arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Косињска долина

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године

11.09.2017

 Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године   1. Информације о убијеним ваздухопловцима Одјел америчке војске DPMO (Defense POW/Missing Personnel Office), који се бави потрагом за у ратовима несталим припадницима армије САД, на подручју Хрватске тражи осамдесетак несталих ваздухопловаца за вријеме Другог свјетског рата. На подручју Косиња (Лика) траже два нестала члана посаде бомардера Б-24, који су нестали 1944. године. Информација о нестанку ваздухопловаца у Косињу, први пут је објављена у књизи аутора Дане Ластавице „Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-45. и 1991.- ?„ издање Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.године. На страници 154-155  се износи податак о недовољно истраженим јамама на подручју среза Перушић. Наводи се „Јама у Руји“

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

09.08.2017

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941.  Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

03.08.2017

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29.07.2017

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

Goldstein-Jadovno-2009.jpg

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

28.07.2017

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

Oбнoвљeни спoмeници родитељима Николе Teсле

28.07.2017

Прoтeклих дaнa у Гoспићу, aли и циjeлoj Личкo-сeњскoj жупaниjи пoзитивнo je oдjeкнулa инфoрмaциja дa je инициjaтивoм пaрoхa гoспићкo-смиљaнскoг jeрeja Дрaгaнa Mихajлoвићa, a зaхвaљуjући вeликoj пoмoћи Душкa Љуштинe и Рaдe Шeрбeџиje, дoшлo дo oбнoвe спoмeникa рoдитeљимa Никoлe Teслe. Прoтa Mилутин Teслa службoвao je при хрaму Свeтих aпoстoлa Пeтрa и Пaвлa у Смиљaну, a пoзнaтo je дa сe пoрeд тoгa штo je биo свeштeник бaвиo прoпoвиjeдaњeм и пjeсништвoм. Majкa Никoлe Teслe Гeoргинa тaкoђeр пoтичe из стaрe свeштeничкe пoрoдицe, oд oцa Никoлe Maндићa. Oвo je сaмo jeднo oд пoзитивних дeшaвaњa, oткaкo je пoслиje 25 гoдинa пaузe Гoспић пoнoвo дoбиo прaвoслaвнoг свeштeникa. Oд тaдa Гoспићкo-смиљaнску пaрoхиjу вoди Дрaгaн Mихajлoвић кojи je у Гoспић дoшao

Годишњица: Ликвидација виђенијих Срба плашчанске долине

18.07.2017

Плашчанска долина. У току ноћи 19-20. јула 1941. године усташе су прикључиле транспорту из логора Даница у Копривници за Госпић, две групе затвореника које су претходно ухватили. Календар геноцида: 19-20. јул 1941. Прва група од шест затвореника је ухваћена 15. јула 1941. године и у њој су били: Витас (Јакова) Душан из Почитеља, директор грађанске школе у Плашком Шумоња (Раде) Рафајило из Вере, пензионисани жандар Грба (Раде) Лазо из Међеђака, млинар Шушњар (Илије) Мане – Пећо из Јања Горе, сељак Грба (Јелке) Михајло из Личке Јасенице, чиновник Момчиловић (Илије) Ђуро из Блата, пекар. Сви ови су затворени у шталу и двориште судије Милана Томљеновића. Два дана касније 17. јула 1941.

У Теслином селу нема више Срба

07.07.2017

Родна кућа генија из Смиљана данас је меморијални центар. Расејани су по свету или нису више живи. Ту је и црква у којој је служио његов отац Где је кућа Николе Тесле? Само погледајте десно и видећете је како светли од белине, као да зна да је обасјала свет… Овим речима упутио нас је ка родној кући великана науке један времешни мештанин Смиљана, личког села у близини Госпића. Бољи путоказ нам није требао да стигнемо до Меморијалног центра “Никола Тесла”. У самом срцу Лике, на крашкој заравни окруженој обронцима Велебита, у подножју брда Богданић, поносно стоји кућа типичне “динарске” архитектуре, у којој је, од оца православног свештеника Милутина и мајке

Суваја мјесто злочина које не смијемо заборавити

06.07.2017

English Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца”[2]  По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана

Сјећање на проту Матију Стијачића: Требињац кога су усташе убиле у Теслином Смиљану

05.07.2017

Пошто су 10. априла 1941. године немачке трупе ушле у Загреб, и дочекане овацијама одушевљених грађана, предводник усташког покрета Славко Кватерник прогласио је “ускрснуће Независне Државе Хрватске“. Одмах се кренуло у реализацију програма НДХ, који је сачинио Миле Будак, да се Хрватска очисти од Срба и да се искорени Православна црква на територије НДХ. Један од првих Срба који је ухапшен, два дана после проглашења НДХ, 12. априла 1941. године, био је Tребињац, протојереј Матија Стијачић, парох у селу Смиљану, крај Госпића, родном месту српског научника Николе Тесле. Матија Стијачић је рођен 1883. године у Клобуку, код Требиња. По завршетку богословије, своје службовање наставио је у Америци. Из Америке се

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Богдановић: Неописиви терор од стране усташа

28.06.2017

Изjава Милана Богдановића, вjероучитеља гимназиjе у Госпићу, o злочинима усташа над Србима Лике током 1941. године Родом сам из села Врепца, општина Медак, срез Госпић, Служио сам као вjероучитељ гимназиjе у Госпићу где ме jе затекао и момент прогласа државе Хрватске 10. априла 1941. године. Срез Госпић броjио jе око 35 000 становника, од тога 17 000 Срба, дакле 50%. Само место Госпић има 700-800 Срба. Истога дана по прогласу Независне Државе Хрватске почело jе хапшење Срба од стране организованих хрватских омладинаца, коjи су вероватно jош од пре били организирани у хрватски ослободилачки покрет „Усташа“. Тако су похапшени следећи грађани: Богдан Станић, трговац, Петар Станић, кафеџиjа и његов син Димитриjе,

ВИДЕО – Пут Часног Крста

17.06.2017

Пут два Часна Крста која су поред светог Јерусалима и мјеста страдања Исуса Христа обишла и мјеста страдања српског народа – Јасеновац, Јадовно, Паг и Пребиловце, испратила је екипа РТС. Два Часна Крста, које епархијама ван матице дарује патријарх, заувијек ће остати у Пребиловцима и Јасеновцу као знак сјећања на Новомученике Јасеновачке и Новомученике Пребиловачке. Један од два Часна крста, потомци и поштоваоци жртава узнијели су на Велебит до Шаранове јаме а након тога понијели и на острво Паг, на висораван изнад мјеста некадашњег логора Слана за Србе и потом пред школу у Метајни у којој се некада налазио логор за жене и дјецу. Пребиловчанин Миленко Јахура, носио је Часни

Др Ђуро Затезало

Проширена кроника геноцида

28.05.2017

Војнић – “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”; свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945; Кордун, Банија, Горски Котар и Лика; друго проширено издање, у едицији Епархије Горњокарловачке и удружења Јасеновац – Доња Градина из Бања Луке, своју хрватску и прву промоцију имало је у петак, 12. маја, у Војнићу, вечер уочи обиљежавања 75. годишњице пробоја непријатељског, усташког обруча 1942. године на легендарној Петровој гори.  Већег и бољег догађаја и најаве највеће кордунашке епопеје и пробоја обруча на Биљегу, који се увијек одржава код споменика на Петровцу, и није могло бити. Мала дворана у Дому културе у Војнићу била је претијесна да прими све заинтересиране за презентацију овог, најновијег хисторијског дјела

И 2016. године смо били на Јадовну

27.05.2017

На 75-ту годишњицу од страдања наших чланова породица, рођака и сународњака, од 01 – 02. Јула 2016, седму годину за редом, обиљежили смо „Дан сјећања на Јадовно“.   Донoсимо на једном мјесту листу текстуалних и видео прилога насталих током и након нашег ходочашћа: ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2016. Галерија фотографија са обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2016. Др Борис Беговић: Како ли је било нашим прецима те 1941? Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом Борис Беговић: То што радимо је због нас, а не због других Путовање у Јадовно Поездка в Ядовно Јадовно 2016: камен по камен – крстача Jadovno: Dan sjećanja na

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12.05.2017

Ђуро Затезало: “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

На огњишту Николе Тесле

24.04.2017

ПИШЕ: Томо Радусин, дипломирани економиста „Некад давно, прије тог времена обавезно се ишло на сајам за Петровдан у Смиљан. Али, времена се промјенише. Крене група из Госпића за Смиљан, иако је ударила врућина. Успут стигоше их два попа у колима. Значи иду и они тамо. Некад их је долазило и по десетак. Сретоше их и затвореници, који су возили воз сијена за неког домаћина, који је то платио затвору. Пут опћинском цестом би добар. Види се да се одржава. Али кад пређеш „башку“ цесту и удариш пречацем равно према Богданићу стоји већ двадесет година локва која се мора опкалавати. Џаба писаније и молбе, када све тако стоји и даље.  И

Владика горњокарловачки Г. Герасим благословио подизање Јадовничке капеле на Велебиту

25.03.2017

Благодаримо Владико! На многаја љета! Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке, упутило је писмо Владики горњокарловачком Г. Герасиму са молбом да благослови подизање капеле Јадовничким новомученицима код Шаранове јаме. У писму које је потписао предсједник удружења Душан Ј. Басташић, наводи се да је током обиљежавања „Дана сјећања на Јадовно 1941.“, 01. јула ове године у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, освештан Часни крст Јадовничким новомученицима. Дан касније крст је рукама потомака жртава донешен уз саму јаму за вријеме служења парастоса за 38.000 Срба, међу којима је и 73 свештенослужитеља Српске православне цркве, побијених љета 1941. на подручју комплекса логора смрти НДХ, Госпић- Јадовно-Паг. Након тога, Часни крст је постављен на

У Бањалуци промовисана фотомонографија "Страдање СПЦ у НДХ" Фото: СРНА

У Бањалуци промовисана фотомонографија “Страдање СПЦ у НДХ”

21.03.2017

У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија “Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ”, у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја. Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге “Злочини над Србима у НДХ” и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника. “Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће”, навео је Мирковић, који је некадашњи директор Спомен-подручја “Јасеновац”. Мирковић каже да је на фотомонографији радио годину и по дана и истиче да је

У Бањалуци промоција књиге – Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској

20.03.2017

У Бањалуци, 21. марта 2017.  одржаће се промоција књиге историчара Јована Мирковића “Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској – фотомонографија”, објављене у издању ИП „Свет књиге“ из Београда (Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia – photomonography). Промоција ће бити одржана у 19,00 часова у Академији наука и уметности Републике Српске, Бања Лука, Бана Лазаревића 1. О књизи ће говорити др Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере РС, др Драган Шућур, православни војни свештеник, Стево Ћосовић, уредник и директор ИК „Свет књиге“ и аутор. У књи­зи су презентовани ис­црп­ни по­да­ци о стра­да­њу срп­ских цр­ка­ва, све­штен­ства и срп­ског наро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, од 1941. до 1945.

Изложба у крипти храма Светог Саве- Страдање Српске православне цркве у Лици од 1941-1995 год.

15.02.2017

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке”

23.11.2016

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

01.08.2016

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

29.07.2016

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима “нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Хрвоје Класић: Устанак су подигли Срби због усташких и Лубурићевих злочина

22.07.2016

Хрватски праваши и ултрадесничари не одустају од протеста због обиљежавања дана антифашистичког устанка у Србу и најављују да ће се и ове године појавити са усташким симболима и обиљежјима.  Иако је полиција уклонила шатор који су праваши поставили у близини антифашистичког споменика у Србу, те припадницима ове странке забранила протест због обиљежавања 75. годишњице устанка, они позивају своје чланове на нова окупљања. Праваши, као и неоусташки ревизионисти, поручују да: “Идеја Велике Србије неће проћи”, а позиви чланству завршавају се са усташким поздравом “За дом спремни”. Праваши тврде да се у Србу десио злочин, али над хрватским становништвом, прећуткујући чињеницу да су устанак у том мјесту подигли локални Срби због насиља

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27.06.2016

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: