arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Обиљежавање Дана бораца и почетка Првог српског устанка

У Вишеграду ће данас бити обиљежено 217 година од почетка Првог српског устанка и Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске у којем су живот дала 23.184 припадника Војске Републике Српске. У 10.30 часова у манастиру Добрун биће служен парастос погинулим српским устаницима, а у 11.00 часова положени вијенци и цвијеће на споменик вожду Карађорђу. Делегације ће у 12.00 часова положити цвијеће на централни споменик браниоцима Републике Српске на вишеградском Тргу палих бораца. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова и министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, најављено је из ресорног министарства. Из парламента Српске је најављено присуство

Ђурђица Драгаш: Јесу ли сви Црногорци директори, а Далматинци сналажљиви трговци

Сви су Црногорци директори, сви “Косовари” су продали имања Албанцима за велике паре, сви Херцеговци и Далматинци су сналажљиви трговци, сви Личани потомци партизана који су терорисали београдску буржоазију, а сви Србијанци угрожени у својој земљи баш захваљујући овим претходно поменутим “дођошима”! То смо ми, мали, подељени, често потпуно неспособни да изађемо из тог, тако сувишног, зачараног круга нетрпељивости. Е па да вам кажем… доста ми је тога!!! “Ако буде среће, вратићемо вас назад оним истим тракторима на којима сте дојахали”… Ово је само део коментара који сам на једној друштвеној мрежи недавно добила на текст о Дану примирја чији је наслов, гле ироније, био – Поносна сам што припадам овом

Зашто се предсједица Српске слика с фратром Пуповцем?

Посјета земљотресом угроженим подручјима на Банији, могла је бити удешена састанцима искључиво са представницима СПЦ. Који је интерес званичника Српске да се састају са Хрбином Пуповцем? Ако је неко заборавио, Милорад Пуповац и његово Српско народно вијеће, најснажнија су полуга Неовисне Републике Хрватске у унијаћењу, латинизацији и похрбљењу преосталог српског становништва. Они издржавају, од новца који у висини до два милиона евра годишње Влада Хрватске уплаћује на име „српске националне мањине“, противсрпске персоне каква је Виктор Иванчић или Борис Дежуловић, у новинама Новости штампајући два листа ћирилицом. Да се пуно не види и не увриједи спонзоре оних који се представљају у име некад конститутивног српског народа у СР Хрватској. На

Ђурђица Драгаш: Никола Тесла геније из мог комшилука

Почетком године, на православни Божић, навршило се тачно 78 година од смрти Николе Тесле. Велики научник отишао је у вечност онако како је и живео – скромно, на свој начин! Умро је у соби хотела “Њујоркер” где је годинама усамљенички живео и стварао. Иако се и око његове смрти и заоставштине већ деценијама “плету” различите приче, развијају теорије завера и препричавају полуистине, много више страсти (посебно у последње три деценије) изазива његово рођење, тачније место где је рођен, а понајвише порекло и породица из које је потекао. Никола се пре 165 година родио у малом личком селу. Смиљан, чије име они који су се родили у Лици акцентују другачије од

Мастиловић: Сарајево се боји истине о страдању Срба

Историчар Драга Мастиловић рекао је да је Сарајево велико стратиште Срба и да достојанственим спомеником обиљежити и сачувати од заборава страдање српског цивилног становништва у граду који су стварали, градили, културно, научно и умјетнички подизали и на крају били сатрвени и у њему уништени – није само обавеза и дуг према страдалницима, већ и залог даљег опстанка и постојања Срба на овим просторима. Драга МастиловићФото: СРНА Реагујући на негодовања која већ стижу из Сарајева на иницијативу Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ да на Врацама, дијелу који припада Републици Српској, буде изграђен споменик у знак сјећања на страдале Србе, Мастиловић је рекао да се иза тога крије страх

Саво Штрбац: Хрвати процесирају хиљаде Срба за сваковрсне ратне злочине

Хрвати континуираним и несметаним процесирањем припадника бивших ЈНА и СВК за сваковрсне ратне злочине поткрепљују свој званични државни наратив o рату. Југословенске снаге у Вуковару (Фото: Tumblr) У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА

Ђурђица Драгаш: Где вам је дом?

Иии… шта кажете… где је дом? Па… тамо где су моје две мачке… у Лос Анђелесу! Овај завршни део интервјуа који је недавно емитован у знак сећања на преминулу глумицу Миру Фурлан, данима ме прогони! Постављам сама себи то питање и не знам одговор. Ваљда је то нормално кад преживиш оно што смо, на различит начин и у различитим околностима, али уз сличну “матрицу”, преживели ја, Мира и стотине хиљада избеглица из бивше Југославије. Где ми је дом?! Овде у Београду, где живим већ 30 година, у војвођанском селу где ми живе родитељи, сестра и њена деца, у селу у срцу Србије у које сам се заљубила или тамо далеко,

НИСМО УСПЕЛИ, АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ ДА НЕЋЕМО! Клинички центар у Нишу неће бити назван по др Лази

Влада Србије одлучила је да се нишки Клинички центар убудуће зове Универзитетски клинички центар Ниш, а разлог је нови План мреже здравствених установа. БИО ЈЕ ВЕЛИКИ РОДОЉУБ, ХИРУРГ, ДОБРОВОЉАЦ, ЧОВЕК! НЕКА МУ ЈЕ ЛАКА ЗЕМЉА! ВИРУС КОРОНА ЈЕ УСКРАТИО ЈОШ ЈЕДАН ПЛЕМЕНИТИ ЖИВОТ. Ова вест изненадила је и разочарала више од 12.500 потписника петиције и чланова Фејсбук-групе која негује лик и дело др Лазића има 53.100 чланова, ову групу води (администратор) Зоран Бајић. И даље мислимо да је др Лаза заслужио да КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР носи његово име и презиме. Уједињене две петиције са истим циљем, Зорана Бајића и Ђорђа Бојанића. ПОТПИШИ ПЕТИЦИЈУ (отвори линк)… Петицију покренуо, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Младенова долина

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Чак и Аушвиц био хуманији од “Силоса”: 30 одсто Срба убити, 30 послати на робију, нешто оставити

Један од преживјелих заточеника логора за Србе “Силос” у Тарчину Винко Лале рекао је за Срну да су сви логораши у том злогласном логору били изложени стравичном мучењу и психо-физичком злостављању од припадника муслиманских снага. Лале је испричао да су га припадници муслиманске војске заробили 1992. године у породичној кући његове супруге у Хаџићима под изговором да треба да да изјаву у полицијској станици. – Нажалост, моје испитивање је трајало више од годину дана, јер сам одмах из полицијске станице одведен у “Силос” гдје су ме у једној просторији у централном дијелу логора наставили да испитују и туку – прича Лале. Један од стражара у логору ударио га је кундаком

Дарко Ђого: Ко нас је делио, није дангубио

Немањићки светородни краљеви су готово сви стремили Царству Божјем. Да ли данас и најбољи од наших властодржаца имају икакву транcцендентну сврху и етичку вертикалу? Опстаћемо само ако се вратимо витализму, интегрализму и завјетности – што су најтемељније основе Светосавља. Народ који не воли дјецу, народ који те посматра као лудака јер имаш троје, четворо дјеце – нема будућност. Народ који је од Цркве начинио кесу са ликом светитеља – нема будућност. Народ коме су Косово и Метохија „терет“, а секс на ријалити програмима – догађај, нема будућност. Упркос свему томе, чврсто вјерујем у чудо. У божанску интервенцију, попут оне у Црној Гори. У неку дјецу која ће нићи испод радара

Мира Фурлан: Писмо суграђанима из 1991.

Глумица Мира Фурлан преминула је 20 јануара у 65. години. Рођена је и живјела у Загребу до 1991. Након што је добила отказ у Хрватском народном позоришту, одузет јој је и стан који је наслиједила од баке, а дневно је добијала око 50 пријетњи смрћу. Те, сада већ давне 1991. године, Мира се одселила у Америку где је отпочела потпуно нови живот. Те године написала је писмо суграђанима у Загребу. Писмо суграђанима “Овим путем желим захвалити својим суграђанима који су се безрезревно придружили овој малој, успутној и, по свему судећи, не нарочито значајној хајци на мене. Иако успутна, она ће ипак промијенити и означити цијели мој живот. Што је, наравно,

Ђурђица Драгаш: Удар “Олује” и усуд крајишких суза

Сви бију своје битке. Сви траже некога, жене се грозничаво распитују за мужеве, браћу, синове који су остали негде иза колоне, старци плачу за “благом” (тако је наш народ називао овце, краве, коње…) које нису стигли ни да пусте из штала и торова, деца се више не играју већ преплашено вире из претрпаних тракторских приколица. Експлозија ме буди из сна, оног најслађег, пред свитање. Убрзо се чује још једна, друга, трећа, а онда затишје… Устајемо, у полумраку се облачимо. Струје нема одавно. Тако је сваког лета пошто једини извор, хидроелектрана Обровац, нема довољно воде. Мама укључује радио на батерије, покушава да пронађе неку станицу. Чини се да ради узалудан посао

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе из Равних Котара у Хрватској који су убијени прије 23 године у војној акцији хрватске војске "Масленица" и на Малом Алану.

Саво Штрбац: Јунаци Равних Kотара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Kрајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Kотарима и Буковицом болно је ођекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Страдање Срба са Равних Kотара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Kрајине (РСK). Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСK стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Kотарима, укључујућ и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Kашић и

Парастос за страдале Србе у Равним Котарима и Малом Алану

             Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 28. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22.  јануара 2020. године (петак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница удружења “СУЗА”: Драгана Ђукић Везане вијести: Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана

Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана (12) убијена са мајком

22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. Током злочиначке акције “Масленица” регуларна хрватска војска масакрирала је 348 лица српске националности. Од тог броја, 65 убијених Срба су били цивили. Убијено је 35 жена и петоро деце српске националности. Више од 70 војника РСК је заробљено, мучено а потом свирепо убијено чиме су прекршена

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

Св. Јован на Kордуну

Један зид још стоји само са ког Св. Јован гледа. Икона је пожутјела ал` заборав она не да… Над скелетом родне кућеЛешинари дуго кружеУмируће срце њеноИз ребара бијелих струже…. Одавно је оронулаБијела кост од дима сивиПодумјента потонулаОд бола се греда криви… Један зид још стоји самоСа ког Св. Јован гледаИкона је пожутјелаАл заборав она не да… Чује цику, смијех и људеУ дворишту дјечју грајуKрај огњишта лучу светуДок одрасли наздрављају…. Нема више цике, смијехаПод гредама родне кућеЊено срце умирућеПрекрило је дивље пруће….. Аутор: Бојана Вучић Извор: Фејсбук страница Бојана Вучић

Ђурђица Драгаш: Коридор мог живота

Прошле су године, стасале генерације које се не сећају рата, које до Бањалуке путују најбржим путем, преко Хрватске. Радујем се због тога, али у име свих нас којима је Коридор заиста био пут живота још једном кажем – хвала онима који су нам га подарили! Нека је вечна слава свима који су на њему заувек остали! Година 1992., Лика, Република Српска Крајина. Прелепо мајско јутро мирише на расцветале воћке и траву окупану росом. Возимо се добро познатим путем, аутомобил као по навици лагано сече кривине. Не бринемо о томе да ли ће нам неко доћи у сусрет. Већа је вероватноћа да на овом путу сусретнете неку зверку него аутомобил. Нема

Злочин над Србима у Скеланима и даље без казне

У Скеланима код Сребренице данас је обиљежено 28 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Тада је рањено 165 мјештана. Од 30 заробљених, половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а четворо се још воде као нестали. Служен је парастос за свих 305 скеланских жртава убијених од 1992. до 1995. године, којем је присуствовао и предсједник Владе Владе Републике Српске Радован Вишковић. Парастосу и обиљежавању 28 година од страдања српског становништва у бившој општини Скелани присуствовале су бројне делегације и више стотина становника средњег Подриња са обје стране Дрине. Цвијеће су, осим Вишковића, положили предсједник Борачке организације Републике Српске

Зоран Раковић

Сведок прича како je Армијa БиХ убијалa српску дeцу!

Зоран Раковић, сведок страдања Срба од стране јединица Насера Орића у Скеланима у свом сведочењу за наш портал „Србин.инфо” отвара своју душу и прича о стравичним злочинима које су јединице Армије БиХ (Бошњака) починиле над српским цивилима у Скеланима 16.01.1993.г: „Скелани-Република Српска 16. јануар 1993. година-дан страдања и патње једнога народа! Зоран Раковић, сведок страдања Срба од стране јединица Насера Орића у Скеланима у свом сведочењу за наш портал „Србин.инфо” отвара своју душу и прича о стравичним злочинима које су јединице Армије БиХ (Бошњака) починиле над српским цивилима у Скеланима 16.01.1993.г: „Скелани-Република Српска 16. јануар 1993. година-дан страдања и патње једнога народа! Тог дана реци Дрини и њеноме мосту која

САНУ се нашла у јеку политичког скандала у СФРЈ

Отворено писмо САНУ

Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним потезом да председник поднесе оставку. Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање великог и важног јубилеја – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији. Износећи личне ставове о овоме питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до

Месић пише Бајдену: Од БиХ направите Граџанистан

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

СKАНДАЛОЗНА ПРОПОВЕД СИСАЧKОГ БИСKУПА: Потрес је подмукао, против њега се не можемо борити као против Срба!

На прослави 443. годишњице одбране замка Гвозданско, сисачки бискуп Владо Kошић упоредио је земљотрес са борбом против – Срба и Турака. “Данас више нема Турака, комуниста или Срба испред Гвозданског и Хрватске. Ако их је било, крили су се. Ипак, наш опстанак у Бановини и у домовини Хрватској стална је мета непријатеља и за то се морамо борити и данас. Данас је наш највец́и непријатељ земљотрес. Пустоши, црни, уништава куц́е и цркве, истерује нас са вековних огњишта и прети нам нестанком, како Хрвати више не би живели у овим крајевима наше лепе земље. Пре тога нас је погодила пандемија, која, међутим, није ратовала само против нас, већ против целог света

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала