arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

06.05.2022

Тог Ђурђевдана jе циjели свемир плакао над судбином српске неjачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила jе у казамат обичан недужни народ. Други свjетски рат jе био ноћна мора за циjелу нашу земљу. Ни на jедном педљу ниjе било лако а Сараjево jе и тада пониjело изузетно тешко ратно бреме. Таj град jе и у овом случаjу искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коjу су се страну Богу окретали. Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бjежати из Сараjева. Уточиште су налазили на сусjедним планинама или пак у Србиjи. Наравно, одређен броj људи jе остао

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

29.04.2022

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

kolaric-1.jpg

Гдје леже кости коларићких мученика?

25.04.2022

Да ли пуком срећом, Божјим провиђењем или нечим другим МИЛЕНА КРЕСОЈЕВИЋ (тада удана Вукобратовић, рођ. Кесер, 1919.) са својом двогодишњом кћерком ДРАГИЦОМ преживјет ће покољ у цркви Свете Петке на Коларићу. Често сам знао са њом проћи покрај рушевина ове древне цркве подигнуте још 1804. године. Кад се 1945. удала за мога ђеда НИНКА КРЕСОЈЕВИЋА, који је уз мог оца једини преживио рат. Добила је у виду отпремнине од фамилије Вукобратовић гдје је била удана, комад земље коју су звали “Њивица”. Налазила се уз на дијелу гдје се пут за Леденик почне стрмије пењати, са његове лијеве стране, и ту смо често гонили напасати краве. Моја баба, још увијек жена

ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ

07.04.2022

Већ 1. јула 1941. године усташе су га ухапсиле и интернирале у Госпић, а затим jе отjеран у злогласни логор Јасеновац. У Јасеновцу jе провео осам мjесеци, а касниjе jе протjеран у Србиjу. Специjална полициjа га поново хапси 18. руjна 1943. године. Слиjеде тешки дани истражног затвора у Београду и Шапцу, а затим логорске ћелиjе на Бањици, гдjе jе остао све до 2. фебруара1944. године. ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ – ЈАСЕНОВАЦ ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ КРОНИКА ИЗ ПАКЛА (Јасеновац, 21. VIII 1941 – 31. III 1942) Издавач: СПОМЕН – ПОДРУЧЈЕ ЈАСЕНОВАЦ За издавача: РАДОВАН Технички уредник и коректор: ФРАЊО ПИРЦ Тисак Штампарски завод »Огњен Прица« Дарувар ХАПШЕЊЕ Први дан августа 1941. године

tesla_smiljan.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта

04.03.2022

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,  преживjела родбина и приjатељи окупљали су се око

lazar_lukajic.jpg

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

13.02.2022

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на “случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у “староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада  Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени  не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада “сувереним“  и “демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр  Лазар Лукаjић,

Лазар Лукајић: “Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци”

04.02.2022

У издању “Фонда за истраживање геноцида” из Београда, 2005. године је објављена књига Мr.sc. Лазара Лукајића “Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци”. Kњига представља трагично и стравично свједочанство о покољу Срба од стране усташа у селима код Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Пискавици и Ивањској у фебруару 1942. године. Kњига је доступна у формату: Acrobat PDF: Лазар Лукајић: Фратри и усташе кољуAcrobat PDF dokument, 7.359kB Везане вијести: ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић Крвави усташки пир у Пискавици | Јадовно 1941. У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

Spomenik_stradalim_Srbima_u_Skelanima.jpg

ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА

16.01.2022

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада воjника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. jануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мjесто на обали Дрине. Муслиманске jединице упале су у села приjе сванућа, убиjаjући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкаjући и уништаваjући све што су стигле, настављаjући етничко чишћење у Подрињу започето jош у априлу и маjу 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Виjогор и друга. Тог кобног дана убиjено jе чак 69 становника овог краjа, а двиjе трећине настрадалих били су цивили, међу коjима и неколико дjеце. Рањено jе 165 мjештана, а од 30 заробљених

Ivanji.jpg

Како сам преживео »новосадску рацију« – Иван Ивањи

10.01.2022

Иван Ивањи рођен jе 1929. године у Зрењанину. Књижевник jе и преводилац. Родитељи, обоjе лекари, Јевреjи, убиjени су 1941. године, а он се спасао бекством код рођака у Нови Сад. Ту jе ухапшен у марту 1944. године, после чега jе био заточен у концентрационим Логорима Аушвиц и Бухенвалд до априла 1945. године. ЗА ВРЕМЕ „НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ“ ПОЛИЦАЈЦИ СУ ДОЛАЗИЛИ И У СТАН МОГ СТРИЦА, ГДЕ САМ ТОГ ЈАНУРА 1942. ГОДИНЕ БОРАВИО. ПОЛИЦАЈЦИ СУ УГЛАВНОМ БИЛИ УЧТИВИ, А ЖАНДАРИ УБИЦЕ. ПИТАЛИ СУ КО ТУ СВЕ ЖИВИ, ПОГЛЕДАЛИ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ, ЗА ДЕЦУ – СТРИЧЕВЕ СИНОВЕ И МЕНЕ – БИЛА ЈЕ ДОВОЉНА ЂАЧКА КЊИЖИЦА. КАД СУ ДРУГИ ПУТ ДОШЛИ, ЗАВИРИЛИ СУ И У ПОНЕКИ

Ето Боже преко воде…

10.01.2022

(или- Божић дође, а ми о’ђе…) Тешко jе данас дочарати осjећаj радости, весеља, узвишеног полета и љепоте прослављања Божића у Пребиловцима приjе и послиjе Другог свjетског рата. Mного тога се промjенило, усљед рата и других догађања коjи су нас отргли од села. Промjене, можда за ову причу и битниjе наступиле су раниjе, када се мало ко надао посљедњем рату и егзодусу. Оне су биле у начину живота коjи jе постаjао лакши и удобниjи, али са другим обавезама, коjе су допринjеле губитку многих дотадашњих вриjедности. Што jе било више плата, пензиjа, диплома, телевизора, машина, возила, зараде на пиjаци- било jе и мање времена за себе и друге, за рођаке и комшиjе, село

Уместо цвета и свеће на камену пребиловачком прилажем, за сада, реч

31.12.2021

Је ли вам се икада догодило да имате снажан осећаj да сте негде већ били, иако поуздано знате да нисте? Мени се догодило са Пребиловцима после читања приче “Никољдан у Пребиловцима”. Знам и мирис и звук села. Нарочито зимски. Чуjем му и песму и jаук. Ако нисте никада чули како звучи jаук кроз песму, чућете читаjући ову причу. Мене ево прати кроз три годишња доба и знам да ме неће никада напустити и нек неће. Живи смо и међу своjима само док живи сећање на нас. Ја бих да Пребиловчани стрељани и живи у jаме бачени никада не умру. Ако умру, умрећемо и ми, пред Богом и људима, од стида, мада то

Gordana_Dostanic.jpg

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

14.12.2021

Погледаjте излагање Гордане Достанић, предсjеднице УО удружења Огњена Мариjа ливањска, на трибини „Зашто негуjемо културу заборава?” Позиваjући се и на несрпске изворе, ГорданаДостанић jе изнела низ статистичких података коjи jасно указуjу на планско уништење српског народа на подручjу Ливањског поља. Наводећи страдања Ливањских Срба, осврћући се на злогласне Челебиће, она jе истакла политички проблем коjи jе сасекао ширење истине.  «Политички естаблишмент тог времена jе зарад братства и jединства српске жртве натерао да ћуте, jер би се ширењем истине нарушила идеологиjа заjедничке државе. Тако jе жртва живела поред своjих џелата осуђена и на тишину. Дочекали смо да друга страна пласира своjу причу и да нас временом натера да постанемо жртва сопственог ћутања. Зато сматрам да jе

Ватикан

Независна Држава Хрватска: Најбоље чувана тајна Ватикана

30.11.2021

Почетком јуна 2011. римски папа Бенедикт Шеснаести посетио је Хрватску, дајући подршку њеном путу ка Европској унији и позивајући је да и даље остане верна Ватикану, борећи се за хришћанске вредности. Одушевљено дочекан од преко 3оо ооо Хрвата, папа није пропустио да успут помене квислиншку творевину, Независну Државу Хрватску, као инструментализовану од фашизма и нацизма (ниједном не помињући 7ооооо жртава усташког концлогора Јасеновац, које су страдале зато што су биле Срби, Јевреји и Роми, као ни улогу преко 1ооо римокатоличких жупника, фратара и часних сестара, који не само да су подржавали Павелића и његове монструме, него су и активно учествовали у покољима недужних људи ,као „заклете усташе“.) Млако се ограђујући

РТРС – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у јами Равни Долац, Ливањско поље

07.11.2021

У селу Руjани, између Ливна и Грахова, 20. октобра 2011 jе, поводом Покрова пресвете Богородице, служена литургиjа и парастос српским мученицима коjи су страдали у jами Равни Долац у вриjеме Другог свjетског рата. У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су на Огњену Мариjу 30. jула 1941. године, а спасени на Усjековање главе Јована Крститеља, 11. септембра. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму, а jедна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, коjа живи у селу Губер код Ливна, присуствовала jе данас литургиjи и парастосу. Још jе жива и Милица Маљковић,

cirina-kuca.jpg

Запис о топониму Ћирина кућа

05.11.2021

На великим географским картама, чак и на оним воjним што их зову специjалке, топоним Ћирина кућа у атару села Пребиловци узалуд ћете тражити. Нема га ни у историjским књигама. То jе jедан од десетак топонима на подручjу Пребиловаца коjи су име посудили или од имена или од презимена људи овог старог насеља.  Сухића или Екмечића градина, топоними коjих има на картама, свjедоче поред осталог о старости насеља на подручjу данашњег села Пребиловци. Топоним Ћирина кућа постоjи у памћењу људи. И ваљало би слово о овом топониму прениjети из памћења људи у књиге коjе имаjу амбициjу да младе нараштаjе, што расту на том парчету земље коjи зову “вериге свиjета”, поуче шта се збива са човjеком и

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

26.10.2021

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе “Година страдања – 1942”. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Рапорт каплара Гаврића

24.10.2021

Рат jе државни посао. Воде га армиjе и масе. У њему нема места за поjединца, за његове разлоге и судбину. Са друге стране, ратови се памте и као поjединачне трагедиjе и хероjства. Судбина, ратна и животна, осмогодишњег дечака Момчила Гаврића из села Трбушница код Лознице, обjединила jе све парадоксе и апсурде рата. Један, за велике државне разлоге, небитан мали живот споjио jе у свом траjању бол и несрећу, храброст и решеност да се стигне до часног краjа.  Леополд фон Бертхолд, министар спољних послова Аустроугарске, издао jе налог да 28. jула 1914. телеграм о обjави рата Србиjи буде послат обичном поштом у Београд. Како су све државне установе биле евакуисане, телеграфисти

краљ Александар Први Карађорђевић

На данашњи дан у Марсеју убијен краљ Александар

09.10.2021

На данашњи дан приjе 87 година у Марсеjу, у Францускоj, убиjен jе српски краљ Александар Први Карађорђевић. Краљ Александар Први Карађорђевић убиjен jе приликом државне посjете Францускоj, у коjу jе отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке. Заjедно са њим 9. октобра 1934. године убиjен jе и француски министар иностраних послова Луj Барту, док jе атентатор, Владимир Георгиjев Керин, звани Владо Черноземски, погођен са више метака у тиjело, исjечен ударцима сабље и линчован од гниjевне масе. Права верзиjа трагичне судбине краља Александра, коjи jе био стуб jединствене државе jужних Словена и новог европског поретка на jугоистоку Европе, остала jе неразjашњена. Многи историчари и познаваоци тог времена тврде да

Klepci_Stari_most.jpg

ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ

14.08.2021

На локалитету Морин оток, близу старог моста на Брегави, у ноћи 14/15 августа 1941, заклано jе преко 50 Пребиловчана. Они су се на позив и обећање о амнестиjи предали усташама, утучени сазнањем да су им породице страдале у Шурманачкоj jами. Били су то углавном одрасли људи, са своjим синовима и унуцима. Тако се ту, поред моста на Брегави из XI века, угасило више пребиловачких огњишта. После мучења у сеоскоj школи, пешачили су везани 2,5 километра, да би им ту, главе одсекао Циганин Ибро Мехић, ковач из Тасовчића. Главе су закопане у jедну, а тела у другу рупу. Мехић, коjи jе због овог злочина одлежао неколико година у Зеници, после jе

Spomen_ploca_na_crkvi_u_Velikoj_Kladusi.jpg

МАСОВНИ ПОКОЉ СРБА ИЗ СЛУЊА И ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ

14.08.2021

На данашњи дан 1941. године довршено jе убиjање око 7.000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши, подсjећаjу из Удружења “Јадовно 1941”. Усташе су на стратишту Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара, од 30. jула до 14. августа 1941. године убили 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце, Само из села Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугословенска воjска ископала противтенковске

Јадовно: Заборављени геноцид

12.08.2021

И мада jе Јадовно своjеврсна увертира за Јасеновац, концентрациони логор где ће већ пасти стотине хиљада жртава, свеjедно он остаjе заборављена епизода геноцида у 20. веку. Оно што jе учињено у Јадовну до данас ниjе добило ни стоти део пажње и осуде коjу су добили неоспорни злочини у Аушвицу и Треблинци.   Руски  Четрдесет хиљада лешева за 132 дана: Јевреjи, Роми, Срби (они у већини). Сада су овде живописна летовалишта, а 1941. године на обали Јадранског мора налазио се комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг коjи jе направило усташко руководство Независне Државе Хрветске, савезника и сателита нацистичке Немачке. Комплекс jе постоjао свега пола године, затим су га затворили италиjански фашисти, коjе су

Ужаси над јамама

09.08.2021

За само три часа усташе су у Шурманачку jаму бациле од 500 до 600 жена, дjеце и стараца из села Пребиловаца, док jе током рата у њу бачено више од 3.000 Срба… Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У бестиjалним масовним убиствима Срба у Пребиловцу посебно су се истакли усташе – Марко Родин, Чутура Иван, извjесни Шарић из Вишића, а преживjели су нарочито истицали срамну улогу Мурата Шоше из Бивољег Брда и његових синова. Усташе су 4. августа тражиле Пребиловчане, већином мушкарце, коjи су се спашавали бjекством у брда. Оне коjе су успjели да ухвате убиjали су на лицу мjеста. Наредног дана усташе су из осталих заселака прикупили све становнике, махом жене, дjецу

prebilovci-lidice3.jpg

Лидице и Пребиловци

04.08.2021

Лидице су тешко пострадалe после убиства Хитлеровог протектора Чешке Раjнхарда Хаjдриха. У спровођењу плана геноцида над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj, Пребиловци су тешко пострадали у августу 1941. Упоредни приказ дешавања везаних за ова села, од Другог светског рата до данас, говори много о доносу друштава према прошлости. ЛИДИЦЕ Лидице – село у средњоj Чешкоj, 20 км западно од Прага и 8 км од рударско- металуршког центра Кладна, до 10. jуна 1942. имало jе 503 становника, у 167 породица и 106 кућа. Лидице су тешко пострадалe после  убиства Хитлеровог протектора  Чешке Раjнхарда Хаjдриха.  Атентат jе извршен 27.  маjа 1942, а Хаjдрих jе умро од задобиjених рана 4. jуна исте

Matija_Beckovic.jpg

НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ НЕЧОВЈЕЧНИЈЕ – ИСТРАГА ЖИВИХ ИЛИ МРТВИХ

02.08.2021

Академик Матиjа Бећковић каже да се “кост не може до краjа уништити нити спепелити, и да jе из пребиловачке разорене костурнице никао Храм Христовог васкрсења”… Српски књижевник и академик Матиjа Бећковић сматра да jе битно одржати сjећање у српскоj колективноj свиjести на усташки злочин над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату, али и на злочин над њиховим костима у рату деведесетих. Бећковић истиче да jе “тешко знати шта jе било нечовечниjе – истрага живих или мртвих”. “Битно jе одржати сећање на Пребиловце зато што смо доживели ово што смо доживели. Што их се нисмо сећали и што смо их заборављали, што нисмо имали ниjедно српско стратиште на коjима су

ljuban_jednak.jpg

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат жив

29.07.2021

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио у Глини ниjе био наjброjниjи по жртвама Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, али jе био један од наjстрашниjих по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и “Олуjу”, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: