arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Prebilovci-1.jpg

Обнова матичних књига у чапљинској парохији

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЧАПЉИНСКА Парох Марко Гоjачић Контакт: +387 65/923-990 Броj 223 /14 од 30. септембар 2014. године Предмет: Писмо о обнови матичних књига парохиjе чапљинске Драга браћо и сестре, На инициjативу Црквене општине Чапљина од 1. октобра почиње прикупљање података како би се обновиле матичне књиге крштених парохиjе чапљинске. У току протеклог рата 1992. године поред храмова коjи су уништени, али чиjа jе обнова у току, изгорела jе богата архива парохиjе коjа обухвата и све матичне књиге (књига крштених, венчаних, умрлих). Трудом свештеника коjи су били на парохиjи након рата обновљен jе мали део ове богате архивске грађе. С тим у вези молимо све коjи живе на подручjу општине Чапљина (Чапљина, Тасовчићи, Пребиловци, Клепци, Габела, Речице),

kalendar-genocida.jpg

05. новембар 1944. – Годишњица страдања Срба у Лици

Село Медак, Госпић. Усташе 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.  

Да ли ћете Ви моћи нешто учинити да се њихове кости спасе и извуку из јаме?

Са моjим оцем Миланом отишли су и бачени у ту jаму истог дана и рођена браћа Миланова и то: Мирко, Никола и Дане. И они су ЧЕТИРИ РОЂЕНА брата и дан данас у тоj jами. Нико ниjе покушао да их повади из те jаме.           ПИСМО:   Мирко Рапаић                                                  4. март 2011.г. 11000 Београд Србија     Др. Душан Басташић Краља Алфонса XIII 49/а 78000 – Бања Лука Република Српска, БиХ   Веома поштовани Др. Душане! Јучер смо разговарали у Београду у Удружењу Срба – избјеглица. Том приликом Ви сте ми дали Вашу адресу и замолили сте ме да Вам пошаљем слику мога оца Милана Рапаића кога

vladika-nikolaj.jpg

Eвропски дуг Србији

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи даjу мотив за борбу, њихове поруке постаjу путокази, а личним примером постаjу узори. Но, како се постаjе ауторитетом? Чини се, тако што људи препознаjу нечиjу храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознаjу оне коjи непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа.  Препознаjу снагу разума. Владика Николаj Велимировић jе рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николаj jе понео, и кроз живот носио, отвореност и jедноставност српске православне

Мој дјед: Калинић Симе Петар 1888.–1941.

Рођен у Великоj Жуљевици, Нови град, Р. Српска. У маjу као радник одведен из куће, (види књигу др Затезала: ЈАДОВНО: 439 стр.) и убиjен мучки у логору Јадовно у jулу 1941. Од потомака, данас има 3 унуке од кћери Мирjане: Гину, Борку и Радмилу, а од а од кћери Гине унуке  Николу и Драгољуба у Новом Граду. Прилог дао унук Лончина Никола, приликом Парастоса на Јадовну 26. jуна 2011.    

hrt-rts.jpg

Зашто Срби имају слабу, а Хрвати веома јаку националну свест

На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да устврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). Између два светска рата (1918 – 1941)   Између два светска рата све водеће политичке странке Хрвата емфатично су носиле национални предзнак: Хрватска сељачка странка,

spomenik-u-ujvideku.jpg

У “Ујвидеку” 1942, три дана после Светог Јована

Неколико дана уочи Богоjављења, Јелка Јовандић jе уснила Светог Јована коjи jоj jе рекао: „Дошао сам по своjе стадо“. Бележи ту реченицу у своjоj књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић jе после причала да тада ниjе знала шта то значи. А онда jе дошао 6, односно 19. jануар 1942. Вода jе у Уjвидеку била освећена, jавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историjу, jер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Веруjем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био jе дан

na_kucnom_pragu.jpg

Нова књига о Пожеги и Пожешкој котлини

Књига “На кућном прагу” садржаjно jе подиjељена у двиjе цjелине. Први дио “Горка судбина” говори о догађаjима у западноj Славониjи након успоставе НДХ у травњу 1941. године; о прогону и покољу Срба и свих оних коjи од злочиначког усташког режима проглашени неприjатељима и непоћуднима. У пет мањих цjелина дат jе краћи опис развоjа Народноослободилачке борбе у Славониjи 1941-1942. године, па до формирања већих партизанских оружаних jединица те борби 1943. и 1944. године. Други дио “Помрачење” говори о континуитету прогона и злочину над Србима у Пожешкоj котлини и шире на простору западне Славониjе 1991-1992. године. Књига изузетно добро компарира 1941. годину са 1991. везано уз злочине над српским становништвом Пожешке котлине. Наш почасни члан, повиjесни писац Пожежанин Миодраг Бjелић

velika_hrvatska.jpg

Недељко Куљић: Хрватска Војводина и хрватска Босна

Поводом књиге Василиjа Крестића „Хрватске претензиjе на Воjводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегиjе ширења римске вере, хрватска политика jе историjски коначно уобличена када су Хрвати стекли могућност за релативно независну политику од Пеште и Беча, и ниjе се мењала више од стотину година. То jе политика коjа, по феудалном принципу, не признаjе Србе као политички народ, коjа jе и данас разлог због коjег Хрвати претендуjу на српски етнички простор, политика коjа jе била узрок злочина геноцида и потоњег етничког чишћења Грађански рат у Југославиjи и његови трагични исходи потврдили су многе резултате вишедецениjских историографских истраживања Василиjа Крестића. Изузетан jавни

Књига Харон и Судбине

Харон и судбине

English  Анте Земљар:  Харон и судбине – Усташки концентрациони логори Слана и Метајна на острву Пагу – 1941. Књига Харон и судбине стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У књизи су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Карлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања изопачених људи – монструма, мјеста надљудских патњи хиљада недужних људи, историја крвљу исписана. Књига је објављена

Veliko_Palanciste.jpg

НОВИ ДОКУМЕНТИ О СТРАШНОМ ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ

Срна доноси фељтон у пет наставака о усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи убиjена 342 житеља села, међу коjима 226. дjеце. Другу чету из састава Павелићевог батаљона предводио jе Иво Батинић, усташки поручник коjи jе учествовао и у масакру српских цивила коjи jе предводио заповjедник Јосип Мишлов 7. фебруара исте године у Дракулићу код Бањалуке. У уводном тексту пишемо о околностима коjе су претходиле злочину, у другом диjелу обjавићемо изводе из докумената НДХ-а, а у трећем диjелове документа из пера њемачких официра са ознаком “Врло таjно”! У четвртом наставку представићемо документарни филм аутора Зорана Радоњића “Да се њима никад не

Шушњар 1941.

Зборник саопштења, свjедочења и докумената Оштра Лука, 2008. English Зборник jе доступан у формату Acrobat PDF: Шушњар 1941: Зборник саопштења, свjедочења и докуменатаAcrobat PDF документ, 4.304kB У Оштроj Луци jе 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме jе између 7.000 и 10.000 Срба и Јевjера тадашњег среза Сански Мост (тачан броj jош ниjе утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вриjеме) звjерски убиjено само зато што су припадали другоj вjери и другоj нациjи, одржан округли сто „Шушњар 1941.” Организатори округлог стола били су општина Оштра Лука и Удружење расељених Сањана „Санска огњишта” са сjедиштем у Бањоj Луци, а

Доња Градина

ИЗЛОЖБА ДОКУМЕНТАРНИХ ФОТОГРАФИЈА ПОД НАЗИВОМ “ЦИГЛАНА”

Спомен – подручjе Доња Градина Јавна установа “Спомен-подручjе Доња Градина” организоваће у сриjеду, 30. септембра, изложбу документарних фотографиjа под називом “Циглана”. Из ове jавне установе наjављено jе да се изложба организуjе у поводу обиљежавања Дана европске баштине, а у оквиру заjедничког програма Савjета Европе и Европске комисиjе. Аутори изложбе су Деjан Мотл и Тања Тулековић, кустоси у Јавноj установи “Спомен-подручjе Доња Градина”. Изложба ће бити представљена у Народноj библиотеци у Козарскоj Дубици у 19.00 часова. Извор:  Везане виjести: ЧАСОПИС “ТОПОЛА” БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ Голема jе срамота српска СКУПШТИНА ДА УСВОЈИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ Ужас какав се не памти  

СУТРА ДАН СЈЕЋАЊА НА НАРОДНОГ ХЕРОЈА МИЛАНА ТЕПИЋА

Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на мjесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарскоj Дубици бити обиљежен Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића.   У присуству чланова породице, виjенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народноj скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организациjе.   Маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић погинуо jе 29. септембра 1991. године у бjеловарскоj касарни на Беденику, након што jе дигао у ваздух воjно складиште и себе, не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике.   За таj jуначки чин маjор Тепић jе одлуком

Вариводе - споменик

ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе “Олуjа”. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку “Олуjе”, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59),

Патријарх Иринеј: Још није време за посету папе

Српска православна црква сматра да jош ниjе време да папа посети српску Цркву, изjавио патриjарх Иринеj, коjи каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србиjу и да се Црква у то неће мешати Патриjарх Иринеj БЕОГРАД – Српска православна црква сматра да jош ниjе време да папа посети српску Цркву, изjавио патриjарх Иринеj, коjи каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србиjу и да се Црква у то неће мешати. “Ми као Црква не бисмо имали ништа против, нама би чак била и част да примимо папу, али имамо у виду огроман броj нашег народа коjи jе из Хрватске протеран,

Коме сметају мртви Срби у Гостовићу у Федерацији (ВИДЕО)

Након што су мjештани Гостовића, села у близини Завидовића, протjерани 1992.године, порушено jе и више од 80 одсто њихових мjесних надгробних споменика.   Порушени споменициФото: РТРС Двадесет три године послиjе, споменици су и даље на мети вандала. Неки су обнављани чак и пет пута. Починиоци никада нису пронађени. А то довољно говори, кажу протjерани мjештани, да у Гостовићу нису добродошли.   Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА – Jadovno … СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ! – Jadovno … Озрен – Возућа – Jadovno 1941.    

Личина за Пресс: Из Хрватске протјерано укупно 800.000 Срба!

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице “Олуjе” у Хрватскоj, али и актуелни суманути “царински рат”, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи “коначно рjешење” jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе “Олуjе” помислили да су коначно

СЛУЖЕН ПАРАСТОС КОСТИ ТОДОРОВИЋУ И ЊЕГОВИМ САБОРЦИМА

У сребреничком храму Покрова Пресвете Богородице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће за покоj душа маjору Српске воjске из Првог свjетског рата, ослободиоцу Кости Тодоровићу и његовим саборцима спаљеним на данашњи дан 1914. године. Протоjереj Александар Млађеновић подсjетио jе да су на данашњи дан приjе 101 годину рањеног маjора Тодоровића са неколико сабораца окупатори живе спалили на ломачи у Сребреници гдjе се данас налази парк у коме су сачуване спомен-плоче захвалности маjору и његовим четницима. Ужичанин Коста Тодоровић jе, командуjући jуришном jединицом четника почетком септембра 1914. године, прешао Дрину и на неколико дана били су ослободили Сребреницу од Аустро-угарске. Након вишедневних борби, маjор Тодоровић и студент из Брчког

ПРОМОВИСАН “РАТНИ ДНЕВНИК МИОДРАГА ПЕТРОВИЋА”

Промоциjа књига у Андрићграду У Андрићевом институту у Андрићграду промовисане су књиге “Ратни дневник Миодрага В. Петровића”, коjи jе приредила Александра Вранеш, и уџбенички комплет за учење jапанског jезика “Корак по корак”, аутора Љиљане Марковић и Дивне Тричковић. Руководилац Одjељења Института за књижевност Александра Вранеш рекла jе да “Ратни дневник Миодрага В. Петровића”, издање Андрићевог института, представља дневник током Првог свjетског рата. “Петровић jе био први руководилац и оснивач Удружења ликовних уметника Србиjе коjи jе у дневнику, бележећи ратне страхоте, прозни и поетски исказ пропратио сликом и цртежом, на таj начин олакшаваjући своjе ратне дане и нама данас да схватимо кроз какве страхоте jе српска воjска пролазила”, рекла jе Вранешова.

ФОНД “ДИЈАСПОРА ЗА МАTИЦУ” ЗНАЧАЈНО ПОМОГАО СРПСКУ

Сjедница Удружења “Фонд диjаспора за матицу” Удружење “Фонд диjаспора за матицу” током прошлогодишњих поплава у значаjноj мjери jе помогао да се у Републици Српскоj санираjу посљедице те елементарне непогоде, а помоћ Фонда од 250.000 евра омогућио jе реализациjу пет проjеката у Српскоj. “Фонд диjаспора за матицу” jе, чим се указала потреба да се помогне поплављенима у Српскоj, упутио наjпре jеднократну помоћ од 25.000 евра, а затим jе у договору са Владом Републике Српске услиjедила и помоћ Фонда од 250.000 евра, рекао jе Срни пред почетак редовне годишње Скупштине Удружења “Фонд диjаспора за матицу” директор Представништва Српске у Београду Млађен Цицовић. Он jе тим поводом у “Сава центру”, представницима Фонда и

Како је Зоки увео Србију у ЕУ

Премиjер Хрватске Зоран Милановић понашао се као хулиган коjиjе дошао на бриселску племићку журку, док jе Србиjа, као земља кандидат, преузела улогу државе коjа чува основне европске вредности. У Хрватскоj се никада не расписуjу ванредни избори. У Србиjи се ванредни избори редовно расписуjу. Хоће ли ови закони одредити судбине политичких елита у Београду и Загребу? Хрватском премиjеру Зорану Милановићу, новом загребачком барбарогениjу, следе редовни избори и ниjе ли га управо таj цаjтнот приморао да направи толику пометњу у региону, да се у jедном тренутку учинило како су се у Зорана истовремено уселили Милан Бандић и Бранимир Главаш, те су, тако сjедињени, успосгавили трансцендентални линк с Фрањом Туђманом. Како другачиjе описати

Користе „Србијанце” да се докажу као Хрвати

Чедомир Антић Историчар Чедомир Антић сматра да jе увредљива реторика премиjера Зорана Милановића израз потребе хрватских социjалдемократа да докажу правоверну националну ориjентациjу. Изjава хрватског премиjера Зорана Милановића да jе „велики приjатељ Срба у Хрватскоj”, али да су „Србиjанци нешто друго” прерасла jе актуелни међугранични спор Београда и Загреба и отворила више културолошких и политичких питања. Једно од наjважниjих jе шта би се у било коjоj земљи Европске униjе десило да шеф владе каже да су припадници националне мањине у његовоj земљи бољи и другачиjи од своjих сународника из матице. Друго, ако израз „Србиjанац” многи у Србиjи доживљаваjу увредљиво, има ли смисла да га користи премиjер Хрватске. – Одреднице српски и

Вуковар : Срби се плаше чак и да говоре

Срђан Милаковић ВУКОВАР – Наjпре jе већина посланика Скупштине општине Вуковар изгласала нови Статут коjим се и фактички озваничило претходно лупање двоjезичних табли, а затим, неколико дана касниjе, на више локала у тржном центру у самом центру града осванули су увредљиви, проусташки графити.  Од средине прошлог месеца Вуковар jе jедно од ретких места на планети у коjима jе Србима и званично и незванично поручено да нису добродошли! Репортери “Вести” посетили су оваj град тражећи одговор на питање колико се та усиjана атмосфера “охладила” или се “летња врућина” тек спрема за предстоjеће републичке изборе и 18. новембар када ће Хрватска 24. пут обележити национални празник Дан сећања на жртве Вуковара. У

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала