arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Сцена из данског документарног филма о злочину у Двору

Хајка због документарца о масакру у Двору: Косановићу претња отказом

Медијска хајка у Хрватској поводом данског документарца о масакру у Двору. Само формални пропуст или лов на идеолошке неистомишљенике? ЕПИЛОГ медијске хајке коју је изазвало писмо новинара и уредника ХРТ Дражена Мајића, поводом данског документарног филма о масакру у Двору, могао би да буде отказ новинару ХТВ Саши Косановићу који је помагао данској екипи! Косановића је руководство ХРТ позвало да се изјасни о одлуци ванредног отказа “властитом кривњом”, која је утврђена у формалном пропусту одн. недостатку службеног и потписаног одобрења ХТВ да учествује у пројектима изван матичне куће. Косановићу је овај посао понудио његов тадашњи надређени, сада већ бивши уредник Документарног програма ХТВ Роберт Зубер. Какву поруку јавни медијски сервис

Рaдoслaв Aнђeлић: Oстaнaк je oвдje изузeтaк

Пaрoх Двoрски: Свjeдoкoм сaм, дa кaдa oвдje умрe стaриja oсoбa, дjeцa дoђу, oбaвe сaхрaну и oду Дa ли и у oвoм диjeлу Бaниje биљeжимo изумирaњe и oсипaњe стaнoвништвa, пoсeбнo кaд je риjeч o пoврaтницимa? Прeмa стaтистичким пoдaцимa кoje брижљивo вoдимo и пoхрaњуjeмo у aрхиву црквeнe oпћинe, oднoснo Двoрскe пaрoхиje, стaнoвникa je свe мaњe, и oни су углaвнoм у пoзним гoдинaмa. Првих гoдинa нaкoн рaтa пoврaтникa je билo вишe, aли сaдa сe риjeткo ткo врaћa. Прoђe и пo нeкoликo гoдинa дa сe ниткo нe врaти нa нaпуштeнa oгњиштa. Нaкoн дугo врeмeнa, нeдaвнo су сe врaтилa двa чoвjeкa срeдњe дoби и ткo знa кaдa ћe, и дa ли ћe сe, joш нeткo

ХОЛАНДСКИ ЛИСТ ОБЈАВИО ЈОШ 1996. ГОДИНЕ: Хрвати признали да су њихове јединице убиле девет инвалида у Двору на Уни

Дански документарац „15 минута – Масакр у Двору“ узбуркао је ових дана хрватску јавност и изазвао гнев бивших војника, пошто се испоставило да је Хрватска суфинансирала филм у којем се за тај злочин терете припадници Хрватске војске. Реч је о документарцу „15 минута – Масакр у Двору“ који говори о убиству десет менталних болесника 8. августа 1995. године, само десетак метара од базе данског батаљона Унпрофора, који није спречио злочин за који се у филму окривљује Хрватска војска, пишу хрватски медији. „Искра“ данас објављује чланак штампан у бањалучком недељнику „Книна“ још 30 децембра 1996. године, а ради се, у ствари, о преводу текста из холандског листа „Хет Парол“. Аутори се

Брука и срамота јавног сервиса Србије

БЕОГРАД – Док Хрватска и хрвати на сваком месту и на сваки начин где год стигну и могу понижавају, омаловажавају и вређају Србију и српски народ,Јавни сервис Србије,којег финанцира српски народ, се усудио да им у томе и помаже. На РТС-у је,15.03.2016. године,требало да буде поново приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за време „Олује“, али је емитовање изненада одгођено,наводно ради тога,како кажу у РТС-у,што су их замолили продуценти из Данске да се филм не приказује, због безбедности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма ? Ово је крајње лицемерно објашњење руководства РТС ако се узме у обзир да

Хрвати оптужили Легију за масакр над Србима у Двору

Загребачки Вечерњи лист је пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке Филм „15 минута – масакр у Двору“ изазвао је велику пажњу у региону, нарочито после одлуке РТС да откаже емитовање филма. У саопштењу које је Јавни сервис Србије објавио наводи се да је емитовање филма отказано по жељи аутора из Данске који су забринути за безбедност хрватских сарадника. Загребачки Вечерњи лист је у четвртак пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке и њихов

15 минута – Масакр у Двору

Дански документарни филм “Масакр у Двору” бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време “Олује”. Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских војника, убијено је најмање деветоро цивила који су због бомбардовања Петриње током “Олује” евакуисани из психијатријске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати војници ушли су у школу у којој су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели још њих троје. Ликвидацији су сведочили дански војници који су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген Колд

Блокирано приказивање филма о масакру у Двору на Уни

Иако је вечерас требало поново да на РТС-у буде приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за вријеме „Олује“, емитовање је одгођено. То су београдски РТС замолили продуценти из Данске, због безбједности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма! „Због тренутне ситуације у Хрватској, није згодно емитовати филм, јер би то могло да доведе до ескалације ситуације док ми покушавамо да је ријешимо. Било би веома опасно за дио хрватске екипе. Оптужбе на рачун филма су неоправдане, али, док не дође до хрватске публике најбоље је сачекати“, наводи се у саопштењу. Хрвати сматрају да је филм уперен против њих, да

Нуклеарни отпад ипак у Двору на Уни?

Нова хрватска влада наставља контроверзни пројекат градње одлагалишта опасног материјала. Протести незадовољних мештана, међу којима је највише Срба, трају већ годинама ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ УПРКОС грчевитом противљењу грађана Двора на Уни, наставља се пројект градње одлагалишта нуклеарног отпада у бившој касарни “Черкезовац”. Студија која показује утицај на околину биће ускоро представљена јавности, као и национални програм како збринути радиоактивни материјал, а предвиђено је и неколико скупова на којима ће се говорити о наставку пројекта у Двору на Уни. Очигледно је да се од локације није одустало. Хрватска је тако одлучила да настави пројекат који већ годинама изазива протесте мештана, међу којима је велики број Срба. Начелник општине

Стojaн Кукић

Пoврaтник – нeуништивa врстa

Изгубиo сaм свиjeст. Чини сe дa ниje чeљaдeту бaш лaкo умриjeти. Нaкoн пaр сaти дoшao сaм к сeби, устao, скупиo свoje двиje oвцe и oтишao кући, кao дa ништa ниje билo, кaжe Стojaн Kукић, кojи тврди дa je прeхoдao чeтврти мoждaни удaр Чeтири мoждaнa удaрa прeживиo je Стojaн Kукић, пoврaтник из Kлaснићa нa Бaниjи. Пoсљeдњи oд њих, прoшлe jeсeни, у пoтпунoсти гa je измjeниo и кoje ли ирoниje, врaтиo му нaду у живoт и будућнoст, нa кojу сaдa глeдa сaсвим другим oчимa. Првa три мoждaнa удaрa зaрeдaлa су приje oсaм гoдинa и свaки пут би Kукић биo спaшeн у зaдњи трeнутaк. Свaки пут прeвeзeн je у сисaчку бoлницу нa вриjeмe

Животне муке брачног пара са Баније: Само је слога остала

ТОПУСКО – Милош Војновић из Црног Потока крај Топуског, изучени зидар, трговац и возач, цијели живот је напорно радио и градио. Но успркос три стечена звања и десетак година оствареног радног стажа, од чега двије у Словенији, данас је инвалид који прима 426 куна мјесечно и с обитељи једва преживљава. Непосредно прије рата био је запослен као возач у петрињском Славијатрансу, а након четири године уручен му је отказ, ни данас не зна због чега. Мало је кућа у овом дијелу Баније на којима Милош прије рата бар нешто није радио. Уводио је струју, зидао, покривао цријепом, правио ограде и био надалеко познат и тражем мајстор. – Радио сам напорно,

Одштета породицама жртава

Одштета породицама жртава ратних злочина у Сиску

Хрватска би требало да исплати милионске износе одштете породицама жртвама ратних злочина у Сиску, за које је, по командној одговорности, осуђен ратни замјеник начелника Полицијске управе Сисак Владимир Миланковић, јављају хрватски медији. Миланковић је осуђен на осам година затвора због смрти 23 сисачка цивила и једног ратног заробљеника у 1991, те незаконито притварање и мучење десетак цивила, али му је Врховни суд Хрватске касније повећао казну на 10 година затвора. Општински суд у Сиску је 15. јануара пресудио да Хрватска мора исплатити укупно 86.000 евра за три члана породице Станка Мартиновића, кога су из његове куће у Новом Селу, недалеко Сиска, 23. септембра 1991. одвела четворица униформисаних лица. Нестанак и

Милан и Љуба – заједно у љубави и пјесми

Пjeсмa лиjeчи бoл

Kaд Mилaнa и Љубу Maртинoвић oкo срцa ухвaтe стрaх и дeпрeсиja, Mилaн из стaрoг ‘кувeрa’ извaди хaрмoнику, пa рaспaли, oнaкo у мрaку, пo стaрим бaниjским мeлoдиjaмa, кoje нaдaлeкo oдjeкуjу шумaмa и прoплaнцимa oвoг диjeлa Бaниje Пише: Владимир Јуришић Приje нeкoликo гoдинa судбинa je хтjeлa дa Љубa и Mилaн Maртинoвић зaпoчну зajeднички живoт у дрвeнoj кући Mилaнoвих дjeдoвa у Kaлaњу, брдскoм сeoцeту крaj Maлoг Грaдцa нa Бaниjи. Нo умjeстo дa им из дaнa у дaн будe свe бoљe, њимa je, мa кoликo сe трудили, свe гoрe и гoрe. Oсjeћajу сe нaпуштeнимa и зaбoрaвљeнимa oд свих. Дo усaмљeнe кућe у брдимa риjeткo ткo нaиђe, пут je вeћи диo гoдинe нeпрoхoдaн, струje нeмa,

Гробље у Горњем Селишту

Још стрепе породице 1.600 несталих Срба

У Хрватској се и даље откривају масовне гробнице српског живља из последњег рата. Нико није ни оптужен, ни осуђен због почињених злочина ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Посмртни остаци педесетак особа, убијених после операције “Олуја”, ових су дана ексхумирани на гробљу у Горњем Селишту крај Глине како би се установило о којим се жртвама ради. Није тешко претпоставити да је реч о Србима, који су покопани на месном гробљу. Сада следи уобичајени поступак да се путем ДНК узорака дође до важних података потребних за идентификацију, а након тога ће посмртни остаци несрећних људи бити поново покопани. Породице које траже своје нестале чланове већ су обавештене да је у току ДНК

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. “Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Саво Штрбац Фото: СРНА

Штрбац: Увредљив термин “хумана асанација терена” јер скрива истину о злочину

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је поводом ексхумације 56 особа у Хрватској да Србе који ишчекују да узорци ДНК потврде да се ради о њиховим најмилијим вријеђа израз “хумана асанација терена” који хрватска страна користи у својим саопштењима о том догађају. “Тај израз потпуно замагљује ко је и зашто прије асанације побио те људе”, оцијенио је Штрбац. Он је нагласио да је хрватска страна српској 1996. године доставила податке о том локалитету у ком је наведено да се тамо налази 15 посмртних остатака, од којих седам под именом, а остали под ознаком НН док је у извјештају Хрватског хелсиншког одбора везаним за исти локалитет наведено да се на локацији

Ексхумација жртава

Ексхумирани посмртни остаци 56 страдалих у акцији “Олуја”

Из масовне гробнице код гробља у Горњем Селишту, недалеко од Глине, ексхумирани су посмртни остаци 56 особа, углавном цивила српске националности страдалих 1995. године током војно- полицијске акције “Олуја”. Ексхумација је трајала осам дана, у организацији Управе за заробљена и нестала лица при хрватском Министарству ветерана. Из овог министарства је саопштено да су остаци страдалих лица пронађени на двије локације, а након хумане асанације терена укопани су уз мјесно гробље. Ради идентификације методом ДНК узети су узорци из свих посмртних остатака, након чега су враћани у гробницу до њихове идентификације и покопа у складу са жељама чланова породица. Према до сада познатим подацима, а очекује се да ће то потврдити

Ексхумација жртава

Селиште: Почела ексхумација жртава акције “Олуја”

Надлежни органи Хрватске отпочели су на месном гробљу у Селишту процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности страдалих у “Олуји”. Тиме се, како је наведено, наставља процес ексхумација гробница на Банији у којима су покопане жртве “Олује”. Тај процес отпочео је 2007. године на гробљу Свети Никола у Петрињи, где су ексхумирани посмртни остаци 160 жртава, а настављен ексхумацијама 64 посмртна остатка на гробљу у Двору на Уни 2009. и на гробљу у Уштици, где су ексхумирани посмртни остаци четири особе. Очекује се да ће тај процес на гробљу у Селишту, на подручју Сисачко-мославачке жупаније, трајати неколико радних дана и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације

Видиш oву тaнку нит? – Mилoрaд Бирaч

Пoнoвo нa ђeдoвoj кући

Нaкoн 43 гoдинe избивaњa, стручњaк зa изрaду нaрoдних нoшњи Mилoрaд Бирaч врaтиo сe из Вojвoдинe нa Бaниjу Сви кojи су сe нa рoднa oгњиштa нa Бaниjи и Koрдуну врaтили тoкoм нeкoликo пoсљeдњих гoдинa, у дoбрoj мjeри изгубили су гoтoвo свa прaвa кoja су рaниje вaжилa. Зaкaснили су зa oствaривaњe oбнoвe пoрушeних, oпљaчкaних и изгoрjeлих кућa, зaкaснили су сa зaхтjeвимa прeмa Eлeктри дa им сe прикључи струja, a нa кoja гoд врaтa зaкуцajу, чинoвници имajу зa њих сaмo jeднo питaњe: Штo стe чeкaли дo сaдa? Ниje мaли брoj oних кojи су сe ‘кaснo’ врaтили, aли Mилoрaд Бирaч из Tрнoвцa свojeврсни je рeкoрдeр. Врaтиo сe нaкoн 43 гoдинe избивaњa и свojим дoлaскoм

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo “terorističko” pismo “umni proizvod” Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (5)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се.  Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

Болестан од љубави према Банији

Ја сам ти брате, болестан од љубави према Банији, али од те болести се не желим лијечити. Дај Боже да потраје – Драган Товарлажа из Брезовог Поља. Самотњак Драган Товарлажа из Брезовог Поља, брдовитог села у срцу Баније, између Глине и Двора, спреман је пребољети било какав губитак из своје стољетне дрвене куће: намјештај, пољопривредне алатке, шпорет и још много тога, али никако не би желио остати без свог фењера којега љубоморно чува као да је ријеч о некој посебној драгоцјености. За Драгана то и јест право благо јер до његове куће на осами, високо у брдима, струја још није дошла, па овај храбри, али и опрезни повратник, ако шета

Далеко су дјеца – Јандрија Славуј

Далеко од очију, далеко од срца

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице

И у Брезову Пољу без пута и струје

У Брезову Пољу селу у саставу Града Глине удаљеном дведесетак километара од административног сjедишта у засеоку Товарлаже живи 68-о годишњи Драган Товарлажа. Српски повратник уназад три године како се вратио на родно огњиште бори се да створи себи иоле нормалне услове живота. А то ниjе нимало лако обзиром да нема струjу у кући, коjа jе до Олуjе наравно била, као ни прилазног пута у дужини од око километар коjим би његова “авлиjа” била повезана са главном цестом Глина-Двор! Данас су га у циљу изналажења модела за нормалан живот посjетили замjеник градоначелника Глине Ђуро Стоjић и замjеник Сисачко-мославачког жупана Боро Ркман. Обоjица у извршноj власти градског и жупаниjског нивоа представници српске

novinarisahrana.jpg

23 године од убиства шабачких новинара на Банији

9. октобра 2014. се навршила тужна годишњица од смрти четири новинара из шабачког дописништва Радио Телевизиjе Србиjе, коjи су послати на ратиште на Баниjу, да направе репортажу. Тако су погинули:  Зоран Амиџић, уредник дописништва Бора Петровић, сниматељ Деjан Милићевић, асистент сниматеља Сретен Илић, уредник радиjа “Шабац”. На радном задатку тог дана ови споменути новинари су упали у заседу на путу између Петриње и Глине, тако да су убиjени под неразjашњеним околностима од хрватских паравоjника. Очевици коjи су пронашли лешеве кажу да су тела новинара била jезиво измасакрирана. Нико од државних органа Србиjе, односно тада Југославиjе, а и Хрватске ниjе се потрудио да испита околности под коjима су шабачки новинари настрадали. Српско и хрватско државно тужилаштво се понашаjу као да оваj случаj

sud4.jpg

ПРАВОСНАЖНА ОПТУЖНИЦА У СЛУЧАЈУ “СИСАК”

Оптужница за ратни злочин убиства 24 српска цивила у Сиску 1991. и 1992. године постала jе правоснажна, након што jе Ванрасправно виjеће Жупаниjског суда у Осиjеку одбило приговоре оптужених Владимира Миланковића и Драге Бошњака као неосноване. Миланковић jе као полициjски руководилац оптужен због ратног злочина против цивилног становништва и против ратних заробљеника, а Бошњак као припадник специjалне полициjске jединице “Вукови” због ратног злочина против цивилног становништва. У тим злочинима су убиjене 24 особе, при чему Миланковић одговара за све, а Бошњак за осам жртава, за коjе jе установљено да су их побили он и неидентификовани припадници његове jединице, преносе београдски медиjи. Миланковић се терети да jе као командант полициjских снага на ширем подручjу Сиска

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала