arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Покољ Срба на Билогори

На данашњи дан прије 75 године усташе су на Билогори у Хратској убиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце. “Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин”, рекао предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Крајем септембра 1942. почела је непријатељска офанзива на Билогори, са 5.000 усташа, домобрана и Нијемаца. Непријатељ је тада у логоре – јасеновачки и сисачки – отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број. Усташе су у то вријеме у селима

Milan_Bastasic_1.jpg

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Kапути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Годишњица страдања Срба из Грубишног Поља

Усташе су у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Срба из Грубишног Поља, од чега jе њих 487 побиjено у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг у jулу те године, подсjећаjу из Удружења “Јадовно”. У предвечерjе 26. априла 1941. године, под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу “ђурђевдански устанак”, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића, из Загреба jе у Грубишно Поље возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и Еугеном Кватерником. У договору са тамошњим усташким “логорником”, адвокатом Луjом Стахуљаком и “предстоjником” Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла у своjим домовима похапшена су

Прве жртве усташког геноцида у Хрватској

Милан Јелић | Београд 1990. године Када је у Загребу, “божјом провидбом” устоличен режим против људи православне вере у најмногољуднијој српској оази – у источној Билогори котара Грубишно Поље, већинско становништво је 26/27. априла 1941. године доживело погром. Припремајући се за лов на Србе, усташки повереник др. Лујо Стахуљак је на перфидан начин протурио вест да ће домаћи Срби, припремајући се за ђурђевдански уранак, своју светковину претворили у устанак против легалне хрватске власти и да ће побити све Хрвате у Грубишном пољу. У исти сценарио је потом укључен жупник Петар Сивјановић, који је знао да свећеник Херјановић Јакоб, такође на служби у Грубишном пољу, има у Загребу рођака усташу-емигранта Ивицу

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке”

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

parastos_bilogora_grubisno-polje.jpg

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

У суботу, 29 октобра 2016. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“. Извор: БИЛОГОРА

У понедељак у Београду отварање изложбе: А Бог само ћути и гледа

Свечано отварање изложбе биће у понедељак 24. октобра 2016. године у 18 часова у изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, Београд. У оквиру изложбе одржаће се и промоција истоимене књиге аутора Душана Јелића. Изложба ће бити отворена до 26. октобра а може да се погледа од 10 до 18 часова. Изложбу, промоцију књиге и видео-презентацију о Билогори организује Завичајно удружење „Билогора“са седиштем у Београду, а у сарадњи са Народном банком Србије и Савезом Срба из региона. Догађај је део шире манифестације посвећене 25. годишњици егзодуса са Билогоре. Аутор изложбе је ликовни педагог, сликар и коаутор уџбеника за ликовни одгој у Републици Српској, Милан Дијаковић, који живи и ради у Гроцкој, а рођен

Као значајно дело остаје Миланова вредна књига Билогора и Грубишно Поље 1941–1991.

У Београду се 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, говорио је и Проф. др Вељко Ђурић Мишина, Миланов пријатељ и вд директора Музеја жртава геноцида у Београду. Драги пријатељи, браћо и сестре Данас је дан када се опраштамо од покојника, када требамо да се подсетимо најважнијих чињеница из његова живота, поменемо његове заслуге. Зато молим мало пажње како бих могао да кажем неколико таквих реченица и тако испуним део аманета који је оставио иза себе. Милан Басташић рођен је 1931. године у Грубишном Пољу, у крају који је својевремено у аустријским картама био уписан као Мала Влашка то јест Мала Србија. Отац Лука био је солунски

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут.   А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Умро је Милан Басташић

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Тужна годишњица масакра Срба са Билогоре

Pриjе 74 године, 28. септембра 1942. хрватске усташе су на Билогори побили преко 500 Срба, већином жена и дjеце. “Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен jе страховит и здравом уму тешко поjмљив злочин”, рекао предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Краjем септембра 1942. креће неприjатељска офанзива на Билогори, са око 5.000 усташа, домобрана и Ниjемаца. Неприjатељ jе тада у логоре – jасеновачки и сисачки – отjерао око 3.000 становника, махом жена, стараца и дjеце, од коjих се врло мало вратило. Усташе су у то вриjеме у селима поубиjале готово све

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима “нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

VII Сабор Билогораца – 29. мајa у Белом Потоку

7. Сабор Билогораца одржаће се у недељу, 29. маја 2016. у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ који се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута, тел. 011/390-7777 Програм сусрета 11,30 – 12,45  Дочек учесника Сабора, заједничка фотографија 12,45 – 13,00  Поздравна излагања 13,00 – 14,00  Свечана сједница Завичајног удружења „Билогора“ о обиљежавању 25. година егзодуса са Билогоре 14,00 – 15,30  Ручак 15,30 – 20,00  Дружење уз билогорски музички састав „Звуци завичаја“ Цијена по учеснику је 2.000,00 динара, а за све информације, пријаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 7. Сабора Билогораца, Синишу Радојчића (тел. 063/1722-451,  063/323-888).  Посљедњи рок за пријаве и

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Грубишно Поље: 27. септембар 2015. парастос и комеморација побијеним и изгинулим Србима у Другом свјетском рату

У недељу, 27. септембра ове године, са почетком у 10 часова, биће служен парастос и одржан комеморативни скуп за 2694 православних Срба са подручjа Грубишног Поља, побиjених и изгинулих током другог свjетског рата. У  Храму Свртог великомученика Георгиjа са почетком  у 10.00  часова биће служен парастос. Након парастоса, учесници ће обићи и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом jарку. Скуп ће бити одржан на 73-ту годишњицу масакра коjи су хрватски усташе извршиле над више од 70 невиних српских цивила са подручjа Грубишног Поља и њихових сународњака, српских маjки и дjеце депортованих ту са Козаре. Учесници скупа ће се присjетити и помолити за душе 2694 православних Срба са подручjа Грубишног

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 26. април. Годишњица страдања Срба ’41, ’42 и ’92 године

На данашњи дан у три наврата страдало jе око 700 Срба: 26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу гдjе су побиjени. Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То jе вриjеме наjжешће офензиве на Кордун. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен jе попис 109 жртава. 37 Срба из насеља Чардак код Дервенте убиjено jе на Мали Васкрс 26. априла 1992. године. Оваj свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске воjске – 103 ХВО бригаде,

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 28. септембар 1941. Годишњица страдања Срба у Грубишном пољу

У Грубишном Пољу, 28. септембра 1941. на локалитетима Tрaндлeрoвa дjeтeлинa и Kишoв jaрaк усташе су извршиле стравичан злочин. На Tрaндлeрoвоj дjeтeлини je убиjeнo 26 oсoбa, а у Кишовом jарку живoт су скoнчaлe 33 нeвинe жртвe.     Везане виjести: Видео: Грубишно поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморациjа Обраћање предсjедника УГ Јадовно 1941. у Грубишном Пољу, 28. септембра 2012. Масовни злочин на Трандлеровоj дjетелини Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.  

sabor_raspis_slika.jpg

Пети Сабор Билогораца

Пети Сабор Билогораца одржаће се у суботу 31. маjа 2014. у Гроцкоj у излетишту „Мала оаса“. Предвиђено jе да овогодишњи програм сусрета у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ започне у 12 часова. „Мала оаса“ jе смjештена уз сам Дунав на магистралном Смедеревском путу, 30 км низводно од центра Београда, 3 км од центра Гроцке, те око 11 километара узводно од Смедерева. Има довољно простора за боравак неколико стотина људи и простран паркинг, као и jедан броj соба и апартмана. Потпуниjе информациjе и слике овог обjекта могу се погледати овдjе: http://www.marinaoasa.com/ Досадашњи сабори, иако броjни, нису jош ни приближно испунили амбициjе организатора, Завичаjног удружења „Билогора“, коjе има намjеру да jедном годишње и убудуће окупља бивше житеље источне Билогоре

grubisno-polje-parastos.jpg

Служен парастос за српске жртве усташког терора

У Грубишном Пољу је служен парастос за 504 Србина, који су 26. и 27. априла 1941. године похапшени и депортовани у комплекс усташког логора Јадовно. Парастос је служен у храму Светог Георгија, а потом је стотињак присутних положило вијенце на бившој жељезничкој станици одакле су усташе депортовале у логоре похапшене Србе. Вијенце су положиле делегације Завичајног удружења “Билогора” из Београда, Српског националног вијећа, удружења антифашиста произашлих из хрватског домовинског рата, српских националних мањина и антифашиста. Један од преживјелих свједока одвођења Срба Милан Басташић рекао је Срни да се у данашњем говору окупљенима у Грубишном Пољу присјетио како су га тог 27. априла 1941. године импресионирале мајке, супруге, сестре које су

grubisno-stanica-1959.jpg

Колико мари Пуповац за 487 грубишнопољских Срба побијених на Јадовну?

Еnglish Како повjеровати, да jе Пуповцу било неизводиво добити сагласност Кроациjа осигурања за обнову Спомен плоче за 487 грубишнопољских Срба побиjених на Јадовну? Ближи се 27. април, дан када jе приjе 73 године, са жељезничке станице у Грубишном Пољу у марвеним вагонима, пут Загреба одвежено 504 Србина од коjих се 487 никада ниjе вратило своjим породицама. Убиjени су на неком од стратишта комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг.  Тих 487 мушкараца и младића, похапшени су, претучени и побиjени непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске.  У вриjеме њиховог хапшења, ниjе jош било никаквих устаника ни партизана ни четника. Они нису хапшени по шумама, са оружjем у руци. Ти људи су током ноћи хапшени у своjим кућама, везани

ploca-crkva-gpolje.jpg

У Грубишном Пољу комеморација, помен и парастос за 504 српске жртве усташког терора

Завичаjно удружење „Билогора“ из Београда, обавjештава да ће се комеморациjа, помен и парастос за 504 српске жртве усташког терора, одржати у Грубишном Пољу у суботу 26. априла са почетком у 13. часова. Поштовани приjатељи! Комеморациjа, помен и парастос за 504 српске жртве усташког терора, коjе су похапшене 26. и 27. априла 1941. године у Грубишном Пољу и околним билогорском селима, те марвеним вагонима отпремљени у мученичку смрт, одржаће се 26. априла ове године. Парастос ће бити служен у 13 часова у цркви Св. Георгиjа у Грубишном Пољу. Послиjе тога одржаће се Помен, упалити свиjеће и положити цвиjеће на бившоj жељезничкоj станици где jе до 1991. године, педесет година, стаjала Спомен‐плоча везана за таj догађаj. Разбили су jе

grubisino-polje.jpg

Промовисана књига “Цивилне жртве терора НДХ у Грубишном Пољу 1941- 1945.”

Књига jе посвећена цивилним жртвама усташке владавине у НДХ на подручjу Грубишног Поља и билогорских села.  У Грубишном Пољу jе представљена књига “Цивилне жртве терора Независне државе Хрватске у котару Грубишно поље 1941 – 1945.”, професора историjе Растка Пражића, коjу су издали Удружење антифашистичких бораца и антифашиста Грубишног Поља и Великог Грђевца те САБА РХ. Књига jе посвећена цивилним жртвама усташке владавине у НДХ на подручjу Грубишног Поља и билогорских села. Мjеста су то првих злочина у квислиншкоj држави, почињених краjем априла 1941. године, само двиjе недеље након проглашења НДХ. Тада jе у логоре у Копривници, Загребу, Госпићу и Јадовном одведено и већим диjелом касниjе убиjено 597 цивила. До 1945. године

zagreb-slike-17.jpg

НАУЧНА АГРЕСИЈА НА ИСТИНУ

Хрватски историчари настављаjу са прекраjањем историjе Другог свjетског рата на подручjу Билогоре и Грубишног Поља  Пише: Др Милан Басташић  На примjеру ревизиjе историjских догађаjа на Билогори 1941. године,  поjам  “ревизиjа” постаjе неадекватан, блиjед и неприхватљив за грубо извртање истине, наметање лажи и измишљање разних, неодиграних догађаjа. Таj поjам данас означава распрострањену агресиjу на истину о Другом свjетском рату, на простору тадашње Независне државе Хрватске (НДХ). Агресор jе хрватска интелектуална елита, у државним институциjама данашње државе Хрватске а посебно у институциjама историjе, на челу са Институтом за сувремену повиjест у Загребу. У овоj установи раде инструирани, одабрани и добро плаћени поjединци са научним титулама, за коjе етика професиjе, интелектуално поштење, лично

parastos_bilogora_grubisno-polje.jpg

Београд: Парастос страдалим Србима

Парастос jе служило свештенство цркве Светог Марка, а присуствовали су рођаци жртава, као и представници завичаjних удружења, те директор Документационо-информативног центра “Веритас” Саво Штрбац. Предсjедник Завичаjног удружења “Билогора” Милан Басташић, коjи jе присуствовао парастосу, рекао jе да се ради на прикупљању доказа, спискова жртава и имена одговорних за оваj злочин, како би се подигла тужба за оваj злочин. Пошто Хашки трибунал престаjе са радом, он jе рекао да би тужба била, вjероватно, поднесена надлежном суду у Хрватскоj или Србиjи, пошто те двиjе државе сарађуjу када jе риjеч о питању несталих. Басташић jе навео да jош не може говорити о именима одговорних за оваj злочин, додаjући да до сада нико ниjе

grubisno-2013-20.jpg

27.04.2013. Грубишно Поље: Фото-галерија-парастос и комеморација

У храму Светог Георгиjа у Грубишном Пољу, у Хрватскоj, 27. априла jе служен парастос за 506 Срба коjи су на данашњи дан приjе 72 године одведени од своjих кућа и скоро сви свирепо убиjени у комплексу усташког логора Јадовно. Након служења парастоса, учесници комеморациjе окупили су се на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу одакле су заробљени Срби одвођени 1941. године.   Везане виjести: ОДРЖАН ПОМЕН СРБИМА ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА СТРАДАЛИМ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО Комеморациjа у Грубишном Пољу 27. априла 2013. Видео: Грубишно поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморациjа Погледаjте фото галериjу: Грубишно Поље: 28. септембар 2012. парастос и комеморациjа побиjеним и изгинулим Србима у другом свjетском рату Обраћање

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала