arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра  2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности.  Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру

Ђурђица Драгаш: Не опраштам и не заборављам злочине над српским народом, и то је у реду

Написала сам и, у претходних годину дана, овде објавила три текста у којима сам се бавила Другим светским ратом, али и сукобом који је почетком деведесетих беснео у бившој Југославији. Писала сам о себи, својој породици, народу којем припадам. Као и увек кад се “потегну” такве теме, било је реакција, што приватних што јавних, на порталу РТС-а и друштвеним мрежама. Захвална сам свима који су ми пружили подршку, саосећање и разумевање, али било је, наравно, и оних који су критиковали, који ствари не “виде” мојим очима. Иако је нормално да човека то помало заболи, кад боље размислим, захвална сам и њима. Зашто?! Зато што су ме подстакли на размишљање о

ЦЕТИЊЕ ЈЕ МАНАСТИРСКО, А НЕ МАНАСТИР ОД ГРАДА ЦЕТИЊА: Хумористичка представа у Скупштини Цетиња или случај за психијатрију?

Данас би припадници неког другог народа, који 1895. није још постојао на Цетињу, да присвоје српски православни цетињски манастир Св. Петра. Пише: Никола Милованчев За 14. септембар 2021. је сазвана сједница скупштина града Цетиња, на којој би, по наводима медија, требало да се расправља о „захтјеву за враћање цетињског манастира граду Цетињу“. Уколико се не ради о хумористичкој представи, онда би свакако некога због тога требало послати на психијатријско посматрање. Па није манастир у власништву града Цетиња, већ је Цетињско поље, односно земљиште града на манастирском земљишту! Баш због тога је спор између града и манастира био ријешен склапањем уговора у јануару 1936. године, који је обавезао град да сваке

Никола Милованчев: СЛУЧАЈ ЛИСТА ЏЕРУЗАЛЕМ ПОСТ

Бесрамна манипулација и тенденциозно скривање чињеница Поводом агресивних и добро организованих покушаја да се умањи број жртава у логору Јасеновац, ексклузивно објављујемо јавности мало познате чињенице – извештаје стручњака који су радили на расветљавању истине о страдалима у овом злогласном логору, али и на другим подручјима НДХ. Минулих година сведоци смо интензивирања бесрамних покушаја да се умањи број жртава Другог светског рата у Југославији, посебно жртава у логору Јасеновац, као највећем стратишту на подручју некадашње југословенске државе. У августу ове године су оглашавања тим поводом превршила сваку меру.Није на нама да се бавимо питањем да ли уопште постоји аутор, или ко је инспиратор, чланка који је објављен а затим повучен

Ђурђица Драгаш: Може ли химна пробудити уснули патриотизам ?!

Упркос корони и мрачним прогнозама о њеном, ко зна којем таласу, деца су овог првог септембра кренула нормално у школу. Нема скраћених часова, а тзв. онлајн настава остаје само могућност у крајњој нужди. Ипак, нешто ове године није “нормално”, тачније, десило се први пут… Настава је у свим школама у Србији почела интонирањем химне Боже правде. И, као што сам и очекивала и као што код нас обично бива, то је изазвало бурне реакције. Наравно, опет смо се поделили у два супротстављена табора! Једни су одушевљени и питају се зашто то одавно није пракса, а други се, благо речено, спрдају с “налетом патриотизма” и замерају што се деци “намећу” такве

Душан Басташић: Јадовно је претеча Јасеновца

У време 80-те годишњице затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се коначно почело указивати на дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да су на железничку станицу Јасеновац стигли у 07.00, где су их личке усташе предале усташама из састава

Ђурђица Драгаш: Доста је било!

Много се ових дана пише, говори и расправља о српско-хрватским односима. Од 1995. увек је тако у августу! Отворе се старе ране, пробуде страхови, мржња, изговоре тешке речи, а онда се страсти смире…до следеће прилике. Ове године је ипак мало другачије. Представници Срба у Хрватској први пут су присуствовали прослави годишњице Олује у Kнину. Хрватски председник је на помену Србима убијеним у селу Грубори рецитовао песму Алексе Шантића “Остајте овде”. Да ли се нешто заиста мења? Има ли будућности за српску мањину у Хрватској? Ове године, више него икад, размишљам о томе… Питам се ко је у праву – они који су се, упркос свему, вратили у завичај или ми

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

Када чујем реч “олуја”, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива “да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше”. То нас је управо

На Огњену Марију, 30. јула 2021, навршило се 80 година од усташког злочина на Кордуну, на брду Близница у јами Шпејарка

Да ли ће Ратку Ћујићу из Сомбора бити омогућено да поређењем свог ДНК са оним добијеним из узорака костију са дна јаме Шпејарка провјери да ли и једна кост припада његовом дједу Лази или његовој браћи Радету или Милану? Недавно је на адресу удружења Јадовно 1941. у Бањој Луци, стигло писмо Ратка Ћујића из Сомбора. Поштовани, Ове године на Огњену Марију се навршава 80 година од усташког злочина на Кордуну на брду Близница код места Криваје, општина Раковица када је од усташког ножа страдало око 150 Срба мушкараца из оближњих српских села међу њима и мој деда, очев отац ЛАЗО ЋУЈИЋ са ЋУЈИЋ БРДА са своја два млађа брата Радом

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због “озбиљних” 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Никола Милованчев: Шибеник у црвеном делирију – септембар 1943.

Велики број жртава настрадалих од побједничке стране (преко 350.000 усмрћених) је свакако један од важних разлога зашто темељит попис жртава Другог свјетског рата у Југославији никада није био извршен у 45 година, од 1945. до 1990. Предговор приређивача Из неколико коментара читалаца на један чланак проф. др. Владислава Сотировића, који је објављен на порталу Јадовно 1941, схватио сам да млади читаоци, посебно у Србији и Републици Српској, мало знају о злочинима почињеним у име Kомунистичке партије Југославије и њеног вође Јосипа Броза у периоду од 1941. до 1945. Зато је посебна задаћа моја и свих нас, чији су очеви и дједови учествовали у партизанском покрету због борбе против окупатора а

Проф. др Светозар Ливада

ЗЛОЧИН И ШУТЊА

Будући да сам сва ратна безумља, масакре, разарања, трибалне одмазде и др. детаљније описао у своје четири књиге,* гдје сам емпиријски спознао, као рурални социолог и истраживач, да на подручју Војно-редарствене акције „Олуја“ нисам нашао српског села гдје нетко није убијен или нестао, ти су ме злочини толико саблазнили да сам једва сачувао човјека у себи. Јер свеопћа сотонизација Срба довела је до њихове потпуне негације као људи. Због тога сам одлучио да то илустрирам једним МЕГАЗЛОЧИНОМ, који је у нашој јавности потпуно прешућен, рекао бих игнориран, иако је објављен у једном нашем угледном гласилу, нажалост данас угашеном. Тај злочин надмашује све до сада масовне злочине грађанске стране рата у

Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст

На Јадовну свикао на свашта. Али нијесам да крст који сам донио, враћамо назад са јаме. У савременом српском језику прекрижити, не значи исто што и прекрстити. То ми је ове 2021. године пало теже, него што прошле нијесмо ни ишли. Не марим за жегу, умор, неправду и ниподаштавање. А не и задржимо се дуго. Само смо у два наврата боравили дуже од 24 часа у Неовисној Републици Хрватској. Сигурно ћу писати тек касније, као и обично. Могу ја и одмах, али знам да након 24.06. који смо установили као Дан сјећања на систем логора смрти Независне Државе Хрватске Јадовно-Госпић-Паг, претечу Јасеновца, нико сем мрежне стране Јадовно.срб неће помињати до

Ђурђица Драгаш: Усудио се Србин да на Газиместану дигне три прста!

Ми смо добри само кад ћутимо и кад се склањамо, кад се извињавамо и признајемо све што нам “стављају на терет”. “Гледају нам кроз прсте” само кад играмо по њиховим правилима. Није Ристо Јовановић, Србин из Подгорице, како сам себе представи пред судом у Приштини, слутио да ће се његов пут на Газиместан завршити у казамату “назови државе” Kосово. Али ето… учинио је Ристо “неопростиво”! Сугерисао је полицајцима да, на Видовдан, не претресају монахињу која је кренула на Газиместан. Било је то довољно да на њега, као на озлоглашеног терористу, скоче специјалци. Њих десет на једног Риста!!! Бахато, безобзирно, надмено.. ставили су му лисице на руке и почела је још

Душан Басташић: Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили (ВИДЕО)

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Шаранову јаму, парастос православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у госпићкој групи логора служио је парох госпићко – смиљански Драган Михајловић у присуству осамдесетак потомака и поштовалаца жртава Покоља пристиглих из Српске, Србије и Хрватске. Након парастоса, окупљенима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Пјесму „Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!“, говорила је аутор, Ђурђица Драгаш. Приредио: Редакција УГ

Душан Басташић: Чему добром је послужио неразуман поступак начелника Карлобага Бориса Смојвера? (ВИДЕО)

Од стране радника Полицијске Управе личко-сењске, на сам Дан сјећања на Јадовно 1941, одговорном лицу организатора окупљања саопштено је да je Борис Смојвер, недавно изабрани начелник Општине Карлобаг, забранио да се Часни крст постави уз јаму Бадањ јер се иста налази на подручју Парка природе Велебит и да ће полиција дјеловати сукладно тој наредби. Запријећено је озбиљним санкцијама уколико се организатор оглуши на наредбу. У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Бадањ, освештан је Часни крст посвећен православним Србима побијеним

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата. Приредио: Никола Милованчев Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда крајем маја и у јуну 1945. године. Било је то послије завршеног

Сјећање у Старом Броду: Ради ли свако свој посао?

Обиљежавање 79. годишњице сјећања на 6.000 жртава које су хрватске и муслиманске усташе сатјерале уз Дрину и побиле и најсвирепије поклале, пада на дан Св. Вукашина Јасеновачког и Клепачког. Пише: Дани(ј)ел Симић Ово је само једно од стратишта српског народа у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата, али једно од ријетких које има достојан споменик. Споменик који свој изглед мијења водостајем бране језера Перућац. Посебно је битно што је тај концепт по мјери српског, а не других народа. Овај споменик је путоказ како треба обиљежити и све остале историјске топониме који су објашњење зашто су Срби данас у идеолошко-демографском повлачењу. Читав меморијални комплекс, аутора Новице Мотике је можда први

Никола Милованчев: „Нaшe jeдинo спасeњe Србиja“ или Кoмe je трeбaлa Jугoслaвијa 1918.

Када се чита после 100 година, овај чланак из словеначке католичке Страже из 1919. делује и јако искрено, и луцидно. У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918. У жељи да, посебно млади читаоци, сазнају истину о тим данима, одлучио сам се да преведем са словеначког изводе из чланка објављеног осам месеци после настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Реч је о два наставка чланка „Корошец нас је продао Србима“ („Korošec nas je prodal Srbom…“), која су објављена у мариборском католичком политичком листу Стража 18. и 22. августа 1919. Дакле, не ради се о

Сандра Благић: Још увијек ходим стазама мученика

Већ трећи дан покушавам скупити мисли и емоције, преточити их у слова, ријечи и реченице. Не иде!Како описати емоције док стојиш над јамом и гледаш у њено гротло? Како их преточити у ријечи? Нема страха. Постоји поштовање према невино пострадалим мученицима, који су тих ратних година, од 1992. до краја 1993. завршили на дну Казана. Казани су јама у општини Стари град у Сарајеву, гдје се уске мале уличице до саме јаме преплићу као змије отровнице, а прозори кућа као очи њихове. Гледају, сикћу и чекају погрешан корак. Корачајући, није ме било страх, нека туга и спокој у исти мах ухвати и не пушта. То се наши мученици радују, јер

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање “убиј Србина” на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

Крајолик око подручја логора Јадовно, поглед на Велебит

Ђурђица Драгаш: Жути јаглаци дивосељачки

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин… Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.Процветали… у зеленој пустињи Велебита! Израсли из земље натопљене крвљу. Сићушни, нежни цветови… као дечје руке, као паперјаста коса под мајчиним дланом.Изашли с росом, окупани сузама. Жути јаглаци дивосељачки!!! Донеле их босе девојачке ноге.Носиле их мајке у недрима, крили старци међу грубим длановима. Донела их деца у очима… жуте јаглаце са кућних прагова.Носио их ветар са згаришта, спирала киша с хладног камена. Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…Никли из пепела, из земље која памти крик, нож, јаук. Израсли из тишине, гажени заборавом….Нежни јаглаци дивосељачки!

Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо

У библиотеци “Влада Аксентијевић” у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја. Пише: Ђурђица Драгаш Уколико се питате откуд изложба о том логору у Обреновцу, председник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић има једноставан и сасвим јасан одговор. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. То би сваки Србин у Српској, Србији и расејању, требало да зна. Дакле,

Дани(ј)ел Симић: Колико је Срба убијено у Јасеновцу?

Српска и Србија су ове 2021. године изабрале 08. мај да заједнички ожале претке и опомену потомке на Покољ. Системски злочин геноцида почињен од Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату, са епицентром у логору смрти Јасеновац. Много тога ту не иде у прилог српском народу и нарушава интересе културе његовог сјећања. До степена да се то не може само назвати небригом, већ и противсрпским дјеловањем. Ту спада непостојање дана сјећања на геноцид над Србима, немање научно-популарног имена тог геноцида, одсуство систематичног рада на проучавању тог историјског процеса. Посебно нема аутономије истраживачког рада, заштићеног од страних утицаја, противних српским интересима. Изабраћемо датум кад у Јасеновац не иду Хрби и Хрвати?

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала