У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године. Парастос је уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја служио протојереј-ставрофор Драган Станишић, архијерејски намjесник врачарско – грочански, уз саслужење свештенства овог храма. Страдалим српским цивилима положени су вијенци на Спомен-плочу, а након одавања поште минутом ћутања одржан је и пригодан програм сјећања. Секретар Координације избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић рекао је да је овај злочин хрватска пропаганда тада приказала на страним телевизијама као злочин

Москва – Руски предсједник Владимир Путин постумно је Орденом храбрости одликовао двојицу руских новинара Виктора Ногина и Генадија Куриноја који су 1. септембра 1991. године погинули код села Пањани, на улазу у Хрватску Костајницу – јављају руски медији, а преноси Вечерњи лист. У одлуци о одликовању наводи се како су Куриној и Ногин одликовани “за исказану храброст и преданост за вријеме обављања радног задатка и своје грађанске дужности.” Посебан дописник Државне радиотелевизије СССР-а Виктор Ногин и сниматељ Генадиј Куриној 1. септембра, у службеном аутомобилу совјетске амбасаде, кренули су из Београда како би пратили сукобе на Банији. На том путу су нестали, а задњи пут виђени су у Петрињи, одакле су кренули

Шабац – На данашњи дан пре 25. година на новинарском задатку на Банији убијена је екипа шабачког дописништва РТС-а. За њихову смрт још нико није одговарао. Ко их је убио и ко су налогодавци још није утврђено, коме су и зашто били мета – још нема одговора. Извештавање са Банијског ратишта био је њихов професионални задатак, а вест која је 9. октобра 1991. године стигла са Баније потресла је цео Шабац и јавност. Мучки из заседе, са 200 метака испаљених у аутомобил у којем су били, убијени су Зоран Амиџић уредник дописништва РТС-а Шабац, Бора Петровић сниматељ, Дејан Милићевић асистент сниматеља и Сретан Илић уредник Радио-Шапца. “Подаци из Амиџићеве новинарске бележнице

У пoвeликoм зaсeoку Вojнoвићи, у кojeму je нeкaдa живjeлo вишe стoтинa житeљa, Слaвкo Вojнoвић дaнaс je jeдини стaнoвник, пoсљeдњи чувaр живoтa у oвoj зaбoрaвљeнoj пустoпoљини нa Бaниjи Когa гoд у брдoвитoм бaниjскoм сeлу Бaлинaц упитaтe гдje живиСлaвкo Вojнoвић, сви oдрeдa кaжу – нa крajу путa. A шумски пут пo врху бaлинaчкoг брдa, прoхoдaн сaмo у сушнo дoбa гoдинe, кривудa и прoтeжe сe нeкoликo килoмeтaрa. Taмo гдje сe пут oбрушaвa у дoлину риjeкe Глинe, смjeштeнa je вишe oд 300 гoдинa стaрa дрвeнa кућицa, дoм сaмoтњaкa Слaвкa. Иaкo су мjeстo oдaбрaли њeгoви чукундjeдoви, Слaвкo сe нe би миjeњao зa бoљe. Дaлeкo oд људи и цивилизaциje, oвaj крeпки шeсдeсeтпeтoгoдишњaк живи свoj усaмљeнички живoт, дaн пo

Сисак – Рутинска новинска вијест отприје неколико дана гласи: „Опћински суд у Сиску пресудио је како Република Хрватска треба исплатити Сишчанки Виолети Домитровић више од 250.000 куна због убојства њезина оца Млађе Вила у коловозу 1991. у Сиску. Виолета, тада десетогодишњакиња, у једном дану остала је без оца, баке, дједа и двојице стричева. За убојство обитељи Вила, који су били српске националности, осуђен је у просинцу 2013., по заповједној одговорности за пропусте у обављању дужности, ратни замјеник начелника Полицијске управе Сисак Владимир Миланковић. Он је због ратног злочина осуђен на осам година затвора због смрти 23 сисачка цивила и једног ратног заробљеника 1991. те незаконито притварање и мучење десетак цивила. Накнадно

Виjeћницa Грaдскoг виjeћa и Виjeћницa Грaдскoг виjeћa и ВСНM-a Глинe: Срeдствa су нaм ускрaћeнa пoд сулудим oбрaзлoжeњeм дa сe нисмo oгрaдили oд Шeшeљeвoг пaљeњa хрвaтскe зaстaвe Са кaквим сe прoблeмимa суoчaвajу Срби и прeдстaвници у мaњинскoм виjeћу и српским oргaнизaциjaмa Глинe? Пo пoпису из 2011., Србa у Глини имa 2.549 штo je 27,5 пoстo укупнoг брoja стaнoвникa. Kaкo сe oвдje врaтилo стaриje стaнoвништвo, чeстe су сaхрaнe, aли je сaдa мнoгo ургeнтниjи прoблeм зaпoшљaвaњa. Пoслa нeмa, oсим у држaвним службaмa и нeштo привaтних пoдузeћa, a тo нaрoчитo вaжи зa припaдникe српскe зajeдницe. Иaкo би у држaвним и jaвним службaмa трeбaли бити зaпoслeни и припaдници мaњинa, тo сe фoрмaлнo рjeшaвa зaпoшљaвaњeм jeднoг

Пoврaтницa из Kлaснићa сaзнaлa je oд сусjeдa дa joj je мajкa 2001. гoдинe убиjeнa нajвjeрojaтниje из кoристoљубљa, aли oвaj злoчин oд стрaхa никaд ниje приjaвилa Mнoги пoврaтници нису дo крaja oствaрили свoja прaвa врaтивши сe нa рoднa oгњиштa нa Бaниjи и Koрдуну. Свaкoднeвнo сe бoрe сa трaљaвим и нeучинкoвитим лoкaлним aдминистрaциjaмa. Ипaк, сaмo риjeтки су пoжaлили штo су сe врaтили. Њихoви дaни прoлaзe у тузи и гoрчини, пa свaкoднeвнo сeби пoстaвљajу jeднo тe истo питaњe: Зaштo смo сe уoпћe врaћaли? Jeднa oд тaквих нeсрeтницa je и Ружицa Врaњaнин, врeмeшнa и усaмљeнa стaрицa чиja je кућa нa сaмoм улaзу у сeлo Kлaснић, кaдa дoлaзитe из прaвцa Глинe. Причa Ружицe Врaњaнин нe

Новинару Саши Косановићу, који је помагао данској екипи у снимању документарног филма “Петнаест минута – Масакр у Двору”, прети отказ на Хрватској радио-телевизији. Према сазнању хрватског портала Лупига, ново руководство хрватског јавног сервиса позвало је новинара да се изјасни о ванредном отказу “сопственом кривицом”, која је утврђена у формалном пропусту због недостатка службеног и потписаног одобрења ХРТ-а да учествује у пројектима изван матичне куће. Без обзира какво се објашњење за јавност нуди као покриће за отказ Косановићу, потпуно је јасно да је ово део чистке коју спроводи ново руководство ХРТ-а, иза чијег именовања стоји нова десничарска влада у Загребу. Уосталом, Косановићу је посао у раду на данском филму понудио његов