arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Срби у Дубровнику од 1945. до 1992. године

29.11.2022

Као реакција на Маспок 1971. Срби су писали графите „Ово је српски Дубровник“ и „Живио српски Дубровник“. У друштвима се певала песма „Играле се делије насред земље Србије“. У Дубровнику за време Другог светског рата деловао је „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини.[1] На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.[2] О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали су страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став

Дечак – јунак битке за Београд је Драгољуб Јеличић (12) из Никшића

27.11.2022

После једног века коначно познат идентитет српског војника у Првом светском рату. Енигму отклонио унук Ђорђе Њуњић. ДРАГОЉУБ Јеличић (12), син избеглице са Кордуна, заправо је дечак кога је француски фотограф овековечио у борбама за одбрану Београда, а на слици се види како пуца из пушке. Дуго се мислило да је то Момчило Гаврић из Лознице, такође голобради малишан, који се обрео у редовима српске војске током Великог рата. Ову енигму отклонио је управо Драгољубов унук Ђорђе Њуњић из Никшића, који за “Новости” каже да у породичној архиви поседује дедине слике, а неке од њих, уз ову већ познату – како пуца из рова, уступио је “Новостима”. – Успео сам,

Ђурђица Драгаш: Зашто сам носила Наталијину рамонду у Лондону

12.11.2022

Kада је у фебруару 2002. први пут прослављан нови државни празник, установљен пар месеци раније, већина медија објавила је и анкете о томе колико грађани уопште знају о Сретењу. На оно најједноставније новинарско питање – знате ли шта данас прослављамо – већина није имала одговор. Наравно, част изузецима, али осим збуњених погледа и пар магловитих чињенице о “неком устанку” , анкете су сведочиле о томе да се о новом “обележју” државе зна врло мало. Деветнаест година касније, нажалост, није много боље. Још увек превише људи не зна оно што би, као држављани ове земље, свакако требало да знају. Зашто је тако? Историја ових наших простора обиловала је превратима, променама, бурним

У Битољу одржана комеморација српским војницима

12.11.2022

Дан примирја у Првом светском рату обележен је комеморацијом на Српском војничком гробљу у Битољу. Испред Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, венац је положио Ђорђе Алексић. Комеморативној церемонији присуствовали су амбасадорка Србије у Северној Македонији Невена Јовановић и изасланик одбране Војске Србије потпуковник Вујица Вукобратов. На гробљу је сахрањен 1.321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године. Извор: Министарство спољних послова / Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

Бојанић: ИСПРАВНИЈЕ ЈЕ РЕЋИ ДАН ПОБЕДЕ, А НЕ ДАН ПРИМИРЈА… ми смо победили, нисмо изгубили рат

09.11.2022

У Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар је дан сећања на ветеране из Првог, али и Другог светског рата. У Америци се овај празник зове Дан ветерана. На Западном фронту 11. новембра 1918. војници су славили победу (примирје) и завршетак Великог рата, славило се и у Београду. Али, српски ратници су још водили борбе против окупатора с мађарским трупама за Бачку и Барању, али против хрвата, који су ратовали на аустрогарској страни,  борбе су се водиле и са бугарским комитама и албанцима у Јужној и Старој Србији… и то морамо да знамо. Пре три године када је био јубилеј стогодишњице 2018. од завршетка Великог рата, тај сраман чин

Дан када су Срби спасли Хрватску; Чак је и велики усташа говорио: “Уједињење је неизбежно”

05.11.2022

На данашњи дан, 1918. године, победничка италијанска војска у Првом светском рату заузела је велики део хрватских приморских подручја. Хрватска је тада припадала губитничкој Аустро-Угарској, која је била у распаду. Италијанска војска окупирала је тада Ријеку, Задар, Вис, Хвар, Kорчулу, Мљет и Ластово. Италија је желела да што пре заузме простор који јој је обећан кад је ушла у рат на страни Антанте. У том контексту треба разумети журбу хрватских саборских заступника који су се одлучили да се удруже с Kраљевином Србијом. Наиме, сматрали су да само на тај начин могу спречити да Италијани не отму већи део хрватске обале. Србија је такође била победница у рату, па би удружење

Годишњица ослобођења Београда : Немци су побегли за два сата

05.11.2022

Пре 104 године, српска војска, предвођена дунавском дивизијом, ослободила је Београд. Први ушао 7. пешадијски пук, зато што су га чинили војници из главног града. Пре сто и четири године, Београд је дочекао слободу! Ујутро, 1. новембра 1918, после незадрживог налета елитних српских дивизија – Дунавске, Моравске и Дринске, на улицама српске престонице појавили су се први ослободиоци! У град су око 11 часова продрли први војници Дунавске дивизије и избили на Калемегдан. Већ два сата касније последњи немачки војници напустили су Београд пред налетом Прве армије предвођене војводом Петром Бојовићем. По подне, око 15 часова, Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Бањица –

Стојан Протић 1921. године: Видовдански устав, овакав какав се предлаже, је гробар Србије и српства

19.10.2022

Стојан Протић је био у праву, баш као што знамо да се његово “пророчанство” остварило тачно у годину, јер се Југославија распала 1941. године, 20 година након овог разговора, а потом након поновљеног експеримента, још једном дефинитивно 1991. године. Пише: Горан Петровић Веровали или не, и ја сам једном плакао. Не као дете, наравно, већ као одрастао човек пре петнаестак година. Зашто? Да ли ми се нешто десило? Нешто непријатно и болно? Да ли ми је неко умро или сам доживео неки материјални губитак? Не, ништа од тога. Плакао сам читајући једну књигу. Нешто љубавно или неку драму? Не, није ни то у питању. Плакао сам, читајући једну књигу са

„Бежите живи, иду мртви!“ – дан када је 62.000 Срба одлучило судбину Великог рата /фото/

25.09.2022

Након стравичне зиме 1916. године и повлачења преко Албаније мало ко је у свету веровао да Србија још увек постоји. Земља је била окупирана, народ на умору, а Влада и краљ расејани по Европи. Ипак, средином септембра 1918. године све се променило. Када је Аустроугарска напала Србију 1914. године, Србија је одговорила жестоко и храбро. Ипак, до 1915. године пред њом се поставила само једна опција – повлачење. Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бежао је и народ. Пут је водио преко неприступачних предела Албаније, а зима и хладноћа су се побринуле да се повлачење претвори у голготу у којој је страдао незапамћен и никада коначно утврђен број људи.

Ко су Сурдулички мученици?

17.09.2022

Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се актуелизује од како је Српска православна црква у ред светих уврстила Сурдуличке мученике и одредила им датум празновања. Новија историја почиње да се детаљније бави страдањима једног од стране другог православног народа, а многи историчари овај рат дефинишу као геноцид.  У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају

Јуриш који нико није могао да заустави!

16.09.2022

Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. Пише: Радко Гарчевић Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. На данашњи дан прије 103

ПРОШЛОСТ НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО: Како су “браћа” преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања

23.08.2022

Многи и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост. Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија не могу да побегну од историје, да је она испреплетена са свим оним што нам се и данас дешава. Сусрећемо се са њом на сваком кораку наше свакодневице. Међутим, много тога што се дешава у нашем окружењу не да само подсећа на прошлост, него наговештава и повратак на неке односе које смо

Душан Бабац: Милунка није била ни запостављена а још мање заборављена

24.12.2021

Највећа жена јунак Првог светског рата Милунка Савић није била запостављена у Краљевини СХС и Југославији, јер је Краљевина била свет! Пише: Душан Бабац Наиме, по њеној демобилизацији у Мостару 1920. године она се удаје за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара са којим се упознала у војсци и неко време проводе у Босни и Херцеговини. Исте године 1920. Милунка као ратни ветеран и Солунац добија по закону имање од осам јутара земље у Степановићеву крај Новог Сада што је насеље које је и формирано доделом земље ратним ветеранима. 1924. године Милунка и Вељко добијају ћерку Милену и селе се у Степановићево у коме је Милунка сазидала кућу. Нажалост,

Књига „Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918” пуковника Милоја Пршића

13.12.2021

Од најчешћих српских презимена у споменици је 419 Јовановића, 374 Петровића, 358 Николића, 317 Павловића, 287 Марковића, 265 Ђорђевића, 245 Јанковића, 201 Илића, 200 Поповића… Књига Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918. године, аутора проф. др Милоја Пршића, објављена у издању Света књигe и Влатаком института из Београда,  промовисана је у Свечаној сали Дома Војске Србије. То дело, које је део истраживања проф. др Пршића о Првом светском рату, стварано је од 2012. до 2018. године. Осим предговора, књига садржи податке о Великом рату, од узрока и повода, токова борбених операција на српском ратишту и балканском фронту, до његових последица које су представљене бројем губитака командног

Забрањена репортажа о Милунки Савић

12.12.2021

На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној Милунка Савић као млади војник са расплетеним косама, на другој у униформи са ордењем. Затим су ту још две слике са војних свечаности и у једном раму неколико породичних фотографија. На зиду се виде трагови однетих рамова. У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири година касније, 9. децембра 1995. године под насловом „Милунка Савић из Гвозденог пука“. Да ли је репортажа била

20.000 СПЛИЋАНА И НАВИЈАЧА ХАЈДУКА дочекало 1918. српску војску на Риви

21.11.2021

„Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!“ речи су којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године. Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске

Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу

12.11.2021

Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон уручили су јуче у Солуну признање „Мајка Србија“ чувару војничког гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу. Селаковић је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања и мјеста које свједочи шта се српском народу дешавало и кроз шта је прошао да би данас био слободан, живио у Србији и чувао своју сувереност. Он је навео да је признање Михаиловићу уручено на дан када је потписано примирје у Првом свјетском рату, што је

Рапорт каплара Гаврића

24.10.2021

Рат jе државни посао. Воде га армиjе и масе. У њему нема места за поjединца, за његове разлоге и судбину. Са друге стране, ратови се памте и као поjединачне трагедиjе и хероjства. Судбина, ратна и животна, осмогодишњег дечака Момчила Гаврића из села Трбушница код Лознице, обjединила jе све парадоксе и апсурде рата. Један, за велике државне разлоге, небитан мали живот споjио jе у свом траjању бол и несрећу, храброст и решеност да се стигне до часног краjа.  Леополд фон Бертхолд, министар спољних послова Аустроугарске, издао jе налог да 28. jула 1914. телеграм о обjави рата Србиjи буде послат обичном поштом у Београд. Како су све државне установе биле евакуисане, телеграфисти

Бојанић: Гробље које нишлије зову Старо војничко гробље или Енглеско или Француско, а треба Српско, зар не?

02.10.2021

Зашто на Старом војничком гробљу у Нишу нема обележја за Српске страдалнике као што има за аустроугарске и немачке војнике као и обележје Британског комонвелта? То је велика срамота, за све нас… која траје деценијама. Ред је да ту грешку и немар исправимо. Пише: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја Зашто су нам увек прече туђе жртве од наши сопствених? Тужно је што на такозваном “Енглеском гробљу” у Нишу споменике имају Енглези, Аустроугари, Немци а само Срби немају своје обележје (споменик)? Трагично је да када делегације посете ово наше ,,Старо“ војничко гробље венце постављају на голи бетон, зашто се није смогло воље и снаге да се подигне, споменик, или

СРПСКА ДОБРОТВОРКА, ЛЕДИ ЛЕЈЛА ПЕЏЕТ: „Само да ме моји Срби не забораве“

27.09.2021

24. септембрa 1958. године умрла је леди Лејла Пеџет, хероина која је својом несебичном жртвом задужила српски народ. Лејла Пеџет била је енглеска племкиња. Уједно – добротвор и пожртвована болничарка у једном од најтежих периода у српској истрорији, жена која је самопрегорним радом у ратно вријеме сачувала животе многих наших сународника. У Београд је стигла 1910. године. Убрзо је почео Први балкански рат, а потом и Други, у којима се леди Пеџет посветила бризи о другима, постала је једна од првих добровољних болничарки у војним болницама у Београду. Иако је 1913. године напустила Београд и вратила се у Лондон, већ у новембру 1914. године, по избијању Првог свјетског рата, стигла

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

26.09.2021

Данас је годишњица доласка српске војске на Крф и Видо. После неуспелог покушаjа да се српска воjска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армиjе и пресецања комуникациjа, као и изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српскоj воjсци, Врховна команда jе 24. новембра 1915. одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаниjе на Јадранско приморjе. После више од месец дана тешких маршева по наjтежем времену и беспућу, српска воjска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на коjем се до априла нашло 151.828 воjника, у Бизерти око 13.000 воjника, а на Корзици и у Францускоj њих око 5.000. Књига Жељка Поповића

ЗАСТАВЕ НА КУЋАМА, ЋИРИЛИЦА У ЗАКОНУ: Парламенти Србије и РС усвојиће пропис о националном писму

15.09.2021

Србија и Република Српска обележавају данас Дан српског јединства, слободе и националне заставе централном манифестацијом у Београду, али ће тробојке бити истакнуте широм градова где има наших људи. Са Калемегдана ће се око 17 часова чути почасна артиљеријска паљба. На Тргу Републике грађани ће моћи да виде дефиле “устаника” и коњице и наступ културно-уметничких друштава. Трубачи и коњица биће и на Славији. Свираће Марш на Дрину. Код Владе Србије планиран је програм током којег ће командир коњичке јединице предати рапорт “војводи Живојину Мишићу”. Грађани ће се из ових праваца сливати ка Савском тргу, где ће, код споменика Стефану Немањи, бити гардисти са пуковским заставама уз налет хеликоптера. После химне “Боже

Душан Бабац: Антрополошка и друга мудровања „фелдвебела“ Крлежe

16.08.2021

Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом: „Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“. Приредио Павле М. Бабац Господине Крлежа,У четвртом броју „Републике“, часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У

ПОТРЕСНА ПОРУKА СРПСKОГ МИНИСТРА: Неко твој ти је запалио свећу – Бог да ти душу прости (ФОТО)

16.07.2021

“1914-1918 Рајфенсдорф преко 8.000 Срба, Маутхаузен преко 8.000 Срба, Ашах преко 5.300 Срба… Колико ли би деце изродили да су могли да поживе?! Најстарији брат мога деде Вилотије Селаковић окончао је свој 37-годишњи живот преко 1050 км од родног Златибора 15. марта 1916. године надомак Ашаха у Горњој Аустрији. Али чињеница да смо ми, потомци његове браће Велимира, Драгутина и Драгољуба живи, да славимо славу, да рађамо децу, да говоримо српским језиком и да се боримо за нашу Србију сећајући се њега и Радоша, који почива у Тунису, сведочи да је живот непрестана борба, јер је Христос победио смрт! Србија се данас развија и напредује, она се изграђује и образује

Милунка Савић

Буђење

08.07.2021

Дошла ми у сан Милунка Савић. Не знам ни како ни зашто. Био је обичан дан, мислио сам нестаће у обичној ноћи. Ни слутио нисам да ће ноћ осветлити дан.                  Стоји тако Милунка наслоњена на пушку са исуканим бајонетом, а прса јој се не виде, и нема их, само бљеште две Легије части и Карађорђеве звезде с мачевима, Свети Мајкл британски и Свети Ђорђе победоносац руски , па Ратни крст са златном палмом –орден који  ни једна жена, ни пре ни после ње, није носила. Гвоздена Милунка из „Гвозденог“ другог пешадијског пука „Књаз Михајло“. Крај ње још једна жена и она сва у одликовањима.                    „Не препознајеш је, а 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: