arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Скелани – смрт у бегу ка Србији

На данашњи дан 1993. године, почињен је напад на село Скелани које се налази у сребреничкој општини и коje од Србије раздваја само река Дрина. Тога дана у овом подрињском селу убијено је 65 особа. Бошњачки војници убијали су тог 16. јануара и жене и децу. Јануар 1993. године. Подриње, источна област Босне и Херцеговине која се простире уз саму реку Дрину и границу са Србијом. Армија Босне и Херцеговине (или како се тада званично звалo Здружене снаге територијалне одбране субрегије Сребереница)  под контролом је држала већу област средњег Подриња. Дошли су скоро до Зворника, заузели су Бјеловац, на Божић 1993. године пало је и село Кравица.  Братунац се још

Поновљени вандализам на православном гробљу у Вуковару

На православном гробљу у Вуковару непознати починилац или више њих уништио је неколико надгробних споменика. Пише: Маја Милановић Неколико грађанки Вуковара које редовно обилазе споменике својих предака на старом православном гробљу у Вуковару приметиле су да је неколико надгробних споменика оскрнављено и порушено. Председник Заједничког већа општина из Вуковара Дејан Дракулић, вуковарски свештеник Саша Кузмановић и заменик градоначелника Вуковара и председник градске организације СДСС-а Срђан Колар у понедељак, 9. јануара, обишли су уз присуство полиције наведено гробље са жељом да починилац што пре буде пронађен. – Данас смо овде дошли на православно гробље где је по сазнањима наших суграђанки три или четири споменика насилно порушено. Међутим, када смо дошли видели

ГОРАН ЛУЧИЋ: СВИЈЕЋА ЗА МИЛИЦУ

Вече користим да шетам Ташмајданом. То ми је врло драга београдска башта, још се чврсто вјерује да су заправо овдје спаљене мошти Светог Саве. Испод Ташмајдана су мреже подземних склоништа и тунела, овдје су и њемачке трупе имале своје заклоне током Другог св.рата. – Имате ли упаљач? – избаци ме из дубоког нутарњег лутања момак са спортском торбом. Изгледао је као да се враћа са тренинга. Киша сипи а он покисао на улици дјелује мало чудно. – Не пушим. – одговарам хладно. Пун ми је принцип оваквих ликова што дуван уживају а ватру траже по улици… Носи фрајеру ‘лулицу уз гузицу’, што би се сеоски доље код нас одбрусило. Заустављам

КРВАВИ БОЖИЋ 1993. године …

На дан највећег хришћанског празника српско село Кравица у општини Братунац завијено у црно. Спомен обиљежје погинулим борцима и цивилним жртвама одбрамбено отаџбинског рата и српским жртвама Другог свјетског рата регије Бирач и Средњег Подриња Републике Српске. Од 1992. до 1995. године 3267 српских жртава – Од 1941. до 1945. године 6469 српских жртава. Текст на споменику: “Мир вашим костима Крај друмова прашних, Покој вашој души, После мука страшних. Спавајте крај друма Сном предачких сенки, Спавајте младићи Невини во вјека”. ++++++++++++++ Пише: Славко Јовичић Славуј (1953 – 2022. ) 07. јануара 2019. На православни Божић, 7. јанара 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице приредиле су крвави пир убивши 49 Срба

Још једном понижене Јошаничке жртве

Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић оцијенио је данас да је пуштање на слободу без било каквих мјера забране за шесторицу осумњичених за свирепи злочин над српским цивилима у Јошаници на Никољдан 19. децембра 1992. године, још једно понижавање жртава и увреда за преживјеле. Станковић је нагласио да у раду правосудних институција БиХ нема ништа ново и нормално, јер због злочина над Србима нико није осуђен или задржан дуже од пет дана. “То је један невиђен злочин да се дјеца од двије године закољу на кућном прагу, да то 30 година нико није осудио, да се држи у ладицама, а зна се појединачно ко је дјецу убио. Више нико

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце – Задужбину за Косово и Метохију. Документарни филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело наше сестре у Христу Мире Лолић Мочевић, којој дугујемо бескрајно хвала за њен труд, покретна је слика живота Срба на Косову и Метохији данас. Слика пред којом ниједан Србин, гдје год да живи, неће остати равнодушан. Велику захвалност за подршку

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце […]

Позив на премијеру филма: “Чико,ја сам жив, немој да ме убијеш”

Филм је прича о Драгану Васићу дечаку из Сарајева који је једини преживели сведок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992 г. у насељу Ледићи поред Сарајева. Драган Васић тада стар свега 11 год. живота је успео да преживи пуком срећом и спашен је захваљујући војнику Изи Велићу јер га је одвео на Игман доктору Мустафи Пинтол. Одвео га је код својих родитеља, а касније је размењен. Тако је Драган Васић постао једини преживели очевидац онога што муслиманска пропаганда деценијама покушава да заташка. Аутор филма је Гвозден Шарац а филм је изашао у продукцији РТРС септембра 2021 године. Филм ће се приказати у скупштинској сали општине Звездара 24.12.2022 год.

Покољ на празник, крвави Никољдан

На Никољдан, 19. децембра 1992. године муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо је убила 56 мјештана Горње Јошанице код Фоче, међу њима 16 Вишњића, а једна од ријетких преживјелих из ове српске фамилије Душанка Вишњић, данас Лаловић, прича да још памти лица злочинаца, довикивање и пуцњаву док су покушавали да је ухвате. Душанка, која је тада имала непуних 18 година, дан уочи Никољдана дошла је на село код бабе и дједа да заједно са њима дочека и прослави крсну славу. Присјећа се да је помагала баби и тетки да припреме славску трпезу, а када је запуцало у освит зоре нису били свјесни да је то напад. – Не

Зна се ко су злочинци а казне нема ни после 30 година

Навршилa се 31 година од злочина хрватских јединица над Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас”. У саопштењу се напомиње да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. припадници 108. и 121. бригаде „Збора народне гарде” и специјалци из групе „Свилени”, укупно 363 војника, извршили пешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, на обронцима Псуња. Село је бранило око стотинак припадника Територијалне одбране из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије. Хрватске „зенге” су у току дана, захваљујући

Живко Кораћ – Последњи активни војник Републике Српске Крајине

Писана прича о једном човеку који није хтео да се повуче са колоном избеглица 1995. у хрватској агресорској операцији ”Олуја”. Узео је оружије и одметнуо се у шуме где је био страх и трепет за хрватске бојовнике пуних 5 година. Живко Кораћ је рођен 29. октобра 1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих верника, због православне свести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије, што му је била препрека да добије посао у великим фирмама. Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави али и

Српска Рамонда: Годишњица страдања Срба у Бјеловцу, Сикирићу и Лозничкој Ријеци

Навршило се 30 година од масакра над Србима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Муслимански злочинци из Сребренице предвођени Насером Орићем убили су 14. децембра 1992. године у ова три села 68 мјештана, а укупно током Одбрамбено-отаџбинског рата њих 109. „Тог 14. децембра 1992. муслиманске снаге тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у раним јутањим часовима извршиле су напад на српска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека, која се налазе на лијевој обали Дрине једно поред другог. Становнике ових села је пробудила рафална паљба и повици са околних брда: „Ћетници, све ћемо вас поклати! Предајте се! Хватај живе!…“, а који су се чули при нападу

ПОЖЕШKА KОТЛИНА: Сећање на 42-оје жена и стараца које су 1991. побили Хрвати

Навршила се 31 година од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности у Пожешкој котлини. До данас нико није одговарао за овај масакр. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Најстрашнији покољ се догодио се 10. децембра 1991. када је хрватска војска масакрирала 42 цивила – 25 жена и 17 стараца српске националности. За овај масакр још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и

Ноћ када су хрватске снаге убиле 18 цивила

Посмртни остаци жртава побијених 1991. у Паулин Двору код Осијека, у покушају прикривања злочина после рата пребачени на Велебит, где су откривени 2002. године. У ноћи између 11. и 12. децембра навршава се 31 година од када је више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека и у знак одмазде због смрти саборца ликвидирали 18 цивила, 17 Срба и једног Мађара. Они су у поменутој кући били у некој врсти кућног притвора. Просечна старост ликвидираних била ј 64 година, а међу њима је било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан

Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу

Александра Зец била је кћи загребачког месара Михајла Зеца, и вјеројатно сасвим обична дванаестогодишњакиња, која по ничем не би заслужила да се о њој пише, – да је нису свирепо убили. Увече око 23 часа, 7. децембра 1991. у њен дом у Пољаничкој улици 22. на загребачкој Трешњевци, банули су Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић (припадници Мерчепове јединице) са намјером да ухапсе Михајла Зеца, због његових наводних веза са побуњеним крајинским Србима. Он је некако успио је истрчати на улицу, и покушао побјећи, али га је Синиша Римац устријелио на удаљености од тридесетак метара.[1] Након тог су свезали 12 годишњу Александру и њену мајку

Данас комеморација поводом 31 године од убиства српске породице Зец

Антифашистичка лига Хрватске и Српско народно вијеће /СНВ/ организоваће данас у Загребу комеморацију поводом 31 године од убиства чланова српске породице Зец, које хрватско правосуђе никада није процесуирало. Комеморација ће бити одржана у 18.00 часова код Адолфовца на Сљемену, локалитету гдје су у ноћи са 7. на 8. децембра 1991. године убијене дјевојчица Александра и њена мајка Марија Зец. У саопштењу се наводи да ће на мјесту злочина, на којем ни 31 годину послије не постоји обиљежје на убиство мајке и кћерке Зец, говорити градоначелник Загреба Томислав Томашевић, након чега ће бити положене руже у знак сјећања на загребачку породицу Зец. Према подацима Информационодокументационог центра “Веритас”, припадници специјалне јединице МУП-а

Штрбац: Хрватска породицама убијених Срба наплаћује огромне судске трошкове

Предсједник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да породице страдалих Срба у рату у Хрватској масовно губе судске спорове за накнаду ратне штете, јер, према пресудама хрватских судова, жртве су “криве што су биле тамо у погрешно време” на погрешном месту”. Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолић, које је у Хрватском сабору поменуо заступник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и назвао срамотном овакву праксу хрватских судова, само врх леденог брега. Он каже да Вуковићи морају да плате 8.000 евра за судске трошкове спора који су покренули због убиства родитеља и сестре, док је Смолићу прети одузимање куће због трошкова

Генерал Бајић: Хрватски суд је средство за фалсификовање историје

ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ДА СЕ У ЗАГРЕБУ СУДИ ПИЛОТИМА ЈНА У ОДСУСТВУ Бивши командант Петог ваздухопловног корпуса, првооптужени за ракетирање Банских двора 7. октобра 1991. године, доставио је доказе из хрватских архива о злочинима тамошње војске, због којих, све до пре два дана, оптужница није могла да буде потврђена У дејствима против ЈНА у Хрватској, по наређењу Фрање Туђмана, до 1. октобра 1991. године убијено је 178 војника и старешина. Од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709, а заробљене су 3.042 особе. Из Хрватске је избегло 3.583 члана породица активних војних лица због терора који се према њима спроводио. Заузета су 94 војна објекта. – Само до тада

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом “Дана Републике”, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом

gospic.jpg

О Месићу и Госпићу

СВЈЕДОЧЕЊЕ БРАЋЕ ДРАШКА И БОЈАНА КАЛАЊА ИЗ ГОСПИЋА, ЧИЈИ СУ РОДИТЕЉИ ЂОРЂЕ И МИРЈАНА УБИЈЕНИ 18. ОКТОБРА 1991. НАКОН “СМРТОНОСНОГ САСТАНКА” НА ЛИПОВОЈ ГЛАВИЦИ Госпићка баjка Боjан Кад сам дошао на ВМА на препознавање, само знам да jе био jако ружан дан, jануар, деведесет и друге. Дошао сам тамо, jа и jедна тетка, препознао сам га по том каишу… Отац jе често ишао у куповину. Баш се сjећам тога каиша. Купили смо га скупа у Дерми у Госпићу, у кожарскоj радњи. Маму сам препознао… Она jе радила зубе код доктора Јохмана, препознао сам зубе. Кад ми jе доктор Станкови рекао, мени jе било тешко. Једноставно, нека тежина у плућима. Нисам

НАЈАВА: Пројекција филма „Пут у непознато”

Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар “Одбрана” Вас позива на пројекцију филма “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19.  „Пут у непознато” представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је

СЛОБОДАН ЈАКОВЉЕВИЋ: Мој је отац у Вуковару убијен у јуну 1991. само зато што је Србин

Јован Јаковљевић имао је 51 годину када је 29. јуна1991. године мучки убијен у својој кући у Вуковару, на тадашњем Тргу Славије бб, у улици која се данас зове Ватиканска. Било је то прво убиство у самом Вуковару 1991. године, а које се може подвести под заједнички називник ратног сукоба између Хрвата и Срба, иако се службено за почетак борбених дјеловања у овом граду узима 25. август 1991. године. Његови убице, као и наручиоци убиства до данас нису приведени правди, а Слободан Јаковљевић (50), Јованов син, који данас има година готово колико и његов отац у тренутку смрти, његова мајка Зорка и пет година млађи брат Зоран још увијек чекају

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: “Новости” су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

У ратном паклу Вуковара редакција “Новости” изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на “ничијој земљи”, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе “Новостима” причу о стању на ратишту.

Vukovarski_bluz.jpg

Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле

16. новембра навршила се тридесет и једна година од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце. Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991. Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине. Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када

Годишњица страдања Срба из села Кип и Клиса

Ових дана се навршава 31 година од страдања Срба из западнославоских села Кип и Клиса током рата у Хрватској 1991. године, који су одведени у импровизовани затвор у Марином Селу гдје их 18 није преживјело мучења, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”. У саопштењу се подсјећа да су у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције похапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара, под сумњом да скривају оружје, и Клиса код Пакраца, ради “измјештања” становништва. Српски цивили су одведени у Марино село, гдје су затворени и држани у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба”, психички и физички малтретирани, а најчешће методе мучења су биле

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала