arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Сведочанство о страдању православних Срба у Бихаћкој Крајини

Документарни филм Гаравице – непроцењиво сведочанство о страдању десетина хиљада православних Срба у Бихаћкој Крајини Неколико стотина заинтересованих вечерас је до последњег места испунило Малу салу београдске МТС Дворане у којој је премијерно приказиван документарни филм Гаравице аутора Драгана Радовића из фондације Заборављени коријени. Велики број гледалаца и стојећи је пратио филм – сведочанство о страдању српског православног народа  у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу у Другом светском рату. Аутор је разоткрио непознату и дуго скривану истину филмом који је базирао на више од три хиљаде докумената (судских пресуда, записника са  саслушања, извештаја, прогласа…), као и живој речи 27 преживелих сведока, од којих у филму говори њих 15. Филм је непорециво

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб. У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Пише: Сандра Благић На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.Тачан број настрадалих никад није утврђен.Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом. У Бихаћкој кули, коју нисам могла да

Драган Гргић: Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по женама и дјеци

Било је језиво чути кукање и дерњаву људи кад их приводе рибежу и гурају унутра. Штала гостионичара Дане Гашљевића била је доста дуга и широка и ту су се годинама склањали кочијаши са колима и коњима од невремена. Она је била патосана даскама преко греда и ту је раније гостионичар стављао сијено. Сада су ту смјештали ухваћене мушкарце, док су жене и дјеца били у приземљу. У одјељењу за мушкарце, у поткровљу, монтирали су неки рибеж са оштрим ножевима који су окретала четири злочинца и ухваћене људе живе гурали у ту справу ђе су их рибали као купус. Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по

ПРЕМИЈЕРНО ПРИKАЗАН ДОKУМЕНТАРНИ ФИЛМ “ГАРАВИЦЕ”

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија а под покровитељством Епархије бихаћко-петровачке у свечаној сали бањалучког Банског Двора премијерно је приказан документарни филм “ГАРАВИЦЕ” аутора г. Драгана Радовића. Филм је продукт вишегодишњег труда и рада аутора и његових сарадника на пољу истраживања стратишта Гаравице надомак Бихаћа гђе је мученичку смрт угледало преко десет хиљада невиних српских жртава Бихаћа и околине гђе прилаже аутентичне снимке преживјелих свједока и разних записника из архива. Премијери филма присуствовали су Епископи бихаћко-петровачки г. Сергије, пакрачко-славонски г. Јован и марчански Сава уз Предсједника Републике Српске г. Милорада Додика, градоначелника Бања Луке г. Драшка Станивуковића свештеномонаштва, свештенства и представника државних институција. Прије почетка филма присутнима су се

ПОЗДРАВНА БЕСЈЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ Г. СЕРГИЈА НА ПРОМОЦИЈИ ФИЛМА “ГАРАВИЦЕ”

Са овог мјеста, у овај дан, поручујемо свима да Гаравице НЕЋЕМО, НЕ МОЖЕМО и НЕ СМИЈЕМО заборавити, већ ћемо учинити све да васкрснемо сопствено сјећање и молитвену успомену. Ваша Преосвештенства, Господине Предсједниче Републике Српске, Господине Предсједниче Народне Скупштине, Поштована господо, Браћо свештеници, Драга браћо и сестре, Окупили смо се вечерас овдје, у бањалучком Банском двору, да бисмо кроз документарни филм „Гаравице“ оживјели успомену на хиљаде пострадалих православних Срба града Бихаћа и околине, којима је усташка злочиначка рука прекратила животни пут, с јасном и недвосмисленом намјером да већински српско Поуње у потпуности очисти од имена српског и вјере православне. Мјесец јули 1941. године на подручју мученичке Крајине најкрвавији је мјесец наше

Премијера документарног филма “Гаравице” у Бањалуци 23. октобра (ВИДЕО)

У Бањалуци ће у понедјељак, 23. октобра, бити премијерно приказан документарни филм “Гаравице” режисера Драгана Радовића који се аргументовано бави Гаравицама, као једним од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату, али и осталим масовним стратиштима Срба у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Радовић је изјавио за Срну да су “Гаравице” базиране на више од 3.000 докумената и свједочењима 27 преживјелих, од којих 15 говори у филму, као и да су приказана стратишта о којим нема ниједне информације нити текста на интернету. Према његовим ријечима, један од циљева филма био је да покаже да су уз Гаравице на том подручју постојала и остала масовна српска

ИСТОРИЈСКИ РОМАН “КОРАНА КО РАНА”

Драган Гргић, рођен 1917. године у селу Марин Мост код Цазина, 1961. завршио је писање романа на 500 страна. Била је то прва књига о страдању Срба и злочинима хрватских и муслиманских усташа на простору бихаћког краја и јужног Кордуна. Трагични период рата обиљежио је губитак оца, мајке и брата, као и рањавање у борбама против усташа. Након завршетка романа, носилац “Партизанске споменице 1941” суочава се са забранама, кривичном одговорношћу и притисцима државних власти. У тако неријешеним сукобима преминуо је од посљедица инфаркта 1985. године у петроварадинској болници. Иза њега није остало потомство. Остао је само један испражњен трофејни пиштољ и посљедња нада да ће доћи боље вријеме када ће

На стратиштима у Бихаћу усташе убиле 384 студента и ђака

На стратиштима у Бихаћу почињена су свирепа убиства Срба у Независној Држави Хрватској, а један податак о жртвама рата у том мјесту од 1941. до 1945. године говори да су убијена 384 студента и ђака, изјавио је парох бихаћки Славиша Милиновић. Милиновић је рекао да је много српске дјеце из Бихаћа страдало од усташа, али да тачан број није уписан. Он је истакао да су дјеца убијана на најсвирепије начине – клањем, стријељањем, бацањем у јаме, пребијањем и одсијецањем дијелова тијела. – Један податак који говори о жртвама рата у Бихаћу 1941-1945 каже да су 384 студента и ђака страдала, док је пострадало 2.200 издржаваних лица, што значи да је

naslovna.jpg

Божидар Соколовић: Илија Десница јунак са Оштреља

Уначка долина у борби за опстанак 1941. “Грађа за ову спомен књигу устанка у борби против хрватских усташа и спречавању биолошког истребљења српског живља на широj тромеђи Босне, Лике и Далмациjе, заснована jе на сећању устаника, данас са обе стране океана, коjи су жртвовали себе да би други живели.” Прочитаjте књигу Божидар Соколовић: Илиjа Десница jунак са ОштрељаAcrobat PDF dokument, 12MB  „Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ДУПАНОВИЋ Дино – одговор на изречене неистине

ДУПАНОВИЋ Дино, директор Музеја АВНОЈ-а у Бихаћу, за видео прилог ТВ УСК објављен 13.09.2023. године износи низ неистина и нетачних навођења историјских извора на које се позива. Такође, у позивању на такве изворе, свјесно прећуткује оне који очито нису пожељни да се јавно објаве. Пише: ДРАГАН РАДОВИЋ Примјера ради, на самом почетку обраћана на 01:12 образлаже да је Владимир Дедијер у свом Дневнику записао како је у Бихаћу побијено 12 хиљада људи и то “према рачунању локалног становништва”, што је нетачно. Ова констатација није записана, већ је ријеч о признању муслиманског усташе Јусуфа Пашагића, једног од од главних организатора злочина и највећих зликоваца у бихаћком крају, у ком говори гдје

Седам деценија прикривања истине о крвавом стратишту

Не памтим оца, немам ниjедну његову фотографиjу. Зато сам увек волела да ми они коjи су га познавали причаjу какав jе био… И да налазе детаље по коjима подсећам на њега. То ми jе помагало да у машти замишљам његов лик, дрхтавим гласом прича Мара Гркинић, родом из Доњих Гата у Цазинскоj Краjини, чиjи су отац, два стрица и деда, иначе инвалид без ноге, jула 1941. страдали од усташа на месту званом Гаравица, на путу од Бихаћа према Личком Петровом Селу. – Одвели су их на дан када jе рођена моjа сестра. Заjедно са хиљадама недужних цивила на наjсвирепиjи начин убиjени су и бачени у масовне гробнице на Гаравици. Имала

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ “ГАРАВИЦЕ”

Документарни филм ГАРАВИЦЕ представља причу о једном од највећих стратишта српског народа током Другог свјетског рата. Филм објашњава и посљедице које су услиједиле након ликвидација на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Библијску трагедију обиљежила је и насилна исламизација и покатоличавање Срба, умирање и остављање дјеце у сметовима Грмеча. Судске пресуде и архивска грађа забиљежили су злочине из страсти, скидање крваве одјеће са унакажених српских жртава и учешће дјеце муслиманских и хрватских усташа у злочинима. Филм је базиран на више од три хиљаде докумената (судске пресуде, саслушања, записници, извјештаји, прогласи и др) и живој ријечи 27 преживјелих свједока, од којих у

natpisnacrkvi.jpg

Масовни покољ Срба на „Мехином стању“ августа 1941.

На Мехином стању у времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни Покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Српскоj православноj цркви у

Помен на Гаравицама за 12.000 невино убијених Срба

У присуству потомака, на Гаравицама, код Бихаћа служен је парастос жртвама усташког терора у Другом свјетским рату. Крај ријеке Клокот у љето 1941. године усташе су убиле око 12.000 Срба и мањи број Жидова Бихаћког краја, Лике у Кордуна које су у већини случајева одводили од кућа, наводно у радне логоре, а завршавали су на стратишту на Гаравицама. Међу њима био је и велики број жена и дјеце. 1981. године на том мјесту изграђен је спомен парк чији је аутор био вајар Богдан Богдановић који је направио и споменик Камени цвијет у Јасеновцу. На мјесту масовних покоља и гробница био је постављен споменик са обиљежјем али је остећен, а потом

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

Владимир Бурсаћ: КОРАК КА ИСТИНИ О ГАРАВИЦАМА

Не треба дозволити  било какве даље злоупотребе са бројем жртава и идентитетом страдалих, јер их је до сада било и превише. Не дозволити употребу оваквих стратишта за дневно политичке потребе, потребе изборних кампања и даље заоштравање односа између два ентитета Босне и Херцеговине и између комшија различите националности. На традиционалном помену жртвама Покоља за време Независне Државе Хрватске на Гаравицама сам био 2016.г. Тада сам упознао чланове Завичајног удружења ”УНА” из Бањалуке, који су 2010.г у Бањалуци организовали Први округли сто ”Гаравице 1941.г”, издали ”Зборник саопштења, свједочења и докумената о Гаравицама”[1] на 300 страна на српском и енглеском језику, обновили и од 2010.г сваке године организовали ово тужно и свечано

Владимир Бурсаћ: Сећање на више од 100 мушкараца из села Грмуша, код Бихаћа, који су у недељу 27. и 29. јула 1941.г одведени и убијени на стратишту Гаравице

На Гаравицама су људи доведени до вододерина. Ту су им скидали одјећу, и наге ударали маљем, у потиљак и слепоочницу. Људи су падали, канали су се пунили мртвим тијелима. Рано ујутру у недељу 27.јула 1941.г  службена лица НДХ улазе у село. У питању је била група од око 18 наоружаних људи предвођених двојицом новопостављених кнезова села (Кутлача Стево и Миљуш Пајо). Ови људи су рано ујутру зашли по селу и позвали све одрасле мушкарце да дођу код школе и донесу оружје и војничке униформе. Људима кажу ”да је од власти дошло наређење да људи предају оружје, ма какво оно било. Оружје треба да донесу код цркве и школе, добиће потврду да

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

Проф. др Мирјана Стојисављевић: Гаравице мрачне и крваве

Проф. др Мирjана Стојисављевић: Историjски час поводом седамдесетогодишњицице усташког Покоља на Гаравицама код Бихаћа. Од памтивијека и прије Библије све наше ријечи биле су ничије. Откад их раздијелисмо међ собом свако смо слово замијенили гробом. Душко Трифуновић Почетком августа (5. августа) 2011. године на Гаравицама код Бихаћа одржан је парастос и историјски час поводом седамдесетогодишњице од усташког Покоља извршеног, од 3. јуна до 4. августа 1941. године, над тринаест и по хиљада Срба, цивилних жртава геноцида са подручја Бихаћког среза и околних места.[1] Потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља подсетили су се и на чињеницу да је погром плански извршен управо на добровољачкој српској земљи по којој су „лобање пољем

Календар Покоља: 12. – 15. август 1941. Злочини над Србима

Дрињача код Зворника. Усташе су 12. августа 1941. године у једном магацину у Дрињачи код Зворника заклале 100 Срба и побацали их у једну рупу поред магацина. Пошто су жртве биле слабо закопане, пси луталице су почеле развлачити њигове посмртне остатке. У магацину је по свједочењу Пера Ђукановића било једно веће храстово буре у коме су затекли 150 литара људске крви. Жртве су скидане голе, вођене низ степенице, те клане над буретом крви. Извор:  Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 20. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30.

Раде Р. Лаловић: СТАЗАМА СРПСКИХ СТРАДАЛНИКА ЗА СЛОБОДУ

Могућности су велике јер су српска стратишта веома бројна, а за завршне разреде средње школе треба  по могућности уврстити и Јасеновац, и Јадовно, и Пивске Доли…. Пише: Хаџи Раде Р. Лаловић Када се у Републици Српској средином друге деценије овога вијека почело у мањој или већој мјери, тише или гласније, како кад, говорити о његовању културе сјећања на српска страдања у двадесетом вијеку, а у оквиру наставних предмета српски језик и историја,  било ми је као тадашњем  школском надзорнику за српски језик у Републици Српској јасно да ће наставницима историје бити далеко лакше да ову наставну тему реализују јер је потребно само тачно изнијети историјске чињенице онакве какве заиста јесу.

ДЕЦА, ЖРТВЕ ПОКОЉА У НДХ, НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарски и Сисачки у календару СПЦ

Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна

Филм „Иродови синови“ – The documentary film “Sons of Herod”

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала