arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Репортажа: Пребиловци, православни Феникс изникао из злочина и пепела

На месту на коме је генерал ХВО Јанко Бобетко минирао цркву са костима пребиловачких мученика никао је импозантни храм Христовог Васксења. Освештавајући га, владика је рекао: “Дођите ма где да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос.” Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. септембра 2016. године. Има једно библијско место у Херцеговини, у близини мора, у коме се десило чудо – васкрсао је живот над страшном смрћу. Пребиловци. Село из којег су заједно са жртвама из многих других села и мјеста Источне Херцеговине, усташе 1941. у јаме бациле око 4000 српске

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима

Пребиловци: Изградња вишенамјенског спортског терена

Црквена општина чапљинска оживјела је иницијативу за изградњу вишенамјесног спортског терена у Пребиловцима, у непосредној близини храма Васкрсења Христовог. Документација за изградњу првог и јединог спортског терена и будућег окупљалишта младих је урађена. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/05/28/tvclip028278.mp4 Спортски терен, са пратећим просторима, био би изграђен на парцели од око 2.500 метара квадратних и наслањао би се на духовни комплекс. Рекреативни лопташки спорт, за младе, само је жеља. Јово Рељић, из насеља Тасовчићи, каже да би долазили често на терен, а да се сада окупљају око цркве. Процијењена вриједност универзалног спортског терена износи око педесет хиљада марака. Земљиште је МЗ Пребиловци уступила општина Чапљина. “Начелник је дао сагласност за терен, односно, простор на коме

Патријарх Павле

Беседа Патријарха Павла у Пребиловцима 1991. године

† Патриjарх Павле jе после одслуженог парастоса новомученицима Пребиловачким, испред ,,Дома културе,, (у коме се у лето 1941. године одиграо крвави усташки пир), беседио окупљеном народу о истинском смислу страдања. Беседа jе обjављена у целини jер се само као таква може исправно схватити, без простора за jеднострана и ниским мудровањима склона тумачења. Нека Господ упокоjи душе наше браће и сестара, коjи не изгибоше као злочинци и то jе jедина стварна утеха. Да пред Богом живим онаj ко jе човек увиjек жив, а нечовек jе мртав пред њим и док гази по овоме свету. Не даj Боже да ми, њини потомци и браћа и сестре, да ми не одржимо име српско

Жене из Пребиловаца

Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у људској историји, али пошто су жртве Срби све се брзо заборавило

77 годинa од усташког злочина у селу Пребиловци Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим

Izlozba_prebilovci_01.jpg

О, срам и грдоба

Нашавши се у обручу мноштва усташа, Пребиловчани нису оклиjевали. Већина одраслих мушкараца се разбjежала и посакривала. Руља се сручила у село. Видjевши да су мушкарци већином умакли, усташе су у школу сакупиле жене, дjецу и старце. Од укупно њих 414, било jе 249 дjеце и 91 дjевоjка. Још првих дана априлског рата, обезглављене и разбиjене jединице jугословенске воjске у Херцеговини сретале су се на десноj обали Неретве, готово на сваком кораку, са припадницима Сељачке заштите коjи су им одузимали оружиjе приjетећи смрћу. Заустављали су и возове, нарочито у Чапљини, разоружаваjући воjнике коjи су се враћали кућама или су безглаво лутали, не знаjући куда ће. У Мостару и Чапљини jе дошло

Дани сјећања: У Пребиловцима одржан историјски час (ВИДЕО)

Mанифестација „Дани сјећања“, посвећена страдању српске дјеце у ратовима у 20. вијеку, биће завршена вечерас у Источном Новом Сарајеву, академијом „Дјецу вам нећу опростити“. Академију организује Основна школа „Свети Сава“ из Источног Новог Сарајева, у знак сјећања на 111 погинулих дјевојчица и дјечака Српског Сарајева. За гимназијалце из Требиња, у Пребиловцима је одржан историјски час. Пребиловци су најстрадалније село у српској историји и када се на таквом мјесту говори о злочину који су починиле усташе 1941. године, онда ученици лакше схватају и историјски и географски контекст. Кроз кратку радионицу, у којој се прелази баријера између ученика и предавача, могли су да науче више о страдалној судбини својих вршњака током ратова

Пребиловци

Пљачка и пустошење Пребиловаца: Шта пише у Земљишним књигама Oпштинског суда у Чапљини

СНД Пребиловци објављује јавно доступан документ – попис из Земљишне књиге општинског суда у Чапљини КП Краварица – Црно Брдо у КО  Пребиловци. Овај документ потврђује да је земљиште колективно власништво и насљеђе жртава убијених 1941. године у хрватском геноциду. Механизација која је 1992. рушила храм, уништавала српске куће и кости жртава сада разара земљиште, природну околини и ништи вјековима грађено биће села Пребиловци. Приложене фотографије јасно показују да је витални простор села раскопан, дјелом претворен у приватне плантаже, док су вјековни атарски путеви пресјечени, а приступ имањима онемогућен. МИЛЕНКО ЈАХУРА, ПРЕДСЈЕДНИК СНД ПРЕБИЛОВЦИ  ЗЕМЉИШНА КЊИГА ОПШТИНСКОГ СУДА У ЧАПЉИНИ КП КРАВАРИЦА – ЦРНО БРДО у КО Пребиловци стање сувласништва са

zitomislic.jpg

Беседа после опела преподобномученицима Житомислићким 1991. – † Патријарх Павле и † митрополит Владислав

Осам преподобномученика манастира Житомислић: Константин (Вучуревић), jеромонах и настоjатељ манастирски, Доситеj (Вукићевић), jеромонах, Макариjе (Пеjак), jеромонах, Владимир (Чеjовић), протођакон из Мостара, Младен (Шаран), искушеник, Обрен (Окиљевић), искушеник, Марко (Продановић), богослов и Бранко (Билановић), богослов, 26. jуна 1941. позвани су од усташких власти на десноj страни Неретве, да се jаве у усташки табор. Отишли су сви, коjи су чинили манастирско братсво и они коjи су се ту затекли, мирно и наивно, као jагањци на клање, не помишљаjући на превару и окрутни злочин. Мучени су од усташа и потом одведени до jаме Видоње, у брду изнад Неретве. Ту су живи бачени и на њих jе набачено камење. Јама послиjе рата ниjе била

sinisa_nadazdin.jpg

Трaгедијa Пребиловaцa је библијских рaзмјерa

У Светом Писму зaписaн jе, између остaлог, догaђaj у коме Бог пророку Језекиљу покaзуjе у визиjи долину прекривену стaрим, исушеним скелетимa. Нa Божjе питaње штa мисли дa ли стaре, исушене кости могу оживjети, пророк Језекиљ одговaрa: “Не знaм Господе, Ти знaш”. Нa то Бог изли свог Духa и кости почесе дa се врaћajу у жвот, нa њих се врaтише жиле, зaтим месо и кожa, a нa крajу и живот. Исто ово питaње могло би се постaвити свимa нaмa, с тим што би у нaшем случajу глaсило: Може ли се живот врaтити у Пребиловце? Причa о Пребиловцимa, кaо и овa причa из Светог Писмa, jе нерaскидиво везaнa зa крв и кости

Уништавање Спомен храма и моштију пребиловачких новомученика

Уништавање Спомен храма са криптом, саркофагом и костима хиљада жртава хрватских злочина, као и сеоског гробља и насеља Пребиловци jе било дио злочиначког плана коjи коjи jе оствариван у рату против Срба на простору бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. виjека. То потврђуjу и мемоари ратног злочинца Јанка Бобетка, обjављени под насловом „Све моjе битке“, а посебно заповjест за напад на Пребиловце и хвалоспjевна десетерачка пjесма непознатог аутора, обjављени у овоj књизи.Таj рат се наставља и траjе и данас само  другим средствима и усмjерен jе против  невиних жртава српског народа..  Пребиловачки мученици, два пута убиjани, и даље су ратна мета, сада преко прикривање истина и његовања заборава жртава. Тиме би

Пребиловци

Херцеговци у Србији: Пребиловце прогласити за Меморијални центар

– Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју – Председнику Републике Србије Александру Вучићу – Председнику Републике Српске Милораду Додику – Члану предсједништва БиХ Младену Иванићу – Председнику Владе Републике Српске Жељки Цвијановић – Епископу захумско-херцеговачком Григорију Предмет: Подршка и помоћ многострадалном и угроженом селу  Пребиловци у Херцеговини Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве, у саставу  општине Чапљина. Свима вама добро је познато да је ријеч о најстрадалнијем селу у Другом светском рату у Европи и представља  један од највећих симбола страдања Срба у геноциду злочиначке НДХ. Пребиловци се налазе у једном од најстрадалнијих подручја – Доњој Херцеговини, где је српски народ  скоро потпуно истребљен усташким геноцидом у

Прилог БН Телевизије о страдању Пребиловаца /материјал из 2008./

Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) извађени су из jаме Шурманци 1990. године и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у jуну 1992, црква jе срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То jе учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске воjске. Извор: БН Телевизија Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. јануар 2012. године.

Прибиловци, градња парохијског дома Фото: РТРС

Апел за помоћ Храму васкрсења Христовог у Пребиловцима да добије парохијски дом

У порти Храма васкрсења Христовог у Пребиловцима, почела је изградња парохијског дома. Идеја је да тај објекат буде дио манастирског комплекса који ће бити грађен у овом светом, херцеговачком селу. Радови се финансирају донаторксим средствима, а за завршетак је потребно око 150.000 марака. За Пребиловчане парохијски дом је много више од конака у коме би се окупљали и дочекивали посјетиоце. Сваки нови камен и грађевина за њих су и изградња живота у најстардалнијем мјесту, испуњавање завјета убијеним прецима- Светим мученицима пребиловачким. Идеја о изградњи дома потекла је још док се градио Храм васкрсења Христовог. Као што се и храм градио донаториским средствима и за прве радове на конаку стигле су

Закључци са састанка Херцеговаца у Србији и Епархије ЗХИП: Сачувајмо српско име и земљу у долини Неретве

У Београду је 8. фебруара 2018. године одржан састанак представника херцеговачких удружења у Србији са делегацијом Епархије ЗХИП. Портал Слободна Херцеговина објављује закључке са тог састанка. Закључци поводом одржаног састанка Координационог одбора херцеговачких удружења у Србији и заменика Епископа ЗХиП протојереја ставрофора Радивоја Круља, са надлежним свештеницима одржаног 08.02. 2018. у Београду са следећим дневним редом: 1. Срби у Херцеговачко – Неретвљанском и Западно – Херцеговачком кантону ФБИХ – стање, положај, потребе, проблеми у заштити њихових права, имовине, очувања идентитета, заштита српских културно – историјских добара, потреба подршке и помоћи итд. 2. Трајно и достојно обележавање меморијала Пребиловци и других стратишта и јама, где је страдао Српски народ 3. Обиљежавање

Пребиловци као вредност и светиња

СТАВ СНД ПРЕБИЛОВЦИ По свему што их обележава Пребиловци су посебна, вишезначна, вредност српског народа и требало да буду у рангу Вида, Зејтинлика, Шумарица, Ћеле Куле, и других, сличних места. Они заслужују да се новим или херцеговачким Врачарем. Због тога би требало да буду обновљени, заштићени и сачувани као живо село, културно.споменик и меморијално подручје, етно-парк и парк-природе. За све то постоје разлози и услови. Овде не треба објашњавати зашто тренутно немају пажњу какву заслужују, што су препуштени некажњеном уништавању и забораву. Нажалост, слична је судбина и многих других вредности овога народа, али то није оправдање за даљу пасивност и мирење са постојећим. Потпуна и аутентична обнова Пребиловаца Пребиловце треба

Предсједник СНД Пребиловци Миленко Јахура

Миленко Јахура: Дан након освештања Храма Васкресења, Пребиловци су пали у заборав (ВИДЕО)

Предсједник СНД Пребиловци Миленко Јахура био је гост у емисији „Гноса“ на ТВ Мост код аутора Луке Баља. Јахура је у емисији говорио о некултури заборава, историји и мученичком старадању Пребиловаца, али и о проблемима у коме се данас налази ово село тврдећи да је опстанак угроженији него икад. Он је указао да се данас у Пребиловцима отима највиталније земљиште, али нико није спреман да помогне СНД Пребиловцима у настојању да се мученичко село заштити и обнови. Јахура је у емисији подсјетио да су доњохерцеговачки мученици уписани у Календар СПЦ на приједлог СНД Превиловци, али да данас ово друштво не наилази на разумјевање код херцеговачког владике. Гост емисије Гноса причао

Линта тражи помоћ РС и Србије: Нe смијемо ћутати над правним насиљем које се спроводи над мученичким Пребиловцима

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да је недопустиво ћутати над правним насиљем које спроводи општина Чапљина и њен начелник Смиљан Видић на простору мученичких Пребиловаца. Линта је истакао да је у  рату 1992- 95, и послије њега,  српско становништво у општини Чапљина по трећи пут у истом вијеку  тешко пострадало  од истих непријатеља. Убијено је око 2,5% недужних Срба, многи су преживјели страсховиту тортуру и понижавање у хрватским логорима  Дретељ, Лора и десетинама других. У јуну 1992, послије повлачења ЈНА, сво српско становништво са лијеве обале Неретве је било протјерано, сва његова имовина и споменици културе су уништени или опљачкани што се може квалификовати као етничко чишћење.

СПЦО Чапљина и парохија чапљинска у Шематизму Митрополије из 1900.

Шематизам Митрополије хецеговачко –захумске, објављен у Мостару 1900. и Споменица Епархије хецеговачко – захумске из 1928. године, такође у Мостару су драгоцијена издања, којa су толико недостајала. Сачувана су и поред свих злочина над нашим народом и његовом културом, разарања, пљачки и паљевина и појавила се њихова копија на интернету у ПДФ формату. Она су важни свједоци нашег постојања и трајања на земљи на којој смо претрпјели геноцид 1941- 45, и геноцидно етничко чишћење 1992- 95. Истовремено поуздана су основа за сагледавање домашаја та два страшна догађаја. Историја наше цркве је и историја нашег народа. Из ових књига можемо да сазнамо много тога из прошлости Херцеговине, као ширег завичаја, али

Турски дефтер из 15. вијека: Чапљина је српска земља од давнина

Чија је Доња Херцеговина, посебно Чапљина и околина , најбољи одговор су дали Турци када су је освојили у другој половини 15. вијека. Тај одговор је сачуван управо у првом дефтеру 1474-77.године, у попису мезри Почитељске нахије, Чапљине, Дретеља и Бивољег Брда у коме одавно не живе православни Срби: „ То су српске земље од давнина у посједу Владислава и његовог сина кнеза Херака“! Имена сељака, ратара и сточара, поменута у дефтеру су, редом, најчистија српска народна имена. Муслимана тада није било у околини изузев појединачних случајева (Битуња код Стоца и Жабица код Љубиња). ИЗВОР: СНД ПРЕБИЛОВЦИ Извор: Слободна Херцеговина

sveti-velikomucenici_prebilovacki.jpg

Село Пребиловци у Херцеговини – српска Голгота двадесетог века

Од 64 милиона људи, колико jе у целом свету страдало у Другом светском рату, на српски народ отпада више од jедног милиона. Према његовом укупном броjу, само су Jевреjи страдали горе од нас. Да подсетимо, у Првом светском рату Србиjа je од 4.500.000 становника изгубила 1.200.000, што jе тада било 56,7 процената мушког становништва. Колико би данас било Срба да се ово ниjе десило? Координате 43° 06′ 36″ СГШ и 17° 41′ 60″ ИГД, су на први поглед као и сваке друге. Међутим, ове координате на карти показуjу jедно мало место са бурном историjом и много страдања. Вихор смрти више пута jе опустошио ово село – Пребиловце. Августа 2012. смо

Многоја љета Павле Булуту: Најстарији Пребиловчанин прославио 90. рођендан!

Најстарији Пребиловчанин, и једини преостали који су 1941. преживели геноцид НДХ у том селу прославио је на Митровдан свој 90. рођендан са са својим ближњим из породице (братић, братичине, унуци, снаха од братића и прија). Са њима су радост поделили и представници удружења Српско национално друштво Пребиловци Миленко Јахура, Војо Бабић, Јагода Екмечић Савић, Милан Бекан, Жарка Екмечић Милановић и Милена Екмечић, удова пок. професора академика Милорада Екмечића. Радосни што се њихов доајен и први од 12 оснивача успешно опоравио од недавне операције и поносни што је чио и весео ушао у десету деценију живота. На рођенданској торти је био Храм у Пребиловцима чијој првој градњи и потоњој обнови (после вандалског рушења

Јовица Влачић

Јовица је рођен на један од најкрвавијих Видовдана у српској историји

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ + Ј О В И Ц А     В Л А Ч И Ћ Клепци, 28.6.1941 – Београд, 5.11.2017. Пребрзо,а за све нас који смо га познавали и прерано , напустио нас је наш Јовица Влачић, један од 12 оснивача удружења Српског национално друштво Пребиловци  из Београда. Јовица је рођен на један од најкрвавијих Видовдана у српској историји, у Клепцима код Чапљине, градића по чијим је мостовима и улицама, ријекама и јамама тада текла крв српског народа,  који је чист и невин вођен на људске кланице. И он је одмах, као беба дошао под удар духовног и физичког терора комшија католика и њиховог предводника попа Илије Томаса. 

Пребиловчани објелоданили доказе о власништву над својим атаром: Зашто начелник Чапљине крије уговор са Јурковићем?

Начелник општине Чапљина је озбиљан човјек на високој и одговорној функцији,  на осјетљивом простору у  региону. У његовом понашању,  у случају изнајмљивања земље у Пребиловцима,   не видим ни озбиљност,  ни одговорност, ни рационалност. Умјесто да иде ка релаксацији ситуације и њеном логичком ријешавању у корист законитости, чињеница, правде и цјелисходности, Видић и даље  иде ка  затезању односа и компликовању свега до неслућених размјера, у складу са циљем који је поставила хрватска политика у вези Пребиловаца. Његов одговор је демонстрација силе и надмјености, прави пркос чињеницама и логици, по систему: „Хоћемо  и може нам се!“ Није га брига што је доказано да је прошле године говорио толике неистине у вези овог

Предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура подсјетио је да су Пребиловци најстрадалије село у Европи у Другом свјетском рату.

Вратити земљиште у Пребиловцима становницима села

Предсједник Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци” из Београда Миленко Јахура затражио је данас од начелника општине Чапљина Смиљана Видића да јавности објасни како је земљу која је у власништву 232 српске породице из Пребвиловаца издао трећим лицима на 99 година, те стави ван снаге те уговоре и земљу врати селу и његовим становницима. “Позивам вас да јавности и нама предочите праву садржину уговора општине са Иваном Јурковићем из Вишића”, наводи Јахура у отвореном писму начелнику општине Чапљина Смиљану Видићу. Јахура истиче да општина пребиловачко земљиште није изнајмили само једном `домицилном Пребиловчанину`, како је начелник раније наводио, већ и Ивану Јурковићу из Вишића. “Он је добио много већу површину најквалитетнијег пашњака.

Пре­би­ло­вач­ке жр­тве су да­ле­ко од по­ли­тич­ког пре­пу­ца­ва­ња

У по­ле­ми­ци са Бо­ри­са­вом Јо­ви­ћем о Осмој сед­ни­ци ЦК СК Ср­би­је, адво­кат Ра­до­је Сте­ва­но­вић је као по­губ­не по­сле­ди­це ре­зул­та­та те сед­ни­це на­вео и „за­стра­ши­ва­ње му­сли­ма­на и Хр­ва­та от­ко­па­ва­њем и но­ше­њем срп­ских ко­сти­ју по­ред њи­хо­вих ку­ћа”. Те­за да је екс­ху­ма­ци­ја по­смрт­них оста­та­ка жр­та­ва уста­шких зло­чи­на из ма­сов­них гроб­ни­ца у кра­шким ја­ма­ма и њи­хо­во са­хра­њи­ва­ње по пра­во­слав­ном об­ре­ду би­ло опа­сна суб­вер­зив­на ра­бо­та усме­ре­на на под­ри­ва­ње ми­ра у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји ни­је но­ва.  По­што као адво­кат си­гур­но зна да не­ки за­кљу­чак вре­ди са­мо ако је за­сно­ван на чи­ње­ни­ца­ма, за­и­ста је упит­но на ко­јим чи­ње­ни­ца­ма Ра­до­је Сте­ва­но­вић за­сни­ва сво­ју тврд­њу о за­стра­ши­ва­њу му­сли­ма­на и Хр­ва­та. Пре­ма пре­су­ди Окру­жног су­да у Мо­ста­ру, из ок­то­бра 1957. го­ди­не,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала