arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

01.11.2020

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

Саво Штрбац: Чији је војник био хрватски „бранитељ” Ненад Крстић

31.10.2020

Да ли је Ненад стварно погинуо као хрватски војник или су његова погибија и сахрана биле у функцији жестоке кампање која је у то време вођена управо око Вуковара. „Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са седиштем у Крагујевцу или попис жртава, Документационо-информационог центра ’Веритас’ Саве Штрпца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића”, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА”, недавно објављеног на проусташком порталу „директно.хр”. Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора „Лора” у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и

Годишњица евакуације Срба из 26 села пожешке котлине

30.10.2020

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници пожешке цивилне заштите и полиције почели су спроводити Наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У писаној Наредби, која је дан раније извјешена на јавним мјестима, констатује се да “у посљедње вријеме четничке терористичке снаге и јединице ЈА све више угрожавају својм борбеним дјеловањем цивилно становништво у западном дијелу општине Славонска Пожега” и да се евакуација спроводи “у циљу заштите њихових живота и омогућавања успијешније одбране одбрамбених положаја наших (хрватских) снага на том подручју”. Евакуацијом, коју је

У ГРЕЂАНИМА СЛУЖЕНА ЛИTУРГИЈА И ПОМЕН УБИЈЕНИМ МЈЕШTАНИМА

27.10.2020

У Гређанима, код Окучана, данас су поводом храмовне славе Свете Петке, служени литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. године убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Пише : Миломир САВИЋ Литургију и помен служили су свештеници Огњен Tенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из овог села. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво

Nestali.jpg

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25.10.2020

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године

Саво Штрбац: Сплитски глумац и плејбој Никша Жупа, трговац смрћу

19.10.2020

Сва је прилика да се решење тог проблема (и још понешто) налази у „тајном” досијеу ХВ-а о резултатима увиђаја с места пада авиона. Никша Жупа је рођени Сплићанин и дугогодишњи позоришни руководилац, који је у другој половини осамдесетих радио као директор ХНК у Сплиту. Јавности је познат као продуцент свечаног отварања и затварања загребачке Универзијаде, одржане 1987. године, а затим је постао декан Академије драмских уметности у Загребу и директор Опере и Балета у Љубљани Пре неки дан, 3. октобра, сплитска „Слободна Далмација” објавила је подужи интервју са словеначким новинаром Матејом Шурцом, који је пре неколико година заједно с колегом Блажом Згагом написао књигу-трилогију „У име државе” о кријумчарењу оружја

Полиција привела седам мештана Негославаца на информативне разговоре

07.10.2020

Према информацијама мештана Негославаца, рано јутрос, полиција је без претходне најаве, упала у куће неколико становника тог места, извршила претрес кућа те их с лисицама одвела на информативне разговоре, везано уз сазнања о ратним злочинима из 1991. године. Kако је потврдио начелник општине Негославци Душан Јецков, ради сео седам особа, мештана Негославаца, махом старости око 70 година. Додао је да за сада немају конкретних информација да ли су особе приведене у својству сведока или осумњичених за поједина кривична дела. Јецков је истакао да се ме слаже са начином на који је поступљено у случају привођења додајући да то изазива страх међу становницима општине. “Свако ко је одговоран за било који

СKАНДАЛОЗНА ПРЕДСТАВА УСРЕД БЕОГРАДА: Српску заставу бацили под ноге, свој народ оптужили за геноцид!

05.10.2020

Српску јавност згранула је представа “Сребреница, кад ми убијени устанемо, литургија”, која је одиграна у Центру за културну деконтаминацију и у којој је оскрнављена српска застава, која је на крају бачена на под и ишарана именима наводних хиљада побијених Бошњака. У представи се подгрева хашки мит о геноциду у Сребреници и српском народу намеће колективна кривица. Да све буде још трагичније, у представи глуме познати српски глумци Иван Јевтовић и Борис Миливојевић (у улози Ратка Младића), као и оперска певачица Kатарина Јовановић. Продуцент је Хелсиншки одбор за људска права, који финансира Сорошева фондација, а уз подршку канцеларије Фондације “Хајнрих Бел” у Београду, Националне задужбине за демократију, амбасаде Kанаде и Европске

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

02.10.2020

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Ово је истина о народном хероју Милану Тепићу

29.09.2020

– Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год неко жели понешто да каже о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било – он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске. Дана 29. септембра 1991, у 34. години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је

Дрвар: Помен за погинуле српске борце и цивиле из села Подови

26.09.2020

У мјесној заједници Подови код Дрвара данас је служен парастос за десет погинулих бораца Војске Републике Српске и цивилних жртава протеклог рата из овог села. – Одали смо почаст, положили вијенце и прислужили свијеће за покој душа наших 10 Дрварчана из села Подови који су животе дали борећи се за отаџбину – рекла је Срни начелник општине Дрвар Душица Рунић. Предсједник Борачке организације Источни Дрвар и Дрвар Миладин Бајић рекао је да је овај град током посљедњег рата имао више од 300 погинулих и 1.260 рањених, од којих је 600 тешко. Вијенце су, поред чланова породица, положиле делегације општина Дрвар и Источни Дрвар, борачке организације ове двије општине, представник Конзуларне

Србија да покрене питање осуђених Срба из Трпиње; Зоран Гајанин пролази тортуру у Лепоглави

24.09.2020

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да Србија покрене питање 10 осуђених Срба из села Трпиња код Вуковара који невини труну у хрватском затвору више од 7 година јер нису имали фер и поштено суђење. Трпињски Срби су осуђени на дугогодишње затворске казне за наводни и измишљени ратни злочин у монтираном судском процесу без иједног материјалног доказа и без свједока који су присустовали догађају. Суд апсолутно није доказао да је неко од осуђених Срба убио или малтретирао хрватске цивиле и ратне заробљенике што само потврђује да се ради о етнички мотивисаном хрватском правосуђу. Хрватска плански и смишљено ради од завршетка рата до данас на процесуирању што већег броја

Милош Ковић: Покушај присвајања српског културног наслеђа као упозорење

22.09.2020

У средњем веку када је грађена Богородица Љевишка, појашњава проф. Ковић, ниједан историјски извор не потврђује постојање Албанаца на подручју Косова. Историчар и професор Универзитета у Београду Милош Ковић изјавио је данас да најновије писање “Кохе” о српским манастирима као косовском наслеђу, више никога не може да остави равнодушним и да је веза Албанаца са Илирима непостојећа. Ковић је оценио да је покушај присвајање српског културног наслеђа само доказ и потврда онога што би могло да се деси српским светињама уколико Срби и Србија одустану од Косова и Метохије. Ово је најјаснији доказ шта нам се спрема, упозорио је Ковић у изјави за Косово Онлајн, и истакао да је кључно

Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година

21.09.2020

Данас се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу – од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар “Веритас”. За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из “Веритаса”. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ. Након обећања хрватске стране

Капетан Драган основао фондацију за помоћ НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕНИМ СРБИМА (ВИДЕО)

19.09.2020

Фондација „Капетан Драган“ јуче је званично почела са радом у Београду. Бавиће се свим случајевима неправедно осуђених Срба у целом свету. Уједно је покренута и телевизија која ће се бавити радом фондације, али и културно-образовним програмом. Главни и одговорни уредник телевизије ће бити водитељ Радомир Почуча. „Сва снага фондације ће бити усмерена да се изборимо са неправдом над Србима који робијају, а невини су. Једини грех им је што су Срби па зато труну по казаматима у свету. Биће борба за сваког појединца“ – рекао је Почуча. Организација ће се такође бавити социјалном и цивилном заштитом и пружаће правну помоћ свим дискриминисаним и осуђеним припадницима нашег народа. Окупљенима се обратио

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 18. и 19. септембар 1995. Злочини над Србима у акцији ХВ-а “Уна 95”

18.09.2020

18. и 19. септембра општине Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град изгубиле су 54 цивила и 50 воjника и припадника МУП-а. На простору од Новог Града до Козарске Дубице за два дана борби против специjалних снага хрватске воjске пало jе око 12 000 проjектила разних калибара. Материjална штета у поменутим општинама била jе милионска. Везане виjести: Марко Јанковић: Одбрана западно краjишких општина септембра 1995. године

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

Рајилић: Бошњаци још живе у ратним деведесетим годинама

14.09.2020

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је као крајње неприхватљив покушај стотињак Бошњака да на платоу Влашића спријече обиљежавање страдања 21 убијеног српског борца, и истакла да то само показује да Бошњаци изгледа и даље живе у ратном времену деведесетих година прошлог вијека. – Неприхватљив је било какав покушај обиљежавања страдања Срба на Влашићу и ношење ратних застава такозване Армије БиХ. Бошњаци траже прилику и повод када ће поново направити немире на овим просторима који би много коштао оба народа, али они тога изгледа нису свјесни – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је рекла да треба омогућити свуда да се достојанствено обиљежава страдање српских бораца у

Парастос на Влашићу покушали спријечити Бошњаци са ратним заставама

13.09.2020

Парастос на платоу Меокрње на Влашићу за 21 српског борца које су убили припадници муслиманских снага у протеклом рату данас је покушало да спријечи стотињак Бошњака, који су стигли са ратним заставама Армије РБиХ. До већих инцидента није дошло због прибраности учесника окупљања и припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који нису насјели на провокацију Бошњака јер су донијели ратне заставе на мјесто великог страдања српских бораца, јавио је дописник Срне. Ово мјесто на платоу Влашића припада Републици Српској и ту се већ другу годину служи парастос за 21 српског борца који су страдали у муслиманским офанзивама на ову коту 1992. и 1994. године. Међутим, данас су се појавили и

Парастос за 13 српских бораца, ни данас се не зна како су страдали 1995.

12.09.2020

За 13 српских бораца страдалих на планини Клековачи у последњем одбрамбено-отаџбинском рату служен је парастос у Цркви Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Аташевцу код Дрвара. Будући да су страдали војници били и планинари, Планинарско друштво „Тринаест рунолиста” организовало је меморијални успон на Клековачу, преноси РТРС. Свештеник Саша Црљић изјавио је раније да је тих 13 српских бораца нестало на тој планини у септембру 1995. године, после пада Дрвара. Посмртни остаци 12 бораца пронађени су неколико година касније и идентификовани, а за једним се још трага. Начин на који су заробљени и страдали није познат, али породице траже да се утврди како су изгубили животе, преноси Танјуг. Извор:

Selo_Grubori.jpg

Саво Штрбац: Милановићево сунце туђег неба

09.09.2020

Знају избегли Груборичани да „сунце туђег неба не греје као што ово греје”, али се сећају и позива  Туђмана од 5. августа 1995… Они који су га послушали били су преварени и убијени. „Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицама, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава,

Милан Ружић

Милан Ружић: Срби на промоцији антисрпског филма у Венецији

08.09.2020

У Венецији је пре неколико дана приказан филм Јасмиле Жбанић „Куда идеш, Аида?“, кажу озбиљан конкурент за „Златног лава“ ове године. Е сад, поред очекиване ситуације да ће овај филм бити пропраћен, као што и јесте, потенцирањем дискурса о „геноциду“ у Сребреници, постоји још нешто о чему ваља писати. Наиме, у овом, слободно можемо тврдити ако знамо дефиницију геноцида, ревизионистичком филму, поред апсолутно очекиваног Емира Хаџихафизбеговића (јер како он да пропусти пљување по Србима?) играју и брачни пар из Србије Борис Исаковић (глуми Ратка Младића) и Јасна Ђуричић (игра насловну улогу). Истини за вољу, Исаковић и Ђуричић су заиста добри глумци који, међутим, свој таленат, себи дајем за право да

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Парастос Србима убијеним у акцији ”Медачки џеп” (Најава)

07.09.2020

Удружење породица несталих и погинулих лица ”Суза” са сjедиштем у Београду, организуjе парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993 године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у сриједу 09. септембра 2020. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић Везане виjести: Подсећања: Лекар

Годишњица НАТО агресије на Републику Српску

01.09.2020

На данашњи дан 1995. почела је НАТО агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом. У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1100 километара, обрушио се поред такозване „Армије БиХ“, ХВО-а и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“. Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а

Годишњица страдања горажданских Срба у Кукавицама

31.08.2020

Горjело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године. У мjесту Кукавице код Рогатице, 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено 80 горажданских Срба, углавном цивила, коjи су у возилима бjежали пред муслиманском офанзивом. Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић стара 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба „стара“ свега неколико мjесеци. „Горело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године“, свjедочи Вељко Ласица коjи jе тада, иако тешко рањен, возио скоро све до Рогатице аутомобил у коме су се налазиле његове такође рањене

Филип Шкиљaн: Пoпис ћe пoкaзaти дeмoгрaфску кaтaстрoфу

29.08.2020

A oнa ћe сe тицaти нe сaмo српскe зajeдницe нeгo и вeћинскoг нaрoдa. Прeмa пoдaцимa o жупaниjaмa кoje je ХГK oбjaвиo 2019., сaмo у Сисaчкo-мoслaвaчкoj жупaниjи je брoj стaнoвникa oд 2011. дo 2017. смaњeн зa 20.000 или jeдaн вeћи грaд. Пише: Ненад Јовановић У издaњу Српскoг нaрoднoг виjeћa, жупaниjских мaњинских виjeћa, СKД-a Прoсвjeтa и Зajeдничкoг вeћa oпштинa унaзaд нeкoликo мjeсeци пojaвилe су сe књигe вeзaнe уз прoшлoст Србa Имoтскe крajинe, Koпривничкo-крижeвaчкe жупaниje и сeлa Oстрoвa кoд Вукoвaрa. O тoмe рaзгoвaрaмo с Филипoм Шкиљaнoм, знaнствeним сурaдникoм у Институту зa мигрaциje и нaрoднoсти тe aутoрoм низa књигa oствaрeних у сурaдњи сa СНВ-oм и жупaниjским виjeћимa. Koликo су зa српску зajeдницу знaчajнe књигe

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: