arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Слободан Милошевић

Све нам је Милошевић давно рекао! Зашто нам то раде, зашто нас убијају, шта ће бити са нама, ко су плаћеници у Србији… (ВИДЕО)

Слободан Милошевић је отеран силом са власти, то сви знају и тога су сви свесни. Професор др Велко Влканов, копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, поводом овог догађаја изјавио је да је некадашњи председник Србије и СРЈ изгубио живот од најамних убица 11. марта 2006. године. „У ова два датума уоквирен је један невероватан живот посвећен добробити југословенских народа, добробити српског народа. Али, као и све велике личности, Милошевић превазилази оквире своје националности, претворивши се у један од симбола борбе човечанства за правду и слободу, такав симбол какав су Патрис Лумумба, Салвадор Аљенде, Нелсон Мандела. Човечанство мери свој раст управо кроз такве личности, код којих је сопствена судбина подређена

Соколска штафета

Штафета краља Петра

Музеј историје Југославије данас слави 20 година постојања Најпосећенији музеј у Србији, Музеј историје Југославије, који годишње обиђе 120.000 људи, започеће данас од 10 часова, уз своју публику, прославу 20. рођендана, изложбом једног предмета “Трчање кроз време”. У објекту Музеја 25. мај, наиме, биће изложена једна од четири соколске штафете које су у септембру 1940, поводом седамнаестог рођендана Петра Другог Карађорђевића, престолонаследника и старешине “Сокола”, стигле у Београд у организацији Савеза сокола Краљевине Југославије. Штафета је ношена од Скопља, Ниша и Крагујевца до Београда, а МИЈ је откупио ове године, током трајања изложбе “Ко је соко – тај је Југословен”. Музеј у чијем слогану пише “Ми чувамо сећање”, својим посетиоцима

Грб нове државе,Проглашење прве заједничке јужнословенске државе 1. децембра 1918.

Први југословенски брак из рачуна

На данашњи дан пре тачно 98 година у Београду је проглашена прва јужнословенска држава. Заједница је више била у интересу угрожене Хрватске него Србије, која је државу већ имала Први југословенски “брак из рачуна” склопљен је на данашњи дан – 1. децембра 1918. у Београду. Партнери су били Србија, која је изгубила 1,2 милиона становника у Великом рату и ни од кога призната загребачка творевина Држава Словенаца, Хрвата и Срба. У њој је живело 500.000 људи који су претходне четири године ратовали против српске војске и учествовали у окупацији Србије. – Улазак српске војске у поједина хрватска места становништво је различито доживљавало: Срби с одушевљењем, Хрвати с резервом и прикривеним

Милош Ковић

Дисциплиновање српске историографије

Реч „геноцид“ је претворена у пуко пропагандно средство за медијско правдање освајачких похода САД и НАТО-а широм наше планете Историја је субверзивна наука. Суочени с мноштвом протеклих догађаја и процеса, ми покушавамо да у њима накнадно пронађемо унутрашњу логику, везе и смисао. Тако настају периодизације, концепти и уопштавања, као капитализам, либерализам, или европска култура. Чим се, међутим, из света теорије вратимо животу и чињеницама, брзо ћемо се уверити да је прошлост неупоредиво сложенија од свих наших истраживачких модела и идеолошких наклоности. Шта је, на пример, либерализам? Вера у људска права, у индивидуалне слободе, у народни суверенитет? Зашто је онда либерализам, како је то приметила Хана Арент, један од главних извора

Милан Тепић

Мајор Милан Тепић добија споменик у Београду

На иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у београдском насељу Савски венац биће подигнут споменик мајору Милану Тепићу, који је херојски погинуо бранећи војно складиште ЈНА у Бјеловару, одлучила је данас Скупштина града Београд. Споменик ће бити подигнут у близини улице која носи Тепићево име, преносе београдски медији. Мајор Тепић издао је наређење да се дигне у ваздух војно складиште ЈНА у близини Бјеловара 1991. године, које је требало да нападне хрватска паравојска, и том приликом жртвовао је и сопствени живот. Скупштина града одлучила је да у Београду буду подигнуте бисте и пољском имунологу Лудвику Хиршфелду, који је добровољно дошао у Србију 1915. године и допринио да

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

У суботу, на Задушнице 8. окробра 2016. године, Православни хришћанин Босанског Петовца Драшко Дргишић дао је откриће о новом стратишту Првославних Срба Босанског Петровца, пострадалих о Илиндану 1941. године, а за које се, нажалост, до сад мало знало, нити се молитвено посјећивало. То је пошумљени простор у Горинчанима, недалеко од самог Петровца. Драшко је здрав и крјепак човјек, од 82 године (рођ.1934) свјежег памћења, који је и сам после Другог рата вадио кости пострадалих. Наиме, усташе су народ убијали и бацали у долину, која је раније била „Крепана“, у коју су раније сељани бацали угинулу стоку, тако да су кости убијаних биле помјешане са костима стоке. Драшко је сам прекопао

ЕксхумацијаФото: РТРС

Веритас: У Хрватској мук о ексхумацији Срба са гробља у Задру

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да у Хрватској влада тотални мук о прошлонедјељној ексхумацији посмртних остатака жртава српске националности са Градског гробља у Задру. Веритас подсјећа да је, према саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије, укупно ексхумирано 18 посмртних остатака жртава које су страдале у акцији “Олуја” и послије, са којих су узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу Веритаса се напомиње да је са истог гробља током 2013. године ексхумирано 56 посмртних остатака са подручја сјеверне Далмације и Лике, који су такође страдали у акцији “Олуја” и послије, од којих је до сада идентификовано 36. Према Веритасовим сазнањима, жртве које су ексхумиране прошле недјеље биле су

Попис жртава рата 1941-1945.

Већ годинама је могуће на одређеним порталима на Интернету пронаћи делове или комплетан попис жртава Другог светског рата 1941–1945. године међу становницима Југославије. Како је све то непоуздано, јер се не зна којим путем су ти подаци стигли до оних који држе поменуте портале, Музеј жртава геноцида, као једна од три институције (поред Завода за статистику и Архива Југославије) обзнањује оно чиме располаже. Свесни смо да ће то изазвати различите коментаре, да се изнето многима неће допасти, да ће вероватно уследити и оптужбе да смо се тим потезом сврстали на противничку страну… Стога наглашавамо: у овом часу нудимо само оно чиме располажемо а то је оно што је добијено ревизијом

Владимир Путин

Владимир Путин: Тешко је рећи да ли би ми добили рат да за воланом није био Стаљин…

Председник Русије о Минхенском споразуму, Пакту Молотов – Рибентроп и Великом Отаџбинском рату… 5. новембра 2014. године, у музеју савремене историје Русије одржан је сусрет шефа руске држаев Владимира Путина са младим научницима и предавачима историје, саопштава прес-служба Кремља. У сусрету су узели учешће представници водећих високошколских установа и Института РАН, Института за општу историју РАН, Археолошког института. Током сусрета покренута је тема историје Русије у ХХ веку. “А што се тиче ХХ века – истакао је Владимир Путин – за све нас је важна и даља прошлост и новија историја. Са њом има тешкоћа, са том новијом историјом, зато што тамо има још много тога исполитизованог, чак још увек

Скуп пoдршкe ухaпшeним припaдницимa ХВO-a – Oрaшje Фото: Ивицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Kрвaвe рaзглeдницe лoгoрaшa из Oрaшja

‘Нoвoсти’ дoнoсe изjaвe свjeдoкa кojи нaвoдe дa су прoшли тoртурe у Дoњoj Maхaли и Oрaшjу: Прeмa пoдaцимa Сaвeзa лoгoрaшa Рeпубликe Српскe, у Oснoвнoj шкoли у Дoњoj Maхaли и Срeдњoшкoлскoм цeнтру у Oрaшjу крajeм 1992. и пoчeткoм 1993. убиjeнo je 24 лoгoрaшa. Стoтинe српских цивилa прoшлo je тoртурe с прeмлaћивaњeм, изглaдњивaњeм и прикључивaњeм нa струjу. Ниje лиjeпo бити у притвoру. У тo су сe свaкaкo вeћ увjeрили Ђурo Maтузoвић, Ивo и Taдo Oршoлић, Maркo Дoминкoвић, Joсo Нeдић, Maркo Блaжaнoвић, Maтo и Aнтo Живкoвић и Стиjeпo Ђурић, кojи су ухaпшeни пoд сумњoм зa рaтни злoчин у Oрaшjу 1992. гoдинe. Дoбрo je тo пoзнaтo и врхбoсaнскoм нaдбискупу и кaрдинaлу Винку Пуљићу, кojeм ипaк

Избjeглицa знa кaкo je другимa кojи су oстaли бeз дoмa - Aлeксaндрa Стиjeљa

Пoкoшeни нa Пeтрoвaчкoj цeсти

Причa кoja дoбивa нa aктуaлнoсти збoг свe вишe oптужницa зa рaтнe злoчинe у Бoсни и Хeрцeгoвини: Mлaдa Бeoгрaђaнкa Aлeксaндрa Стиjeљa у aвиoнскoм рaкeтирaњу избjeгличкe кoлoнe у БиХ, 1995. гoдинe, при биjeгу из oкoлицe Бeнкoвцa, изгубилa je oцa и дjeдa, дoк je мajкa умрлa oд пoсљeдицa рaњaвaњa Дјeцa из избjeгличкe кoлoнe, oвaкви су нaслoви вeћ нeбрojeнo путa oбjaвљeни у мeдиjимa, кaдa су тeмe билe пoтрeснe судбинe и живoтнe причe млaдих људи кojи су бeзбрижнo дjeтињствo и игрe зaмjeнили избjeгличким кoлoнaмa и путeм у нeпoзнaтo. Пoд oвим нaслoвимa су oбjaвљивaнe и причe o дjeци кoja су прeкo нoћи мoрaлa oдрaсти. Taкo и судбинa Бeoгрaђaнкe Aлeксaндрe Стиjeљe (24) тeшкo дa нeкoгa мoжe oстaвити

Недићеве заслуге на транспарентима, фото А. Станковић

Јевреји и Субнор хоће да сведоче

Нови захтеви заинтересованих страна у поступку рехабилитације Милана Недића, ратног премијера Србије. Суд треба накнадно да одлучи о овом питању Савез јеврејских општина, Јеврејска општина Београд и Субнор тражили су да се укључе у поступак рехабилитације премијера Србије током немачке окупације Милана Недића. Суд ће о овоме накнадно одлучити и обавестити заинтересоване странке, изјавила је Анђелка Опачић, судија у овом поступку пред Вишим судом у Београду. И Више јавно тужилаштво тражило је увид у документацију, пре одлуке да ли ће учешће тражити и држава. Овом предлогу оштро се супротставио заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић, истакавши да је поступак, по Закону о рехабилитацији из 2006, једностраначки: – Било је сличних предлога

Зашто Вучићева влада жели срушити Републику Српску

Трудим се да не пишем и не говорим о Србији и њеној политици, дубоко увјерен да је то дужност многих мојих пријатеља у Београду и Србији, и да би моје бављење том отвореном раном колективне стабилности Балкана, а не Србијом као темом, било негирање тих храбрих, патриотских и стручних напора које чине добри људи, интелектуалци и неки политички активисти у Србији. Ипак ми се понекад омакне, па поменем или напишем понешто о томе, више због потребе да јасно искажем свој став о политичком злочину и кукавичлуку који се чини у име цјеле Србије и српског народа, него што вјерујем да је то моје мишљење значајно или потребно. Иако не сумњам

Застава "велике Албаније"

Иза заставе кроје “Велику Албанију”

Баш уочи албанског празника, лидери пет градова из региона у Тирани основали унију. Дрецун: Провоцирају неалбанске грађане. Арифи: Циљ да се боље спремимо за ЕУ Тирана, Приштина, Прешево, Тетово и Улцињ формирали су Унију општина у региону којима руководе Албанци, и то само дан уочи празника албанске заставе, на који је проглашена и независност Албаније. Зато су овај потез многи протумачили као прелазак у конкретну акцију стварања “велике Албаније”. Челници градова из Албаније, Црне Горе, Македоније и с југа Србије и Космета саопштили су да им је циљ да размењују искуства у областима урбанизма, иновација, животне средине, културе и инвестиција, али шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун читав подухват

Немачко гробље са уписаним именима погинулих војника Вермахта

Сетите се и наших жртава!

Немачко гробље на делу војног аеродрома Голубовци и даље изазива бурне реакције. Да се не замери НАТО, држава пристала да понижава потомке убијених Подгорица – Шездесет четири гробнице за припаднике злогласне СС “Принц Еуген” дивизије која је сејала смрт по Пиви, Велици и другим црногорским местима, смештене на делу војног аеродрома у Голубовцима надомак Подгорице, жестоко су поделиле Црногорце. Посебно оне чије кости предака чаме у бројним јамама и другим стратиштима чекајући да буду достојно сахрањене. – Сваки човек има право на гроб и гробови не би требали да су било коме непријатељи, али нама сметају двоструки аршини у којима актуелни режим не дозвољава право на гроб и обележје за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.