arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Европски суд за људска права у Стразбуру (фото: www.intermagazin.rs)

Прогнани Срби из Хрватске од Европског суда траже заштиту грађанских права

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ у наредном периоду планирају да поднесу Европском суду за људска права у Стразбуру већи број захтјева за заштиту грађанских права избјеглих Срба у Хрватској. “Велики смо оптимисти у погледу подношења ових апликација, јер сматрамо да су нарушена грађанска права Срба избјеглих из Хрватске”, рекао је Срни бањалучки адвокат Жељко Бубић, правни заступник ове асоцијације. Он је истакао да ће ови захтјеви бити поднесени по узору на крајишке Србе пред Судом у Чикагу против правне насљеднице, америчке компаније МПРИ, због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, гдје је спор окончан нагодбом. “На овај начин отварамо могућност да

Матија Бећковић: Надам се да се нећемо извињавати Билу и Хилари

Академик Матија Бећковић за “Новости” о књизи сонета посвећеној Његошу, духовним стожерима, нашем месту између истока и запада Песник, академик Матија Бећковић испевао је збирку сонета “Праху оца поезије” (СКЗ), своју оду, похвалу, или најпре службу Његошу, Пустињаку цетињском, Ловћенском тајновидцу… То што је један од највећих српских песника написао књигу посвећену можда највећем међу својим претходницима, ономе који је “за дух народа српскога учинио највише после Свемоћнога”, насловљену комбинацијом двеју великих Његошевих посвета – по себи је културни догађај највишег реда. Певајући ономе који је “свету без светиње светиња једина, свету без истине једина истина”, Матија, у свом маниру, успева да каже безмало све – о свему. О Његошу,

Хрaм Свeтoг Спaсa изнaд врeлa Цeтинe

Oпстaнaк нa извoру Цeтинe

У Цeтини дaнaс нeмa ни тргoвинe ни пoштe, aли зaхвaљуjући интeрнeту Цeтињaни мoгу кoмуницирaти сa дjeцoм, штo им je дoвoљнo дa сe oсjeтe диjeлoм цивилизoвaнoг свиjeтa. Зa oстaлo сe сaми снaлaзe. Oвдaшњeм стaнoвништву, нeнaвиклoм нa удoбнoсти сaврeмeнoг свиjeтa, мaлo je пoтрeбнo зa срeћу У дaлмaтинскoм кршу, испoд зaпaдних oбрoнaкa плaнинe Динaрe, угниjeздилo сe живoписнo сeлo Цeтинa. Oвo плoднo пoљe испрeсиjeцaнo je вoдeним тoкoвимa истoимeнe риjeкe кoja je oвoм крajу пoдaрилa мнoштвo прирoдних љeпoтa, aли и плoднoст шкртoj дaлмaтинскoj зeмљи. Збoг тoгa je oвaj крaj oд пaмтивиjeкa биo нa мeти oсвajaчa, a у њeму сe бeз вoљe и нaдљудскe упoрнoсти тeшкo oпстajaлo. Taкo je билo у прoшлoсти, a ни дaнaс ниje

Драгомир Грујовић (Фото: Г. Оташевић)

Српски суд саслушаће Драгомира Грујовића

Обрт у случају официра ВС из Чачка: јунак са две потернице Интерпола изјавио „Политици” да ће се појавити пред судијом за претходни поступак Миланом Дилпарићем Чачак – Највећи живи српски јунак, Драгомир Грујовић (55) из Чачка, позван је да приступи у зграду Вишег суда у Београду – Одељење за ратне злочине – ради саслушања због оптужбе да је починио кривично дело ратног злочина. У позиву стоји да је реч о замолници Републике Словеније – Окружног суда у Новом Месту – јер Основно тужилаштво из тог словеначког града терети Грујовића за ратни злочин против цивилног становништва и убиства у покушају. – Официр ће се одазвати позиву јер воли своју отаџбину и

Капела на аустроугарском војном гробљу, подигнута 1918. године (Фото: Урош Богдановић)

Записи у мермеру на немачком, мађарском и хрватском језику

Окупатор до ослобођења града није стигао да пренесе остатке свих аустроугарских војника из масовних гробница у Београду и Земуну Аустроугарски војници погинули током борби за Београд 1914–1915. сахрањивани су у провизорним гробницама широм града. Након окупације, од октобра 1915, рањеници преминули у резервним болницама сахрањивани су око објеката Војне болнице на Врачару и на привременој локацији уз градско „Ново гробље”. Војни генерални гуверман у Србији је убрзо покренуо питање формирања сталног, централног војног гробља. За ову намену одређено је дотадашње привремено аустроугарско војничко гробље поред североисточног дела „Новог гробља”. Аустроугарска парцела се граничила са српским војничким гробљем, на којој ће после рата бити подигнута спомен-костурница браниоцима Београда. До 9. октобра

Некадашњи Дом ЈНА у Дервенти

500 српских мученика тражи правду

Логораши Дервенте с нестрпљењем чекају суђење Азри Башић и сећају се пакла из 1992. Тукла, клала, касапила. Сви из логора остали инвалиди Слетањем авиона на сарајевски аеродром из САД у којем је била Азра Башић, васкрсле су тешке и болне успомене на брутална убиства и мучења дервентских логораша, али и нада да ће ову жену монструма, “крваву Азру”, “Азру два пиштоља”, како су је у време логоровања сами прозвали, напокон стићи и заслужена рука правде. Председник дервентског Удружења логораша Драго Кнежевић један је од готово 500 овдашњих мученика који су прошли голготу специјалних метода мучења Азре Башић и других крволока из овог града. – За све нас она је, посебно,

Љуба Ковачевић

Није баш свако ковач(евић) своје среће: Љубу више нико не љуби

У зарушеној уџерици, напуштена од свих и осуђена на вечну осаму, дочекала је последње дане старица Љуба, кћер Анта Ковачевића, једног од оснивача Степановићева – доскоранајвеће херцеговачке насеобине у Бачкој пише: Младен Булут Као утамничена, у тескобној и као гроб хладној, јединој преосталој собици испод полеглог крова, самовала је и дуготрајним мукама се одвикавала од живота Љуба Ковачевић. Притиснута самоћом и чемерним јадом, она се тек с времена на време, не показујући пред светом своје изнурено лице, као рањена зверка, болним криком оглашавала да макар начас васцело село подсети на своје бедно постојање. Заветница убогог дома – Шта ћу кад ме, овако грешну, ни Бог неће – јадала ми се

Азра Башић

Многе Азре још на слободи?!

У пријавама МУП РС двоцифрен број крвница из Посавине. У сваком логору жене доказивале “домољубље” убијањем комшија – Нe надамо се некој спектакуларној пресуди у случају Азре Башић. Јер њена “саборкиња” Индира Камерић осуђена је на четири године, а Албина Терзић на три и Марина Грубишић Фејзић у првом степену на пет година. Овако мале казне добиле су, пре свега, због лошег квалификовања кривичног дела. Од злочина наведених у оптужници, тек за њих десетак одсто је утврђено да су криве, упркос многобројним сведоцима – овако говори Невенко Вранеш из Центра за истраживање ратних злочина РС у Бањалуци. Према евиденцији Центра из Бањалуке, за неописиве патње више од 2.500 српских логораша

Морамо живети тако да нас унуци памте

Властодршци упорно покушавају да нас убеде да је позив на слободу Отаџбине у ствари призивање рата, плашећи наивне да је глас разума и достојанства који сваком нормалном човеку говори изнутра да није рођен да би био роб – у ствари глас некаквог безумља. Желе да прикажу да људи који воле слободу заправо имају ратно-хушкачки став. Осмишљава запад разне дефиниције и називе који већ при самом изговору делују застрашујуће, не би ли и тако одбили људе од сваке помисли да се бране и боре за своју слободу. Сваку дискусију о слободи они почињу реченицом да је било доста сукоба, да се не смеју призивати нови ратови …  Право питање никад није

Мирослав Лазански

Техника велике лажи

Рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења међународног права и повеље УН. А наш пријатељ Јенс рече како је „тај рат поведен да би се заштитили цивили“ Заправо као генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг вероватно није ни могао ништа друго да изјави. Наиме, изразио је жаљење за све невине цивилне жртве агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Што, по његовом мишљењу, значи да су постојале и цивилне жртве које нису биле невине и, наравно, да жртве међу војницима, подофицирима и официрима, припадницима оружаних снага СРЈ никако нису биле невине. А рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења

Хрватска војска у Мркоњић Граду

Хрватски министар одговоран за злочине у БиХ

Јагодина – Директор Документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, изјавио је да је министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, у акцији „Олуја” прво „очистио Крајину”, а затим прешао у БиХ и тамо, у акцији „Маестрал” наставио да чини злочине. Крстичевић је у време „Олује” био комадант 4. гардијске бригаде, која је пре одласка у БиХ, „починила страшне злочине на подручју Книна и северне Далмације, а затим прешла у БиХ и наставила етничко чишћење и убијање”, објаснио је Штрбац. Он је, учествујући, у емисији јагодинске телевизије „Палма плус”, подсетио да је Крстичевић „био под истрагом Хашког трибунала, међутим, с обзиром на нову стратегију тог суда, до које је у међувремену дошло, да се

Александар Вулин Фото: Тањуг

Вулин: Наклоност Китаровићеве усташтву није спорна

Београд — Министар рада у Влади Србије Александар Вулин изјавио је да наклоност председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић усташтву није спорна. “Она је прва која је отишла у Блајбург и поставила венац на гроб стрељаним усташама. То ни Фрањо Туђман није урадио”, рекао је Вулин током гостовања на телевизији Пинк. Међутим, како каже, ипак изостаје осуда која треба да дође из хрватског друштва и потребно је о томе говорити. “Морамо помоћи нашим комшијама да се изборе са фашизацијом свог друштва. Не верујем да већина Хрвата мисли да су усташе биле добре. Знам да је дошло до победе над фашизмом, знам да је већина против усташа”, каже Вулин. Ипак, према његовом

Миле Савић аутор филма Споменко на вјечној стражи

Улицу, трг или школу назвати по хероју Споменку Гостићу

У Бијељини је синоћ приказан документарни филм “Споменко на вјечној стражи”, аутора Милета Савића, чији је циљ да пројекцијама у градовима Српске анимира локалне власти да улицу, трг или школу назову по петнаестогодишњем Споменку Гостићу, најмлађем одликованом српском борцу који је погинуо 1993. године, бранећи свој народ и село на Озрену. – Млади херој са Озрена то свакако заслужује – рекао је Савић вечерас у препуној сали бијељинског Центра за културу, након неколико пројекција филма по градовима Српске, али и шире. Он каже да је филм само прича о дјечаку великог срца који је волио свој народ и није желио да оде са Озрена. – Сви који су погледали филм

Јасеновац

Укор Хрватској због Јасеновца

Усташки логор смрти из Другог светског рата уписан на листу угрожене баштине Холокауста. Загребу наложена промена изложбе, као и брига о Старој Градишки Спомен-подручје Јасеновац, највеће стратиште српског, јеврејског и ромског народа на тлу бивше Југославије, уписано је на листу светске угрожене баштине Холокауста. Упис је обавила Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), а тај потез гарантује да ће комплекс јасеновачког логора смрти добити третман какав заслужује у светском памћењу злочина Другог светског рата. Хрватска, која је, као и Србија, члан ИХРА, најоштрије досад опоменута је због односа према овом спомен-комплексу. Влади у Загребу је наложено, између осталог, да промени сталну изложбену поставку у Меморијалном центру Јасеновац. – Потребна

Ста­ро сај­ми­ште из 1945. године

Шта неће Вељко Ђурић?

Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на причи. Сурове чињенице доказују да су, нажалост, милиони Срба страдали у ратовима ХХ века. У званичним евиденцијама ни 20 одсто њих није пописано. Свој удео у неурађеном има и Музеј жртава геноцида. То, изгледа, није познато ни данашњем његовом вршиоцу дужности директора Вељку Ђурићу. Можда баш зато нека несувисла питања куљају из његових новинских написа. И оспоравања рада оних који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.