БИОГРАФИЈА ПРИРЕЂИВАЧА Јован Д. Бабић Др Јован БАБИЋ, лекар-радиолог, професор универзитета; политичар, песник (Шид, 1. II 1940). Отац му jе био правник, а маjка учитељица. У родном граду завршио jе основну школу и гимназиjу (1958), а студиjе медицине у Београду (1965). У Дому здравља у Шиду радио jе као лекар опште и спортске медицине. Специjалиста за онкологиjу. Од 1972. специjализовао jе радиологиjу у Клиничкоj болници у Новом Саду и после положеног испита запослио се у Институту за радиологиjу (1975). По завршетку субспециjализациjе из онкологиjе 1983, прешао jе у Институт за онкологиjу у Каменици, где се определио за рад на радиотерапиjи и брахитерапиjи тумора. Стекао jе звање примариjуса и постао управник

 Ћирилица U pomami nacionalističkih strasti i vjerske zatucanosti, u ludilu mržnje prema svemu što je srpsko, u bezumnom bijesu koji su ustaše ispoljavale nad nedužnim srpskim narodom, bilo je sigurno teško čak i najtrezvenijim i najrazumnijim Hrvatima oduprijeti se i suprotstaviti, stati u odbranu dojučerašnjih komšija i prijatelja. Ako bi se sudilo po onoj Njegoševoj „strah životu kalja obraz često”, onda bi se zaista i moglo donekle shvatiti i uvažiti opravdanje da se časni Hrvati iz straha nijesu u većem broju suprotstavili zločinima svojih sunarodnika i otvorenije stali u odbranu Srba. Takvo opredjeljenje, međutim, pada u vodu pred činjenicom da je to izostalo čak i onda kada su čudovišnoj Pavelićevoj

После пресељења заточеника Хрвата Римокатолика и Муслимана из логора Јасеновац III у Градишку и пресељења заточеника Срба и Јевреја из Градишке у Јасеновац, очекивали су груписани Срби и Јевреји у Јасеновцу нова страдања и тежи режим. Са друге стране из слободе су стизале сјајне вести: о капитулацији Италије, о напредовању савезника на свим фронтовима и о све већим успесима ослободилачког покрета у нашој земљи. Слом Хитлерове Немачке и њених савезника био је питање дана, па су се заточеници бојали да ће усташе код затирања трагова својих злочина све старе заточенике поубијати. Зато су заточеници почели да припремају побуну, да се тако дочепају слободе. Заточеник др Миле Бошковић, доцент медицинског факултета

За наjстрашниjи и наjвећи злочин окупатора на Балкану за систематско свирепо уништавање око милион мученика по jасеновачким логорима, за перфидно мучење и убиjање народа, за нечувена мучења и убиjања стотине хиљада деце, за реке просутих суза оjађених маjки и беспомоћних родитеља, за страховита клања и убиjања маљевима, за нечувено мучење од 1337 дана и ноћи, за злочин, кога историjа до сада ниjе забележила крив jе и одговара читав jедан криминални систем садржан у поjму нацизам. На криминални нацистички програм наслонио се у нашоj, jош гори, хрватски народно – ослободилачки усташки покрет. Јасеновачки злочин jе последица ова два удружена система. Баш зато, у примерима мучења, у  бескраjно дугим и тешким страдањима,

Комисиjски увиђаj и преслушавање сведока на лицу места у Јасеновцу краjем октобра 1946. године Покраjинска Комисиjа за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за Воjводну одредила jе била за дане 25. октобра 1946. и следећих дана рочиште на лицу места у Јасеновцу ради увиђаjа и преслушавања сведока. На рочиште су позвани сви преживели заточеници са териториjе Срема, коjи су  требали да на лицу места разjасне дотадашње своjе исказе и да у међусобном допуњавању пруже Комисиjи наjприближниjу слику пострадања Срба, Јевреjа и Цигана коjу су у логору Јасеновцу, доживели. Треба имати на уму да су заточеници у логору живели под разним околностима, на разним местима и разним подручjима. Њихово кретање, и

Усамом месту Јасеновцу, у Димитриjевоj улици усташе су заузеле велики двоспратни општински магацин, коjи jе држао у закуп тамошњи трговац, Луjо Валтер, па су на земљишту око магацина и суседних српских кућа и вртова формирали фабрику кожа. Идеjу за градњу кожаре дали су Јевреjи заточеници, коjи су настоjали на све могуће начине да се пласираjу као неопходно потребни стручњаци и да тако сачуваjу своjе голе животе. Та jе фабрика израђивала у почетку само горње делове кожа за обућу. Израђивана су тзв. лица и то у свим квалитетима и дезенима. Произвођена jе масна кравина и друга лица за тешке воjничке ципеле, а произвођена су и наjфиниjа лица за мушке и женске

Ликвидациjа логора броj III почела jе савезничким бомбардовањем. Прво бомбардовање извршено jе у пролеће 1944. године и за дивно чудо прве бомбе погодиле су у логору она места, на коjима су биле усташе. Страдао jе приличан броj усташа, а од заточеника било jе само неколико рањених. Једна бомба пала jе на зид ограде, друга jе пала на место бившег логора III-Ц, а трећа jе пала између млекаре и нових обjеката. Једна бомба пала jе исто тако на порушени зид и ниjе експлодирала. Већ од тога времена опажа се код усташа све већа и већа нервоза, па од тога времена почиње и систематско уништавање логорске имовине, логорских зграда и индустриjских построjења

Болнице у логору ниjе било све док ниjе било jављено да ће логор прегледати Међународна комисиjа Црвеног Крста. То jе било 6. фебруара 1942. године. Пре тога дана ужурбано се подигла jедна специjална барака, коjа jе наврат-нанос снабдевена болничким креветима, бело офарбана, тако да jе изнутра добила заиста изглед болнице. До ове бараке, коjа jе била одређена за болницу, била jе подигнута jош jедна барака, као будућа амбуланта и она jе исто тако изнутра добила уређаj jедне обичне амбуланте са наjнужниjим намештаjем и прибором. Дотле су заточеници лежали болесни «смештени по настанбама. Тамо где би кога од њих слабост и болест скрхала, ту би и пао. Сведок Вукашин Жегарац, чиновник

Усташе нису стигле да у предвиђеном логору броj III саграде бараке за заточенике, jер jе логор броj III подигнут брже него што су се усташе и надале. Изливање Саве и савских притока у jесен 1941. године и непрестане кише изазивале су jесење поплаве. А поплаве су се обично и редовно догађале с пролећа. Тако су 1941. године велике поплаве jош с jесени убрзале стварање логора броj III. Зато су усташе онако у масама поубиjале у логору II и у логору I све заточенике и зато су исто тако и све оне, коjи су у великим транспортима стизали у почетку у логор броj III, исто тако убиjали. Ипак jе требало радне

Сви до сада описани масовни злочини као и сви они поjединачни и масовни злочини коjи овде нису описани а збили су се у времену од почетка окупациjе и постанка НДХ, па до ликвидациjе логора броj I Јасеновац у Крапjу и логора Јасеновац броj II, били су наjобичниjа разбоjништва по унапред припремљеном систему. Међутим, од краjа новембра 1941. усташки разбоjници улазе у разбоjништва jош подлиjе и jош перфидниjе. Дана 25. новембра 1941. године изашла jе под броjем С ХХIХ-2101-3-1941. «Законска одредба» потписана по поглавнику НДХ Анти Павелићу и супотписана од Министра правосуђа др Мирка Пука, коjом се даљња разбоjништва и уништавање неких народа обавља под окриљем закона. Прави смисао постоjања логора

Село Јасеновац На тромеђи где су се некад у средњем веку додиривала три царства: Турско из Босне, Аустриjско из Славониjе и француско из Баниjе, налази се село Јасеновац. Јасеновац лежи на левоj (северноj) обали реке Саве на оном месту, где на десноj (односно jужноj) обали у Саву утиче река Уна. Уна дели Босну од Баниjе. На десноj обали Саве око Јасеновца и у близини Јасеновца теку и у Саву се уливаjу притокe, речице Струг и Лоња. Зато jе терен око Јасеновца делтаст, испресецан и на jедноj и на другоj обали притокама Саве, а осим тога и низак, подводан и мочваран. И вероватно, баш због тога, због ових природних водених препрека,

Ћирилица [Nbsp]                 I u livanjskoj kotlini mnoga ustaška zlodjela će vjerovatno zauvijek ostati nepoznata i neotkrivena. Neka stoga što nije ostalo svjedoka, onih koji bi kazali kako je bilo, druga stoga što žrtve o njima ni danas ne smiju ili ne žele govoriti. [Nbsp]                 To je posebno slučaj sa mnogobrojnim silovanjima i sličnim beščaćima koja su ustaše činile po srpskim selima nad ono malo naroda što je nekim čudom preteklo i umaklo ispod ustaškog noža. [Nbsp]                 Sem onoga što je zapisao o grozomornim orgijama koljača nad

Latinica Док држи “молитвене осмине” са Григориjем Дурићем и Данилом Павловићем,  “црква у Хрвата”, истовремено, даjе до знања да остаjе верна своjоj усташкоj прошлости. Наjбољи доказ таквог опредељења jе Католички календар жупе Госпић посвећене “Навjештењу Блажене Дjевице Мариjе”, у коме су као мученици наведени и многе усташе – “свећеници” те “цркве”.            У овом календару 2. свибањ /=маj/ jе посвећен “мученику” дон Илиjи Томасу, жупнику из села Клепци код Чапљине. У овом српском селу, родном месту Светог мученика Вукашина Јасеновачког, Илиjа Томас jе пред Други светски рат, као кукавичjе jаjе, подигао латински храм и жупни двор, за коjе су прилоге дали и наивни клепачки Срби. Исте jе Томас 1941. послао

      Ћирилица Nikada se sa sigurnošću neće saznati koliko je žrtava palo u Prologu, bez sumnje najkrvavijem stratištu u livanjskom kraju na kojemu su ustaše tog krvavog ljeta 1941. godine, kako se to po uobičajenom šablonu govori, umorile na razne načine oko pet stotina ljudi, isključivo zrelih muškaraca — uglavnom glava porodica. I nisu samo iz Livna i sela sa ruba Livanjskog polja već i iz drugih krajeva. Postoje, recimo, pouzdani podaci da su dovođeni i ubijani i Srbi iz nekih dalmatinskih sela kao i iz drugih, Livnu susjednih opština. Onako kako su Livanjcima govorili da ih vode u Srbiju pa ih potajno odvodili i klali u šumi Koprivnici između Kupresa

Ћирилица Kompletan ustaški plan i strategija uništenja srpskog življa, ne samo u Livnu i okolini, počivala je na faktoru tajnosti i potpunog iznenađenja. Mučki su pripremali pokolje i na sve načine nastojali da glas o zločinima ne ide pred njima, da se već u susjednom selu ne čuje za pokolj prije nego što selo bude blokirano. One koji su se tih dana kojim slučajem zatekli van sela nije imao ko na vrijeme upozoriti na opasnost pa su obično upadali u klopke i umjesto kuća i ukućana zaticali pustoš i krvnike. Umjesto toplih kućnih njedara čekala ih je sigurna smrt. Tako je u vrijeme pokolja u Čelebiću, na Ognjenu Mariju i

Логор Јасеновац број II основан је 21. августа 1941. када је приспела прва група заточеника евакуисаних из Госпића. Заточеници су отерани у шуму која лежи северно од Јасеновца на удаљености од 6 км, на десној страни цесте Новска – Јасеновац. То место које је одређено за логор налази се недалеко железничког моста преко пруге, на мочварном терену, тзв. Лоњском Пољу. Овај логор у почетку, када су заточеници дошли није уопште постојао и заточеицима је наређено да брже боље плету бодљикаве жице висине 3 метра и густо испреплетане, а жицом је био ограђен простор од 3 км². У целом том простору било је три примитивне бараке, дужине свака од по 20

Први заточеници који су из Госпића стигли, приспели су у Јасеновац 21. августа 1941. године. Било их је око 1.200 и упућени су једни у село Крапје на 12 км од Јасеновца, а други северно од Јасеновца према Новској у шуму. После неколико дана дошао је из Госпића и други транспорт заточеника од 800 Срба и Јевреја, који су првобитно били смештени после Госпића у логор Јатребарско. И сви заточеници упућени су једним делом у село Крапје, а другим делом у шуму северно од Јасеновца. Тако је настао логор у Крапју и логор у шуми. Тако су настали логор Јасеновац бр. I и логор Јасеновац бр. II. Логор крај села