arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Фукс: Mора се направити консензус шта се десило у Jасеновцу

Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. БEOГРAД – Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. фукс каже да истину мораjу написати историчари, а да све стране мораjу смоћи снаге да jе потпишу, jер “докле год буде политизациjе историjе, среће нема”. Oн каже да подржава одлуку Kоординациjе jевреjских заjедница Хрватске

pokret-konicke-jedinice-u-okolini-stracina.jpg

Балкански ратови – Заборављене тековине

Најјача полуга српске политике 1912/1913. O српској дипломатији и њеној узданици – народној војсци или како ниједна политика у којој се на крају мора апеловати на употребу силе, војску, не може успети ако у читавом друштву, код сваког његовог члана, не постоји јасна представа због чега су одбрана или рат у неком тренутку неизбежни Сводити српску војску на неколико војвода и генерала или претенциозно закључивати о њој као институцији кроз понашање неколицине завереника, или чланова организације „Уједињење или смрт“ („Црна рука“), основане тек 1911. године, помињати само као слоган места победа – Куманово, Битољ и Брегалницу, води полако ка трошењу некадашњег значења тих симбола, али и производњи једне неплодне анализе

Алојзије Степинац (крајње десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора НДХ Марка Дошена.

Филмови о Јасеновцу 10. априла у Кинотеци

У оквиру циклуса „Време злочина”, посвећеног обележавању 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, 10. априла у Југословенској кинотеци биће приказана остварења која говоре о злочинима почињеним над недужним становништвом након проглашења Независне Државе Хрватске. На централној церемонији обележавања 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, у Кинотеци ће говорити, како је најавило Министарство културе и информисања, председник Владе Србије Александар Вучић. Том приликом биће приказани документарни филмови о логору Јасеновац – „Јасеновац” Богдана Жижића (1966), „Госпа – краљица Хрвата” Крста Шканате (1992) и „Крв и пепео Јасеновца” Лордана Зафрановића (1983). „Кроз филмски програм присетићемо се неких од најтамнијих страница историје нашег

СНВ неће судјеловати на комеморацији у Јасеновцу

Вријеме је да се заустави опасна пракса у којој ће се један дан формално комеморирати у Јасеновцу, а 364 остала дана у години несметано релативизирати, умањивати и негирати усташки злочин геноцида, поручују из Српског народног вијећа Приопћење Српског народног вијећа поводом одлуке да ове године не судјелује у службеној комеморацији у Јасеновцу преносимо у цијелости: Српско народно вијеће – национална координација вијећа српске националне мањине у Републици Хрватској, након проведених конзултација донијело је једногласну одлуку о несудјеловању на комеморацији жртвама логора Јасеновац, коју организира ЈУСП Јасеновац, те се тако придружује одлуци коју је већ донијела Координација жидовских опћина у Републици Хрватској. Разлога за овакву одлуку је више. Навести ћемо само

И Срби се премишљају хоће ли на комеморацију у Јасеновац

ЗАГРЕБ – Због релативизације и оживљавања усташтва хрватским властима прети велики скандал – након што је Координација жидовских општина одбила суделовати на државној комеморацији у Јасеновцу српски представници поручују како још увек нису одлучили хоће ли ићи на комеморацију у Јасеновац и да образложење жидовских општина о недоласку ‘садржи и њихове бриге’. Нико од представника народа жртава концентрационог логора Јасеновац није позван на организациони састанак код председника Жељка Реинера, на који је позван Савез антифашистичких бораца. У изјави за Т-портал председник Српског народног већа (СНВ) и саборски заступник српске мањине Милорад Пуповац истиче како СНВ има пуно разумевање за став Координације жидовских општина: “Њихово образложење садржи и наше бриге, а

cujes-li-vapaj-otadzbine.jpg

Антоније Ђурић: Чујеш ли Србине, вапај отаџбине!?

Ти, Србине, гласаш за будућност своjе деце и унука – оманеш ли, Србине, уништио си своjу наду и наду свога потомства! Седам децениjа, Србине, твоjе су речи: смрт, логори, окупациjа, тамнице, изгон с вековног огњишта, патња, бол, jауци, црни флор око рукава, црна марама на глави, црни барjаци на кућама, вешала, масовне гробнице, гасне коморе, отимање имовине, отимање девиза, глад, беда, сиромаштво, страх, суђење мишљењу, суђење књигама, рушење и паљење српских храмова, убиjање српских свештеника… Седам децениjа пакла, Србине! Па докле, људи и браћо! Да смо камење на Бога бацали не би нас овако сурово казнио! Из нацистичког и фашистичког пакла, Србине, изашао си осакаћен и ушао у комунистички пакао

Никола Тесла у крилу Православља

Никола Тесла у крилу Православља

Познатог светског научника Николу Теслу (1856-1943), ненадмашног Србина и истинског православца, многи су раниjе, а и у новиjе време означавали по вероисповести као протестанта, католика, будисту или као атеисту, а по националности као Аустриjанца, Хрвата, Мађара, Грка, Чеха, или као „Хрвата у ужем смислу, а Мађара у ширем“. Док jе као „велики Југословен“ био омиљен комунистима на овим просторима, дотле су га са друге стране океана понекад означавали и као Американца српског порекла! То не представља никакво изненађење од стране белосветских публициста, али чуђењу нема краjа када га, на пример, рођени сестрић (син његове сестре Марице), Сава Косановић (1894-1956), иначе такође син православног свештеника, политичар и дипломата, назива у периоду

najmladji_kaplar.jpg

ПРИЧА О НАЈМЛАЂЕМ КАПЛАРУ НА СВЕТУ…

“Пре више од девет децениjа завршен jе I светски рат у коме jе као воjник учествовао и Момчило Гаврић. Већина Лозничана не зна ни ко jе он, а камоли одакле jе. А требало би jер jе Момчило, наjмлађи воjник свих армиjа у Првом светском рату, њихов земљак рођен у Трбушници, код Лознице, испод планине Гучево. Нажалост лознички краj jе сасвим заборавио овог несвакидашњег jунака. У књигама jе забележено да jе Момчило Гаврић на почетку Првог светског рата имао непуних осам година. Он jе из Трбушнице, села пет километара од Лознице, испод самог Гучева. Био jе осмо дете своjих родитеља оца Алимпиjа и маjке Јелене. Тада jе био понос имати доста

ustasa_u_jami.jpg

Масовна гробница историје: Криза идентитета Ватикана у 2. свјетском рату

Контроверзе око канонизациjе Папе Пиjа XII тичу се тога да ли се он довољно противио покољу Јевреjа у 2. свjетском рату. Али то питање само скреће пажњу са важниjих ствари када се покушава сагледати цjелокупна слика улоге Ватикана за вриjеме рата. Право питање jе да ли jе Ватикан подржавао свjетски поредак коjи jе Трећи Раjх обећавао дониjети, или бар неке његове аспекте, поредак у коjем су мртви Јевреjи само колатерална штета – за чим jе Пиjе свакако зажалио. Одговор се може пронаћи у региjи коjа се обично игнорише иако повезуjе свjетске ратове: Балкан. Католичка црква jе тражила бедем против надирућег, окрутног комунизма коjи уништава цркву, али тиме jе подржала хрватски

Савез Срба из региона подржава бојкот јеврејске заједнице у Хрватској

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подржава одлуку представника јеврејске заједнице у Хрватској да, због умањивања и сакривања злочина геноцида и холокауста с једне и оживљавања усташтва с друге стране, бојкотују централну комеморацију жртвама логора Јасеновац 22. априла ове године. Поред тога, поставка Музеја Јасеновац не приказује праву истину о почињеном геноциду и холокаусту од стране усташког режима и његовом злочиначком карактеру. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да се Хрватска никада није обручунала са усташтвом и да већина Хрвата не мисли да је усташтво нешто лоше. За већину Хрвата усташе су борци за слободу против српске хегемоније а не највећа љага у историји хрватског народа. Чињенице

Arcibald_Rajs_2.jpg

У КРАЈУ АРЧИБАЛДА РАЈСА

Одувиjек села, варошице, градови, планине, равнице, риjеке, jезера, мора, мостови и путеви личе на књиге. На мале и велике. Географиjа jе наjвећа библиотека на свиjету. Све jе у њоj поредано по значаjу и по величини. Путуjеш и читаш. Долазак у неко мjесто jесте отварање корица велике, нове непрочитане књиге. Идеш његовим улицама и сокацима, разгледаш му знаменитости, причаш са људима, слушаш њихове пjесме… У ствари, листаш књигу. Књига Мачванског Прњавора, страдалника у два велика рата, мора дуго и полако да се чита како би се о њему сазнало. Јесен у овом мjесту jе вриjеме за сjећање на прошлост и доктора Арчибалда Раjса. Текст: Тихомир Несторовић – Мачвански Прњавор jе варошица

Čuvari koncentracionih logora iz Agdera

Napisao: Knut. F. Torešen (Knut.F.Thoresen)  U jesen 1948. godine, tri godine posle završetka rata, pred norveškim sudom se pojavio vrlo neprijatan slučaj državne izdaje. Sudilo se 23-o godišnjem Henriju Džordžu Henriksenu(Henry Georg Henriksen) iz Ejestada u Aust-Agderu(Øyestad, Aust –Agder). On je bio član Vaštbataljona br. 6 „Oslo“(Wachtbatallion nr. 6 „Oslo“), jedinice koju su činili norveški vojnici – čuvari u nemačkoj službi u Norveškoj. On je optužen za više ubistava i torturu jugoslovenskih zarobljenika u severnoj Norveškoj(Nord- Norge) u ratnom periodu. To je bio jedan od najozbiljnijih slučajeva u koji su bili umešani norveški čuvari u logorima smrti na severu. U toku sudskog procesa obelodanjene su informacije o strahotama koje su

И Јевреји из Србије због нарастајућег усташтва неће на комеморацију у Јасеновцу

Предсједник Савеза јеврејских општина у Србији др Рубен Фукс изјавио је да подржава одлуку представника Јевреја у Хрватској да „због релативизације усташтва” бојкотују централну комеморацију у Јасеновцу, наводећи да би тај бојкот могао да скрене пажњу и да покаже да постоји „граница трпљења” представника јеврејске заједнице. Он је истакао и да представници јеврејске заједнице у Србији ове године неће ићи у Јасеновац, иако су ранијих година ишли. „Ми званично нећемо ићи у Јасеновац, морамо да подржимо наше пријатеље из Хртватске”, рекао је Фукс, коментаришући бојкот званичне комеморације жртвама у Јасеновцу. Бојкот, према његовом мишљењу, може да скрене пажњу и да упозори на то да постоји одређена граница трпљења и стрпљења.

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу ”ускрснућа хрватске државе”, хрватски фашисти приступили су рjешавању ”српског питања”, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки ”стожерник” Виктор Гутић, коjи jе

Басташић: Некада смо своје жртве скривали због “братства и јединства”, а данас због “добрих односа”

Једна од реченица која описује Србе каже да је реч о народу који слабо памти, а брзо заборавља. Историјска искуства у протеклих сто и више година, уколико желимо да их сагледамо, чини се, то и потврђују. И док са једне стране, из разних политичких и других разлога одбијамо да се сетимо славних, али и болних делова наше прошлости, са друге стране постоје бројне организације, махом финансиране из иностранства, које нам намећу најчешће политизовану интерпретацију суочавања са прошлошћу. Јасно је да и данас у институцијама Србије и Српске нема довољно политичке воље да се злочини хрватских усташа над Србима обелодане и путем образовног процеса и процеса културе сећања усвајају у трајно

ustaski-svestenici.jpg

Пишем Вам ово као човјек човјеку…

Згрожен вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позиваjући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао jе надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске. За непуне четири године постоjања Независне Државе Хрватске усташке снаге су извршиле наjмонстурозниjе злочине икада виђене на овим просторима. Задоjени фанатичном мржњом према комшиjама, суграђанима и браћом по словенству, хрватске усташе, синови тисућљетне културе, утабали су крвави пут мржње, коjи се на овим просторима и данас осећа. Улога римокатоличке цркве у Хрватскоj, приликом „решавања српског питања“ у три познате етапе, била jе свакако замашна, ако не и систематска. О томе говоре многа стручна и научна дела, као и следеће писмо, на

milan-bulut.jpg

МИЛАН БУЛУТ – ЧАКАР

Ово jе кратка прича о мом прађеду Милану Булуту Чакару чиjе име носим. Прађед Милан се родио далеке 1888. године у Булутовоj махали у породици Николе Булута и Насте Михић (Козице) коjи jе имао Милана, Лазара, Коjу, Даринку, Милицу и Олгу. Чукунбаба Наста (75) jе жива бачена у Шурманачку jаму у августовском покољу са jош 139 Булута. Прађед се оженио непосредно пред почетак Балканских ратова и ослобођења од Отоманске империиjе. Оженио jе Стану Вераjу из Клепаца и са њом добио кћери Радоjку (моjа баба), Даринку и близанце Риста и Мирослава. Почетком Првог свjетског рата jе мобилисан у аустроугарску воjску 1914. године. Предао се српскоj воjсци 1915. године и са њом прешао

Логор Вуксанлекић: Кад су живи завидели мртвима

Капиjа злогласног аустроугарског логора Вуксанлекић надомак црногорско-албанске границе пре 101 године, последњих дана 1917, занавек jе затворена. Међу jедва педесетак оних коjи су тог суморног дана изашли на слободу из логорских жица, коjи су преживели оваj девети круг пакла и остали да казуjу како jе било, била jе и Милица Минић са Гостиља код Даниловграда, оjађена маjка коjа jе са седморо деце доспела у ово мучилиште, а вратила се само са ћерком Милушом. – Кад надjача Шваба и би капитулациjа шеснаесте године, нас била пуна кућа – испричала jе своjевремено потписнику ових редака, већ двадесетак година покоjна Милуша Минић, удата Лакић, сећаjући се страхота коjе jе преживела. – Били отац

Бомбардовање Србије и Срба још траје

СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ То ће још дуго тако бити, и зато Србија не би требало да губи време у бескрајном удварању онима који нису вредни њене муке Од НАТО бомбардовања Србије прошло је 17 година, али западно „бомбардовање“ и политичко иживљавање над Србијом и Србима још траје. Не престаје! Ововремена разлика је само у „технологији“ убијања и мучења и у – што је најувредљивије – томе што добар део политичке елите Србије свесно или несвесно саучествује у тој „разорној мисији“. Скоро да не прође дан а да Запад на неки начин не подсети да бомбардовање није завршено, да „посао није обављен до краја“, а најбизарнији пример је избор датума објављивања првостепене

Дуго чекање на велику политичку идеју

Србима је цео двадесети век протекао у тумарању од немила до недрага, од једне до друге несреће и пораза, а све због недостатка јасних политичких циљева и идеја, каквих је било у 19. веку. Хрвати су за то време реализовали своју највећу политичку идеју Добро осмишљена и врло јасна идеја, праћена исто тако јасним планом реализације, предуслов је сваког успеха, у политици свакако. Ова дисциплина посебно је осетљива на тзв. „велике политичке идеје“ којих по природи ствари не може да буде много. Код Срба и Хрвата постоји неколико политичких идеја, пројеката, који су интересантни за разматрање посебно ако се крене од чињенице да у 20. веку Срби нису имали ниједну

Поштама Српске забрањено издавање маркица

Обиљежавање 20 година Републике Српске, 100 година од Првог свјетског рата, „Андрићград “, стогодишњица рођења патријарха Павла и двјестогодишњица Другог српског устанка, спорни су и забрањени мотиви.  Тако је оцијенила Агенција за поштански саобраћај БиХ, која је забранила маркице Пошта Српске са овим мотивима. Поште Српске крајем године достављају Програм издавања поштанских марака за наредну годину на сагласност Агенцији за поштаснки саобраћај БиХ. Тако су на маркице ставили војсковође чувених битки Првог свјетског рата – Бојовића, Степановића, Мишића, Путника, али и Андрићград као јединствен град, симбол помирења сва три народа у БиХ. Приједлог је била и маркица са ликом патријарха Павла. За Савјет агенције ови приједлози – спорни. Кровна агенција

БИХ 2.5 године без резултата пописа: Бошњаци крију колико их има

Желе по сваку цену да се представе као већински народ. Масовно пријављивали оне који живе у иностранству Свуда у свету попис становништва је статистички и технички посао који се заврши брзо и ефикасно и драгоцен је показатељ демографског и економског развоја. Једино је у Босни и Херцеговини, која је од 1991. на нови регистар становништва чекала чак 22 године, то питање прерасло у прворазредни политички скандал! Иако је попис становништва у БиХ завршен у октробру 2013, још нису објављени званични резултати и подаци о националној структури на које се чека две и по године. Ближи се и законски рок за објаву резултата (1. јул), али политичког договора и даље нема.

ЈУБИЛЕЈ: Без постојања СНД „Пребиловци” многе истине остале би прећутане

Чини се да деценија и није превелики период, али када погледате резултате СНД Пребиловаца које предводи предсједник Миленко Јахура, ово је великих десет година. Редакција СХ уз најбоље жеље у даљем раду од срца честита овом друштву значајан јубилеј Српско национално друштво Пребиловци, удружење Срба из Доње Херцеговине? потомака и поштовалаца српских жртава са овог подручја убијених у геноциду НДХ, основано је у 19.марта 2006.године на Оснивачкој скупштини у Београду, када је усвојен и Статут удружења. Оснивачи Друштва су: Павле Булут, Миленко Јахура, Милорад Ђ. Екмечић, Јовица Влачић, Радослав Булут, Гордан Екмечић, Илија Зуровац, Милан Бекан, Миодраг Ружић, Миро Чаваљуга, +Драган Михић и + Ђоко Комад. За предсједника Скупштине друштва

Линта: Провокативне изјаве Орешковића, Карамарка и Петрова

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује провокативне изјаве хрватског премијера Тихомира Орешковића и двојице његових потпредсједника Томислава Карамарка и Боже Петрова чији је циљ уцјењивање Србије на путу европских интеграција. Скандалозна је чињеница да Хрватска тражи од Србије да испоручи Војислава Шешеља Хашком трибуналу гдје се очекује изрицање пресуде предсједнику Српске радикалне странке 31. марта ове године. Очигледно је да Хрватска злупотребљава чланство у Европској унији јер покушава да себе представи као жртву а Србију као агресора и злочиначку страну у грађанском рату 1991.-1995. године. Линта подсјећа Орешковића, Карамарка и Петрова да је главни кривац за рат на подручју бивше Југославије проусташка политика режима Фрање Туђмана чији

Стефановић: Петров да гледа у сопствено двориште

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић је, поводом критика потпредсједника Владе Хрватске Боже Петрова упућених Београду што власт није изручила Хагу Војислава Шешеља због најављеног изрицања пресуде, изјавио да је Србија шокирана начином на који се он мијеша у њене унутрашње ствари. Стефановић каже да би, прије свега, било добро да потпредсједник хрватске Владе погледа у сопствено двориште и види како живе Срби у Хрватској, они који су преостали након прогона који је организовао режим Фрање Туђмана, свакодневне пријетње које добијају, као и угрожавање свих људских права, наводи се у саопштењу МУП-а Србије. “Било би добро да види црнокошуљаше који парадирају центром Загреба, уништавање ћириличних табли, систематско спречавање повратка Срба

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала