјелогрлић, потписали су данас у Бањалуци Уговор о копродукцији игране ТВ серије под називом “Сенке Балкана”. Серија, која ће се приказивати на програму РТРС-а и РТС-а, је узбудљиви трилер, препун обрта и до сада непознатих историјских догађаја, који осликава Европу у предворје догађаја који ће обиљежити 20. вијек. Радња серије смјештена је у другу половину двадесетих година прошлог вијека, кризни период између “убиства у Скупштини” и увођења “шестојануарске диктатуре”. Турбулентни политичко-друштвени живот, низ неразјашњених убистава, дјеловања најразличитијих организација из земље и иностранства, само су дио онога чиме ће се серија бавити, истиче креатор серије “Сенке Балкана”,

На данашњи дан прије 98 година умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације “Млада Босна”, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Чланови “Младе Босне” извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење. Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи. Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра

Пре сто година најтеже оболели српски војници смештени су на острвце крај Крфа, а за готово 10.000 њих ту је био и трагичан крај албанске голготе Појас камените обале уређен је само на једном узаном делу са јужне стране, тек да би бродићи могли да пристану. Повише стрмих стена над прозирним морем, издижу се густе борове шуме. Између стабала вијугају стазе, од којих једна води до Маузолеја са спомен-костурницом српских војника преминулих на овом острву 1916. године. Овако данас изгледа српски Јерусалим, како је митрополит Димитрије Видо назвао пре једног века. До тада, Грци су га звали Острвом змија. Ову последњу станицу за готово 10.000 српских војника који нису преболели

У мрклом мраку Рађевине Драгић Митровић размишљао је само хоће ли бити среће да испуни задатак: криомице зграби аустријског војника и жива доведе у своју чету Чачак – Дубоко у ноћи, Драгић Митровић се привлачио стоговима сена код Завлаке и не беше га страх. Па, зар неко боље од њега, сељака из Кржаве, познаје ове стазе и бестрагије, колико је пута момкујући прошао овим пашњацима и долинама. И колико испео на Цер, Повлен и Маљен, све дозивајући девојке на комишање. А ноћас, у мрклом мраку Рађевине и у зору Великога рата јавио се добровољно на задатак и мислио једино хоће ли бити среће да га испуни: да криомице зграби аустријског

(Из књиге „Српска писма из светског рата 1914-1918“, сакупио др Владислав Пандуровић, Српска штампарија, Осијек, 1925; ново издање, верно оригиналу: Прометеј, Нови Сад, и Радио-телевизија Србије, година издања: Нови Сад, 2014.) Његовом Величанству Краљу Петру Првом Сербија, Ниш: „Орлов город, 7. фебруара 1915. Срдачан поздрав из Русије. Поздрављам и молим препокорно Ваше Милостиво Величанство, да замолите велику Русију, браћу нашу, ми Срби молимо већ одавно, да нас пусте браћа наша Руси к вама у помоћ у Србију. Ми желимо драговољци бити Србијански. Ми заробљеници Срби, што смо се предали у Русију, нисмо ћели пуцати на браћу нашу Русе, па стога молим Ваше Величанство да нас Ви замолите од браће наше

Да, прошло је сто година од гологоте Србије у Великом рату, али очекивано то данашњи НАТО режим у Србији покушава искористи за задржавање власти и обесмишљавање саме жртве. Они који су се данас одрекли свих тада ослобођених Србских области и који су уништили србско друштво, привреду, културу и војску, пљунули су на јунаке са Куманова, Цера, Колубаре и Мојковца, а ево сада пљују и на јунаке страдања приликом повлачења србске државе, војске и народа 1916. године. Држе патетичне говоре, полажу цвијеће, екуменисти држе опела, а неки пишу текстове и праве некаве документарне филмове у којима се умањује значај Русије, а увеличава значај Запада. Ништа им није свето. Слично ће урадити

Предсједник Србије Томислав Николић, који на Крфу предводи делегацију Србије на обиљежавању једног вијека од пробоја Солунског фронта, поручио је данас да је братство грчког и српског народа, сковано тада за вјечност, заувијек уткано у наше биће, као дио страдалне и јуначке историје Србије заувијек. Србија, поручио је, никада неће заборавити да су се заједно са српским борцима на том фронту борили и гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије… Војничким вјерским поменом, који служи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, почело је обиљежавање 100 година од искрцавања српске војске на грчка острва. Председник Србије Томислав Николић положио је вијенац на  спомен-обиљежје у част српским војницима. Николић

За време Првог светског рата у аустроугарским логорима широм Словачке умрло чак 8.000 Срба, а у Великом Међеру чак 5.500. Гробље било дуго заборављено и запуштено, чак и изнаjмљено за тренинг паса. Тек 2003. уређено И ДАНАС, скоро сто година од почетка Првог светског рата, потомци српских бораца из отаџбине траже по Словачкоj гробове своjих наjмилиjих. Помажемо колико можемо да утврдимо истину о страдању наших људи и да сачувамо сећања на Србе коjи су као заробљеници или воjници страдали у ослободилачком рату. Подигли смо им споменик као захвалност српског народа своjим хероjима! Овим речима се Стане Рибић, председник Удружења Срба у Словачкоj, обратио члановима српске делегациjе коjа jе током прошле

Предсједник Србије Томислав Николић предводиће данас делегацију на свечаност поводом обиљежавања стогодишњице искрцавања српске војске на Јонска острва Крф и Видо. Након централне комеморативне свечаности у Маузолеју – спомен костурници и полагања вијенаца на Морнарички крст, Николић ће положити вијенац у “Плаву гробницу”. Предсједник Србије ће присуствовати отварању нове сталне поставке “Срби на Крфу 1916-1918” у Српској кући. За нарочите заслуге за Србију, исказану племенитост и хуманост према српским војницима, који су се прије 100 година искрцали на острво Крф, предсједник Србије додијелиће Сретењски орден општини Крф. У делегацији су и министар одбране Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе и информисања Иван

Ја мислим да кроз векове од Александра Македонског до данас није ниједна војска Јужних Словена доживела већих мука него што смо ми доживели тога доба, написао је у свом ратном дневнику Миладин Поповић, ратник, песник и пољопривредник Бркати јунак, неустрашиви бомбаш, песник, пољопривредник, пчелар, учесник у свим српским ратовима, носилац највиших одликовања, ратовао против два царства, како је сам говорио, рањаван, поштован од сабораца, осумњичен да припада Аписовој тајној организацији и игром случаја избегао смрт, после свих ратова вратио се у Барје код Вучја и доживео дубоку старост. То је укратко портрет Миладина Поповића, јунака кога није мимоишао ниједан рат. Називали су га ратником голубијег срца, јер, и када је

Људи често воле да кажу како те може повредити само онај кога волиш, онај према коме си најотворенији и најискренији. Наравно да то и јесте истина. То је разлог због ког се када смо повређени љутећи се погрешно одричемо себи најближих, повређени не схватајући какву грешку тада чинимо. Без обзира можда на оправдану љутњу не могу ти бити ближи, бољи или те више волети они који нису као ти. Не могу они који нису наше вере, наших схватања, наших стремљења разумети наше тежње, учествовати у нашим борбама, помоћи у нашим проблемима, патњама или жељама. Зато се никад не можемо одрицати својих због тренутне повређености. Не смемо заборавити никада да је

Предсједник Србије Томислав Николић предводиће у понедјељак, 18. априла, у Грчкој, свечаност поводом обиљежавања стотину година од искрцавања српске војске на острва Крф и Видо. Након централне комеморативне свечаности у Маузолеју спомен-костурнице и полагања вијенаца на Морнарички крст, са почетком у 10.00 часова, Николић ће положити вијенац у “Плаву гробницу” /Јонско море/, саопштено је из Прес-службе предсједника Србије. Предсједник Србије ће у 14.00 часова присуствовати отварању нове сталне поставке “Срби на Крфу 1916-1918” у Српској кући, а у 20.00 часова ће бити проглашен за почасног грађанина општине Крф. Он ће општини Крф уручити Сретењски орден за нарочите заслуге за Србију, исказану племенитост и хуманост према српским војницима који су се

У бањалучком велеиздајничком процесу страдало је више од 150 омладинаца, средњошколаца, интелектуалаца и свештеника јер су жељели слободу за српски народ и то не смије бити заборављено, речено је синоћ у Бањалуци на јавној трибини. Поводом 100 година од бањалучког велеиздајничког процеса, најважнијег момента за историју Бањалуке у Првом свјетском рату, синоћ је у Бањалуци одржана јавна трибина. Бањалучки велеиздајнички процес почео је новембра 1915. године, а завршен је у априлу 1916. године и вођен је против тадашње српске интелектуалне елите. Група младих људи окупљена око удружења Колегијум интелектум, одлучила је да обиљежи стогодишњицу од почетка и завршетка чувеног велеиздајничког процеса у Бањалуци. Предсједник овог удружења, Марко Ромић, рекао је

Гвозден Митровић је рођен у Арницу, у ужичком округу, 17. јануара 1893. године у тежачкој породици, од оца Стефана и мајке Јелисавке. Године 1912. уписује Правни факултет Универзитета у Београду. На позив српске владе и Врховне команде генерацији рођеној 1892. и 1893. да помогне земљу, прекида студије и 1. септембра 1914. одлази у Скопље где ступа у ђачку чету, пролази обуку и учествује у Великом рату као ђак-подофицир, а касније и резервни пешадијски поручник 1. чете, 2. батаљона 6. пешадијског пука све до 22. маја 1918. године. Гвозден је водио дневник, бележећи датуме по старом календару. Његови описи сведоче о разборитој мисли и искреном духу младог човека који без улепшавања,

Најјача полуга српске политике 1912/1913. O српској дипломатији и њеној узданици – народној војсци или како ниједна политика у којој се на крају мора апеловати на употребу силе, војску, не може успети ако у читавом друштву, код сваког његовог члана, не постоји јасна представа због чега су одбрана или рат у неком тренутку неизбежни Сводити српску војску на неколико војвода и генерала или претенциозно закључивати о њој као институцији кроз понашање неколицине завереника, или чланова организације „Уједињење или смрт“ („Црна рука“), основане тек 1911. године, помињати само као слоган места победа – Куманово, Битољ и Брегалницу, води полако ка трошењу некадашњег значења тих симбола, али и производњи једне неплодне анализе

“Пре више од девет децениjа завршен jе I светски рат у коме jе као воjник учествовао и Момчило Гаврић. Већина Лозничана не зна ни ко jе он, а камоли одакле jе. А требало би jер jе Момчило, наjмлађи воjник свих армиjа у Првом светском рату, њихов земљак рођен у Трбушници, код Лознице, испод планине Гучево. Нажалост лознички краj jе сасвим заборавио овог несвакидашњег jунака. У књигама jе забележено да jе Момчило Гаврић на почетку Првог светског рата имао непуних осам година. Он jе из Трбушнице, села пет километара од Лознице, испод самог Гучева. Био jе осмо дете своjих родитеља оца Алимпиjа и маjке Јелене. Тада jе био понос имати доста

Одувиjек села, варошице, градови, планине, равнице, риjеке, jезера, мора, мостови и путеви личе на књиге. На мале и велике. Географиjа jе наjвећа библиотека на свиjету. Све jе у њоj поредано по значаjу и по величини. Путуjеш и читаш. Долазак у неко мjесто jесте отварање корица велике, нове непрочитане књиге. Идеш његовим улицама и сокацима, разгледаш му знаменитости, причаш са људима, слушаш њихове пjесме… У ствари, листаш књигу. Књига Мачванског Прњавора, страдалника у два велика рата, мора дуго и полако да се чита како би се о њему сазнало. Јесен у овом мjесту jе вриjеме за сjећање на прошлост и доктора Арчибалда Раjса. Текст: Тихомир Несторовић – Мачвански Прњавор jе варошица

У Београду је синоћ претпремијерно приказан документарни филм “Срби на Крфу – сто година од Албанске голготе”. Филм “Срби на Крфу – сто година од Албанске голготе” прати кретање српске војске приликом повлачења 1915/16 године преко Албаније до грчког острва Крф, њен опоравак и припреме за ослобађање Србије у Првом свјетском рату. Овај документарни филм ауторке Слађане Зарић премијерно ће бити приказан на Крфу 18. априла. Филмска прича, поткријепљена је документима и архивским фотографијама савезничких армија које до сада нису виђене, а чињеницама и емоцијом дочарава једно јуначко вријеме страдања и васкрса српске војске. Синоћну претпремијеру организовала су министарства одбране и рада, заједно са Радио-телевизијом Србије, а министар за рад

О човеку коме се и данас диве широм бивше Југославије, Гаврилу Принципу, испричане су многе приче. Неке од њих су и тероије завера којима су на Балкану, познато је, склони сви. Ипак, мало је познат живот његове породице након атентата и Првог светског рата у тада Краљевини Југославији. Овај званичан документ (који никада није био објављен и дуго је био чуван као тајна у Архиву Двора) даје одговор на питање шта се догодило са породицом Принцип и како су живели након ослобођења од Аустроугара! Баш под овим бројем „110-16“ заведено је писмо Петра Принципа (оца српског јунака Гаврила) краљу Југославије Александру I Карађорђевићу у којем он преклиње за помоћ “свог

У ћелији сам са Васом Стајићем. Данас ми је држао предавање да ће Руси потући Швабе и да ће нас они ослободити. Ватрен је родољуб, написао је 1914. године у свом логорском дневнику интернирац др Миховил Томандл „Тешко је било србовати у Араду”, речи су др Миховила Томандла, Хрвата родом из Брчког у Босни, адвоката и данас великог имена у Панчеву. Забележио их је са само двадесет година, тамнујући у румунском казамату, у који је стигао одмах по објави Првог светског рата. У злогласној арадској тврђави, гробници хиљада невиних, Томандл је провео тешких 46 дана. Војни казамат, а заправо логор утамничених националних бораца, али и  много жена, старих и недужне