arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Srbi u Dubrovniku od 1945. do 1992. godine

29.11.2022

Kao reakcija na Maspok 1971. Srbi su pisali grafite „Ovo je srpski Dubrovnik“ i „Živio srpski Dubrovnik“. U društvima se pevala pesma „Igrale se delije nasred zemlje Srbije“. U Dubrovniku za vreme Drugog svetskog rata delovao je „Pokrajinski nacionalni komitet za Hercegovinu, Boku i Dubrovnik”, a Srbi katolici upisivali su se u Dubrovačku brigadu Jugoslovenske vojske u Otadžbini.[1] Na pečatu je pisalo Dubrovačka vojno-četnička brigada. Zbog toga su Srbi katolici u Dubrovniku stradali u partizanskim čišćenjima neposredno posle oslobođenja 1944. i 1945.[2] O tome kakve su bile prilike u Dubrovniku pisali su strani oficiri za vezu. U jesen 1944. jedan američki oficir za vezu u Dubrovniku izveštavao je : „Stav

Dečak – junak bitke za Beograd je Dragoljub Jeličić (12) iz Nikšića

27.11.2022

Posle jednog veka konačno poznat identitet srpskog vojnika u Prvom svetskom ratu. Enigmu otklonio unuk Đorđe Njunjić. DRAGOLjUB Jeličić (12), sin izbeglice sa Korduna, zapravo je dečak koga je francuski fotograf ovekovečio u borbama za odbranu Beograda, a na slici se vidi kako puca iz puške. Dugo se mislilo da je to Momčilo Gavrić iz Loznice, takođe golobradi mališan, koji se obreo u redovima srpske vojske tokom Velikog rata. Ovu enigmu otklonio je upravo Dragoljubov unuk Đorđe Njunjić iz Nikšića, koji za “Novosti” kaže da u porodičnoj arhivi poseduje dedine slike, a neke od njih, uz ovu već poznatu – kako puca iz rova, ustupio je “Novostima”. – Uspeo sam,

Đurđica Dragaš: Zašto sam nosila Natalijinu ramondu u Londonu

12.11.2022

Kada je u februaru 2002. prvi put proslavljan novi državni praznik, ustanovljen par meseci ranije, većina medija objavila je i ankete o tome koliko građani uopšte znaju o Sretenju. Na ono najjednostavnije novinarsko pitanje – znate li šta danas proslavljamo – većina nije imala odgovor. Naravno, čast izuzecima, ali osim zbunjenih pogleda i par maglovitih činjenice o “nekom ustanku” , ankete su svedočile o tome da se o novom “obeležju” države zna vrlo malo. Devetnaest godina kasnije, nažalost, nije mnogo bolje. Još uvek previše ljudi ne zna ono što bi, kao državljani ove zemlje, svakako trebalo da znaju. Zašto je tako? Istorija ovih naših prostora obilovala je prevratima, promenama, burnim

U Bitolju održana komemoracija srpskim vojnicima

12.11.2022

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležen je komemoracijom na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju. Ispred Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, venac je položio Đorđe Aleksić. Komemorativnoj ceremoniji prisustvovali su ambasadorka Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i izaslanik odbrane Vojske Srbije potpukovnik Vujica Vukobratov. Na groblju je sahranjen 1.321 vojnik srpske vojske iz Balkanskih i Prvog svetskog rata. Veliki broj njih je poginuo u borbama na Kajmakčalanu 1916. godine. Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova / Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu

Bojanić: ISPRAVNIJE JE REĆI DAN POBEDE, A NE DAN PRIMIRJA… mi smo pobedili, nismo izgubili rat

09.11.2022

U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata. U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana. Na Zapadnom frontu 11. novembra 1918. vojnici su slavili pobedu (primirje) i završetak Velikog rata, slavilo se i u Beogradu. Ali, srpski ratnici su još vodili borbe protiv okupatora s mađarskim trupama za Bačku i Baranju, ali protiv hrvata, koji su ratovali na austrogarskoj strani,  borbe su se vodile i sa bugarskim komitama i albancima u Južnoj i Staroj Srbiji… i to moramo da znamo. Pre tri godine kada je bio jubilej stogodišnjice 2018. od završetka Velikog rata, taj sraman čin

Dan kada su Srbi spasli Hrvatsku; Čak je i veliki ustaša govorio: “Ujedinjenje je neizbežno”

05.11.2022

Na današnji dan, 1918. godine, pobednička italijanska vojska u Prvom svetskom ratu zauzela je veliki deo hrvatskih primorskih područja. Hrvatska je tada pripadala gubitničkoj Austro-Ugarskoj, koja je bila u raspadu. Italijanska vojska okupirala je tada Rijeku, Zadar, Vis, Hvar, Korčulu, Mljet i Lastovo. Italija je želela da što pre zauzme prostor koji joj je obećan kad je ušla u rat na strani Antante. U tom kontekstu treba razumeti žurbu hrvatskih saborskih zastupnika koji su se odlučili da se udruže s Kraljevinom Srbijom. Naime, smatrali su da samo na taj način mogu sprečiti da Italijani ne otmu veći deo hrvatske obale. Srbija je takođe bila pobednica u ratu, pa bi udruženje

Godišnjica oslobođenja Beograda : Nemci su pobegli za dva sata

05.11.2022

Pre 104 godine, srpska vojska, predvođena dunavskom divizijom, oslobodila je Beograd. Prvi ušao 7. pešadijski puk, zato što su ga činili vojnici iz glavnog grada. Pre sto i četiri godine, Beograd je dočekao slobodu! Ujutro, 1. novembra 1918, posle nezadrživog naleta elitnih srpskih divizija – Dunavske, Moravske i Drinske, na ulicama srpske prestonice pojavili su se prvi oslobodioci! U grad su oko 11 časova prodrli prvi vojnici Dunavske divizije i izbili na Kalemegdan. Već dva sata kasnije poslednji nemački vojnici napustili su Beograd pred naletom Prve armije predvođene vojvodom Petrom Bojovićem. Po podne, oko 15 časova, Moravska i Dunavska divizija nalazile su se na liniji Veliki Vračar – Banjica –

Stojan Protić 1921. godine: Vidovdanski ustav, ovakav kakav se predlaže, je grobar Srbije i srpstva

19.10.2022

Stojan Protić je bio u pravu, baš kao što znamo da se njegovo “proročanstvo” ostvarilo tačno u godinu, jer se Jugoslavija raspala 1941. godine, 20 godina nakon ovog razgovora, a potom nakon ponovljenog eksperimenta, još jednom definitivno 1991. godine. Piše: Goran Petrović Verovali ili ne, i ja sam jednom plakao. Ne kao dete, naravno, već kao odrastao čovek pre petnaestak godina. Zašto? Da li mi se nešto desilo? Nešto neprijatno i bolno? Da li mi je neko umro ili sam doživeo neki materijalni gubitak? Ne, ništa od toga. Plakao sam čitajući jednu knjigu. Nešto ljubavno ili neku dramu? Ne, nije ni to u pitanju. Plakao sam, čitajući jednu knjigu sa

„Bežite živi, idu mrtvi!“ – dan kada je 62.000 Srba odlučilo sudbinu Velikog rata /foto/

25.09.2022

Nakon stravične zime 1916. godine i povlačenja preko Albanije malo ko je u svetu verovao da Srbija još uvek postoji. Zemlja je bila okupirana, narod na umoru, a Vlada i kralj rasejani po Evropi. Ipak, sredinom septembra 1918. godine sve se promenilo. Kada je Austrougarska napala Srbiju 1914. godine, Srbija je odgovorila žestoko i hrabro. Ipak, do 1915. godine pred njom se postavila samo jedna opcija – povlačenje. Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod. Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi.

Ko su Surdulički mučenici?

17.09.2022

Priča o stradanju srpskog naroda u Prvom svetskom ratu od strane bugarskog okupatora posebno se aktuelizuje od kako je Srpska pravoslavna crkva u red svetih uvrstila Surduličke mučenike i odredila im datum praznovanja. Novija istorija počinje da se detaljnije bavi stradanjima jednog od strane drugog pravoslavnog naroda, a mnogi istoričari ovaj rat definišu kao genocid.  U poslednje vreme više se i temeljnije govori o stradanjima srpskog naroda u Prvom svetskom ratu na prostoru u i oko Surdulice. Ova opština okupirana je od strane Bugara u jesen 1915. godine, a o zverstvima koja su ovde počinjena dugo se nije znalo. Kanonizovanjem Surduličkih mučenika u red svetih počinje aktivnija priča o značaju

Juriš koji niko nije mogao da zaustavi!

16.09.2022

Dan kada je probijen Solunski front je sagledajući sve situacije koje su se odvijale nakon toga bio je od presudnog značaja za slom Centralnih sila u Prvom svjetskom ratu. Mjesec i po dana srpska vojska je potiskivala neprijatelja i oslobađala zemlju, i omogućila da se srpska zastava ponovo zavijori u Beogradu. Piše: Radko Garčević Dan kada je probijen Solunski front je sagledajući sve situacije koje su se odvijale nakon toga bio je od presudnog značaja za slom Centralnih sila u Prvom svjetskom ratu. Mjesec i po dana srpska vojska je potiskivala neprijatelja i oslobađala zemlju, i omogućila da se srpska zastava ponovo zavijori u Beogradu. Na današnji dan prije 103

PROŠLOST NE SMEMO DA ZABORAVIMO: Kako su “braća” preko Drine u Srbiji ubijala s mržnjom i za to dobijala titule i odlikovanja

23.08.2022

Mnogi i najdobronamerniji prijatelji Srbije iz celog sveta skloni su da povremeno upozore da zaboravimo prošlost. Da zaboravimo šta nam se događalo u prošlom i pretprošlom veku, da zaboravimo istoriju, da se okrenemo budućnosti i da gradimo novu i drugačiju Srbiju. Ne sumnjajući nimalo u njihove dobre namere ponekad im je teško objasniti da nažalost Srbi i Srbija ne mogu da pobegnu od istorije, da je ona isprepletena sa svim onim što nam se i danas dešava. Susrećemo se sa njom na svakom koraku naše svakodnevice. Međutim, mnogo toga što se dešava u našem okruženju ne da samo podseća na prošlost, nego nagoveštava i povratak na neke odnose koje smo

Dušan Babac: Milunka nije bila ni zapostavljena a još manje zaboravljena

24.12.2021

Najveća žena junak Prvog svetskog rata Milunka Savić nije bila zapostavljena u Kraljevini SHS i Jugoslaviji, jer je Kraljevina bila svet! Piše: Dušan Babac Naime, po njenoj demobilizaciji u Mostaru 1920. godine ona se udaje za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara sa kojim se upoznala u vojsci i neko vreme provode u Bosni i Hercegovini. Iste godine 1920. Milunka kao ratni veteran i Solunac dobija po zakonu imanje od osam jutara zemlje u Stepanovićevu kraj Novog Sada što je naselje koje je i formirano dodelom zemlje ratnim veteranima. 1924. godine Milunka i Veljko dobijaju ćerku Milenu i sele se u Stepanovićevo u kome je Milunka sazidala kuću. Nažalost,

Knjiga „Spomenica poginulih i umrlih starešina srpske vojske u ratu 1914–1918” pukovnika Miloja Pršića

13.12.2021

Od najčešćih srpskih prezimena u spomenici je 419 Jovanovića, 374 Petrovića, 358 Nikolića, 317 Pavlovića, 287 Markovića, 265 Đorđevića, 245 Jankovića, 201 Ilića, 200 Popovića… Knjiga Spomenica poginulih i umrlih starešina srpske vojske u ratu 1914–1918. godine, autora prof. dr Miloja Pršića, objavljena u izdanju Sveta knjige i Vlatakom instituta iz Beograda,  promovisana je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije. To delo, koje je deo istraživanja prof. dr Pršića o Prvom svetskom ratu, stvarano je od 2012. do 2018. godine. Osim predgovora, knjiga sadrži podatke o Velikom ratu, od uzroka i povoda, tokova borbenih operacija na srpskom ratištu i balkanskom frontu, do njegovih posledica koje su predstavljene brojem gubitaka komandnog

Zabranjena reportaža o Milunki Savić

12.12.2021

Na ispucalim zidovima jedine sobe ima samo nekoliko fotografija. Na jednoj Milunka Savić kao mladi vojnik sa raspletenim kosama, na drugoj u uniformi sa ordenjem. Zatim su tu još dve slike sa vojnih svečanosti i u jednom ramu nekoliko porodičnih fotografija. Na zidu se vide tragovi odnetih ramova. U aprilu 1971. godine, novinarka Ljiljana Banićanin posetila je Milunku Savić u njenoj kući na Voždovcu, tom prilikom napisala je reportažu koju će stopirati uredništvo koje je procenilo da je tekst nacionalistički i da veliča srpskog heroja. Članak će biti objavljen dvadeset i četiri godina kasnije, 9. decembra 1995. godine pod naslovom „Milunka Savić iz Gvozdenog puka“. Da li je reportaža bila

20.000 SPLIĆANA I NAVIJAČA HAJDUKA dočekalo 1918. srpsku vojsku na Rivi

21.11.2021

„Dobro nam došli nepobjedivi sokolovi naši! Dobro nam došli osloboditelji naši, ponosni naš cvijete, najljepši i najmiliji. Blagosloven bio čas kada vas vidjesmo. Blagoslovena vam svaka stopa bila!“ reči su kojima je splitski gradonačelnik dr Josip Smodlaka dočekao na Rivi 2. bataljon 13. pešadijskog puka Timočke divizije 20. novembra 1918. godine. Jedna od najtežih decenija u modernoj istoriji Srbije – ona druga u XX veku – krunisana je velikom pobedom probijanjem Solunskog fronta, oslobođenjem okupirane zemlje i pripajanjem Države Slovenaca, Hrvata i Srba, formirane krajem 1918. godine na južnom tlu raspale Austrougarske monarhije, te formiranjem Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Simbolično, kruna tog ujedinjenja bio je ulazak trupa Srpske vojske

Solun: Priznanje „Majka Srbija“ čuvaru Zejtinlika Đorđu Mihailoviću

12.11.2021

Ministar spoljnih poslova je rekao da je Mihailović izuzetno važan za Srbiju kao čuvar srpskog sjećanja. Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon uručili su juče u Solunu priznanje „Majka Srbija“ čuvaru vojničkog groblja na Zejtinliku Đorđu Mihailoviću. Selaković je rekao da je Mihailović izuzetno važan za Srbiju kao čuvar srpskog sjećanja i mjesta koje svjedoči šta se srpskom narodu dešavalo i kroz šta je prošao da bi danas bio slobodan, živio u Srbiji i čuvao svoju suverenost. On je naveo da je priznanje Mihailoviću uručeno na dan kada je potpisano primirje u Prvom svjetskom ratu, što je

Raport kaplara Gavrića

24.10.2021

Rat je državni posao. Vode ga armije i mase. U njemu nema mesta za pojedinca, za njegove razloge i sudbinu. Sa druge strane, ratovi se pamte i kao pojedinačne tragedije i herojstva. Sudbina, ratna i životna, osmogodišnjeg dečaka Momčila Gavrića iz sela Trbušnica kod Loznice, objedinila je sve paradokse i apsurde rata. Jedan, za velike državne razloge, nebitan mali život spojio je u svom trajanju bol i nesreću, hrabrost i rešenost da se stigne do časnog kraja.  Leopold fon Berthold, ministar spoljnih poslova Austrougarske, izdao je nalog da 28. jula 1914. telegram o objavi rata Srbiji bude poslat običnom poštom u Beograd. Kako su sve državne ustanove bile evakuisane, telegrafisti

Bojanić: Groblje koje nišlije zovu Staro vojničko groblje ili Englesko ili Francusko, a treba Srpsko, zar ne?

02.10.2021

Zašto na Starom vojničkom groblju u Nišu nema obeležja za Srpske stradalnike kao što ima za austrougarske i nemačke vojnike kao i obeležje Britanskog komonvelta? To je velika sramota, za sve nas… koja traje decenijama. Red je da tu grešku i nemar ispravimo. Piše: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija Zašto su nam uvek preče tuđe žrtve od naši sopstvenih? Tužno je što na takozvanom “Engleskom groblju” u Nišu spomenike imaju Englezi, Austrougari, Nemci a samo Srbi nemaju svoje obeležje (spomenik)? Tragično je da kada delegacije posete ovo naše ,,Staro“ vojničko groblje vence postavljaju na goli beton, zašto se nije smoglo volje i snage da se podigne, spomenik, ili

SRPSKA DOBROTVORKA, LEDI LEJLA PEDžET: „Samo da me moji Srbi ne zaborave“

27.09.2021

24. septembra 1958. godine umrla je ledi Lejla Pedžet, heroina koja je svojom nesebičnom žrtvom zadužila srpski narod. Lejla Pedžet bila je engleska plemkinja. Ujedno – dobrotvor i požrtvovana bolničarka u jednom od najtežih perioda u srpskoj istroriji, žena koja je samopregornim radom u ratno vrijeme sačuvala živote mnogih naših sunarodnika. U Beograd je stigla 1910. godine. Ubrzo je počeo Prvi balkanski rat, a potom i Drugi, u kojima se ledi Pedžet posvetila brizi o drugima, postala je jedna od prvih dobrovoljnih bolničarki u vojnim bolnicama u Beogradu. Iako je 1913. godine napustila Beograd i vratila se u London, već u novembru 1914. godine, po izbijanju Prvog svjetskog rata, stigla

Srpski mučenici na Krfu, ostrvu homerske princeze

26.09.2021

Danas je godišnjica dolaska srpske vojske na Krf i Vido. Posle neuspelog pokušaja da se srpska vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, kao i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj vojsci, Vrhovna komanda je 24. novembra 1915. odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje. Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone odakle se povukla na Krf na kojem se do aprila našlo 151.828 vojnika, u Bizerti oko 13.000 vojnika, a na Korzici i u Francuskoj njih oko 5.000. Knjiga Željka Popovića

ZASTAVE NA KUĆAMA, ĆIRILICA U ZAKONU: Parlamenti Srbije i RS usvojiće propis o nacionalnom pismu

15.09.2021

Srbija i Republika Srpska obeležavaju danas Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave centralnom manifestacijom u Beogradu, ali će trobojke biti istaknute širom gradova gde ima naših ljudi. Sa Kalemegdana će se oko 17 časova čuti počasna artiljerijska paljba. Na Trgu Republike građani će moći da vide defile “ustanika” i konjice i nastup kulturno-umetničkih društava. Trubači i konjica biće i na Slaviji. Sviraće Marš na Drinu. Kod Vlade Srbije planiran je program tokom kojeg će komandir konjičke jedinice predati raport “vojvodi Živojinu Mišiću”. Građani će se iz ovih pravaca slivati ka Savskom trgu, gde će, kod spomenika Stefanu Nemanji, biti gardisti sa pukovskim zastavama uz nalet helikoptera. Posle himne “Bože

Dušan Babac: Antropološka i druga mudrovanja „feldvebela“ Krleže

16.08.2021

Pismo Austrijskom feldvebelu Miroslavu Krleži, iz 1954. godine, čeka već 58 godina da bude objavljeno, kao i divna slika pisca koji je bio kraljev oficir, jedno vreme i na službi u Kraljevoj gardi u Dvorcu na Dedinju. Piščev unuk, Dušan Babac, ga je „Pečatu“ dostavio, s napomenom: „Ovih dana je moj otac sređivao dokumentaciju svoga oca, naišao je na ovo pismo upućeno Krleži. Pismo nikada nije objavljeno, što je i razumljivo, s obzirom na vreme kada je nastalo“. Priredio Pavle M. Babac Gospodine Krleža,U četvrtom broju „Republike“, časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampali ste Vaše zapise iz 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. godine. U

POTRESNA PORUKA SRPSKOG MINISTRA: Neko tvoj ti je zapalio sveću – Bog da ti dušu prosti (FOTO)

16.07.2021

“1914-1918 Rajfensdorf preko 8.000 Srba, Mauthauzen preko 8.000 Srba, Ašah preko 5.300 Srba… Koliko li bi dece izrodili da su mogli da požive?! Najstariji brat moga dede Vilotije Selaković okončao je svoj 37-godišnji život preko 1050 km od rodnog Zlatibora 15. marta 1916. godine nadomak Ašaha u Gornjoj Austriji. Ali činjenica da smo mi, potomci njegove braće Velimira, Dragutina i Dragoljuba živi, da slavimo slavu, da rađamo decu, da govorimo srpskim jezikom i da se borimo za našu Srbiju sećajući se njega i Radoša, koji počiva u Tunisu, svedoči da je život neprestana borba, jer je Hristos pobedio smrt! Srbija se danas razvija i napreduje, ona se izgrađuje i obrazuje

Milunka Savić

Buđenje

08.07.2021

Došla mi u san Milunka Savić. Ne znam ni kako ni zašto. Bio je običan dan, mislio sam nestaće u običnoj noći. Ni slutio nisam da će noć osvetliti dan.                  Stoji tako Milunka naslonjena na pušku sa isukanim bajonetom, a prsa joj se ne vide, i nema ih, samo blješte dve Legije časti i Karađorđeve zvezde s mačevima, Sveti Majkl britanski i Sveti Đorđe pobedonosac ruski , pa Ratni krst sa zlatnom palmom –orden koji  ni jedna žena, ni pre ni posle nje, nije nosila. Gvozdena Milunka iz „Gvozdenog“ drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihajlo“. Kraj nje još jedna žena i ona sva u odlikovanjima.                    „Ne prepoznaješ je, a 

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA

“Sjećam se dobro i nikad neću zaboraviti 14. maj 1942.”

Iz knjige Svjedočanstva genocida u NDH 1941-1945. Đure Zatezala

Prijavite se
na naš bilten

Jadovno-logo-bijeli 1

Udruženje

Kompleks Jadovno

POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM

Zapratite nas na društvenim mrežama:

Pratite našu analitiku: