Upravni odbor Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku, sa akademikom Vasilijem Krestićem na čelu, upućuje poziv svim državnim organima i institucijama, društvima za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, udruženjima boraca iz Drugog svetskog rata, udruženjima logoraša i drugim udruženjima iz vremena građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji i rata za Kosovo i Metohiju, odnosno NATO agresije 1999. godine i svim drugim organizacijama i pojedincima, koji imaju saznanja i mogućnosti, da se uključe u prikupljanje imena srpskih žrtava stradalih u ratovima u toku prošlog veka. Poziv je upućen svima koji imaju relevantna saznanja o srpskim žrtvama palim u borbi, logorima, zarobljeništvu ili bilo kom drugom mestu. Prikupljena imena

Nosim to u sebi već decenijama, ali verovatno iz nekih političkih razloga to nisam, a trebalo je da to uradim ranije, rekao je nedavno Bakir Izetbegović Sarajevo – Predsedavajući Predsed­ ništva BiH Bakir Izetbegović i lider najbrojnije bošnjačke stranke (SDA) posetiće sutra Kazane na Trebeviću, jedno od većih stratišta Srba ubijenih u Sarajevu ratne 1993. godine. Izetbegović će, kako je najavljeno iz njegovog kabineta, na Kazanima, jami u koju je bačen još uvek neutvrđen broj ubijenih sarajevskih Srba „odati počast nevinim žrtvama i položiti cveće“. Direktor Demokratske inicijative sarajevskih Srba (DISS) Dušan Šehovac smatra da se Izetbegović kasno setio Kazana, trebalo je to, kaže, uraditi odmah posle rata, jer Kazani

Budući u teškom položaju, kada je njegov sistem na Long Ajlendu doveden u pitanje, Tesla je, gotovo očajnički, pokušao da od Srpske banke u Zagrebu dobije zajam od 150.000 kruna. Posredovao je njegov ujak Petar Mandić, tada mitropolit dabrobosanski Nikolaj, u Sarajevu. Iz ujakovog pisma, septembra 1903, doznaju pojedinosti: “Po tvojoj želji pokušao sam kod Srpske banke da izradim zajam za tvoje akcije, i nije mi to nikako moglo za rukom poći. To uostalom nije ni čudo, jer su na upravi ljudi koji od tog preduzeća tvog ni pojma nemaju, a i njihovi ne dozvoljavaju im da u takove operacije uđu. Naš prijatelj, pukovnik Kosanović, dosta nas je uznemirio opisujući

Italijanski dnevnik “Il đornale” šokirao je danas jevrejsku zajednicu u zemlji objavljivanjm “Moje borbe” Adolfa Hitlera u okviru dodatne publikacije. Današnje izdanje je prvo u nizu publikacija o usponu i padu Trećeg rajha. Primjerak “Moje borbe” uz komentare predstavlja reizdanje prevoda iz 1938. godine. Glavni i odgovorni urednik lista Alesandro Salusti objasnio je svoju odluku riječima da je “potrebno shvatiti korijene zla kako se fatalne greške ne bi ponovile u budućnosti”. On je rekao da razumije kontroverzu oko njegove uredničke odluke, ističući da zabrinutosti jevrejske zajednice u Italiji “zaslužuju svu pažnju i poštovanje”. List je osudio medijsku pomamu nakon objavljivanja “Moje borbe” i odbacio je tvrdnje da je primjerak knjige

NAROČNjICKAJA: FANAR NE ODSTUPA, RIZIKUJUĆI ISTORIJSKU DRAMU RASKOLA UNUTAR PRAVOSLAVLjA – Konstantinopoljska Crkva nadmeno demonstrira svoj stav o potčinjavanju svih Crkava fanarskim strukturama, koje su se u istoriji HH veka pokazale kao sprovodnik i ekumenizma, i zapadnog uticaja anglosaksonskih sila – Moskovski patrijaršija je predložila jedini spasonosni put – da se odmah sazove vanredno savetovanje pre planiranog Svepravoslavnog Sabora i da se zajedno razmotre sva sporna dokumenta i formulacije ukoliko to bude potrebno radi kanonske čistote, kao i da se istovremeno radi očuvanja jedinstva izuzmu određena dokumenta ili formulacije    – Fanarske strukture su još od 20-ih godina s vremena na vreme isticale ideju Svepravoslavnog Sabora. Od dolaska na presto

Organizacije civilnog društva pozva­ le su juče poslanike Skupštine Srbije da povodom obeležavanja 21. godi­ šnjice genocida u Srebrenici 11. jula organizuju svečanu sednicu koja će po­ četi minutom ćutanja u znak sećanja na stradale, da usvoje deklaraciju kojom će osuditi događaje u tom mestu i da učestvuju na komemorativnom skupu is­ pred parlamenta. Organizaciju kome­ morativnog skupa sećanja na žrtve srebreničkog genocida 11. jula ispred zgrade narodne skupštine podržavaju Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Kuća ljud­ skih prava. (Tanjug)   Izvor: POLITIKA, subota 11 jun 2016., str. 6