Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић данас су на бањалучком гробљу “Свети Пантелија” положили вијенац код Споменика жртвама велеиздајничког процеса, поводом обиљежавања Дана примирја у Првом свјетском рату. Савановић је истакао да се данас одаје почаст свима који су у Првом свјетском рату дали живот за отаџбину и слободу. “У Првом свјетском рату српски народ је имао огромне губитке. Српски народ и у миру мора бити јединствен у борби за слободу и отаџбину”, рекао је новинарима Савановић. Николић је нагласио да је данас одата почаст свим жртвама које је Србија дала у Првом свјетском рату. “Знамо какву је голготу

Генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић положиће данас вијенац на бањалучком гробљу “Свети Пантелија” поводом обиљежавања Дана примирја у Првом свјетском рату. Примирје су потписале силе Антанте са Њемачком у жељезничком вагону у Компијену 11. новембра 1918. године у 11.00 часова. Овај датум се у Србији од 2012. године обиљежава као државни празник. Генерални конзулат Србије у Бањалуци подсјећа да су улога Србије у Првом свјетском рату и њена жртва, 1.248.136 погинулих или 28 одсто укупног становништва, били од изузетног значаја за окончање првог најразорнијег рата свјетских размера. О значају и улози Србије и тријумфалном путу српске војске од 1914. до 1918. године говори и немјерљив допринос побједама Антанте,

Сутра се навршава 95 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића, највољенијег српског краља, који је Србију задужио много, прије свега либерално-демократским погледом на свијет и великим побједама у Првом свјетском рату.  Краљ Петар Први Ослободилац остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али прије свега као владар који је имао разумијевања и волио свој народ. Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата 1903. године и убиства посљедњег српског владара из династије Обреновић, Александра и његове супруге Драге, а владао је све до своје смрти 1921. године. Петар је био Карађорђев унук, и трећи син Персиде и кнеза Александра

У порти Цркве Покрова Пресвете Богородице у Кнежеву данас је, поводом Видовдана, откривена и освештана спомен-плоча са именима 74 солунска добровољца са подручја ове општине. Спомен-плоча, коју је открио Манојло Поповић, унук солунског добровољца, постављена је у организацији Републичке и Општинске организације потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године. Предсједник Републичке организације потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године Владимир Шеварика рекао је да је са подручја општине Кнежево било далеко више добровољаца, негдје више од 200, али да су се до сада успјели прикупити подаци за њих само 74, чија се имена налазе на овој спомен-плочи. “Постављањем спомен-плоче исправили смо неправду дугу више од 90 година према нашим славним

Јунак с Вучјег дола предводио народну гарду у бици за одбрану Лознице. Прота Јован Бошковић, из Даниловграда, борио се у балканским ратовима и Првом светском рату Са крстом у левој и сабљом у десној руци провео је свој век чувени поп Јован Бошковић, из Орје Луке код Даниловграда, духовник који је као учесник великих битака уписао своје светло име у бесмртнике.  Прота је остао запамћен као велики беседник и ревносни свештенослужитељ, а када је требало да се брани отаџбина, истицао се храброшћу и војничком вештином. У балканским ратовима био је војни свештеник пољске болнице Моравске дивизије другог позива. Остало је записано да је на почетку Првог светског рата организовао народну

У Матхаузену ће сутра на војничком гробљу, бити положен камен темељац за изградњу спомен капеле посвећене Србима, који су страдали у овом логору у 1. свјетском рату. Српска заједница у Аустрији закупила је земљиште од Аустрије на 99 година средствима Републике Српске. Капела ће бити изграђена под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика. Опширније у прилогу.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Београдске приче: Два „путовања“ у Маутхаузен | Јадовно 1941. Срби, први логораши у Европи Дневник ужаса: Сурова истина о злочинима нацистичких лекара леди крв у жилама!  

Ко зна како би историја света данас изгледала да је Хенри Тенди 1917. донео другу одлуку. Све до краја живота Адолф Хитлер је одржавао врло живим успомене на своје учествовање у Првом светском рату. А једна од њих је била и та да је, при самом крају рата, био рањен на фронту. Тумарао је покушавајући доћи до ровова у којима су били његови саборци, кад је налетио право на британског војника који га је држао на нишану. Хитлер је после причао да је британски војник накратко оклевао, а кад је схватио да тада 29-годишњи бркати немачки војник нема никакву намеру подићи своје оружје и да је рањен, показао му је

Парастосом погинулим воjницима и полагањем виjенаца на Спомен – обиљежjе жртвама Велеиздаjничког процеса, у Бањалуци  jе jучер  обиљежен Дан уласка Српске воjске у Првом свjетском рату у оваj град. Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић истакао jе да српски народ његуjе традициjу обиљежавања великих историjских догађаjа. “У Бањалуци се данас клањамо сjенима ослободилаца из Првог свjетског рата. Српска воjска jе на оваj простор 1918. године дониjела слободу и створила услове за рад и просперитет”, рекао jе Гаврановић новинарима након полагања виjенаца. Савjетник министра рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица нагласио jе да jе ослобођење Бањалуке 1918. године веома значаjно за српски народ. “Послиjе пет виjекова окупациjе и ропства српски