arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
bastasic

Душан Басташић о томе зашто су стратишта српског народа запостављена и заборављена (ВИДЕО)

11.05.2021

Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ је рекао да је велики проблем због ког су поједина стратишта српског народа кроз историју потпуно запостављена и заборављена тај што да бисмо нешто заборавили, прво морамо то знати, а кроз наше образовање се није довољно говорило о тим темама. Поводом осамдесетогодишњице од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и обележавању страдања нашег народа, покренута су изнова важна питања попут: „Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна?“ и „Због чега се о овим темама и данас углавном ћути?“ Замолили смо Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941. да прокоментарише наведено. “Оно што

Ђурђица Драгаш: Сенка Николе Тесле поново “шета” улицама мог родног града

03.05.2021

“Жао ми је, али Тесла је био Американац”… речи америчког амбасадора у Београду Ентонија Годфрија “мотају” ми се по глави. Мало у шали, а више у збиљи, изговорио их је на аеродрому који носи баш Теслино име, испраћајући авион Ер Србије који ће за Њујорк убудуће летети с Теслиним ликом на трупу. Можда сте помислили да ово пишем зато што су ме повредиле или наљутиле његове речи. Не, нису! Само су ма подстакле на размишљање. У ову реченицу је, како ми се чини, стала читава америчка “филозофија” када су у питању нација, припадност, однос према држави и животу уопште. Лаконски, једноставно и толико својствено представнику велике силе, један Американац усред

ТВ К3: Јасеновац – историја и данашњица (ВИДЕО)

28.04.2021

У емисиjи “Потез” која је емитована 27. априла 2021, поред осталог је било риjечи о осамдесетој годишњици од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и мемориjализациjи страдања нашег народа, као траjног задатка и обавезе потомака жртава али и надлежних институциjа. У емисиjи судjелуjу: Жељко Вујадиновић, историчар и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења Јадовно 1941. Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна? Зашто ова тема није у довољној мјери заступљена у школским програмима? Због чега се о овим темама и данас углавном ћути? РЕПРИЗА ЕМИСИЈЕ: Сриjеда 28.април 2021. у 14:00 часова Уредник и водитељ: Јелена Демоњић

Ђурђица Драгаш: Дан у којем смо морали да застанемо… макар на минут!

13.04.2021

Размишљајући о Израелцима који, и после осам деценија, стоје мирно и минутом ћутања, уз сирене, одају пошту својим жртвама, с горчином се сетих покушаја да се, пре неколико година, на сличан начин сетимо жртава Олује! 8. април 2021. Израел, Дан сећања на жртве Холокауста Минут ћутања и двоминутно оглашавање сирена широм земље. Израелци су још једном показали како се сећају и колико поштују шест милиона јеврејских жртава страдалих током Другом светског рата.Без поговора, без питања, на тренутак је “стао” живот. Зауставили су се се аутобуси и аутомобили, пешаци су стајали у месту.Радио и тв станице емитовале су специјални програм који је почео претходног дана, одмах после заласка сунца. Ресторани и

Ђурђица Драгаш: Ја, избеглица, и серија “Породица”

06.04.2021

Одавно нека серија није дигла толико прашине као што је то био случај с “Породицом”. Дуго најављивана, ишчекивана и невероватно гледана, заталасала је помало умртвљену српску јавност и отворила старе ране. Веровали смо, очигледно погрешно, да су те ране одавно срасле, да нас на њих подсећају само ожиљци, неприметни и скривени испод наслага година, догађаја и промена. Мислила сам и ја да ме драма породице Милошевић и подсећање на све њене актере неће много узбудити, али признајем да је то била лоша процена. У уметничка достигнућа серије нећу улазити пошто за то нисам стручна, а некако верујем да је тема “Породице” просто и “прогутала” све остало. Гледајући серију, упорно сам

Ђурђица Драгаш: Још једно пролеће које смо неповратно изгубили

24.03.2021

24. март 1999 године. Дан је, као и многи пре њега, протекао у мучном ишчекивању. Хоће ли нас бомбардовати, има ли шансе да се некако поново “провучемо” као прошле јесени, да ли је могуће да ће то урадити, како ћемо преживети ако почне?! Питања, питања, питања… Прве бомбе које су око 8 увече пале на аеродроме у Батајници, Приштини, Подгорици донеле су сурови одговор. Агонија која ће потрајати, у том тренутку незамисливих, 78 дана је почела. Kао и већина оних који су је доживели, сећам се врло добро те вечери. На некој од телевизија емитовала се Есмералда. Латиноамеричке серије тад су још биле занимљива новотарија. Гледали смо је, што из

Академик Матија Бећковић

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Владика Атанасије је најоригиналнији епископ СПЦ у њеној историји

14.03.2021

Никад умировљени владика Атанасије је уствари умро оног истог дана кад и његов брат, Амфилохије. Сачекао је само да га испрати и да га опреми за тај далеки пут. Никад нећу заборавити како му је у сандук стављао јабуку и књигу „Писма оца Јустина”, која је писао обојици, да има шта да понесе на Небо. Време ће рећи да су се они у исти дан и родили и у исти дан упокојили, и да нису могли живети један без другог” – започиње своју причу о блаженопочившима митрополиту Амфилохију и владици Атанасију академик Матија Бећковић, на таласима радија ”Светигора”. Владика Атанасије је најоригиналнији епископ Српске цркве у њеној историји. Најбоље га

Срби су страдалнички, али и јуначки и победнички народ, Душан Басташић у „Српском св(иј)ету“

14.03.2021

Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији. „Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже

Ђурђица Драгаш: Колико пута један Вук (Драшковић) може да промени и длаку и ћуд!?

14.03.2021

Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком “казамату” умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50

Ђурђица Драгаш: Како су Јохан и Јован проговорили истим језиком

11.03.2021

Писмо које је тог необично топлог фебруарског поподнева поштар убацио у сандуче породице Драгаш, прво их је изненадило, а онда растужило. Упркос тексту на немачком језику који су само делимично разумели, фотографија и крст крај ње били су јасан знак да је њихов пријатељ Јохан преминуо. Писмо је у војвођанско село крај Апатина стигло из Граца у Аустрији, а прича о неочекиваном и необичном пријатељству Драгаша и Маулових почела је сада већ давне 2006. Спојила их је једна пространа војвођанска кућа на углу две улице, али и тешке животне приче, искушења избеглиштва, губитака и нових почетака. Драгаши су стару “швапску” кућу купили крајем 2005. После 14 избегличких година поново су

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

11.03.2021

Што се тиче Козаре, добро би било да г. Златоје Мартинов одговори по чијој команди су партизани 1942. народ из села насилно терали у Козару, где су масовно налазили смрт. Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада. Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра В. Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964.

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

28.02.2021

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма “Дара из Јасеновца”, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

Ђурђица Драгаш: Од нас си тражио Ђорђе, да заборавимо посечену багремову шуму, преорану њиву и згажену шљиву

25.02.2021

Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове “досетке”, снимају специјалне емисије, организују масовни “испраћаји” (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица “појавила” у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по

danijel_simic.jpg

Дара из Јасеновца (Дара из Милошевца)

21.02.2021

Истовременом пројекцијом на РТРС, РТС и Првој ТВ у Црној Гори, створена је нека врста телекомуникационе Велике Србије, које се они који свој идентитет заснивају на антисрпству највише плаше. Страх их је свесрпске самосвијести и солидарности. Ако филм садржајем и разочара, овим је већ одавно освјетлао образ својим творцима. Пише: Дани(ј)ел Симић Тако сам прије саме пројекције себи и другима објасно свој став, који сакрива зебњу. Слично сам, али ни близу овако напето, дочекивао приказивање 32. децембра, као првог озбиљнијег цјеловечерњег филма из Републике Српске. Очекивао сам само да не обрука. И није. Није ни Дара. Употребљиво је то, колико је било и потребно. Можда и више од тога. Некако

Ђурђица Драгаш: Буди хуман као Србија!

19.02.2021

Невидљиви непријатељ! Тако, помало патетично, већ готово годину дана зовемо корона вирус. Многи се, међутим, понашају сасвим обрнуто. Kао да је у питању сасвим видљив, опипљив “страни и претећи” објекат, затварају границе, ангажују полицију и војску… Све помало личи на право ратно стање, а граничне рампе спустиле су се и тамо где нико није очекивао. Шенген и сан о Европи у којој се путује без пасоша озбиљно су уздрмани. Kао и у свакој невољи, свако брине своју бригу, покушава да се заштити и не мисли о другима. И Србија је, током ванредног стања, затворила границе, али тек када су се у земљу вратиле хиљаде наших људи из читаве Европе. Kолико

Ђурђица Драгаш: Време у којем живимо

16.02.2021

Знам да је узалудан покушај да мењам свет, али радује ме што је узалудан и његов покушај да промени мене! Надам се само да нас још увек има довољно да макар покушамо да држимо баланс. Хладно, суморно суботње јутро! Идем на посао! Полупразан трамвај спушта се полако улицом Војводе Степе. Лица испод маски забринута, свако је у својим мислима, бригама, страховима…Тишина која ми, признајем, баш и прија у овом тренутку. Негде у близини Аутокоманде “буди” ме необуздани смех који допире из задњег дела трамваја. Рачунам, тинејџери… њима је увек нешто смешно. Чекам да их “прође” и да се смире. То се, међутим, не дешава. Смех постаје све чуднији, извештачен, готово

danijel_simic.jpg

Дани(ј)ел Симић: Је ли Дара превршила мјеру око Јасеновца?

15.02.2021

Спадам у тешке будалетине, које мисле да је било коме, игдје, стало до тога да ли сте у животу били досљедни у заступању својих ставова. Да ће то вашим ријечима, у тренутку када одлучите иступити, општедруштвено дати већи значај. Још од онда, када ме једна помоћница у министарству зовнула на разговор и понудила да направим портал за културу о државном трошку, али ми је дала на папирићу број њеног младог рођака “који се бави рачунарима” да и он буде “обавезно укључен”; а ја се на то згадио и једва некако потрефио врата да је не пошаљем у материну, јасно је да сам монетарно ретардиран. Самим тим и ментално. Односно социјално.

Ђурђица Драгаш: Јесу ли сви Црногорци директори, а Далматинци сналажљиви трговци

13.02.2021

Сви су Црногорци директори, сви “Косовари” су продали имања Албанцима за велике паре, сви Херцеговци и Далматинци су сналажљиви трговци, сви Личани потомци партизана који су терорисали београдску буржоазију, а сви Србијанци угрожени у својој земљи баш захваљујући овим претходно поменутим “дођошима”! То смо ми, мали, подељени, често потпуно неспособни да изађемо из тог, тако сувишног, зачараног круга нетрпељивости. Е па да вам кажем… доста ми је тога!!! “Ако буде среће, вратићемо вас назад оним истим тракторима на којима сте дојахали”… Ово је само део коментара који сам на једној друштвеној мрежи недавно добила на текст о Дану примирја чији је наслов, гле ироније, био – Поносна сам што припадам овом

Ђурђица Драгаш: Због истине, због незаборава и оних невиних душа које траже мир

12.02.2021

Случај је хтео да ми баш истог преподнева стигну поруке од двојице поштованих пријатеља са Фејсбука, двојице истомишљеника и, на неки наш начин, саборца. Председник удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић ми је проследио мејл који му је стигао из Данске. Послао му га је син Анђелке Драгаш која је неким чудом, као дете у колевци, преживела усташки покољ на падинама Требевића. Човек је, претражујући интернет, пронашао текст објављен на сајту удружења у којем је описан и од заборава отргнут злочин над његовом породицом (Kрстовдан породице Драгаш). Замишљам његово изненађење, радост, тугу, море помешаних осећања кад је прочитао ове редове. Ми, потомци чудом преживелих, најбоље знамо шта значи једно такво сведочанство.

Дани(ј)ел Симић: Требамо научити да волимо себе, па ће нас поштовати и други (ВИДЕО)

12.02.2021

Писац Дани(ј)ел Симић, оснивач портала Фронтал.РС и један од водећих чланова удружења грађана Јадовно 1941, гостовао је у Теми дана Алтернативне телевизије Бања Лука, поводом дешавања око изласка филма Дара из Јасеновца, а гост из Сарајева је био редитељ Харис Пашовић. Симић се дотакао веома важних тема, међу којима је чињеница да кинематографија комунистичке Југославије није била заинтересована да прави филмове о страдању српског народа. Било је новца чак и за Сељачку буну Матије Гупца, за многе партизанске филмове и офанзиве, али за то не. Додао је и да је историјски фалсификат да је Славица први југословенски тон филм, јер је први срски и јужнословенски тон филм Невиност без заштите,

Ђурђица Драгаш: Никола Тесла геније из мог комшилука

10.02.2021

Почетком године, на православни Божић, навршило се тачно 78 година од смрти Николе Тесле. Велики научник отишао је у вечност онако како је и живео – скромно, на свој начин! Умро је у соби хотела “Њујоркер” где је годинама усамљенички живео и стварао. Иако се и око његове смрти и заоставштине већ деценијама “плету” различите приче, развијају теорије завера и препричавају полуистине, много више страсти (посебно у последње три деценије) изазива његово рођење, тачније место где је рођен, а понајвише порекло и породица из које је потекао. Никола се пре 165 година родио у малом личком селу. Смиљан, чије име они који су се родили у Лици акцентују другачије од

Сандра Благић: Убијали су све редом, не марећи за жене дјецу, старце и немоћну чељад

08.02.2021

Прије 79 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе – Хрвати су кренуле у Покољ. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дјецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фра Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе “Ђура Јакшић” у Шарговцу. Уз говор фра Сатане:” Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Басташић: Бреме драматичног породичног искуства није лако ни за потомке жртава Покоља ни за потомке џелата

07.02.2021

У петак 05. фебруара 2021. на РТС – Радио Београд 1, гост емисије “У средишту пажње”,  био је Душан Басташић, председник удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Удружење окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Филм “Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића, српски кандидат за награду “Оскар”, премијерно је приказан у биоскопима неколико америчких држава. Дистрибуцији су претходиле бројне полемике, спорна оцена магазина “Варајети” да је реч о српској пропаганди, реаговања домаћих званичника и рат на друштвеним мрежама између српских и хрватских корисника. Како је и зашто српски филм толико узбуркао духове? Како је могуће да истина о догађајима од пре осам деценија, испричана

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

04.02.2021

Гледала сам пре неколико дана филм “Пролеће 1941”, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Сада је Жељка на потезу: Поднесен захтјев за помиловање пуковника Данета Лукајића

04.02.2021

Пуковник Лукајић се од 20. јануара 2020. године налази у КПЗ Туњице у Бањој Луци, те је логичан сљедећи корак његово пуштање на слободу. Велика је ствар сам долазак Лукајића у Републику Српску, гдје сигурно неће трпити малтретирања као у хрватским затворима, у којима су и за чуваре и за затворенике Срби све друго, само не људска бића. Године 2018. пуковник је ухапшен тако што је изведен из аутобуса који је у организацији Удружења грађана Јадовно 1941, кренуо на комеморацију хрватском логору смрти из Другог свјетског рата, гдје је за 132 дана његовог постојања, побијено преко 40.000 људи, од чега најмање 38.000 Срба. Они су то учинили само из разлога

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: