Црквена општина чапљинска оживјела је иницијативу за изградњу вишенамјесног спортског терена у Пребиловцима, у непосредној близини храма Васкрсења Христовог. Документација за изградњу првог и јединог спортског терена и будућег окупљалишта младих је урађена. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/05/28/tvclip028278.mp4 Спортски терен, са пратећим просторима, био би изграђен на парцели од око 2.500 метара квадратних и наслањао би се на духовни комплекс. Рекреативни лопташки спорт, за младе, само је жеља. Јово Рељић, из насеља Тасовчићи, каже да би долазили често на терен, а да се сада окупљају око цркве. Процијењена вриједност универзалног спортског терена износи око педесет хиљада марака. Земљиште је МЗ Пребиловци уступила општина Чапљина. “Начелник је дао сагласност за терен, односно, простор на коме

† Патриjарх Павле jе после одслуженог парастоса новомученицима Пребиловачким, испред ,,Дома културе,, (у коме се у лето 1941. године одиграо крвави усташки пир), беседио окупљеном народу о истинском смислу страдања. Беседа jе обjављена у целини jер се само као таква може исправно схватити, без простора за jеднострана и ниским мудровањима склона тумачења. Нека Господ упокоjи душе наше браће и сестара, коjи не изгибоше као злочинци и то jе jедина стварна утеха. Да пред Богом живим онаj ко jе човек увиjек жив, а нечовек jе мртав пред њим и док гази по овоме свету. Не даj Боже да ми, њини потомци и браћа и сестре, да ми не одржимо име српско

Mанифестација „Дани сјећања“, посвећена страдању српске дјеце у ратовима у 20. вијеку, биће завршена вечерас у Источном Новом Сарајеву, академијом „Дјецу вам нећу опростити“. Академију организује Основна школа „Свети Сава“ из Источног Новог Сарајева, у знак сјећања на 111 погинулих дјевојчица и дјечака Српског Сарајева. За гимназијалце из Требиња, у Пребиловцима је одржан историјски час. Пребиловци су најстрадалније село у српској историји и када се на таквом мјесту говори о злочину који су починиле усташе 1941. године, онда ученици лакше схватају и историјски и географски контекст. Кроз кратку радионицу, у којој се прелази баријера између ученика и предавача, могли су да науче више о страдалној судбини својих вршњака током ратова

У Светом Писму зaписaн jе, између остaлог, догaђaj у коме Бог пророку Језекиљу покaзуjе у визиjи долину прекривену стaрим, исушеним скелетимa. Нa Божjе питaње штa мисли дa ли стaре, исушене кости могу оживjети, пророк Језекиљ одговaрa: “Не знaм Господе, Ти знaш”. Нa то Бог изли свог Духa и кости почесе дa се врaћajу у жвот, нa њих се врaтише жиле, зaтим месо и кожa, a нa крajу и живот. Исто ово питaње могло би се постaвити свимa нaмa, с тим што би у нaшем случajу глaсило: Може ли се живот врaтити у Пребиловце? Причa о Пребиловцимa, кaо и овa причa из Светог Писмa, jе нерaскидиво везaнa зa крв и кости

Уништавање Спомен храма са криптом, саркофагом и костима хиљада жртава хрватских злочина, као и сеоског гробља и насеља Пребиловци jе било дио злочиначког плана коjи коjи jе оствариван у рату против Срба на простору бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. виjека. То потврђуjу и мемоари ратног злочинца Јанка Бобетка, обjављени под насловом „Све моjе битке“, а посебно заповjест за напад на Пребиловце и хвалоспjевна десетерачка пjесма непознатог аутора, обjављени у овоj књизи.Таj рат се наставља и траjе и данас само  другим средствима и усмjерен jе против  невиних жртава српског народа..  Пребиловачки мученици, два пута убиjани, и даље су ратна мета, сада преко прикривање истина и његовања заборава жртава. Тиме би

– Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју – Председнику Републике Србије Александру Вучићу – Председнику Републике Српске Милораду Додику – Члану предсједништва БиХ Младену Иванићу – Председнику Владе Републике Српске Жељки Цвијановић – Епископу захумско-херцеговачком Григорију Предмет: Подршка и помоћ многострадалном и угроженом селу  Пребиловци у Херцеговини Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве, у саставу  општине Чапљина. Свима вама добро је познато да је ријеч о најстрадалнијем селу у Другом светском рату у Европи и представља  један од највећих симбола страдања Срба у геноциду злочиначке НДХ. Пребиловци се налазе у једном од најстрадалнијих подручја – Доњој Херцеговини, где је српски народ  скоро потпуно истребљен усташким геноцидом у

У порти Храма васкрсења Христовог у Пребиловцима, почела је изградња парохијског дома. Идеја је да тај објекат буде дио манастирског комплекса који ће бити грађен у овом светом, херцеговачком селу. Радови се финансирају донаторксим средствима, а за завршетак је потребно око 150.000 марака. За Пребиловчане парохијски дом је много више од конака у коме би се окупљали и дочекивали посјетиоце. Сваки нови камен и грађевина за њих су и изградња живота у најстардалнијем мјесту, испуњавање завјета убијеним прецима- Светим мученицима пребиловачким. Идеја о изградњи дома потекла је још док се градио Храм васкрсења Христовог. Као што се и храм градио донаториским средствима и за прве радове на конаку стигле су

Од 64 милиона људи, колико jе у целом свету страдало у Другом светском рату, на српски народ отпада више од jедног милиона. Према његовом укупном броjу, само су Jевреjи страдали горе од нас. Да подсетимо, у Првом светском рату Србиjа je од 4.500.000 становника изгубила 1.200.000, што jе тада било 56,7 процената мушког становништва. Колико би данас било Срба да се ово ниjе десило? Координате 43° 06′ 36″ СГШ и 17° 41′ 60″ ИГД, су на први поглед као и сваке друге. Међутим, ове координате на карти показуjу jедно мало место са бурном историjом и много страдања. Вихор смрти више пута jе опустошио ово село – Пребиловце. Августа 2012. смо

Најстарији Пребиловчанин, и једини преостали који су 1941. преживели геноцид НДХ у том селу прославио је на Митровдан свој 90. рођендан са са својим ближњим из породице (братић, братичине, унуци, снаха од братића и прија). Са њима су радост поделили и представници удружења Српско национално друштво Пребиловци Миленко Јахура, Војо Бабић, Јагода Екмечић Савић, Милан Бекан, Жарка Екмечић Милановић и Милена Екмечић, удова пок. професора академика Милорада Екмечића. Радосни што се њихов доајен и први од 12 оснивача успешно опоравио од недавне операције и поносни што је чио и весео ушао у десету деценију живота. На рођенданској торти је био Храм у Пребиловцима чијој првој градњи и потоњој обнови (после вандалског рушења

Начелник општине Чапљина је озбиљан човјек на високој и одговорној функцији,  на осјетљивом простору у  региону. У његовом понашању,  у случају изнајмљивања земље у Пребиловцима,   не видим ни озбиљност,  ни одговорност, ни рационалност. Умјесто да иде ка релаксацији ситуације и њеном логичком ријешавању у корист законитости, чињеница, правде и цјелисходности, Видић и даље  иде ка  затезању односа и компликовању свега до неслућених размјера, у складу са циљем који је поставила хрватска политика у вези Пребиловаца. Његов одговор је демонстрација силе и надмјености, прави пркос чињеницама и логици, по систему: „Хоћемо  и може нам се!“ Није га брига што је доказано да је прошле године говорио толике неистине у вези овог

У по­ле­ми­ци са Бо­ри­са­вом Јо­ви­ћем о Осмој сед­ни­ци ЦК СК Ср­би­је, адво­кат Ра­до­је Сте­ва­но­вић је као по­губ­не по­сле­ди­це ре­зул­та­та те сед­ни­це на­вео и „за­стра­ши­ва­ње му­сли­ма­на и Хр­ва­та от­ко­па­ва­њем и но­ше­њем срп­ских ко­сти­ју по­ред њи­хо­вих ку­ћа”. Те­за да је екс­ху­ма­ци­ја по­смрт­них оста­та­ка жр­та­ва уста­шких зло­чи­на из ма­сов­них гроб­ни­ца у кра­шким ја­ма­ма и њи­хо­во са­хра­њи­ва­ње по пра­во­слав­ном об­ре­ду би­ло опа­сна суб­вер­зив­на ра­бо­та усме­ре­на на под­ри­ва­ње ми­ра у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји ни­је но­ва.  По­што као адво­кат си­гур­но зна да не­ки за­кљу­чак вре­ди са­мо ако је за­сно­ван на чи­ње­ни­ца­ма, за­и­ста је упит­но на ко­јим чи­ње­ни­ца­ма Ра­до­је Сте­ва­но­вић за­сни­ва сво­ју тврд­њу о за­стра­ши­ва­њу му­сли­ма­на и Хр­ва­та. Пре­ма пре­су­ди Окру­жног су­да у Мо­ста­ру, из ок­то­бра 1957. го­ди­не,