arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Death itself, the act of dying – that was not clear to me, I had no idea about it

It has been seven years since the passing away of Milan Bastašić, my father, a former eleven-year-old boy, a Jasenovac concentration camp inmate. Serbian version On this occasion, I am transcribing part of his testimony, published in 2010. in the book “Bilogora and Grubišno Polje 1941-1991”, which he authored. At the age of less than twelve, as a boy classified among men, he was transported to Jasenovac concentration camp in a cattle wooden wagon from his native Grubišno Polje.  Due to a combination of circumstances that cannot be accidental, after two months, as the patient fell ill with typhus, he returned home. He survived. The only surviving boy- Jasenovac camp inmate from

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у “Јасеновцу”. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно “начео” 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj “књизи живота”, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

Најстрашнија књига на свијету

Читао сам једном приликом о енглеским средњовјековним законима, који по неким тврдњама ни данас нису укинути, а којима се прописује начин усмрћивања код осуђених на смрт. Од облика тортуре је зависило колико ће дана протећи до смрти осуђеног. Међутим, без обзира на варварски поступак, ово морбидно штиво се уз мало самоконтроле може пробавити. Оно на што сам наилазио у свједочењима о усташким оргијањима тек сам дјеломично могао поднијети. Десило се да у опсежнијем тексту прочитам само пасус-два, понекад ме као из засједе изненади ужасан детаљ у опису страдања неког мученика, а постоје и такви описи који се у пристојном друштву не могу ни испричати. Но, све је то већ познато,

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

Филм „Иродови синови“ – The documentary film “Sons of Herod”

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења “Билогора” из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

ПРИЈЕ 77 ГОДИНА УСТАШЕ ПОЧИНИЛЕ СТРАВИЧАН ЗЛОЧИН НАД СРБИМА БИЛОГОРЕ

У суботу, 28. септембра, навршава 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић рекао је Срни да су усташе у селима поубијале готово све које су затекле. “Убили су 500 људи и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ти људи били православни Срби”, истакао је Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи.

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

putevima-kozarske-djece01.jpg

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

Зашто и од кога су дјеца са Козаре доведена у позицију да их неко спасава и усваја?

Поводом тужне годишњице страдање српске дjеце са Козаре, Поткозарjа, Баниjе, Кордуна, Славониjе, Срема и Лике у НДХ 1942.године. У вриjеме Другог свjетског рата, наjвише српског народа страдало jе у НДХ 1942. године у Независноj Држави Хрватскоj. Врхунац, наjмасовниjе страдање, било jе у  jулу мjесецу, са масовним почетком већ мjесеца jуна а траjало jе до мjесеца октобра. Ова констатациjа не умањуjе и не може запоставити на стотине хиљада побиjених младих људи, жена, дjеце и стараца до тога датума, почев од 10 априла 1941. године. Љетњих мjесеци 1942.године, усташко домобранске jединице хрватске и њемачке воjске, отпочеле су и спровеле операциjе чишћења Козаре од тамошњих устаника/партизана углавном српског састава. Пред кољачким поступцима учесника

kozarcani-slavonija1.jpg

Слобоштина 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у

Ранко Раделић: БИЛОГОРКА НА ЧЕЛУ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

Из вијести која није до краја провјерена, сазнајемо да ће Смиља Тишма отворити Прву (конститутивну) седницу Народне скупштине Републике Србије. Датум још није познат. Смиља Тишма је рођена у селу Зринска (Зрињска у изговору Билогораца) на Видовдан 1930. од оца Илије и мајке Марије рођ. 1896. Јошиловић у Горњој Ковачици. Смиљин дјед Андрија Тишма био је солунски добровољац, па је то можда био један од разлога да му је син Илија међу првим Србима из Зринске одведен од усташа 17. маја 1941. и убијен 1943. у Јасеновцу. Укупно десет Тишми из овог насеља са око 120 српских кућа изгубило је живот у Другом свјетском рату. Ускоро након оца, у јулу

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Владимир Бурсаћ: Шта за мене значи појам Покољ?

Залагање Удружења ”Јадовно 1941.” да своје активности на очувању и развоју културе памћења страдалих предака и сународника за време Другог светског рата на територији независне Државе Хрватске, подигне на ниво научне заједнице, заслужује велику пажњу. Нажалост, сведоци смо колико је тако нешто мукотрпно и напорно, и на колико неразумевања, отпора или једноставног заобилажења и прећуткивања, од стране званичне научне заједнице, наилазе ентузијасти и вредни национални радници. Као да само по себи већ није довољно хорско порицање друге стране да злочина није било, јер се злочини систематски умањују, обезличавају, стављају под сумњу. Морамо признати, да то врло успешно, чине све институције, званичници, научници, верски прваци и јавност држава које су наследиле

Mилaн Рaдaнoвић: Црквa дo крaja рaтa ниje миjeњaлa oднoс прeмa устaшкoj држaви

Римoкaтoличкa црквa, кao нajзнaчajниjи субjeкт у хрвaтскoм друштву, прoпустилa je пoвиjeсну прилику дa дoпринeсe сaнирaњу ужaсaвajућих пoсљeдицa устaшкe aнтисрпскe пoлитикe. Биo би тo зaлoг будућeм мнoгo бoљeм мeђунaциoнaлнoм рaзумиjeвaњу и увaжaвaњу, пoгoтoвo мeђу двa нajвeћa нaрoдa у Хрвaтскoj и Jугoслaвиjи Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић ; 30. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Српскo нaрoднo виjeћe нeдaвнo je издaлo збoрник рaдoвa пoд нaзивoм ‘Пoкaтoличaвaњe Србa у Нeзaвиснoj Држaви Хрвaтскoj’. У

Душан Басташић: Када потомци жртава Покоља проговоре

Прије неколико дана, 26. априла је била годишњица како су 1941. “оћерали наше”. Тако би наше баке говориле. Сада већ давно упокојене баке, лица избразданих дубоким борама, уоквирених у црне мараме и очима црвеним од суза. Уз њих смо одрастали ми, унучад “оћераних” жртава Покоља, дјеца родитеља израњаваних душа. Чељад рођена са дубоко запретаном раном која би код неких од нас годинама, чак деценијама ћутала. А онда, одједном просто вриснула расипајићи бол свом ширином душе. И опет је опет забољело. Рана која се преноси са генерације на генерацију. Написао сам на Фејсу неколико реченица на ту тему: “Управо у ово доба дана 26. априла 1941. године, упале су усташе у

Сjећање на убиство 487 Срба из Грубишног Поља

Из Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке, које чува сјећање на побијене Србе током периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, напомињу да се у јулу навршава 79 година од убиства 487 Срба из Грубишног Поља у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. У саопштењу Удружења се подсјећа да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године. “Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремају `ђурђевдански устанак` из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке полиције Ивицом Шарићем и усташким емигрантом Еугеном Дидом Кватерником”, додаје се у саопштењу. Усташе су, како

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа “фабрика” смрти у Другом свјетском

Ранко Раделић: Извјештај са друга стране пакла – Приказ књиге троје хрватских аутора

ГУБИЦИ КВИСЛИНШКИХ СНАГА ПОРИЈЕКЛОМ СА ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ И ЊИХОВИХ ЦИВИЛНИХ САРАДНИКА У РАТУ 1941.-1945. Г. И ПОСЛИЈЕ ЊЕГА. (Текст је интегрални дио још необјављене монографије МРАК И МАГЛА – Жртве Билогоре XX вијека) Негдје у току 2015. год, захваљујући Гојку Чизмићу из Штутгарта, до мене је допрла књига коју је објавило троје бјеловарских аутора: Анита Блажековић, Здравко Ивковић и Јосип Вусић. Одмах ме је привукло име једног од њих, Јосипа Вусића, мог професора физике седамдесетих година у бјеловарској Гимназији, којем и данас дугујем што ме је тада научио строгом, егзактном приступу, бар тамо гдје је то потребно и примјерено. Иако је већ наслов сугерисао да су невина јагњад била жртва

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” који су, “кад већ неће нико други”, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. “Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве”, рекао је на конференцији

У Грубишном Пољу служен парастос и одржан комеморативни скуп (ВИДЕО)

У суботу, 28. септембра 2019.  навршило се 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Тога дана усташе су у селима поубијале готово све које су затекле. Парастосу и комеморативном скупу присуствовало је свега десетак потомака и поштовалаца жртава. Парастос у цркви Св. Георгија у Грубишном Пољу, служио је Отац Славен Јовичић. Након тога, мала поворка се упутила према споменику над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини гдје су запаљене свијеће и положени вијенци а присутнима се обратио Душан Басташић, предсједник  удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Слиједио је одлазак до споменика над масовном гробницом у Кишовом јарку гдје су запаљене

Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду

У организацији Завичајног удружења Билогора Београд  у недјељу, 2. јуна у Белом Потоку  одржан је Сабор Билогораца. Био је то десети по реду, јубиларни скуп бивших житеља Западне Славоније, чији је родни крај смјештен у троуглу који чине градови Вировитица, Бјеловар и Дарувар. Први овакав скуп одржан је у Смедеревској Паланци, 10. јула 2010. Ранко Раделић нам је рекао да идеја о потреби да се бар једном годишње окупе сународници и обнове сјећања на отети завичај, настала је још 2008, када се у Гроцкој 15. марта састала група од 13 иницијатора за оснивање Завичајног удружења Билогора. – Покренули смо широку активност на евидентирању културне баштине Билогораца, истраживању њихове историје, етнологије

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала