arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
adam_pribicevic.jpg

Адам Прибићевић : Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији

Адам Прибићевић, српски публициста и политичар (1880-1957)  у своjоj књизи „Насељавање Срба по Хрватскоj и Далмациjи“, издавач: Заjедница Срба у Хрватскоj, у закључку пише:  Oва сеоба Срба у Хрватску била jе велика погрешка, коjе Срби не би били починили, да су имали организовано интелигентно водство. Том сеобом Срби су ослабили своj положаj у централним српским областима, те су се оне ослободиле доцниjе, него што би биле да су Срби у њима били остали jаки. Турци су били, у шеснаестом веку, наклоњени Србима. Ове сеобе изазвале су све жешћу мржњу Турака на Србе, што jе много оштетило наше интересе. Реч Србин значила jе, на краjу, код Турака нешто што и реч

Митар Шарић: Никољдан у Пребиловцима

Леп jесењи дан медитеранског поднебља. Деветнаести децембар. Година 1941. Свети Никола. Народ у нашем краjу каже Никољдан. Никољдан jе крсна слава Пребиловаца. Цело село осим четири породице слави Никољдан. Стоjим пред кућом Милана Медића, у Пребиловцима, у коjоj живи наша новонастала заjедница од пет »jединаца«. Размишљам; како се Никољдан славио прошле (1940) и раниjих година. Људи, родбина и приjатељи, коjи долазе на славу зову се пићари. Они из удаљениjих места долазе на конак уочи Никољдана, а одлазе сутрадан по Никољдану. Неки пићари долазе на коњима, упарађени у народноj ношњи. Понеки jе обучен у црногорску народну ношњу, коjа због своjе лепоте и дивних боjа изазива дивљење свих, а посебно деце. Село jе

Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу

Александра Зец била је кћи загребачког месара Михајла Зеца, и вјеројатно сасвим обична дванаестогодишњакиња, која по ничем не би заслужила да се о њој пише, – да је нису свирепо убили. Увече око 23 часа, 7. децембра 1991. у њен дом у Пољаничкој улици 22. на загребачкој Трешњевци, банули су Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић (припадници Мерчепове јединице) са намјером да ухапсе Михајла Зеца, због његових наводних веза са побуњеним крајинским Србима. Он је некако успио је истрчати на улицу, и покушао побјећи, али га је Синиша Римац устријелио на удаљености од тридесетак метара.[1] Након тог су свезали 12 годишњу Александру и њену мајку

Ante_Pavelic_004.jpg

РАСНИ ЗАКОНИ, ЛОГОРИ, ЛИКВИДАЦИЈЕ, ТРОВАЊА ДЈЕЦЕ, ПЉАЧКЕ…

Оптужница против усташког поглавника Анте Павелића, коjа никада ниjе окончана суђењем, обухватала jе, између осталог, оптужбе за расне законе, концентрационе логоре, убиства дjеце, пљачкање имовине и сарадњу са нацистима, наводе хрватски портали. У главном диjелу оптужнице од 7. маjа 1956. године Павелић jе оптужен да jе формирао терористичку организациjу названу “Усташка надзорна служба” са задатком да упућуjе у логоре, основане у Јасеновцу и Староj Градишци, особе коjе те организациjе оциjене као “неподобне”. Таква депортациjа у логоре смрти односила се чак и на дjецу, родитеље, сестре и браћу ухапшених. Ти органи су, извршаваjући Павелићев злочиначки план, убиjали људе сjекирама, маљем по глави и на друге начине, укључуjући изгладњивање, тровање или разбиjање

gospic.jpg

О Месићу и Госпићу

СВЈЕДОЧЕЊЕ БРАЋЕ ДРАШКА И БОЈАНА КАЛАЊА ИЗ ГОСПИЋА, ЧИЈИ СУ РОДИТЕЉИ ЂОРЂЕ И МИРЈАНА УБИЈЕНИ 18. ОКТОБРА 1991. НАКОН “СМРТОНОСНОГ САСТАНКА” НА ЛИПОВОЈ ГЛАВИЦИ Госпићка баjка Боjан Кад сам дошао на ВМА на препознавање, само знам да jе био jако ружан дан, jануар, деведесет и друге. Дошао сам тамо, jа и jедна тетка, препознао сам га по том каишу… Отац jе често ишао у куповину. Баш се сjећам тога каиша. Купили смо га скупа у Дерми у Госпићу, у кожарскоj радњи. Маму сам препознао… Она jе радила зубе код доктора Јохмана, препознао сам зубе. Кад ми jе доктор Станкови рекао, мени jе било тешко. Једноставно, нека тежина у плућима. Нисам

Прве жртве усташког терора и геноцида у Сремским Карловцима, хапшење истакнутих грађана јуна 1941. године и њихово страдање у логору Јадовно

Положаj Срба у НДХ се све више погоршавао, као и положаj Јевреjа и Цигана, после обjављивања „Законске одредбе о расноj припадности“ и „Законске одредбе о заштити ариjевске крви и части хрватског народа“ почетком маjа 1941. године у гласилу хрватског усташког покрета (Хрватски народ, броj 78 од 1. V 1941. године). Те одредбе jе прописао поглавник НДХ Анте Павелић по немачком нацистичком узору. Мржњу против Срба, Јевреjа и Цигана упорно jе ширила усташка пропаганда преко дневне штампе, радиjа и на скуповима. Они су окривљивани за сва постоjећа зла и означавани као ниже расе и „непоћудни елементи“. Срби су jош називани четницима, а српска православна вера грчко-источном или шизматичком. Усташка штампа jе

Илиjа Вуjновић

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се упутио?“. Приђем, поздравим, али нисам успио да препознам кога сам срео, па кажем: „Ја никако не могу да те препознам, а ти мене препозна у вожњи“.“Ниjе ни чудо, нисмо се видjели 13 година, jа сам Мићо Драгаш”.“Ниси се ти пуно промjенио, али jа сам у годинама кад све прекрива тама заборава. Пошао сам у Дивосело, не вjеруjем да ћу стићи до остатка моjе куће, ниjе ни важно, жеља ми jе да видим што успиjем”. Доста

Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.

Село Медак, Госпић. Усташе су 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака. Сазнање о овом злочину, коjи наводи Ђуро Затезало у своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. (СКПД  Просвjета, Загреб 2005.) покушали смо проширити консултуjући ширу литературу. На жалост, као и о многим другим стратиштима нашег народа, о овом злочину нема много записано. У књизи Гоjка Везмара „Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945“ о Покољу у селу Медак, налазимо сљедеће:  Наjмасовниjе злочине у посљедња два мjесеца 1944. године починиле су усташе у Метку и околини, као и у Могорићу. У Метку су у два наврата убили 78 лица од коjих су 10 заклали. Према поименичном попису жртава наjвише их jе побиjено 5. новембра,

Логор Рибарска колиба

Логор “Рибарска колиба” jе био jедно од броjних мучилишта у систему хрватских логора за Србе, коме су хрватске паравоjне снаге ЗНГ и специjалне jединице хрватске полициjе “Јесење кише” под командом Томислава Мерчепа, мучиле цивиле српске националности у мотелу “Рибарска колиба”, у близини Мариног Села (на путу између Пакраца и Кутине), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз оваj логор jе прошло више од 300 Срба, а наjмање 100 Срба jе убиjено. Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА Оваj логор jе основан од специjалне jединце МУП-а Хрватске “Јесење кише”, коjом jе командовао Томислав Мерчеп. 11. октобра 1991. године у мотелу “Рибарска колиба”

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

Као и протеклих неколико година, у суботу 29. октобра ове године са почетком у 11 часова у цркви св. Марка у Београду, биће служen парастос изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991, те цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Пише: Ранко Раделић Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа започетих пре тридесет година у коjима jе живот изгубила 76 особа и чиjи су егзекутори паравоjне формациjе, терористичке групе и поjединци организовани или подржани од хрватских власти,  дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“ чиjе jе сjедиште у Београду. Већину страдалих чине цивили, свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним

Branko_Copic.jpg

БРАНКО..

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука према полици са његовим књигама. Генерациjе су одрасле уз његове књиге. Пише: Жељко Кресоjевић Бранко каже да jе његов зачарани свиjет сав саткан од баjки и маштарења, мjесечине и прозрачне свиле, био своjеврсни свиjет октобра, али оног нашег, краjишког, смиреног, златног октобра у рану jесен, о Михољдану, када су им у кућу долазили драги гости, кад jе све било пуно прича и обиља, кад jе и мачка била сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан… Ти ђедови октобарски дани представљаjу основну ризницу свих његових литерарних мотива. Сад тек видим колика jе срећа била одрасти на селу уз

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у “Јасеновцу”. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно “начео” 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj “књизи живота”, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар

Пред крај живота, проф. др Смиља Аврамов је била свјесна снажног и континуираног процеса извртања и негације истине о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране НДХ. Ангажовала се око идеје о формирању Мемориjалног центра за српске жртве. Сматрала је немогућим да се у Београду, на мјесту Старог Саjмишта формира Мемориjални центар jевреjских жртава jер се, како је рекла, зна колико jе тамо Срба страдало. Данас, када је и званично потврђено да се на том мјесту подиже Музеј Холокауста а да Срби нису смогли снаге, памети и историјске одговорности да подигну Музеј Покоља, вриједи се подсјетити њених ријечи. ОВАКО ЈЕ ГОВОРИЛА СМИЉА АВРАМОВ Без обзира на стварност да су Срби

Проф. др Мирјана Стојисављевић: Гаравице мрачне и крваве

Проф. др Мирjана Стојисављевић: Историjски час поводом седамдесетогодишњицице усташког Покоља на Гаравицама код Бихаћа. Од памтивијека и прије Библије све наше ријечи биле су ничије. Откад их раздијелисмо међ собом свако смо слово замијенили гробом. Душко Трифуновић Почетком августа (5. августа) 2011. године на Гаравицама код Бихаћа одржан је парастос и историјски час поводом седамдесетогодишњице од усташког Покоља извршеног, од 3. јуна до 4. августа 1941. године, над тринаест и по хиљада Срба, цивилних жртава геноцида са подручја Бихаћког среза и околних места.[1] Потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља подсетили су се и на чињеницу да је погром плански извршен управо на добровољачкој српској земљи по којој су „лобање пољем

grubori_2.jpg

Покољ у селу Грубори

Покољ у селу Грубори 1995. jе злочин jе над српским цивилима коjи су починили припадници антитерористичке jединице „Лучко“ у саставу Специjалне полициjе Републике Хрватске током злочиначке акциjе „Олуjа обруч“ 25. августа 1995. године, односно одамх након злочиначке акциjе „Олуjа“. Панорама книнског села Грубори у Сjеверноj Далмациjи Злочин jе извршен над свим преосталим цивилима српске националности засеока Грубори коjи су остали у своjим кућама, у саставу насеља Плавно, Плављанска долина, општина Книн, у саставу тадашње Републике Српске Краjине. За оваj злочин нико ниjе кажњен, а подигнути споменик у Груборима, неколико пута jе рушен од Хрвата. ПРЕТХОДНИЦА Распадом друге Југославиjе више од два милиона Срба нашло се на простору западно од риjеке

Како су попуњаване велебитске јаме

Априла 1986, поводом предстојећег суђења усташком ратном злочинцу Андрији Артуковићу, након писма примљеног од Ракић Пане, лист “Дневник”, Нови Сад, објавио је чланак: “Како су попуњаване велебитске јаме”. Доносимо факсимил објављеног чланка, као и интегралан текст писма покојног Ракић Пане. Уредништву Редакције листа „Дневник“, Нови Сад Поводом чланка у Вашем листу: „Зашто је Артуковић ликвидирао Др. Јешу Видића“, као и да се не зна датум његове погибије у Јадовном, јављам се јер је битно и да се ово сазна у вези са зликовцем Артуковићем. Као дечак – болесник са 14 г. јула месеца 1941. г. налазио сам се у болници у Госпићу. Болница се налази поред цесте која пролази према

Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу

Једно од наjстравичниjих свjедочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао jе деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, коjег су партизани ухватили 1942. године. Оваj, до тада госпићки гимназиjалац, доспио jе у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика). Свjедочење jе посебно интересантно jер осим осталог, даjе наjвjерниjу илустрациjу немогућности живота у условима логора Слана у коjем се управо преодгаjало и спремало младиће за кољачку службу. Јосо Орешковић: Још као ђак госпићке гимназиjе ступио сам 1939 у вjерску организациjу “крижаре”. Ту су нас под фирмом вjере одгаjали у усташком духу. На наше састанке су долазили Јурица Фрковић и Јуцо Рукавина и држали нам предавања

13.08.1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то  је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 473 Срба.   Били су то углавном становници села Кусоња те околних села Драговић и Чакловац , те један дио српских избјеглица испод Козаре који су тражили спас бјежећи од усташа који су чинили звјерства и по Поткозарју. Највећи дио Срба убијен је на тај начин што су натјерани у православну цркву Светог Георгија која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани

Prebilovci_izlozba_5.jpg

ПОДСЈЕЋАЊЕ: Изложба “Пребиловци” – Београд 21. мај 2015.- ВИДЕО

У Београду jе 21. маjа 2015. у простору Народне банке Србиjе, отворена изложба “Пребиловци”, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа “Асахи шимбун”, наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложбу jе благословио Његово преосвештенство, тадашњи владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе. Изложба, коjа jе заjеднички проjекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски, сада већ блаженопочивши Владика Атанасиjе, новинар Срне у пензиjи

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас

konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

jama-pandurica.jpg

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

Dржим jедно старо наливперо у руци, зарђало, изубиjано. Боже, какав jе животни пут ово перо имало? Чуj „животни пут“, као да jе живо биће, а не предмет! А оно jе стварно своjом судбином и симболиком коjу носи у себи, оживjело. Да ли jе непознати маjстор у фабрици, гдjе jе произведено, ко зна када и ко зна гдjе, могао замислити да ће ово перо причати jедну овако стравичну, и тужну причу. Вртећи перо у руци, мислима одлазим у ране осамдесете године прошлог виjека. Неколико жилавих и кошчатих стараца, са завратама на глави, ћутке, jедноличним, али одлучним ударцима косиjера сjеку jасенове и грабове младиjере. Оно што посиjеку, jа, тада седмогодишњак или осмогодишњаг,

Корићка јама

Порука преживјелих из јаме

У Корићку jаму у близини Гацка у Херцеговини, током 4. и 5. jуна 1941. године бачена су  134 Србина. Кости су извађене из jаме 1953. и 1956. године и похрањене у заjедничку спомен-костурницу у центру села Корита. КОРИЋКА ЈАМА У ОВУ ЈАМУ 4/5 ЈУНА 1941. ГОД. УСТАШЕ СУ БАЦИЛЕ 134 СРБИНА ОВОГА КРАЈА КОСТИ ЗВЈЕРСКИ УМОРЕНИХ ЉУДИ ИЗВАЂЕНЕ СУ ИЗ ЈАМЕ 1953 И 1956 ГОДИНЕ И ПОХРАЊЕНЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ СПОМЕН КОСТУРНИЦУ У ЦЕНТРУ СЕЛА КОРИТА ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНИХ И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БИЛЕЋА ПОРУКА ПРЕЖИВЈЕЛИХ ИЗ ЈАМЕ „ОЈ КОРИЋКА ПУСТА ЈАМО КЛЕТА, ТИ НАС ВРАТИ СА ОНОГА СВИЈЕТА У ЊЕДРИМА ТВОЈИМ МИ СМО БИЛИ И ТУ ТЕШКЕ РАНЕ ЗАДОБИЛИ ОД УСТАШКЕ БАЈОНЕТЕ

gat.jpg

Барјак слободе завијорио се 6. јуна 1941.

6. jуна 1941. године група устаника  из села  Казанаца и Вратковића код  Гацка напала jе жандармериjску станицу на Брљеву и овом акциjом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске. У своjоj књизи о ратним дешавањима  у Херцеговини под називом „Крваво коло херцеговачко“ Саво Скоко, између осталог, пише: „Наиме, већ 5. jуна 1941.године муњевито се ширила вест о трагедиjи села Корита дуж целе „немирне границе“. Изjутра 5. jуна у пограничним селима поjавио се Јаков Миловић, коjи jе са сломљеном руком побегао са Корићке jаме, и испричао људима да су те ноћи муслимани из Фазлагића Куле побацали у jаму Голубинку на Кобиљоj глави све одрасле мушкарце из села Корита и Заградаца.

Света Петка и Срби у Пламену

Историчар и књижевник Мр. Миле Дакић у своjоj збирка приповедака „Бол у прсима” подсећа нас на потресна страдања Срба у Хрватскоj. Из поменуте књиге овом приликом одабрали смо приповетку „Света Петка и Срби у Пламену” Не да би вас „хранили” мржњом већ да се не заборави – на такав заборав немами право ни због пиjетета према невиним жртвама. Јутрос су жене подраниле. Око цркве Свете Петке на Коларићу чекаjу с храном у кошарама. Биjеле се рокље и повезаче. Ту jе и понека дjевоjчица жутим рупцем подбрађена. Хрватски воjници поручуjу да ће натпоручник о свему одлучити. Ромиња прољетна кишица. Ниски сиво црни облаци журе према Дебелоj коси. Из Вргинмоста у Воjнић зуjе талиjански тенкови и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала