Mi kroz čitav 20. vijek nijesmo popisali svoje žrtve, ni za Prvi svjetski rat, ni za Drugi svjetski rat, čak ni za ratove 1990-ih godina – i ne znamo koliko nas je nestalo Nemanja Dević Istoričar Nemanja Dević kazao je da su uzaludni napori aktuelne crnogorske vlasti koja na sve načine pokušava da prekine kariku srpskog lanca koji u Crnoj Gori spaja prošlo i buduće. -Proći će i ova vremena. I sadašnji vlastodršci zvaće se jednom bivšima, i oni će biti nečiji djedovi, kao što su sada unuci. Vjerujem da će svojim unucima oni ostaviti mnogo toga u nasledstvo, ali je pitanje šta će im ostaviti u nasleđe. Istorija srpskog naroda

Ovakva država i društvo nikako nisu povoljna sredina za razvoj talentovanog i poštenog mladog čoveka. Situacija se dodatno pogoršava ako ste pride i nacionalno opredeljeni. Na konferencijama i koktelima postajete persona non grata, teže se dobijaju stipendije, a još teže ulazi u institucije. Kolege počinju da vas gledaju kao uvrnutog tipa, a od perspektivnog “lidera” u kojeg je cela čaršija gledala i u njega se uzdala postajete gubitnik neizvesne budućnosti koji jedva sastavlja kraj s krajem. Jednostavno – osuđeni ste ili da pravite prelom u svom mozgu i budete sve ono što niste, ili da se i dalje odupirete sistemu odbačeni od svih, usamljeni i pod čestom rafalnom paljbom sopstvenih

Prkoseći novogodišnjoj euforiji, čitam o našim postradalim i progonjenim sveštenicima 1941-1945. i kasnije, u ”građanskom ratu u miru”. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 3. januara  2018. godine. Listam knjige Veljka Đurića Mišine, Save Jovića, Velibora Džomića, naposletku uzimam i jednu spomenicu poginulih pravoslavnih sveštenika iz 1960. ili 60 i neke… i gledam te likove, te oči, biografije koje su postale žitija. Kakvi su sve pastiri postradali… Mnogo ih je, najboljih, mučenički postradalo od komunista, mnogo od Nemaca, Bugara, Mađara, Arnauta… ali najviše od ustaške ruke. Umoreni su najsvirepije, da bi se ta ”granica civilizacija” pomerila dalje na istok, do Drine. To kako

Čitav jedan vek, i koju godinu preko, za srpskog seljaka je odbrana zemlje značila ujedno i odbranu Otadžbine i odbranu njive. Napomena: Prilog je prvi put objavljen na portalu Jadovno.srb 31. decembra 2015.godine. Od 1830-ih, kada Srbija postaje zemlja slobodnih seljaka, kada svaki od njih dobija od kneza Miloša svoj mali komad da na njemu slobodno živi i privređuje, pa sve do Prvog svetskog rata, kada njihovi unuci, iako nepismeni i neuki, na Ceru i Kolubari znaju bez dileme šta predstavlja srpski nacionalni program. Kada tu SVOJU ZEMLjU brane, uz ogromne žrtve. I potom, u doba Kraljevine, kada oni u mom Pomoravlju masovno glasaju za opozicione liste, jer ih na

Čudnovato je to, pomalo i zastrašujuće, kako uspomene u nama ubrzano blede i kako ih, dan za danom, potiskuju novi problemi i nova raskršća, prekrivaju novi utisci i novi ljudi… kao kad slojevi svelog jesenjeg lišća, vremenom, pokrivaju nekad slavni, a vremenom utonuli i pali pamjatnik. Pre samo nekoliko dana svi smo žalili za Nebojšom Glogovcem, postavljali na profile njegove fotografije i poruke… a dan-dva kasnije na istim tim profilima bile su vesele pesme i pošalice, izborne poruke i ironični komentari. Za Nebojšom ostaju, u tišini i jecaju, samo njegovi najmiliji. Možda je to i prirodno. Radovan Samardžić je govorio da je istorijsko pamćenje Srba kratko baš zato jer je

Dok spremam knjigu Teslinog prevoda Zmajevih pesama, sa vama delim neke od nikada prevedenih reči čoveka koji je menjao svet svojim izumima, ali i ostavio zlatan trag koji iz srca narodne tradicije vodi do večne istine. Na tom mestu Pupin i Tesla ne samo da su na istom putu, već njime koračaju jedan pored drugog. Nikola Tesla piše: ”Na Kosovu polju pao je Miloš Obilić, najplemenitiji od svih srpskih heroja, nakon što je ubio sultana Murata II posred njegove velike vojske. Da se ne zna da je ovo istorijska činjenica, moglo bi se pomisliti da se radi o mitu, stvorenom pod uticajem Grka i Rimljana. Jer u Milošu vidimo i