arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

ОВДЕ ПОЧИВА НИКОЛА ЈОВИЋ – АЛИ ЖИВИ КРОЗ МЕНЕ 

Хајде да, надам се, макар данас, једном за свагда, дам одговор на бројна, сама по себи бесмислена, тенденциозна питања типа: “А што ти волиш Русију? А шта ти имаш са Русима? Какве везе имају Србија и Русија?” И то све на примеру једне личне, породичне приче и ове слике што је пред вама. Дакле само ово што ћете прочитати је довољно да заувек будем неодвојиво везан за Русију и Русе.  Као што видите, на овом надгробном споменику, каменом крсту, пише да ту почива Никола Јовић – Удовичић (друго презиме као додатак и знак распознавања међу рођацима и гранама истог презимена).  Тај човек је био мој чукундеда и имењак. Ми смо

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

ОВДЕ ПОЧИВА НИКОЛА ЈОВИЋ – АЛИ ЖИВИ КРОЗ МЕНЕ 

Хајде да, надам се, макар данас, једном за свагда, дам одговор на бројна, сама по себи бесмислена, тенденциозна питања типа: “А што ти волиш Русију? А шта ти имаш са Русима? Какве везе имају Србија и Русија?” И то све на примеру једне личне, породичне приче и ове слике што је пред вама. Дакле само ово што ћете прочитати је довољно да заувек будем неодвојиво везан за Русију и Русе.  Као што видите, на овом надгробном споменику, каменом крсту, пише да ту почива Никола Јовић – Удовичић (друго презиме као додатак и знак распознавања међу рођацима и гранама истог презимена).  Тај човек је био мој чукундеда и имењак. Ми смо

Бојанић: ИСПРАВНИЈЕ ЈЕ РЕЋИ ДАН ПОБЕДЕ, А НЕ ДАН ПРИМИРЈА… ми смо победили, нисмо изгубили рат

У Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар је дан сећања на ветеране из Првог, али и Другог светског рата. У Америци се овај празник зове Дан ветерана. На Западном фронту 11. новембра 1918. војници су славили победу (примирје) и завршетак Великог рата, славило се и у Београду. Али, српски ратници су још водили борбе против окупатора с мађарским трупама за Бачку и Барању, али против хрвата, који су ратовали на аустрогарској страни,  борбе су се водиле и са бугарским комитама и албанцима у Јужној и Старој Србији… и то морамо да знамо. Пре три године када је био јубилеј стогодишњице 2018. од завршетка Великог рата, тај сраман чин

20.000 СПЛИЋАНА И НАВИЈАЧА ХАЈДУКА дочекало 1918. српску војску на Риви

„Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!“ речи су којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године. Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске

Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу

Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон уручили су јуче у Солуну признање „Мајка Србија“ чувару војничког гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу. Селаковић је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања и мјеста које свједочи шта се српском народу дешавало и кроз шта је прошао да би данас био слободан, живио у Србији и чувао своју сувереност. Он је навео да је признање Михаиловићу уручено на дан када је потписано примирје у Првом свјетском рату, што је

Премијерно приказивање филма „Седам хиљада душа”

У Свечаној сали Дома Војске Србије, у четвртак 11. новембра 2021. године у 19 часова, премијерно ће бити приказан филм „Седам хиљада душа” редитеља Сањина Мирића. „Седам хиљада душа” је документарно-играни филм о страдању српских и руских војника и цивила интернираних у аустроугарске логоре Јиндриховице и Броумов, на територији данашње Чешке Републике. Ови логори су имали око 500 објеката, у којима је било 60.000 ратних заробљеника. Изузетно тешки услови рада, без јела, обуће и одеће, зима и заразне болести, утицали су да не преживи огроман број Срба. У Јиндриховицама се налази маузолеј у којем су остаци 7.100 српских и 189 руских жртава. То је друга највећа српска гробница на свету.

Јово Бајић: Јерменима и Србима свет није признао да су над њима извршени геноциди

Од свих странаца који су посетили Цицернакаберд и чули ову болну причу ми Срби смо, због онога што смо и сами доживели, најбоље разумели Јермене. До данас ни Јерменима ни Србима свет није признао да су над њима извршени геноциди. Злочинци који су извели злочине нису чак ни прозвани, ни укорени, а камоли кажњени. Према страдању та два народа свет није показао ни најмање саосећање ни разумевање Ожиљци геноцида (Одломак из књиге „На раскршћима Јерменије“) Ни на једном језику, као на јерменском, реч геноцид нема тако језиво значење и не изазива тако болан одјек у души. Јермени су народ који је први на свету на својој историјској судбини искусио највећи

Амерички Срби, добровољци на Солунском фронту

На дан, 15. септембра 1918. године, почео jе пробоj Солунског фронта

Солунски фронт у Првом свjетском рату jе настао као покушаj Савезника да помогну Србиjи у jесен 1915. против здруженог напада Њемачке, Аустроугарске и Бугарске. Експедициjа jе дошла прекасно и у недовољном броjу да сприjечи пад Србиjе, а експедициjа jе била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкоj (Национална шизма). На краjу jе створен стабилан фронт, коjи се простирао од албанске обале Јадранског мора до риjеке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт jе остао прилично стабилан, упркос локалним акциjама, све до велике савезничке офанзиве у септембру 1918, коjа jе резултовала капитулациjом Бугарске и ослобођењем Србиjе. Напредовање Српске пjешадиjе према отаџбини било jе тако муњевито

Владимир Ћоровић о аустријским злочинима према Србима у БиХ

Владимир Ћоровић је у својој књизи  „Црна књига – патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914–1918“ забиљежио податке о страдању Срба из БиХ током Првог свјетског рата: „…Један лечник, Мађар, који је имао, по заповеди др Хоучока, да води надзор над купањем интернираца (иза појаве болести у доба ’рефорама’!), употребљавао је често ту прилику, да силује коју женску. Тако је, међу другима, обешчастио и једно недорасло дете, Љубицу Копривицу из Гацка, девојчицу од непуних 12–14 година. Кроз Добојски логор је прошло, од 27. децембра 1915. до 5. јула 1917. године, 16.673 мушких и 16.996 женских особа и деце из Босне и Херцеговине; 9.172 србијанских и 2.950 црногорских

Руски добровољци који су дали животе за Републику Српску

Олег Валецки, Рус, припадник Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату је изјавио: Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде “руских плаћеника”. Број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи”. Погинуло је 37 руских добровољаца. Први споменик руским добровољцима је подигнут у Вишеграду. Споменик је подигнут средствима донатора из Русије, средствима Владе Републике Српске, а у организацији удружења грађана српско-руске заједнице “Завет” из Бијељине.   Председник удружења грађана српско-руске заједнице “Завет” из Бијељине, Саво Цвијетиновић је истакао: Морамо знати да је у то време

Помен за српске мученике страдале у аустријским логорима

Заробљени српски војници и интернирано становништво масовно су довожени у логор Нежидер, и одатле распоређивани у друге логоре у царевини. Били су то злогласна имена: Хајнрихсгрин, Ђенђеш, Нађмеђер, Ашах, Болдогасоњ, Браунау и други. И ове године, након одслужене јутарње службе, Црквена општина Светог Саве у Бечу организовала је једнодневно поклоничко путовање са циљем да се обиљежи страдање српских жртава у Првом и Другом свјетском рату. Учесник овог поклоничког путовања био је и Никшићанин, Славко Кривокапић, који је ову занимљиву причу и изврсне фотографије подијелио са редакцијом ИН4С-а. Његово преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј, свештеници из Беча: отац Драган Бирташевић, отац Александар Лапин и отац Михајло Смиљанић, као и отац Никола Пантић из Гмундена стигли су са вјерницима

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “НАШЕ СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКИ РАТ”

Поводом обиљежавања стотину година од завршетка Првог свјетског рата у Музеју Козаре уприличена је историјска изложба “Наше сјећање на Велики рат”.   Сви они који наредних дана посјете ову установу могу да погледају историјску поставку Приједора из доба Првог свјетског рата, а у фокусу је новембар 1918. године када је потписано примирје 10 дана прије доласка српске војске у Град Приједор. Аутор изложбе, кустос и историчар Ведрана Адамовић рекла је да је ово дио велике изложбе коју је Музеј реализовао 2014. године на стотину година од почетка Првог свјетског рата кроз историјску поставку под називом “Сарајевски атентат и породица Стојановић”. “Према дописима, односно, чланцима које смо имали прилику да видимо,

Имена српских логораша биће уписана ћирилицом

Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на месту некадашњег логора смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја  2016. године. Она ће бити део „Књиге сећања“ у којој су прикупљена и тачно транскрибована имена и презимена 84.000 страдалника Маутхаузена. Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 европских земаља умрло у Маутхаузену, али поједини истраживачи сматрају да је тај број много већи. У овом логору било је заточено и око 6.000 Југословена. Више од половине њих тамо

Изјава Макрона наљутила Јевреје

Француски предсједник Емануел Макрон похвалио је данас Филипа Петена, генерала из Првог свјетског рата који је касније, у Другом свјетском рату, сарађивао са нацистима, а предсједникова изјава је разгнијевила Јевреје у Француској. Тиме је Макрон “загазио у контроверзне воде”, оцјењује АП. Маршал Филип Петен је предводио француску војску до побједе у Вердену 1916, али је постао озлоглашен и осуђен за издају због акција које је предузео као лидер Вишијевске Француске од 1940. до 1944. године. Макрон је данас, у шарлевил-Мезијеру, изјавио да Петен заслужује похвалу јер је био “велики војник” у Првом свјетском рату, иако је “доносио кобне одлуке током Другог свјетског рата”. Водеће јеврејско удружење у Француској, ЦРИФ, осудило

Сусрет са историјом: Четник претекао Мосад, Хрватску и српску Удбу

Зашто никада није одржано суђење осведоченом усташком поглавнику. Ратне страхоте завршавају се падом Берлина 9. маја 1945. године. Нацистичка Немачка потписује безусловну капитулацију. Седам месеци касније, 20. новембра, у Нирнбергу почиње суђење истакнутим члановима војне, политичке и економске елите Трећег рајха. Неки месец по ослобођењу Француске, у Паризу се суди маршалу Петену због сарадње са окупатором. Осуђен је на смрт. Нешто касније казна је преиначена у доживотну робију. Умро је у затвору. Видкун Квислинг, норвешки политичар, сарадник нациста, стрељан је 10. октобра 1945. године после суђења које је показало све ужасе његовог режима у овој скандинавској земљи. По њему ће симболично бити названи сви који су наносили штету сопственом народу

Православна поука: Протојереј Андреј Ткачов – о Смрти. Погледи.

Прича се тиче Почајевске Лавре, у годинама религиозних конфликата у Западној Украјини. У Богородичиној цркви се окупио велики број бранилаца вере, по чину ништа мањем од протојерејског. Паметне очи, густе браде, озбиљне речи. Дискутовали су, саветовали се, уздисали, слегали раменима, износили предлоге. Једно питање: шта чинити? Појачати молитву. Договорити се са властима. Тражити компромисе на лицу места. Претрпети све, можда ће проћи. Чврсто бранити веру. Све муче исти проблеми. Како сачувати народ? Како одржати парохије? Где тражити помоћ? Питања је више него одговора, и свако на свој начин, поламо мутно разумева ситуацију. Ипак, да се сви сложе са једним одговором, – тога није било. Није се чуо. У тренутку када

Амерички генерал који је хвалио српску војску

Даглас Мекартур, стратег са Марне, херој са Пацифика и начелник Главног генералштаба војске САД, током посете Београду септембра 1931. године одао је признање храбрости и способности нашег војника. Даглас Мекартур (1880–1964) у историју је ушао као један од најславнијих и највише одликованих америчких генерала. Запамћен је по акцијама током окупације Веракруза 1914, напуштању Филипина 12. марта 1942. уз легендарну поруку „Вратићу се”, победама на Пацифику током 1945, церемонији потписивања капитулације Јапана 2. септембра 1945. и борбама у Корејском рату (1950–1953). Мекартур је академију Вест Поинт завршио 1899. као први у класи, након чега је уследило вртоглаво напредовање. Савременици су га описивали као егоистичног официра, преокупираног саморекламерством. Ова карактеристика није била

Сахрана за усташе уз државне почасти

Министарство хрватских бранитеља наставља ексхумације жртава партизанских стрељања, игноришући приговоре јавности због испраћаја који неке од њих добијају. Само од почетка ове године, из масовних гробница у Хрватској ексхумирани су остаци најмање 344 особе, међу њима и, како се верује, усташа и домобрана. То је обављено под надзором Министарства хрватских бранитеља, чији је први човек Томо Медвед саопштио да је „обавеза друштва и државе” да те жртве партизанских стрељања добију „достојанствено почивалиште”, упркос приговорима да они не заслужују сахрану уз државне почасти, каква је пружена некима од досад ископаних са сличних локација. Последње резултате ископавања Медвед је, како је пренео „Вечерњи лист”, саопштио на Тушканцу у Загребу, одакле су, с

Нова Галипољска битка: Улази ли Босна у турски комонвелт?

Прослава годишњице Галипољске битке у Санском Мосту ширење је турске меке моћи на Балкану. Питање идентитета муслимана — Бошњака јако је битно јер они су највећи анекс турској нацији на свету и себе више виде као Турке него што себе тако виде различити туркијски народи у Средњој Азији. У Санском Мосту, варошици у босанскохерцеговачком ентитету Федерација БиХ, мало шта би се догађало да се тамо већ четврту годину заредом не обележава годишњица Галипољске битке. Галипољска битка водила се 1915. године између Турске и Сила Антанте, предвођене британским јединицама из Аустралије и Новог Зеланда. Турска је победила савезнике, који су желели да заузму Цариград, повежу се преко Босфора и Дарданела са Русијом и онемогуће Немачку да се повеже са Багдадском железницом

Бошњаци прославили Турску војну побједу са Галипоља?!

Бошњаци прославили Турску војну побједу са Галипоља?!

У Санском Мосту организована је прослава у част побједе Турске у бици на Галипољу у Првом свјетском рату, што у посљедњих 100 година није забиљежено у Европи, а социолози оцјењују да је ријеч о још једном покушају идентификације Бошњака са окупатором, пише “ЕуроБлиц”. “Званична бошњачка политика покушава да од Бошњака направи оно што нису. Бошњаци су словенски народ, а БиХ се вијековима налазила под турском окупацијом”, рекао је социолог Мехмедалија Нухић поводом прославе турске побједе над европским савезницима у Првом свјетском рату која је организована у Доњем Каменграду. Нухић каже да не зна какав значај за БиХ има турски национални празник и зашто би побједа Турака на Галипољу требало да

НЕЗАДОВОЉНИ Аустроугарски морнари, у Боки 1917. године

Када је 40 бродова устало против рата

У Боки которској ће 1. фебруара бити обележена 100. годишњица од побуне аустроугарских морнара, весника краја кундк монархије. Црвене заставе прво се завијориле на бродовима “Санкт Георг” и “Геа” За који дан, навршава се век од Побуне морнара у Боки которској. О том догађају, који је наговестио крај црно-жуте монархије, као и продор социјалистичких идеја на балканско тло, шира јавност мање зна. А ради се о важном историјском датуму када се “невеста Јадрана” помињала у целој Европи. Бока, која се налазила у аустријском делу Аустроугарске, била је због свог стратешког положаја изузетно важна поморска база. Побуна око 6.000 морнара на четрдесетак бродова аутроугарске ратне флоте, стационираних понајвише испред Ђеновића, почела

Српски гробови на обали Белог мора

Историјски догађаји одвели наше сународнике и на северозапад Русије. На периферији Кандалакше сачуван споменик војника Гојка Томића, рођеног 1894. Са другог белега кише и морске буре избрисале слова Два надгробна споменика на некадашњем старом гробљу помораца на периферији Кандалакше, градића са тридесетак хиљада становника на крајњем северозападу Русије, којег тешко могу да пронађу на географској карти и грађани РФ, сведоче да су бурни историјски догађаји и велики ратови одвели Србе на разне стране света да би тамо оставили кости, далеко од отаџбине. Ратни вихор неке је довео и на обале Белог мора, где и дан-данас на једном споменику пише да је ту сахрањен Србин Гојко Томић. Са другог белега су

Др Милан Мицић о српским добровољцима: Сјећање на генерацију која је унапријед била осуђена на смрт! (ВИДЕО)

У склопу циклуса Велики рат и књижевност 4. октобра 2017. године у Студентском културном центру у Београду представљени су радови историчара др Милана Мицића који описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог свјетског рата, борбу српских добровољаца на фронту у Добруџи 1916, њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918. Српски добровољци 1914–1918, животи, сећања је документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака.  – Својим постојаним и дугогодишњим радом др Мицић је забиљежио приче потомака из различитих дијелова некадашње Аустроугарске монархије у којима су живјели Срби, а из којих се види да је мотив српских добровољаца била наталожена жеља за слободом и јединством – рекла је Весна Капор. Отписана

Александар Лексо Саичић Фото Приватна архива

Лексо сабљом стекао славу!

Ко је био један од највећих црногорских јунака коме у Беранама његови Васојевићи подижу споменик. Капетан Александар Саичић у Руско-јапанском рату, у двобоју, 1905. посекао јапанског самураја Васојевићи, којима је борба за слободу увек ишла од руке и била “редовна појава”, сетили су се, додуше са великим закашњењем, свог великог сина. Једног од највећих јунака које је дало ово племе, али и цела Црна Гора – капетана црногорске војске и Русије Александра Лекса Саичића. Ко је човек коме ће у Беранама, одлуком одборника коалиције “Здраво Беране”, бити ускоро подигнут споменик, питају се само они који се нису напајали знањем са народних врела, или они који у журби за бољим животом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала