arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

Ханџар дивизија

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Титови следбеници обнављају споменике жртвама усташа

Удружење „Ја, Јосип Броз Тито” из Цазина обновило споменике у Селишту и Михаљевцу посвећене жртвама усташких злочина из времена НДХ, исто спремају и у Мутнику. Бањалука – Једно локално удружење из Цазина, градића у Федерацији БиХ, које баштини вредности антифашистичке борбе, посветило се обнови споменика српским цивилима које су у Другом светском рату убиле усташке снаге у време такозване Независне државе Хрватске. Након што су чланови цазинског удружења „Ја, Јосип Броз Тито” минуле године у засеоку Михаљевац обновили споменик који подсећа на страдање око 800 Срба с подручја Цазина и Велике Кладуше, које су убиле усташке снаге, исто су урадили и са порушеним спомеником у месту Селиште. А сада се, најавили

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: Надамо се да матица Србија никада неће заборавити Крајину ништа мању нити мање свету од распетог Косова

Само се Божјом вољом може описати животни пут владике бихаћко-петровачког г. Сергија Карановића, који је рођен  у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из Мартин Брода. У непосредној близини овог мјеста, још у 14. вијеку ћерка српског деспота Ђурђа, Катарина Бранковић подигла је манастир Рмањ у коме је својевремено столовало чак десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај манастир увијек је изнова васкрсавао свједочећи да православна вјера јесте и биће увијек на овим просторима. За обновљен живот манастира у овом времену заслужан је управо владика Сергије који је био и његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло

О овоме нико не прича и не пише, само зато што су Срби у питању

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама самима. Нажалост,

crkva_drvar.jpg

Босанска крајина у Другом светском рату

Босанска Краjина jе област коjа се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на jугу. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. марта  2016. године. Данас две епархиjе Српске православне цркве покриваjу ову териториjу, а то су Епархиjа бањалучка и Епархиjа бихаћко-петровачка. По попису из 1931. године, 13 срезова ове области имало jе апсолутну српску већину (гламочки, петровачи, крупски, кључки, мркоњићки, сански, босанско-новски, босанско-дубички, босанско-градишки, приjедорски, бањалучки, котор-варошки и прњаворски), а само jе jедан срез имао муслиманску већину. То jе био бихаћки. Уочи Другог светског рата, овде jе живело близу 400.000 православних душа.

Гаравице – Служен парастос за жртве усташког злочина (ФОТО)

У Гаравицама код Бихаћа данас је, поводом 77 година од усташког злочина над више од 12.000 Срба у Другом свјетском рату, служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да злочин у Гаравицама мора опаметити и освијестити српски народ да му се тако нешто никада више не би догодило. Савановић је напоменуо да је тада било више цивилних жртава него што је Бихаћ имао становника, те да постоје историјски документи о наредби да се на овом простору побије све што је српско, од малог дјетета до старца. Он је истакао да Србима на овим просторима само јаке институције Републике Српске

Гаравице код Бихаћа

Додик положио вијенац на споменик жртвама злочина у Гаравицама

Предсједник Републике Српске Милорад Додик положио је данас вијенац на Спомен-подручје Гаравице, гдје су усташе 1941. године убиле више од 12.000 Срба и Јевреја. Вијенце су положили и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач. Убијени становници Бихаћа и околине, њих више од 12.000, углавном су били Срби и у мањем броју Јевреји. Памти се да је на Гаравицама у љето 1941. године убијено више цивила него што је Бихаћ имао становника. Међу убијенима је био велики број дјеце. Ово стратиште је запостављено након Другог свјетског рата јер су чињенице о злочину и покољу над цивилима у Бихаћу, који је спровела Независна Држава

Савановић: Историјска страдања Срба дио давно осмишљеног пројекта

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је почетком Другог свјетског рата у Гаравицама код Бихаћа извршен масовни покољ српског цивилног становништва, односно да су усташе убиле 12.000 људи. Савановић је навео да је међу убијеним цивилима и велики број дјеце, те да су усташе у једном дану убили 32 дјетета. “Убијено је више цивила него што је град Бихаћ имао становника 1949. године када је постављена спомен-плоча”, рекао је Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Он је рекао да је Независна Држава Хрватска /НДХ/ на почетку Другог свјетског рата одмах почела са реализацијом фашистичких идеја, односно да

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

На данашњи дан усташе су почеле звjерска убиjања Срба на стратишту Гаравице код Бихаћа. До средине августа 1941. године на Гаравицама jе побиjено преко 12 000 Срба. Истог дана 1992. године убиjено jе 32 Срба у селу Чемерно код Илиjаша. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2015. године. Луке – Баре – Гаравице, краj Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. jуна, 28. jуна, 24. jула и 29. jула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Комадина, Кесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвиjановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других

Гаравице Фото: РТРС

На Гаравицама гдје су страдали Срби – граде спортске терене?!

У Гаравицама код Бихаћа, српском стратишту из Другог свјетског рата, локалне власти праве трим стазу и спортско-рекреативну зону. Завичајна удружења из Српске годинама покушавају да овај локалитет претворе у споменик од изузетне културно-историјске важности. На најаве предсједника Српске Милорада Додика о изградњи спомен-цркве и плоче, које ће свједочити о мучном страдању Срба, из Бихаћа поручују – цркве неће бити. На мјесту гдје су усташке снаге од јуна до септембра 1941. године монструозно убили 14 и по хиљада, углавном Срба, али и Јевреја и Рома, власт у Бихаћу прави рекреативну зону. – Ријеч је о стази 75 центиметара ширине и два центиметра дебљине, за рекреацију грађана. Не ради се ни о каквим

Делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем положила је цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба.

Обиљежено 76 година од усташког злочина у Гаравицама

Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација и удружења која баштине антифашизам обишли су данас хумке, запалили свијеће и положили цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланици Бранислав Бореновић и Владо Глигорић у име Народне скупштине, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић, представници Скупштине Војводине. Вијенце су у Гаравицама положили и представници Борачке организације Републике Српске, Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941” и Завичајног удружења “Уна”, града

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је усташким злочином у Гаравицама бихаћки простор етнички очишћен, чиме је системски и организовано промијењена структура становништва на том подручју, те да је Срба у Бихаћу, након посљедњег рата, остало веома мало.

Усташким злочином над Србима етнички очишћен бихаћки простор

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је усташким злочином у Гаравицама бихаћки простор етнички очишћен, чиме је системски и организовано промијењена структура становништва на том подручју, те да је Срба у Бихаћу, након посљедњег рата, остало веома мало. “Овдје су у Другом свјетском рату, осим Срба из Бихаћа, који су овдје били већина, убијани и Срби са простора данашње Хрватске и Плитвичких језерa”, подсјетио је Додик у обраћању присутнима у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје је обиљежено 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, готово искључиво Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Он је рекао да је тај пројекат докрајчен у

Сјећање на гаравичке жртве (ФОТО)

Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику. Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранислав Боренови, као и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. У Гаравицама су и представници Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941”, Завичајног удружења “Уна”, Удружења

Сва деца са ове фотографије страдала су од усташке руке

Истину отргнути од заборава

Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомене о злочину над српским народом током Другог светског рата, кажу у Удружењу поштовалаца жртава усташког злочина 1941. године на Гаравицама код Бихаћа Бихаћ – „Што год будемо мање спомињали Јасеновац, највећа стратишта српског народа током Другог светског рата у БиХ, Шушњар и Гаравице, друга страна ће чешће и јаче истицати Сребреницу и злочине над муслиманским народом”, рекао је Владимир Лукић на оснивачком скупу Удружења поштовалаца жртава усташког злочина почињеног 1941. године на Гаравицама код Бихаћа. – Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомену и истину о злочину над српским народом, највећем током Другог светског рата у Босни и Херцеговини. Ми на то

Гаравице код Бихаћа

Помен гаравичким жртвама

У Гаравицама код Бихаћа данас ће бити обиљежено 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Обиљежавању, које организује Завичајно удружење “Уна”, присуствоваће и предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, а у име Народне скупштине Републике Српске, народни посланик Владо Глигорић. Према програму обиљежавања, у 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова биће служен помен на српском, јеврејском и ромском језику. Обраћање званичника предвиђено је у 12.15 часова, а обилазак хумки и полагање цвијећа у 12.30 часова, најављено је је из Народне скупштине. Почетком Другог свјетског рата 1941. године у Гаравицама

Гаравице

Сутра помен гаравичким жртвама

Завичајно удружење “Уна” обиљежиће сутра у Гаравицама код Бихаћа 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Предсједник Удружења “Уна” Бошко Стојисављевић рекао је Срни да су Гаравице мјесто масовног погубљења, гдје је 1941. године убијено више цивила него што је град Бихаћ имао становника 1949. године, када је постављена спомен-плоча. “На спомен-плочи није било ниједног имена страдалог. Стајале су ријечи `Са трајном успоменом на 12.000 невино и звјерски убијених Срба од стране усташких зликоваца`”, додао је Стојисављевић. Он је додао да је ово велико губилиште слабо познато и запостављено, а свијест о злочину и размјерама покоља који је хрватска

Парастос на Гаравицама Фото: РТРС

У недјељу помен за стадале Србе, Јевреје и Роме у Гаравицама (ВИДЕО)

У Гаравицама код Бихаћа, у недјељу, 6. августа, биће служен помен за више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома, који су прије 76 година убијени у усташком погрому. Код спомен подручја биће одржан и историјски час. Гаравице су након Јасеновца и Јадовна, мјесто са највише убијених Срба у Другом свјетском рату. Према званичним подацима тадашњих југословенских власти, усташе су, за само седам дана убиле 12.000 Срба. Процјењује се да је број убијених и већи јер су поједине породице у том покољу нестале, и њихове жртве није имао ко да пријави. Мјесто масовног страдања Срба не смије бити заборављено и убудуће би требало више пажње посветити култури сјећања на ово мјесто, поручили су

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

Бањалука – Предсједник Одбора “Гаравице 1941” Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења “Уна” Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца. Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ. Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Промоција књиге Мирослава Максимовића “Бол” у среду 26. априла у Беграду

„Четрнаест сонета који чине књигу М. Максимовића су најпре постављени на подлогу коју обликује путописно-документарни текст “Миострах: трагом предака” а потом претворени у потресно уметничко сведочанство о једном важном тренутку из породичне и националне историје. Тако је и постало могуће да сонет не буде поприште песниковог артизма већ резултат настојања да се поезији врати моћ да сведочи о ономе што је дубоко трагично.“ Р. Микић Драги пријатељи, разговори теку. Дођите, будите с нама. Среда, 26. Април у 19.00 мала сала СКЦ  МИРОСЛАВ МАКСИМОВИЋ: БОЛ Учествују: Александар Јовановић, Радивоје Микић, Нeмања Каровић и аутор Уредник и модератор: Весна Капор — Весна Капор уредник говорне редакције Форум Студентски културни центар Краља Милана

У Бањалуци промоција књиге “Злочин над злочинима”

У четвртак, 23. фебруара 2017. у 19.00 часова у Банском Двору у Бањалуци одржаће се промоција нове књиге Мире Лолић – Мочевић под насловом “Злочин над злочинима”. У филму Злочин над злочинима, о логорима за дјецу основаним у Независној држави Хрватској  свједочила су дјеца логораши , и говорили академик Василије Крестић и историчар Јован Мирковић. Трагом тог филма и с кратким освртом на документарне записе о стратиштима српског народа током Другог свјетског рата, Мира Лолић Мочевић је припремила књигу под насловом: Свједочим Злочин над злочинима чији је саставни дио и ДВД са истоименим филмом. Поред аутора књиге на промоцији ће говорити: Добрила Кукољ, предсједница Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке,

Staro_Sajmiste_001.jpg

То је ствар свих нас

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала