arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Никола Тесла

Никола Тесла: Био сам и вазда остајем само Србин и ништа више

„У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету“ Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и

visocica-divoselo.jpg

Kрушковаче, масовна гробница невиних српских жртава

Сјећање на антифашистичко-устаничко херој село Дивосело крај Госпића из Другог свјетског рата 1941 – 1945. године, кога, на жалост , више нема. Пише: Гојко Матић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. наприла 2017. године. Прољетни дан над Дивоселом као и сви дани ведри, свјежи, прозрачни, котрљао се у сунчаним нитима и лаганом повјетарцу силазећи с висина у сеоска дворишта и вртове, зазелењеле и процвале воћњаке, уносећи немирну јутарњу радост у очи и срца народа, а посебно дјеце. Потјерали смо говеда као и обично пролазећи дугим селом које се будило из јутарњег дријемежа и успут скупљали своје другове, друге дјечаке – пастире који

Krstanovic_Zdravko.jpg

Здравко Крстановић: Теслин Смиљан без Срба

Масовно истребљење започела Павелићева НДХ, а окончано jе деведесетих. Мемориjални центар Николе Тесле служи за то да се сакриjе истина о судбини Теслиних рођака и сународника Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра  2015. године. Завичај светлоносца Николе Тесле, хрватске усташе, под вођством Анте Павелића, претворилe су у пакао. Независна Држава Хрватска проглашена jе 10. априла 1941, a већ наредног дана прорадила jе њена машинериjа смрти и ужаса. Теслино родно место Смиљан нашло се у кругу комплекса логора смрти Јадовно у коме су (према подацима Ђуре Затезала) од 11. априла 1941. до 21. августа 1941. усташе свирепо усмртиле 40.123 особе, од тек

Небојша Тојагић – зато је ово и моје Јадовно!

Моји преци некоћ насељаваше предјеле око Грачаца. На њихову, па и моју срећу, ти предјели  су источно од Грачаца гдје усташка нога тих љетних дана ратне 1941. године није закорачила или што је тачније, није се усудила да закорачи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. марта  2016. године. Да су власти НДХ остале дуже у Грачацу сасвим је извјесно да би крвници закуцали и на њихова врата. Да није тога, имена мојих предака налазила би се на пожутјелим и можда заборављеним списковима жртава или Јадовна, или Тучића, или неке друге јаме… Командант Италијанске Друге армије, генерал Марио Роата, у својој књизи „Борба

Читлук

Слaвнo Дивoсeлo спaлo нa чeтворo стaнoвникa

Kрoз истoриjу, Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo су сe нeкoликo путa дизaли из пeпeлa, aли двaдeсeт гoдинa oд зaдњeг рaтa, oпoрaвaк joш ниje зaпoчeo Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. новембра 2015. године. Двaдeсeт гoдинa нaкoн рaтa, живoт сe ниje врaтиo у сeлa oкoлицe Гoспићa. Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo сaмo су нeкa oд сeлa с бoгaтoм, aли и трaгичнoм истoриjoм личкoг крaja, a дaнaс су пoтпунo пустa или их oд зaбoрaвa чувa нeкoликo стaрaцa кojи сe мoгу избрojaти нa прстe jeднe рукe. Дивoсeлo, пoзнaтo пo личким oкaмa, дaнaс je гoтoвo пустo. Рoднo сeлo нaрoднe хeрojкe Нaдe Димић je 1931. гoдинe

Личкo рукoвaњe пoвиjeшћу

Држaвни aрхив у Гoспићу лaни je уз пoтпoру Mинистaрствa културe oбjaвиo ‘Лeксикoн Личaнa’ у кojeм су устaшки министри, зaпoвjeдници и други злoчинци пoпут Mилe Будaкa, Jурe Фрaнцeтићa и Aндриje Aртукoвићa прeдстaвљeни углaнцaним биoгрaфиjaмa. Прeшућeнo je дa je Будaк пoтписивao рaснe зaкoнe, aли сe зaтo у дeтaљe oбjaшњaвa кaкo je писao фикциjу. Пише: Хрвoje Шимичeвић У ‘Лексикону Личана’ који је објављен прошле године биографија Миле Будака једна је од најопсежнијих. На двије и пол странице згуснутога текста описују се његов ратни пут и књижевна оставштина. Једна петина посвећена је политичком дјеловању, од чега свега три реченице раздобљу Независне Државе Хрватске, док се остатак односи на теоретизирање о умјетничком опусу. Нигдје се

Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 4. фебруара  2018. године. Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама

Tucic_jama.jpg

Други повратак из мртвих ујамљеног 1941.

У издању Музеjа жртaва геноцида у Београду обjављена је исповест Николе Костура. Хиљаде изjава и сведочанстава Срба о злоделима у НДХ jош чаме у архивима. И Италиjани се гнушали усташа Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра. 2015. године. Потресна исповест Николе

Сјећање не блиједи ни послије 77 година од крвавог усташког пира у Лици

Село Смиљан  (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе  поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Ритза (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Долина у Плочанском кланцу, Удбина. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића. Њиве у селу Гњатовићи, Ловинац, Грачац, постале су гробље побијених Срба. Усташе су 29. јула и 2. августа 1941. године од укупно 150 становника поклале 125. Село животом запустјело. У непопаљене куће убијених Срба усташе уселили Хрвате из Рудопоља, Јасенова и Голица. У селу Комић усташе су 01.

Од Садиловачке цркве до бездане Делић јаме

Ми Јадовничани, у суботу 27. јула 2013, били смо са нашом браћом, потомцима Садиловачких Новомученика. Служен је парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу на Кордуну, коју су 2009 обновили браћа Гвозденовићи из Новог Сада, потомци жртава. Један од њих, Драган, свједочио је у цркви о злочину који се ту догодио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула. 2013. године. Парастос је служио Отац Горан Славнић, парох плашчански уз саслужење Оца Николе Малобабића, пароха кореничког. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 15 година) из Садиловца,

Jadovno-Saranova-Jama-001.jpg

Ђорђе Пражић: Јаме наших страдања и заблуда

УВОД Јама jе бунару слична вертикална пукотина или коси канал различите ширине и дужине, у коjем превладаваjу окомите или степенасто положене стрмине, различитих димензиjа. У нашем народу су jаме наjтаjанствениjи и наjстрашниjи подземни крашки облик. Народ их jош зове безданкама, бездањачама, jамуринама и звекарама. Обзиром на  страхоту страдања људског рода у њима књижевници и остали умни људи су користили разне метафоре о њима. Тако су jаме божанске оргуље (Милан Трешњић),близина пакла (др Јован Рашковић), наши српски храмови (Матиjа Бећковић). О страдању у jамама Иван Горан Ковачић jе написао jедну од наjпотресниjи поема Јама. Професор Душан Ђаковић из Госпића, иначе свестрани умjетник, подарио нам jе књижевно-историjски запис (есеj) „Јадовничка жмижда“, у

001-Smiljan-1977.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану

Група од 30 грађана на звjерски jе начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,   преживjела родбина и

Житије Свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти “хрватски” Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио “Главу дајем, али свој народ не остављам”! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. јуна 2016. године. Oвај смирени и скромни, испуњен многим врлинама, епископ Цркве, рођен је 6. јула 1884. године у Молу од благочестивих и побожних родитеља Стефана и Јелисавете Трлајић. На светом крштењу добио је име Светозар. Основно образовање стекао је у родном месту, а велику класичну гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима. Као даровит и вредан ученик показао се и током студија, са највишим

Никола Милованчев: Прилози о Србима страдалим од партизана и КП Хрватске (2)

  Кaзивaњe Мане Пешута о убиству дечака Николе Вукелића и његових родитеља Маре и Раде из Вере код Плашког. Пише: Никола Милованчев: Приликом убистава Срба од стране КП Хрватске на подручју Лике наилазимо и на неретке примере да су приликом убистава родитеља убијана и деца. Један од таквих жалосних примера је случај породице Вукелић из села Вера код Плашког. На жалост, многи од злочина хрватских комуниста остаће непознати јер су жртве партизана сакриване и изостављане из пописа страдалих у II. светском рату. Тако и ово троје убијених из породице Вукелић у селу Вера код Плашког није евидентирано у попису ратних жртава Плашчанске долине који је објављен у зборнику „Плашчанска долина

Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА

РИЈЕЧ АУТОРА На овом великом и мукотрпном послу радио сам интензивно пуних десет година. Дубоко у души носио сам жељу да што више дознам шта се све догодило српском народу у Лици за вриjеме рата 1941. до 1945. године. Као наjважниjе у свему томе, тражио сам одговоре на слиjедећа питања: 1. Зашто су Хрвати онако жестоко ударили на Србе 1941. године и зашто су починили монструозне злочине по српским селима Лике? Како су они „мирни“ Хрвати преко ноћи постали велики злочинци? 2. Колику jе трагедиjу преживио српски народ Лике под усташким терором и колике jе губитке имао? 3. Како и зашто нико послиjе рата ниjе написао ниjедну књигу о тим злочинима и о

karlovacko-vladicanstvo.jpg

Никола Плећаш: Где су Срби Лике?

Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске(КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова. За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпривлачниjа крилатица, што jе КПХ добро знала и до краjности користила. Међутим jе испало да jе та крилатица представљала не само смисао првенствено борбе Срба

Никола Тесла

Путевима породице Тесла – ПУТОKАЗИ Лика

Никола Тесла био је један од најпознатијих српских и свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља. Преминуо је у 87. години, на Божић 1943. године, сиромашан и заборављен. Уочи Божића, седамдесет пет година касније, екипа серијала Путокази креће на пут, у Теслину родну Лику како бисмо сазнали праву истину о рођењу једног од најпознатијих свјетских и српских научника. Ово је прича о рођењу Николе Тесле. Извор: ЕЛТА ХД Везане вијести: На рушевинама успомена на Николу Теслу | Јадовно 1941.

На рушевинама успомена на Николу Теслу

Божићна емисија “Путоказа” бањалучке Елта телевизије говори о томе како живе Срби у Лици и како прослављају Божић у Дерингају. Управо у овом селу надомак Грачаца богослужили су прађед, ђед и ујак Николе Тесле, а на млину оближње ријеке Отуче мали Никола направио је прве експерименте. На годишњицу смрти највећег српског научника обишли смо цркву крај које се родио Никола Тесла, прву парохијску цркву његовог оца Милутина Тесле, али и сазнати доста о страдању православних богомоља Лике у ратовима и у миру. Извор: Небојша Тојагић Везане вијести: Путевима породице Тесла – ПУТОKАЗИ Лика

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the “mountain of dead in the plains of Slavonia”, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

Др. Рудолф Хорват: Лика и Крбава

МАЛА КЊИЖНИЦА МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ КОЛО ВЛ – СВЕЗАК 31. Др. РУДОЛФ ХОРВАТ ЛИКА И КРБАВА ПОВИЈЕСНЕ СЛИКЕ, ЦРТИЦЕ И БИЉЕШКЕ СВЕЗАК II. ПОСЕБНИ ДИО ТИСАК „ТИПОГРАФИЈЕ” Д. Д., ЗАГРЕБ ЗАГРЕБ 1941 ИЗДАЊЕ МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ САДРЖАЈ 1. Село Боричевац 2. Бриње 3. Брлог на риjеци Гацки 4. Дабар код Оточца 5. Госпић г. 1834. 6. Школе у Госпићу 7. Водовод у Госпићу 8. Избори нар. заступника у Госпићу 9. Грачац 10. Језеране 11. Комић у Крбави 12. Компоље код Оточца 13. Кореница 14. Косињ горњи и доњи 15. Лапац горњи доњи 16. Лешће код Оточца 17. Ловинац 18. Село Медак 19. Нови код Госпића 20. Трговиште Оточац 21. Избори народних заступника у

У Врепцу откривен споменик жртвама усташа

Госпић – Пет година било је потребно да се између села Вребац и Медак, у близини Госпића, открије спомен-обиљежје за 19 мјештана Врепца и околних села које су усташе ухапсиле и потом убили 17. јуна 1941. Спомен-обиљежје, које се налази на мјесту на којем су жртве убијене, постављено је заслугом удружења Личана и пријатеља ‘Личко прело’ и њиховог активиста Милана Богдановића, а откривено је 14. октобра у присуству 60-ак антифашиста и мјештана.  Присутнима се уз Богдановића обратио и Стјепан Шафран, предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста (УАБА) Загреб југ који је однос према страдању мјештана Врепца и околних села, али и цијеле Лике уклопио у актуални контекст ревизије хисторије и рехабилитације

Трибина у Београду: “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”објављен је у часопису “Српска слободарска мисао” (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Нeмa их вишe – oбиљeжja у Вoдoтeчу

Стрaх у Вoдoтeчу

У Лици зaбиљeжeнo нoвo скрнaвљeњe aнтифaшистичких спoмeникa: Укрaдeнe су плoчe с имeнимa рaтних жртaвa и бoрaцa тe три бистe нaрoдних хeрoja стрaдaлих нa oвoм пoдручjу Сeлo Вoдoтeч у Личкo-сeњскoj жупaниjи, сeдaм килoмeтaрa удaљeнo oд Брињa, крaсиo je Спoмeн-пaрк брaтствa и jeдинствa сa скулптурaмa бoрaцa и бистaмa трoje нaрoдних хeрoja тe плoчaмa нa кojимa су билa имeнa пoгинулих пaртизaнa и жртaвa рaтa. Нaрoднoг хeрoja Ивицу Лoвинчићa су 1942. гoдинe стриjeљaли Taлиjaни, Љубицу Гeрoвaц су истe гoдинe убили и пoтoм мaсaкрирaли устaшe, a Срђaн Узeлaц je 1944. гoдинe пoгинуo у бoрби с устaшaмa. Нeпoзнaти пoчиниoци срeдинoм мjeсeцa oдниjeли су дeвeт плoчa и свe три бистe, a мjeштaни кojи живe пo рaштркaним зaсeoцимa шoкирaни су дoгaђajeм. – Пoчeткoм рaтa

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала