Управни одбор Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, са академиком Василијем Крестићем на челу, упућује позив свим државним органима и институцијама, друштвима за неговање традиција ослободилачких ратова, удружењима бораца из Другог светског рата, удружењима логораша и другим удружењима из времена грађанских ратова у бившој Југославији и рата за Косово и Метохију, односно НАТО агресије 1999. године и свим другим организацијама и појединцима, који имају сазнања и могућности, да се укључе у прикупљање имена српских жртава страдалих у ратовима у току прошлог века. Позив је упућен свима који имају релевантна сазнања о српским жртвама палим у борби, логорима, заробљеништву или било ком другом месту. Прикупљена имена

Носим то у себи већ деценијама, али вероватно из неких политичких разлога то нисам, а требало је да то урадим раније, рекао је недавно Бакир Изетбеговић Сарајево – Председавајући Председ­ ништва БиХ Бакир Изетбеговић и лидер најбројније бошњачке странке (СДА) посетиће сутра Казане на Требевићу, једно од већих стратишта Срба убијених у Сарајеву ратне 1993. године. Изетбеговић ће, како је најављено из његовог кабинета, на Казанима, јами у коју је бачен још увек неутврђен број убијених сарајевских Срба „одати почаст невиним жртвама и положити цвеће“. Директор Демократске иницијативе сарајевских Срба (ДИСС) Душан Шеховац сматра да се Изетбеговић касно сетио Казана, требало је то, каже, урадити одмах после рата, јер Казани

Будући у тешком положају, када је његов систем на Лонг Ајленду доведен у питање, Тесла је, готово очајнички, покушао да од Српске банке у Загребу добије зајам од 150.000 круна. Посредовао је његов ујак Петар Мандић, тада митрополит дабробосански Николај, у Сарајеву. Из ујаковог писма, септембра 1903, дознају појединости: “По твојој жељи покушао сам код Српске банке да израдим зајам за твоје акције, и није ми то никако могло за руком поћи. То уосталом није ни чудо, јер су на управи људи који од тог предузећа твог ни појма немају, а и њихови не дозвољавају им да у такове операције уђу. Наш пријатељ, пуковник Косановић, доста нас је узнемирио описујући

Италијански дневник “Ил ђорнале” шокирао је данас јеврејску заједницу у земљи објављивањм “Моје борбе” Адолфа Хитлера у оквиру додатне публикације. Данашње издање је прво у низу публикација о успону и паду Трећег рајха. Примјерак “Моје борбе” уз коментаре представља реиздање превода из 1938. године. Главни и одговорни уредник листа Алесандро Салусти објаснио је своју одлуку ријечима да је “потребно схватити коријене зла како се фаталне грешке не би поновиле у будућности”. Он је рекао да разумије контроверзу око његове уредничке одлуке, истичући да забринутости јеврејске заједнице у Италији “заслужују сву пажњу и поштовање”. Лист је осудио медијску помаму након објављивања “Моје борбе” и одбацио је тврдње да је примјерак књиге

НАРОЧЊИЦКАЈА: ФАНАР НЕ ОДСТУПА, РИЗИКУЈУЋИ ИСТОРИЈСКУ ДРАМУ РАСКОЛА УНУТАР ПРАВОСЛАВЉА – Константинопољска Црква надмено демонстрира свој став о потчињавању свих Цркава фанарским структурама, које су се у историји ХХ века показале као спроводник и екуменизма, и западног утицаја англосаксонских сила – Московски патријаршија је предложила једини спасоносни пут – да се одмах сазове ванредно саветовање пре планираног Свеправославног Сабора и да се заједно размотре сва спорна документа и формулације уколико то буде потребно ради канонске чистоте, као и да се истовремено ради очувања јединства изузму одређена документа или формулације    – Фанарске структуре су још од 20-их година с времена на време истицале идеју Свеправославног Сабора. Од доласка на престо

Организације цивилног друштва позва­ ле су јуче посланике Скупштине Србије да поводом обележавања 21. годи­ шњице геноцида у Сребреници 11. јула организују свечану седницу која ће по­ чети минутом ћутања у знак сећања на страдале, да усвоје декларацију којом ће осудити догађаје у том месту и да учествују на комеморативном скупу ис­ пред парламента. Организацију коме­ моративног скупа сећања на жртве сребреничког геноцида 11. јула испред зграде народне скупштине подржавају Иницијатива младих за људска права, Фонд за хуманитарно право и Кућа људ­ ских права. (Танјуг)   Извор: ПОЛИТИКА, субота 11 јун 2016., стр. 6