Скупштина општине Смедеревска Паланка донела је одлука да једна улица у том граду понесе име окупаторског војника Јозефа Шулца. Хитлеров војник чије је име недавно добила улица у Смедеревској Паланци – Јозеф Шулц, војник Вермахта, 20. јула 1941. године у Вишевцу стао је пред стељачки строј и убијен заједно са 18 заробљених бораца Паланачке чете. Скупштина општине Смедеревска Паланка донела је одлука да једна улица у том граду понесе име окупаторског војника Јозефа Шулца. Овај Немац је 20. јула 1941. године учинио гест незабележен у историји ратовања. Одбио је да стреља 18 југословенских родољуба, бораца Паланачке партизанске чете, који су заробљени на Градишту, у атару Вишевца, родног села вожда Првог

Злочин који је починио Марко Месић треба да остане за наук свима и намерно се није и неће се санирати. Како би сви могли да виде шта се радило на овим просторима. Хитац у чело фреске Христа Пантократора испалио је један од официра НВОЈ и близак сарадник друга Тита, који су тих октобарских дана 1944. године заузели Дворски комплекс на Дедињу. Био је то нико други до Марко Месић, стриц посљедњег предсједника Предсједништва СФР Југославије Стипета Месића. Месић је био комадант 369. домобранске пуковније која се заједно са нацистима борила под Стаљинградом против Руса. Ту је и заробљен. Док је ЈВуО имала ужасну судбину након рата, за усташе и домобране

Шест стотина педесет хиљада стрељаних Срба у Босни и Херцеговини, то је дуг који је српски народ платио за злочиначку политику београдских властодржаца. Припремио: Иван Милошевић Одмах по ослобођењу Београда, када је отворен Сремски фронт, на који је послата српска младеж, почетком новембра 1944. године, у Коларчевој задужбини је почео скуп  Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије ( АСНОС), који је, по мишљењу Пера Симића, познатог Титовог биографа, одредио судбину будуће Србије. О томе је Симић писао у фељтонима које је објавила београдса штампа. –За разлику, рецимо, од Хрвата, где су учествовали представници Хрватске сељачке странке и других политичких партија, на овом четвородневном заседању били су присутни само „политички пробрани и

Драгољуб Љубе Јовановић, отишао тихо и достојанствено да опет буде са својим друговима који су давно отишли. О Немцима који су стрељали недужне никада није говорио са мржњом, прича супруга Радмила. Отишао je и последњи преживели сведок страшног фашистичког злочина и масовних стрељања у Крагујевцу од 19. до 21. октобра 1941. године. Драгољуб Љубе Јовановић, тада седамнаестогодишњак, који је пуком срећом преживео стрељање у Маршићу код Крагујевца, преминуо је у свом дому у 94. години, неколико дана пред 21. октобар, када се обележава сећање на крагујевачке цивилне жртве из Другог светског рата. Његова супруга Радмила, прича за “Новости” да је њен супруг Љубе, како су га звали и знали у