„Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!“ речи су којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године. Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске

У маглама српске прошлости и даље светле ликови 1300 каплара. Заборав њиховог дела почетак је нашег краја. Судар Аустро-Угарске империје са сељачком војском малене Србије 1914. био је борба Давида и Голијата. Победа на Церу била је скупо плаћена: погинуло је 259 официра а више од 16 000 војника и официра избачено је из строја. Следили су нови окршаји уз масовну погибељ војске. Морал је значајно опао. Било је потребно да се јединице попуне новим, свежим снагама и да им се подигне борбена свест.У критичним моментима, универзитетска и школска омладина дорасла војној обавези позвана је у службу отаџбини. За седиште и обуку ђачких чета предвиђено је Скопље. Обуком је руководио

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије разговарао је са начелником општине Босанско Грахово Душком Радуном о обиљежавању 100 година од смрти Гаврила Принципа, које ће бити организовано 29. априла под покровитељством општине Грахово. На интернет страници Епархије бихаћко-петровачке наведено је да су владика Сергије и Радун разговарали и о животу и раду српског православног народа у Грахову и околини. Владика Сергије обишао је гроб свештеномученика Милоша Билбије у Црном Лугу, којег су мучили и убили Аустроугари 1916. године. Билбија ће ове године, заједно са другим новомученицима, бити предложен на редовном засједању Светог архијерејског сабора за канонизацију у ред светих свештеномученика Цркве Христове. Извор: СРНА Везане вијести: Принцип: Једнога дана људи ће

Четрнаестогодишњи српски дјечак Гаврило Принцип уписао је своје ћириличке иницијале у камен, 1909. године. „Г П 1909“ – уклесао је тада дјечак у кречњачку стијену, у селу Обљају, испред родитељске куће, надомак Грахова. Обљај је и тада био, као што је и данас, изоловано и заборављено српско сеоце, скривено међу планинама западне Босне; сиромашно, но здраво поносито и истински свјесно чије је и од кога је. Према легенди, пријатељ је тада упитао младог Принципа због чега урезује своје иницијале у дивљу стијену. – Једнога дана људи ће познавати моје име –  у миру је одговорио дјечак, дубоко загледан у длијето које урезује камен, баш као што његова вјера уреза српски

На локалитетима широм Србије који се односе на Први свјетски рат досад је засађено милион садница на 650 хектара, у оквиру пројекта “Једно дрво за једног ратника”, који је Министарство правде Србије покренуло 2014. године. Предвиђено је да до краја године буде посађено 1.300.000 садница, колико је Србија изгубила становника у Великом рату. У реализацији пројекта учествовала су лица из казнено-поправних завода Пожаревац, Сремска Митровица, Шабац, Ниш, Падинска Скела, те окружних затвора Београд, Ужице, Чачак, Крушевац, Краљево, Прокупље, Ћуприја, Лесковац, Зајечар, Пирот, као и студенти Шумарског факултета Београду и запослени у предузећу “Србија шуме”, саопштено је из Министарства правде Србије. Нове шуме посађене су на Церу, Јелици, Јастрепцу, Кукавици, Маљену,

Једини фелдмаршал у аустроугарској војсци који није био немачког порекла, а који је командовао снагама на руском и италијанском фронту, рођен је у српској православној породици у селу Уметић, на Банији. Због бројних војних подвига одликован је више пута, добио је чак и право на племићку титулу, а када је хтео да служи у војсци новостворене Kраљевине СХС, одбијен је због „противљења једног министра из Хрватске“. Светозар Боројевић рођен је 13. децембра 1856. на Банији у тадашњој Војној крајини на територији Аустријског царства. Његов отац Адам био је граничарски официр, који је догурао до чина натпоручника, а мајка Стана била је кћерка граничарског натпоручника Адама пл. Kоварбашића од Зборишта, родом

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова, иако је једва живу главу сачувао током пловидбе на једној таквој лађи од Тулона ка Солуну и савезничком фронту, коју је непријатељ торпедовао и потопио. Данима је потом на невеликом сплаву плутао Владислав с неколико војника по отвореном мору, али се чудом спасао и после рата то до детаља описао. Белешка Владислава В. Петронијевића Аћимовића о томе, сачувана у личној архиви Жарка Божанића са Златибора, насловљена је „Рат на мору“. Пише земљоделац из Голова да је са другим српским војницима 19. септембра 1916. дошао

Документарно трагање о страшној судбини српске деце у Првом светском рату. Војкан Николић: Злочини су премало истраживани, чак забашуривани У Европској историји, ниједан народ није доживео ни преживео ратна страданија и погибенија, као србски. Ниједан народ на свету није положио више деце на олтар отаџбине, него србски. У масовним злочинима Аустроугара, Арнаута, Бугара, Мађара све до немачког изума у Првом светском рату – логора за србску децу…! Ово је мото потресног трагања о страшној судбини српске деце у Великом рату, преточеном у управо изашлу књигу “Србска деца на олтару Отаџбине”, чији приређивач је Војкан Николић, публициста из Горњег Милановца, који се дуго бави том темом. – Цену слободе, само у

У читаоница Градске библиотеке (Дунавска 1) у Новом Саду у понедељак, 26. марта 2018. године са почетком у 19 часова одржаће се представљање књиге – БОКЕЉИ НА СТРАНИ СРБИЈЕ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ у издању СПКД „ПРОСВЈЕТА“ из Херцег Новог. Аутор књиге је др Милан Гулић, доктор историјских наука, сарадник Института за савремену историју из Београда. О књизи говоре: др Милан Мицић др Милан Гулић, аутор Књига говори о српским ратним добровољцима у Првом светском рату из Боке, Грбља, Паштровића, Брајића, Маина… Др Гулић је у књизи навео 1054 имена добровољаца побројавши их по општинама из којих су долазили : херцегновске, рисанске, которске, тиватске и будванске. Књига остаје као трајно сведочанство

Вечерас у СКЦ у Паризу промоција капиталног дела ИК „Прометеј“ о Великом рату. Писани траг о голготи оставили су и француски министар Огист Боп, пуковник Пјер-Виктор Фурније и новинар Анрији Барби Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада представиће вечерас у Српском културном центру у Паризу своје издање “Са српском владом и војском од Ниша до Крфа 1915-1916”. Књига се темељи на француским сведочанствима која је приредио др Станислав Сретеновић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду. Илустрована ретко виђеним фотографијама и документима, ова књига објављена је у двојезичном, српско-францускомиздању и представља део капиталне едиције ИК Прометеј, посвећене Великом рату. Едиција садржи 50 наслова. У предговору књизи “Са српском владом и војском од Ниша до Крфа

Прокупље – Уклањањем стабала у Железничком парку у Прокупљу, данас је почела припрема за изградњу Спомен-парка Другом пешадијском пуку Српске војске првог позива „Књаз Михајло” из Првог светског рата, који је због своје ратне историје назван „Гвоздени пук”. Тај први део посла биће завршен за неколико дана, када следи уклањање расвете ради изградње Спомен-парка, саопштило је Јавно-комунално предузеће „Хамеум”, које обавља радове. Влада Србије са 29 милиона динара финансира Спомен-парк који се уређује у знак захвалности Општине војницима „Гвозденог пука”, који су 12. октобра 1918. године ослободили Прокупље. Свечано отварање Спомен-парка уз „државну манифестацију” је предвиђено за 12. октобар, поводом 100 година од завршетка Првог светског рата. Спомен-парк ће бити

После шест деценија први пут објављен роман “Сарајевски атентат” славног француског писца Жоржа Перека (1936-1982) Подстакнут боравком у Београду и Сарајеву 1957. године, тада 21-годишњи Жорж Перек (1936-1982), кога данас сврставају међу француске класике 20. века, исписао је необичан роман “Сарајевски атентат”, који издавачи нису хтели да објаве. Срећом, сачувана су два дактилографска рукописа, од којих је један аутор даривао свом пријатељу, српском сликару (и касније академику) Младену Србиновићу. Пуних шест деценија после настанка, роман се тек недавно појавио пред читаоцима, код нас у издању куће Clio, у преводу Јелене Новаковић. Главни јунак и приповедач, Француз, долази у Београд и Сарајево, где живи његов пријатељ Бранко, који за љубавницу има

Ужице – Кад је Ужице 1918. године напуштао аустроугарски окупатор бежећи пред налетом српске војске, у град је међу првим ослободиоцима са својом дружином ушао један – хајдук. У народу знани Исидор Бајић (1891–1957), из шуме и одметништва током окупације борио се против Аустроугара и њихових доушника. Па кад је ослобођење наступало, Исидор је са балкона ужичке гимназије окупљеном народу говорио да предстоји ослобађање целе Србије, да неће бити нареза ни окупаторског режима… И испуни се брзо оно што овај хајдук Ужичанима рече (изузев нареза), али за Исидора ослобођење и живот у новој држави не донесе срећу. Кратко време он је са својом дружином провео у приспелој српској војсци, но убрзо

На овој фотографији видимо 25. пучко-усташку пуковнију како прима благослов својих римокатоличких прелата пред загребачком катедралом.  Сви овде присутни војници и официри се спремају за полазак према Краљевини Србији и њеној престоници, Београду. Година је 1914-та. Сви они ће, ускоро по овој фото-сеанси, пуцати на Србе, рушити и пљачкати по Србији, убијати нас и силовати на нашој земљи – и за то, као награду, пар година касније, добити бланко опроштај и ничим заслужену амнестију. И, чак, прилику да без икакве казне и покајања избегну судбину остатка поражене Аустроугарске. Уместо тога, официри са ове слике ће добити шансу да КОМАНДУЈУ омрзнутим српским јунацима и успут добију чин више (самим приступом новоформираној југословенској

Србија се данас сећа једног од својих највећих војвода и најистакнутијих војних стратега у историји нашег народа. Радомир Путник рођен је на данашњи дан 1847. године. Уписао се у редове највећих српских војсковођа. Предводио је војску у неким од најнеизвеснијих тренутака Србије – Балканским и Првом светском рату, а за његова дела чуо је и свет. Ипак, пред крај живота Србија му се није одужила. Напротив! Већ остарео и онемоћао, старац седе косе и браде, доживео је највеће понижење. Први светски рат који ће се претворити у највеће страдање српског народа до тада, Радомир Путник дочекао је као начелник штаба Врховне команде. Већ стар и болестан, искусни војник командовао је

Избијањем Првог свјетског рата, у Аустроугарској је дошло до велике експлозије анти-српског расположења, па тако и у БиХ. По избијању рата, поново су основане јединице шуцкора (први пут су постојале за вријеме Анексионе кризе). Шуцкори су одмах почели са кампањом терора против Срба, а један од значајних команданата је био и будући доглавник НДХ Адемага Мешић. Присуство Срба у БиХ је био проблем за Аустроугарску јер су они углавном били пријатељски настројени ка Србији, што је 6. августа 1914. потврдио и Стјепан Саркотић, који ће наредити стријељање било кога осумњиченог на сарадњу са непријатељем. Тешко су погођени херцеговачки Срби и Срби из источне Босне, познато је вјешање 79 требињских Срба, док

Ово је прича о једном дечаку који се борио у свим важним ратовима свог времена, бранио Србију и то без ноге, био опеван у песми коју су касније препевали, био велики задужбинар, а његова породица је дошла до тога да моли за кору хлеба… Не зна се баш засигурно где је рођен Влајковић Ђорђе, да ли је то била Војводина (односно Аустрија) или сам Београд, али једно је сигурно – дан његовог рођења био је 3. март 1831. године. Син Тодора Влајковића, Призренца, завршио је основну школу у Београду и пошао на Лицеј. Међутим, планове о образовању срушила је смрт родитеља. Најпре је умро отац, 1839. године, а потом и

Ово је година у којој се свет на организован, озбиљан и гласан начин опрашта од успомена на Први светски рат, изјавио је министар одбране Александар Вулин у Руском дому, на свечаној академији под називом „Гвозденом пуку у част”, поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата. Он је рекао да је претходне четири године Србија још једном преживела своју историју, своју голготу, победу и васкрсење, и за то време велики и моћни су покушали још једном да промене историју.„Покушали су да историјске чињенице прикажу другачије, да својом величином и бројношћу, силом као јединим оправдањем, поново препишу и напишу историју Првог светског рата, окриве жртве, а силнике прикажу као невине. Као у Првом

Након што су 2015. и 2016. године стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе у засеоку Копривница код Јошаничке Бање обновили кућу Милунке Савић (1890 -1973), легендарне српске хероине из балканских и Првог светског рата, а припадници Војске Србије прошлог лета изградили и проширили пут до овог забитог поткопаоничког села, кућу славне Милунке посећује све више туриста који зимују и летују на Копаонику, али и младих који долазе да се на извору “напоје” најславнијом српском историјом… Кућа Милунке Савић у селу Копривница, саграђена половином 19. века, као типичан објекат традиционалног народног градитељства, била је у јадном стању са потпуно срушеним кровом и претила је опасност од њеног потпуног нестајања. –

Академски вајар из Београда Милош Комад презентовао је у Мркоњић Граду идејна рјешења за изградњу новог споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу, по којем је овај град добио име. Начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић рекла је да је 2016. године на сједници Скупштини општине донесена одлука о изградњи новог споменика на главном тргу који носи назив по краљу. “Изградња ће почети када изаберемо идејно рјешење и спроведемо сву потребну процедуру. То би требало да буде један велелепан споменик умјесто старог, коме ћемо наћи неко заслужено и адекватно мјесто”, рекла је Аничићева и додала да ће изградња бити финансирана донацијама. Јучерашњем састанку је присуствовао и министар финансија Републике Српске Зоран

Пригодним манифестацијама у Прокупљу и селу Мачковац надомак Куршумлије сутра ће бити обележена 101. годишњица Топличког устанка Пригодним манифестацијама у Прокупљу и селу Мачковац надомак Куршумлије сутра ће бити обележена 101. годишњица Топличког устанка. У организацији општина Прокупље и Куршумлија и уз присуство државних и локалних функционера, те разних борачких и прокупачких удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије, одаће се почаст Топличанима. Венце на спомен обележје топличким јунацима у центру Прокупља, на Тргу топличких јунака, положиће председник општине Прокупље Александар Симоновић, начелник топличког управног округа Небојша Вукадиновић и државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић. Такође, пригодним свечаностима у селу Мачковац поред Куршумлије, у

Током Балканских ратова и Великога рата начелник војног санитета, српски пуковник др Роман Сондермајер (1861–1923), имао је три сина са супругом Станиславом: Владислава, потпуковника авијације; Тадију (1882–1967), нашег славног пилота ловца из Великога рата и најмлађег Станислава (1898, Београд –1914), који је, као и старији брат Тадија, похађао Другу мушку гимназију и био одличан средњошколац. Станислав се све време угледао на браћу која су му била очигледни узори, а особито на средњег брата јер му је по годинама био ближи. Поред тога, сва тројица су била задојена косовским заветом, чојством и јунаштвом. Ваља имати још на уму да су они, по мајчиној страни, унуци Димитрија Ђурића (1838–1893), ђенерала потоњих Обреновића.

Село Обљај, смјештено испод Шатор планине недалеко од Босанског Грахова спава тихим сном, чува своју историју у забаченом дијелу Високе Крајине. Tу у гнијезду јунака рођен је један од највећих, Гаврило Приницип. Пише: Јелена ДЕШИЋ Гаврило Принцип био је мудрији од свог времена, волио је слободу, а насљедници породице Принцип са поносом и “из принципа” његују сјећање на претка хероја и жељели би да га из Сарајева, гдје је сахрањен, врате у његово село Обљај, говори за Срну пјесник Гаврило Миле Принцип из Босанског Грахова. Славни Гаврило, друго дијете у породици Принципа, надалеко познат по храброшћу, одлучношћу и смјелошћу, потиче баш из селца Обљај које одолијева југу са Динаре. “Малог