arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Датум посете папе није био договорен

Кабинет председника демантује суботичког бискупа. Никада није договорен ниједан датум папине посете Србији, па ни за 22. мај – речено је „Новостима“ у кабинету председника Томислава Николића Никада није договорен ниједан датум папине посете Србији, па ни за 22. мај – речено је „Новостима“ у кабинету председника Томислава Николића, поводом изјаве суботичког бискупа Ладислава Немета да је папа Фрања требало да посети Србију 22. и 23. маја. Према речима Немета, долазак поглавара Католичке цркве наводно је договорен, па одложен, због расписивања избора за 24. април, а од Ватикана су, чак, добијена и упутства и програм посете. – Позив председника папи да дође у Србију стоји, али конкретан датум никада није

Оскрвњивање Јасеновца

Неке од једночинки нових власти изазивају несуспрежљив нагон за повраћањем, попут најаве одласка новог министра културе Златка Хасанбеговића у Јасеновац. Појављивање министра с неокајаном усташком капом у Јасеновцу очито је у функцији отварања потпуно друкчије перспективе гледања на жртве тог логора. Када се прије неколико година појавио „нови ХДЗ“ збиља је у тренутку постало јасно да су неки стари стандарди и обичаји бачени у ропотарницу повијести. Никада дотад нису с овако високих катова политике стизале изјаве да су СДП и коалицијски партнери „ненародна“ и „нехрватска“ власт, а да је коалирање са Србима хрватска „срамота“ која се више не смије поновити. Али, није само то. Појавила се и нека нова естетика

ognjiste.jpg

По духу части у огњишту српском „геноцид, истина и правда“

Раjића кућа, односно Просветни центар „Огњиште Српско“ jе огњиште за душу српску. То jе кућа за подсећање и понос на етичке, историjске, духовне, воjничке, државотворне, стваралачке и jединствене вредности славе и величине нашег народа. То jе огњиште за подстицаj сазнавања и афирмациjу истине о Србима; за обнову и афирмациjу части као наjвећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Српства. За оне коjи се осећаjу Србима као и оне коjи су нам искрени приjатељи, „Огњиште Српско“ jе и лек за душу jер на њу има васпитан и благотворан, рекло би се чак и лековит утицаj – као нека необична „бања за душу српску“.

Протест због изручења генерала Ђукића Хрватској

Клуб генерала и адмирала Србије најоштрије протестује због одлуке црногорских власти да држављанина Србије, генерала у пензији Борислава Ђукића, изручи Хрватској и то, како се наводи, без права жалбе. У протесту доствљеном медијима, Клуб генерала и адмирала Србије затражио је од државних органа да предузму све што могу да заштите генерала Ђукића и друге грађане Србије од неоправданог и политички мотивисаног прогона. Писмо са тим захтвом генерали и адмирали су упутили Председнику Србије, председнику владе Србије, Министру одбране, Министру правде Министру спољних послова, Начелнику ГШ Војске Србије, амбасадору Републике Црне Горе у Београду. Они подсећају да је генерал Ђукић ухапшен 18. јуна прошле године у Црној Гори, а по тајној

Преживели Јасеновац без мржње

У припреми документарни филм „Завештање“ Ивана Јовића – сведочанства о страдању Срба у усташком логору Четири године снимања, 450 сати архивског материјала и око сто сведока страхота у Јасеновцу биће сажето у два сата документарног филма „Завештање“, аутора Ивана Јовића. Филмом, који ће бити завршен у мају, биће обележено 75 година од формирања логора у Јасеновцу. – „Завештање“ се разликује од уобичајених прича о овом логору. Реч је о својеврсним видео-тестаментима, личним причама бивших затвореника – објашњава Јовић за „Новости“. Његови саговорници присећали су се ратних страхота, али и живота пре и после логора. – Они нису само сведоци страдања у НДХ, већ сведоци целог једног века. У интервјуима су

Ante_Pavelic.jpg

Викар усташа

Алојзије Степинац је тешка табу тема. Алојзија Степинца се не дотиче у јавности нитко. Јадовно. Готово сваке године сам тамо. Усташко стратиште, мјесто гдје није никада било чврстог објекта, зграде, бараке, захода или било чега. Само издвојена ледина ограђена бодљикавом живом. Ту су довођени људи да би их погубили. Јадовно и комплекс логора је сустав тридесетак јама у којима је погубљено око 40 000 људи. Према некима пуно мање, “само” 26 000….у тај комплекс се убрајају и губилишта на отоку Пагу, Метајна и увала Слана….мјесечева површина на којој и усред љета није угодно нити у јакни. Цијело подручје око увале је препуно људских остатака, мјесто је стравично. Толико стравично да

АВРАМОВ: Ишчезла је вертикала наше историје у коју су уткане врхунске цивилизацијске вредности

ПРИМИЛА СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН ПРВОГ СТЕПЕНА, ПА ИЗГОВОРИЛА ОВЕ РЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ И УПОЗОРЕЊА У овом дану славља, не можемо затворити очи да се Србиjа – после победоносних ратова и огромних жртава коjе су пале за слободу отаџбине, али и Европе, злочина геноцида коjи jе почињен над српским народом – налази у тешкоj економскоj, политичкоj и моралноj кризи Из Хладног рата – нагласила jе проф. др Смиља АВРАМОВ, захваливши се у своjе и име осталих одликованих – Србиjа jе неоправдано изашла као jедина поражена земља у Европи. Српски народ вештачки jе распарчан, сатанизован и лишен колевке своjе духовности и свог битисања Ово ниjе прва историjска криза у коjу jе упао српски народ.

Ратко Дмитровић

Комунизам је Хрватима дао што никоме није

Децениjама се и у Београду и у Загребу избегава отворена расправа о томе шта jе комунизам донео народима бивше Југославиjе, пре свега Хрватима и Србима, какве jе трагове и дарове ту оставио, а разлог бежања од ове приче лежи у истини да никоме на свету комунисти нису подарили такве благодети као Хрватима  Свака расправа о томе шта jе комунизам иза себе оставио на Балкану, посебно на простору бивше Југославиjе, сведе се на слатко сећање на миран и стабилан живот, ослобођен страха за егзистенциjу, будућност деце, стан, храну… или на причу о тоталитарном систему коjи jе затварао и убиjао своjе противнике, прогонио њихове породице и приjатеље. БЕЗ ЈАВНОГ РАЧУНА У обе поставке има истине, али ниjедна од

Караџић, Павелић, Хоџа – најбруталнији диктатори

Амерички портал Бизнис инсајдер објавио је листу најбруталнијих диктатора, а на њу су уврштени Радован Караџић, Анте Павелић и Енвер Хоџа. Усташки лидер је описан као политичар који се противио централизацији оног што је касније било познато као Краљевина Југославија. “Након што је југословенски краљ прогласио себе диктатором 1929. године, Павелић је побегао из земље како би организовао ултрафашистички покрет назван Усташе. Њихов циљ је био стварање независне државе Хрватске, а њихово деловање се повезивало са тероризмом. Усташе су извеле атентат на краља Александра 1934. године“, наводи Бизнис инсајдер. Такође, истиче се да су конце у НДХ вукле фашистичка Италија и нацистичка Немачка, као и да је под Павелићевим вођством

Срамота гроба Војина Бакића у Загребу

Почивалиште Војина Бакића на Мирогоју немогуће је пронаћи јер на њему више нема умјетниковог имена нити крста Дјело свјетски познатог вајара Војина Бакића, након што је због погрешне крвно-политичке слике упорно било прешућивано 90-их година, а његови споменици уништавани, од 2000. ипак се вратило у јавност. Организују се изложбе, нека његова дјела ваде се из депонија, враћају на своја мјеста или су обновљена, пишу се књига и монографије о њему, а у његовом родном Бјеловару чак је поводом стогодишњице рођења организована и изложба фотографија. Ипак, ако би неки поштоваоц умјетниковог дјела хтио одати почаст Бакићевим земним остацима, нашао би се у чуду јер гроб на Мирогоју у Загребу у коме почива,

Лазански: Ко је убио Србе?

Слађану Станковић и Јовицу Степића лично сам познавао. Током моје три посете Либији у време рата 2011. године Слађану сам упознао у амбасади Србије, пили смо заједно кафу, омогућила ми је да ратне извештаје за „Политику” шаљем са компјутера у амбасади, јер интернета на другим местима у Триполију није било. Била је рачунополагач амбасаде, врло поверљива и одговорна особа у ситуацији где је наш војни изасланик, после првих борби, отишао „на саветовање” у Београд и више се никада није вратио. А Слађана је остала усред рата… Била је дивна особа, увек се благо смешила, некако меланхолично весела. Једноставно храбра жена. У то време наших људи је било доста у Либији,

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

Владимир Умељић

Србин који је задивио и Ноама Чомског!

Преносимо интервjу са Владимиром Умељићем, jедном од наjугледниjих интелектуалаца у српскоj диjаспори, човеком коjи jе задивио и Ноама Чомскoг. Рођени Београђанин, након студиjа стоматологиjе у родном граду, пре 30 година одлази у Немачку, на студиjе теологиjе и историjе у Франкфурту на Маjни. Од самог почетка српске несреће, коjа jе почела у последњоj децениjи 20. века, активни jе учесник свих напора патриотске диjаспоре да се ван Југославиjе одбрани, то jест опере српско име. Између осталог, члан jе Савета утемељивача и дугогодишњи потпредседник Сабора Срба (Хаjделберг), члан Фонда истине о Србима (Београд), управник Српског културног и документационог центра за Немачку (Ашафенбург), а његова студиjа о усташком геноциду (настала као докторска дисертациjа на Гете

Dmitrovic_1.jpg

Дмитровић: Куће мутних прозора

Налазимо се пред демографским суновратом, стручњаци су немилосрдно jасни; пређу ли Срби линиjу коjа им jе испред носа, улазе у простор избрисаних народа. Косово, криминално проведена приватизациjа, jавни и спољни дуг државе Србиjе, Железара Смедерево, мршаве пензиjе, уништени велики привредни системи, обавеза отпуштања огромног броjа запослених у државноj администрациjи, наjниже плате на Балкану… све jе то децениjска мука, мрачна свакодневица Срба и њихове државе али све ово заjедно – многи ће се изненадити – ниjе наjвећи српски проблем. Мука jе оно о чему се не прича а делуjе стално, подмукло, све снажниjе и сигурно води нашем биолошком нестанку. Да, реч jе о изумирању Срба као народа. Сваке године мање нас

Milenko_Jahura_001.jpg

Миленко Јахура: Ако Господ не чува града, узалуд стража не спава!

Миленко Јахура, председник Српског националног друштва Пребиловци, за Слободну Херцеговину отворио jе душу и испричао генезу пребиловачких мука, од коjих многе траjу и данас  Мало jе простора на овим страницама ка­ко би се навеле све акциjе удружења Српског националног друштва Пребиловци (у даљем тексту СНД Пребиловци), коjе су одавно превазишле оквире Пребиловаца и долине Неретве. СНД Пребиловци и Миленко Јахура баве се многим активностима од велике важности и националног значаjа. Тешко jе наћи компетентниjег саговорника за разговор на тему страдања српског народа у НДХ, нарочито на простору Доње Херцеговине. Миленко ниjе проучавао страдање Срба само на основу података из књига, већ се на терену упознао са српским стратиштима и сведоцима

pricao-o-dva-decaka.jpg

Прича о два дечака

Момчило и Споменко су припадали jедном народу и jедном веку. И jедноj истоj епскоj вертикали. Одрастали су у различитим срединама и различитим епохама, али са много тога заjедничког. Момчило се родио 1906. у Трбушници код Лознице. Ниjе честито ни закорачио у свет игре, маште и дечиjе чаролиjе, када jе 1914. загрмео рат какав свет ниjе видео. Аустроугарске снаге прешле су Дрину и потиснули српску воjску, привремено заузимаjући Мачву. Чувши за покоље у суседним селима и предосетивши зло, отац jе послао Момчила код стрица са поруком да припреми запрегу и неjач за збег. При повратку у село, дечак jе затекао стравичан призор. Његове родитеље, седморо браће и сестара, зверски су на кућном прагу

Фондови и збирке Српске православне цркве у хрватским архивима и музејима

            Пише: Мр Горан Латиновић, Универзитет у Бањалуци, Одсjек за историjу У Загребу jе 2006. године обjављен Pregled arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske, у два обимна тома, чиjи jе издавач Хрватски државни архив, а главни уредник Јосип Колановић. У овом квалитетно урађеном водичу заинтересовани истраживачи могу пронаћи податке о садржаjу и условима коришћења архивске грађе у 14 архива, у Хрватскоj академиjи знаности и умjетности, у Националноj и свеучилишноj књижници и у jош 10 библиотека, затим у 12 научних и културних центара, института, завода и управа, као и у 54 музеjа. Такође, ту се могу наћи и подаци о архивскоj грађи у вjерским заjедницама, углавном у Римокатоличкоj цркви, али и у другим црквама, нпр. у Српскоj православноj

milo-lompar.jpg

Мило Ломпар о културној политици, ћирилици..

Давно jе било када jе Слободан Јовановић написао да не постоjи српски културни образац. То jе, дакле, феномен дугог траjања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску jезичку норму, да означимо место ћирилице у нашоj jавноj свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенциjе разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаjе услед владаjућег распореда историjских и културних сила.     Ово jе мишљење Мила Ломпара, професора на Филолошком факултету у Београду, где предаjе Српску књижевност 18. и 19. века и Културну историjу Срба. Тврдите

susnjar-3.jpg

ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“

English У Оштроj Луци jе 1. августа 2013. године одржан Трећи округли  сто „Шушњар 1941.“ у чиjем раду jе учествовало око 45 историчара,  друштвених и научних радника, бораца НОР-а, преживjелих страдалника, књижевника, новинара и других. Организовали су га општина Оштра Лука и Организациони одбор коjи су сачињавали: проф. др Владимир Лукић, Петар Додик, Михаjло Орловић, Ранко Павловић и Вукашин Давидовић. Поднесено jе више од 35 саопштења и сjећања свjедока стравичних злочина великих размjера српског и jевреjског становништва коjе су починили припадници хрватске и муслиманске националности у овом граду и његовоj околини, а коjи су се догодили о Илиндану 1941. године, али и у више других наврата.    На самом почетку пjесник

Душан Бабић: Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр Павле Ботић Нови Сад: Полет прес, 2003. Прочитаjте ову књигу…

Предговор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – Ђуро Затезало

  English Свjедочанства избjеглих од смрти само су дио истине преживjелих свjедока о томе што се све догађало и на коjе се све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко ниjе записао њихове патње. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене или прешућиване, и због онога ниjе jош вриjеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вриjеђало осjећаjе народа коме су усташе припадале… Наљутит ће се приjатељи, али и неприjатељи са коjима у будућности мислимо да будемо приjатељи. Све то зло нека чека боље прилике. Не треба прикупљати, записивати и обjављивати о тим ужасним усташим злочинима, чему евидентирати масовне

sabranje-062.jpg

Видео: Сабрање на Козари 2014.

У организациjи УГ Јадовно 1941. Бања Лука – Београд и РО породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Р. Српске на легендарноj Козари у периоду 03-05. октобра 2014. године одржано jе прво Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава у ХХ виjеку. У току три дана учесници из Србиjе, Републике Српске и Хрватске имали су прилику да представе своjе организациjе и узму учешће у пленарном раду Сабрања. Одржано jе предавање из области историjске науке, културе сjећања и меморализациjе. Учесници су имали прилику да погледаjу и два документарна филма на тему страдања Срба у Другом свjетском рату. Преко двадесет организациjа и поjединаца на краjу Сабрања потписало jе Протокол о сарадњи

Dana.jpg

Желим да моје дијете, никада не доживи оно што смо ми и наши преци проживјели

Поштовани, Припала ми jе велика част, али исто тако и велика одговорност, да могу говорити данас на Козари, мjесту коjе са Јасеновцем, Доњом Градином, Госпићем, Јадовним, острвом Паг, Косовом и Метохиjом, као и краjем из ког jа долазим, представља мjесто страдања, прогонства, прогона и погрома нашег српског народа. Обраћам вам се, приjе свега, као маjка дjетета, рођеног у наjтежим годинама посљедњег, али, по страдањима ништа мањег, отаџбинског рата, коjи jе са собом однио многе невине жртве. Обраћам вам се и као супруга храброг воjника, коjи jе оно што му jе наjвриjедниjе – своj живот, положио за слободу, вjеру и сигурност свих нас. Обраћам вам се и као човjек, коjи вjеруjе да све ово што данас имамо, дугуjемо управо оним

16.11.2013 – Објелодањена Јадовничка трагедија Србима у Лестеру

English У цркви Светог Великомученика Георгиjа у Лестеру УК, 16. новембра прослављена Храмовна слава, отворена изложба Моjе Јадовно и одржано предавање о госпићкоj групи логора. У цркви Светог Великомученика Георгиjа у Лестеру у Великоj Британиjи, прошле суботе, служена jе света Литургиjа, прослављена Храмовна слава Светог великомученика Георгиjа и освештане двиjе новопостављене иконе.Св. Литургиjу jе чиноначалствовао протоjереj-ставрофор у пензиjи, Милун Костић, дугогодишњи парох храма Св. Саве у Лондону. Саслуживали су му протоjереjи-ставрофори Видо Вуковић, парох Бедфордски, Никола Котур, парох Оксфордски, Радмило Стокић, парох Дарбиjско-Лестерски и jереj Горан Славнић парох Плашчански. Програм прославе настављен jе у дому четничког Покрета,  гдjе jе отворена изложба „Моjе Јадовно“. На седамнаест изложбених паноа, посjетиоцима jе презентована изложбена

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала