arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Нисам Србин, дакле јесам Хрват

Двије деценије након остварења „тисућљетног сна“ о независној држави свједочимо хрватском буђењу и схватању да се снови и јава битно разликују. Након што је Хрватска постала „пуноправна“ чланица Европске уније догађају се поприлично ирационалне промјене какве је унутар тог друштва и ширег окружења мало ко очекивао. Ван сваке сумње данашња Хрватска тавори са проблемима идентитетске природе. Међутим, проблеми не произилазе из идентитетске недовршености, него из свијести (или бар интуиције) да је овакав колективни идентитет заснован на крајње погрешним основама, те да као такав води у беспућа ирационалности. Колективни идентитет је жива материја каква се увијек надграђује, развија и употпуњује, но, кад је заснован на „лошем темељу“ мора трпити потресе, ерузију

Бог никог не јури

Док запад јури за материјалним и док му се прикључују оне маловерне душе са истока подела постаје све видљивија. Свет је све јасније поларизован на оне верујуће који воле људе и оне који брину само о себи а љубав имају само ка новцу. Онима који брину само о себи и материјалном овај земаљски живот омогућава да грабећи добију нешто више.  Само живот је кратак а оно у њему приграбљено не може се однети. Човек на крају са собом може понети само душу. Када дође неизбежни тренутак истине за пресек овоземаљских рачуна наша вера, љубав, праведност, великодушност и искреност коју смо носили у души биће оно једино што ће нам одредити

Јован Пламенац

Пламенац: Католички олтари на немањићким црквама реликти су окупатора (ВИДЕО)

Парох барски, протојереј Јован Пламенац, казао је за портал ИН4С да цркве с два олатара у Сутомору не представљају никакве симболе заједништва и слоге локалних православаца и римокатолика, како се то често представља у јавности, већ је, тврди, у питању тенденција прекрајања истине и историје овог краја. „Односи сутоморских односно спичанских православаца и римокатолика јесу традиционално добри и треба такви да остану, и они се огледају у пуном међусобном уважавању, женидбама, удајама, кумствима, пријатељствима, и то је веома похвално и значајно. Међутим, два олатара на храмовима Свете Петке и Свете Текле нису никаква достигнућа заједништва  већ су придодати, католички олтари на њима манифестација и реликти насиља млетачких и аустроугарских окупатора.

Капела на Ловћену

Како је римски папа нудио новац за рушење Његошеве капеле на Ловћену

Пише: Никола Маловић Нико не спори да је главни град Боке – Котор. Само незналице и туристи зарезују Будву. Котор посјећују мисионарски бродови-библиотеке, посјећују геј крузери, посјећује га флотила крузера и јахти, потом олигарси, државници, масони, шпијуни, оберкурве… чиме се, дакако, не треба хвалити, али служи као одличан увод у то колико је Котор, поред тога што је лијеп и географски алогичан, све вријеме тема многих геополитичких ћакула. Преко Котора Његош одлази у свијет, у Котору ће убити књаза Данила II Петровића, а његовом насљеднику, књазу Николи, стићи ће Фројд. Итд, итд. Котор је главна лука средњовјековне српске државе. И одличан тег клупку змијах увезаних с оностраним, који се не

Норвешка, Осло (Фото: visitoslo.com)

Обиљежавање Крвавог пута српских логораша у Норвешкој

Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обиљежавање 75-годишњице доласка првих Југословена, прије свега Срба, у њемачке концентрационе логоре у тој земљи гдје су принудним радом градили такозвани “Крвави пут”, саопштила је амбасада Норвешке у Београду. Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало “Крвави пут”, како је назван због суровог рада и услова живота. Према подацима, око 2.360 југословенских ратних заробљеника је убијено у више од 20 такозваних “Српских логора” у Норвешкој. Највећа стопа смртности је забиљежена у логорима на сјеверу Норвешке гдје је убијено више од 1.990 Срба. У саопштењу се наводи да је поводом 75. годишњице, норвешка амбасада објавила интервју са вођом пројекта “Крвави

Величање Степинца у Европском парламенту (ВИДЕО)

У Европском парламенту вечерас је отворена изложба, која велича Алојзија Степинца, кардинала из времена усташке НДХ. Иако Срби и Јевреји за Степинца кажу да је ратни злочинац, у току је процес његове канонизације у Ватикану. Након писма патријарха Иринеја, папа Фрањо привремено је обуставио процес канонизације Степинца и формирао комисију која ће испитати његову улогу у НДХ. У организацији посланика Хрватске сељачке странке Марјане Петир, викар усташке НДХ, у “Центру Европе” представљен је као “блажени”. Парламентарцима је Степинац, који је током усташког режима покрштавао Србе и Јевреје, представљен као велики хуманиста , који је како је наведено, подизао глас против неправде. “Зато сам поносна што могу у Европском парламенту да

Николић припрема Приказ докумената о Степинцу

Председник Србије Томислав Николић рекао је за Спутњик да ради на Приказу докумената који ће помоћи заједничкој комисији Ватикана и СПЦ пре одлучивања о евентуалној канонизацији хрватског надбискупа Алојзија Степница. Канонизација контроверзног надбискупа је иначе била једна од тема разговора Николића и папе Фрање током посете председника Србије Ватикану у септембру прошле године. Николић је тада рекао да је папи пренео да је улога хрватског кардинала у Другом светском рату била веома лоша и „у најмању руку није смео да ћути када неко убије милион и више грађана само зато што нису католичке вере“. Папа је пак рекао председнику Србије да „нигде не жури по питању проглашења кардинала за свеца“. Ватикан је већ прогласио Степинца за блаженог, али

‘Нeмaм ништa прoтив Жeљкe Maркић: oнa je jeднa oд риjeтких oсoбa кoje вjeруjу дa књижeвнoст миjeњa људe’ Foto: Блиц

Дубрaвкa Угрeшић: Хрвaтскa пo мoдeлу НДХ

Kултурa и oбрaзoвaњe били су oд 1991. jaсaн пoлитички прojeкт кojи сe успиo имплeмeнтирaти уз блaгoслoв вeликoг брoja људи, eдукaтoрa приje свeгa. Бaш кao штo су eтaблирaњeм хрвaтскe држaвe рeeтaблирaни eндeхaзиjски симбoли, пoпут кунe, зaстaвe и држaвнoг грбa, тaкo je рeeтaблирaн и eндeхaзиjски кoнцeпт нaциoнaлнe културe Дубрaвкa Угрeшић joш je пoчeткoм дeвeдeсeтих пoд нaциoнaлистичким притисцимa нaпустилa Хрвaтску, a удругa У имe oбитeљи сaдa би je избaцилa и с пoписa шкoлскe лeктирe. To je биo и нeпoсрeдaн пoвoд зa рaзгoвoр с књижeвницoм кoja с aмстeрдaмскe дистaнцe пoзoрнo прaти збивaњa у Хрвaтскoj, пa кoмeнтирa мjeстo кoje joj (нe) припaдa у oвдaшњoj култури, нeдaвнe прoсвjeдe зa курикулaрну рeфoрму, пoлитичку кризу, кoнтинуитeт пoвиjeснoг рeвизиoнизмa…

Зоран Ћирјаковић

Дозвола за говор мржње

Поводом текста „Говори антисрпски да те цео свет разуме”, „Политика“, 6. јуна Зоран Ћирјаковић* Hије најстрашније оно што Светислав Басара скоро свакодневно пише о Србима и српском друштву. Страшније је то што смо се на то навикли и огуглали. Слике о непоправљиво крвожедном и патолошком народу, које сервирају Басара и плејада његових мање или више пристојних истомишљеника, постали су нешто нормално и очекива­ но, говор мржње с којим смо се саживели. Ауторасистички и аутошовинистички ставови су у Србији одавно постали и важан вектор друштвене мобилности. Оно што је поражавајуће јесте да легитимитет оваквој дехуманизацији већине не дају само елоквентни евроатлантски лобисти и професионални грађани. Дозволу је у „Политици” дала и

Миленко Савановић Фото: РТРС

У четвртак обиљежавање 21 године од одбране Сарајевско-романијске регије

Предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић најавио је да ће у четвртак, 16. јуна, на Сокоцу и Равној Романији бити обиљежена 21 година од одбране Сарајевско-романијске регије. Савановић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, навео је на конференцији за новинаре да је то подручје било најтеже ратно подручје које је захтијевало опсежан ангажман бораца Војске Републике Српске са великим бројем јединица, које су водиле борбе у врло тешким условима. Он је додао да је 10 бригада Сарајевско-романијског корпуса било стално у додиру са непријатељским снагама, а осам бригада било у окружењу или полуокружењу. Према његовим ријечима, у првој половини јуна 1995.

ИД (фото: Twitter @RT_com)

Независне: Радикални исламисти обучавају се код Гацка

Радикални исламисти љетос су се, готово свакодневно, обучавали у гађању из пиштоља на планинском подручју Зеленгоре, које територијално највећим дијелом припада општини Гацко. То се, такође, наводи у повјерљивој документацији бх. безбједносних служби, чије дијелове су “Независне” објављивале протеклих седмица, а наставак слиједи у наредном периоду. “Уочено је да бошњачке радикалне групе на Зеленгору долазе најсавременијим теренским возилима, односно џиповима, правцем Сарајево – Трново – Рогој – Миљевина – Тјентиште – Чемерно, одакле скрећу на Зеленгору”, наводи се у документацији. Полицијске агенције информације добијају од извора који често обилази номаде на Зеленгори, а који им је открио да су на ту планину прошле године, и то од половине јуна, свакодневно

Хашки трибунал Фото: СРНА

Хаг: Пресуда Станишићу и Жупљанину 30. јуна

Жалбено вијеће Хашког трибунала донијеће 30. јуна пресуду у случају Миће Станишића и Стојана Жупљанина, бивших високих званичника Републике Српске, најављено је из Хага. Станишић, бивши министар унутрашњих послова Републике Српске, и Жупљанин, некадашњи начелник Центра за регионалну безбједност у Бањалуци, оптужени су за учешће у здруженом злочиначком подухвату с циљем трајног уклањања босанских муслимана, Хрвата и другог несрпског становништва са територије планиране српске државе у БиХ, наводи се у саопштењу. Претресно вијеће је утврдило да су Станишић и Жупљанин учествовали у том здруженом злочиначком подухвату и да су оптужени могли да предвиде многе међу злочинима који су почињени у извјесном броју општина у БиХ. Претресно вијеће осудило је и

Изложба „Пребиловци“

Пребиловци: Село светих новомученика

У Музеју Старе Херцеговине у Фочи 10. јуна је отворена изложба „Пребиловци“. Носиоци овог пројекта су УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културни центар Нови Сад. Изложба говори о страдањима Срба у овом херцеговачком селу у вријеме Независне државе Хрватске. Ауторi изложбе су Предраг Лозo и Драгослав Илић. У Пребиловцима је у вријеме усташке НДХ страдало 850 житеља, који су бачени у Шурманачку јаму, а о овом злочину се деценијама није говорило. Родбина жртава је крајем 1990. године њихове кости из 12 јама некадашњег столачког среза, које су годинама биле забетониране како би се сакрили злочини над Пребиловчанима, извадила кости, опрала их и пренијела у сеоски дом у Пребиловцима. 1991.године мошти

Све више Хрвата, све мање оних других (Фото Ројтерс)

Хрватска европски рекордер у националној хомогенизацији

Већинско становништво у овој републици, према попису из 1991, чинило је само 78 одсто укупног броја житеља, да би после етничког чишћења тај проценат 2011. био повећан на 91 одсто Бранислав Радивојша Утихнуле су расправе о квотама миграната у земљама ЕУ, али док су биле актуелне, остало је забележе­ но да су се бивше социјалистичке земље тим квотама највише противиле. У томе су предњачиле Пољска, Чешка, Словачка, али слично су се понашале и друге чланице које су одскора у ЕУ, што је објашњавано чињеницом да оне ни раније нису биле имигрантске и да би ове блискоисточне квоте за њих представљале велику демографску новину. Тада је уочено да су неке од

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алојзије Степинац

Степинац у европском парламенту

У Бриселу изложба посвећена хрватском кардиналу из времена Другог светског рата. ЕНП покровитељ, али тврди: Немамо ништа с догађајем! Европски парламент организује данас и сутра изложбу и конференцију посвећену хрватском кардиналу Алојзију Степинцу. Главни организатор је хрватска посланица Маријана Петир, у сарадњи са Канцеларијом за културна добра Загребачке надбискупије и Хрватским свеучилиштем, а под покровитељством Европске народне партије. Изложбу ће отворити потпредседница ЕП Меирен Мекгинис, уз присуство загребачког бискупа Ивана Шашка.  – Организација оваквих скупова је у домену посланичких група – одговорио је портпарол ЕП Гедиминас Вилкас на питање “Новости” да прокоментарише како је дошло до тога да буду приређени ова изложба и конференција. Европски народњаци су све пребацили на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.