Када се ишчита и чуjе прича о Пребиловцима, човjек остане затечен, запањен, збуњен свим оним шта jе, како jе и зашто jе учињен злочин, коjи кроз  прошли виjек  траjе и понавља се, изнова исти, у мржњи и злу. Пребиловци ни данас немаjу таблу, одредиште и путоказ гдjе су. Али они имаjу божиjи путоказ, и догађаjе коjи су их уз вjечно памћење и помен  на небу, на земљи, и први пута опиjелом одржаним у jами под земљом ставили и на небески трон. Васкрсли Пребиловци дочекли су овог августовског jутра, на jугу, краj Хутова, Неретве, Брегаве на бриjегу у Пребиловцима, на ново ходочасно мjесто, Васкрсење храма, коjи као да jе са неба

У августу 1941. године, у вриjеме великог геноцидног покоља Срба у Независноj Држави Хрватскоj, убиjено jе  826  од укупно 1000 српских житеља Пребиловаца. Међу страдилима су скоро све жене и дjеца из села.  Наjвише их jе убиjено у Шурманачкоj jами код Међугорjа. Жртве рата Пребиловаца до краjа рата достигле су цифру од 850, што jе 85 одсто  српских становника села. Према истраживању jапанског дневног листа „Асахи шимбун“,  Пребиловци су међу четири наjстрадалниjе села у свиjету у Другом свjетском рату. За исти лист геноцид Хрвата над Србима у Другом свjетском рату jе jедно од обележjа глобалне историjе 20. века. Преживjели очеви и браћа жртава одлучили су jош у току рата да поново засниваjу породице и да сачуваjу село.

Послиjе покоља више од 50 Пребиловчана у Морином отоку 14/15 августа 1941., у Пребиловце jе дошла хрватска жандармериjа коjа jе требало да сприjечава даље злочине. Спремала се италиjанска реокупациjа овог подручjа, коjу jе Павелић грозничаво настоjао да избjегне . Пребиловчани су почели да излазе из Хутова блата и долазе своjим опустjелим кућама. У многима од њих су jош били хрватски насељеници- колонисти. Видећи да има живих Пребиловчана, власника додjељних им кућа, ови колонисти почињу да напуштаjу село. Острвљени злочинци из Чапљине и околних села упали су путем у Пребиловце, на православну Велику Госпоjину, 28. августа 1941. Предводили су их крволоци српског народа Фрањо Вего, Нико Филиповић, Касим Кудра- Ћосо, Мато

Кад су везани Срби тражили да им врате капе коjе су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Кад су везани Срби тражили да им врате капе које су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ Хрватски монструми прикупљају жене са децом и затварају их у учионицу сеоске школе. Око 11 часова дотле прикупљене у колони по четворо, уз батињане, спроводе надомак моста на реци Брегави. Претходно су испред школе кундацима поубијали старице које нису могле да пешаче. Оне који су стигли до моста потрпали су у четири камиона

Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… Четвртак, 6. август 2017. Веома топао, безоблачан, прави летњи дан, а временска прогноза гласи да ће бити чак до 39 степени. У један иза подне кренули смо на пут. Возио је Сава, син Пеђе Ристића. Часлав и ја седели смо позади. Одмах сам приметио да је Сава искусан и поуздан возач, тако да сам од Београда до Сремске Митровице дремуцкао. Границу смо прешли код Сремске Раче. Чим смо се нашли у

Усташе су вадиле “ситну” дjецу из колиjевки за ноге и ударали их главом од зид. На таj начин су убиjена сва дjеца, а било jе око 50 у колиjевкама. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Бестиjални усташки злочини над Србима априла 1941. године у селу Пребиловци, код Чапљине, свjедоче о бруталности и садизму убица, али и о њиховоj геноцидноj намjери да затру Србе као народ. Историчар Драга Мастиловић поjашњава да су терор над пребиловачким Србима усташе почеле да спроводе одмах након успостављања власти, априла мjесеца 1941. године. Први на удару били су угледниjи људи, солунски добровољци, припадници “Сокола”… Прва жртва терора био jе Огњен Ждракановић, коjи jе у маjу, са jош jедном групом

Из шуме у којом смо се скривали недјељама бјежали смо према  Хутову блату, преко Ријеваца и Мрвића, на правцу на којем је каснила усташка блокада. Дјед и Михо су се одвојили. Дједа су то јутро ухватили и убили у Шарића смрекама, заједно са Миланом Медићем Пребиловчанин Павле Булут (89) у рату је изгубио десет чланова породице. Имао је мање од 14 година када су усташе упале у његово родно село и направиле злочин који је ово мјесто уписало у свјетску историју као најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. Павелићеви кољачи су 6. августа 1941. године убијали жене и дјецу бацајући их у јаму Голубинку код Шурманаца. У Пребиловцима је

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима на Васкршњи понедјељак прославља крсну славу – Васкрсење Христово. За разлику од претпрошле године, када је овај храм први пут прослављао славу уз присуство великог броја вјерника, ове године, слава је дочекана много скромније. Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је на мјесту Спомен-костурнице у којој су 1991. године сахрањене кости 4.000 Срба које су усташе током Другог свјетског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких јама. У јуну 1992. године хрватска војска минирала је Спомен-костурницу. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у … Село Пребиловци у Херцеговини – српска Голгота двадесетог … Репортажа: Пребиловци, православни