
Вељко Остојић: Добри мој земљаче
Остало је моје село поред Двора чекају да сване рујна зора моје се срце промјенило није, још стоји на крову Баније У јесен се враћам кући мислим и срце ће ми пући све од Двора па до Дрине остадоше душе наше домовине Прекрстим се некад и свијећу запалим за све оне што су у Крајини пали , за све оне тиће наше обилиће И када ми срце плаче питам се тада гдје си сада моје земљаче , борили си као вуци , а завршили у бањалуци Чекала ме мајка испред кућнога прага да дођем са далеког пута на који ме повела гуја љута , ој банијо одњели те вуци нестадоше