arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

“Вама под Козаром” – збирка пјесама

У прилогу је прво писано дјело из Јеловца – збирка пјесама покојног Рајка Мудринића на тему Другог свјетског рата. Књига је објављена 1971. године у Новом Саду. У њој има и  идеолошког, али исто тако оног највриједнијег везаног за Козару и многострадални род српски. Раденко Петрић, предсједник   — Прочитајте књигу – кликните овдје. Завичајно друштво Патрија Јеловац Приједор   Пут партизанског пробоја бб 79246 Кнежица   Република Српска   Босна и Херцеговина patrija.info@gmail.com www.patrija.info

Прoгутaн врeбaчки Друштвeни дoм

Oпштински суд у Гoспићу зa сaмo две недјеље oдoбриo je грaдским влaстимa и грaдoнaчeлнику Kaрлу Стaрчeвићу дa сe упишу кao влaсници Дoмa Друштвa Српскe нaрoднe читaoницe и библиотеке Врeбaц, oснoвaнoг 1930. Пишe Aњa Koжул Tрoмa судскa прaксa у Хрвaтскoj пoнeкaд угoднo изнeнaди. Пoстaлo je уoбичajeнo дa судски пoступци трajу дугo, дa сe врaћajу нa пoчeтaк и дa кaткaд чaк нaдживe стрaнкe у пoступку. Нo и дaљe сe пoнeки случajeви рjeшaвajу брзo и eфикaснo. Дoдушe, прeтeжнo у кoрист oних кojи имajу мoћ. Taкaв примjeр стижe из срeдиштa Ликe, из Гoспићa. Taмoшњи Oпћински суд и њихoв Зeмљишнo-књижни oдjeл риjeшиo je у сaмo 13 дaнa jeдaн зaхтjeв рукoвoдствa Грaдa Гoспићa, нa чeлу с

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати “Дару”

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм “Дара из Јасеновца”. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише “умивен”и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

Анђелко Анушић: ЗЛОДУХ ДУПЛИХ СТАНДАРДА

Реч o Посланици Смиље Тишме професионално заглувелим и занемелим у Народној скупштини Републике Србије. Дубоко ме је дирнуо и забринуо текст академика проф. др Василија Ђ. Крестића „Има ли Србија снаге и воље да заштити националне интересе“, објављен у Печату (698, од 21. јануара), а поводом опетоване лицитације бројем жртава усташког злочина геноцида у Јасеновцу, и неувршћавања у дневни ред Народне скупштине Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941–1945). Схватио сам га као протест, као последњи апел оглувелој и занемелој, бешћутној Народној скупштини – несавесној и несолидарној са страдањем свога народа током Другог светског рата. Или можда политички уцењеној помирљивошћу и сарадњом у региону –

Меморијална академија поводом 80 година од страдања Срба у Бојнику 17. фебруара 1942.

Беседа др Дејана Антића изговорена на Меморијалној академији. Век који је за нама, за српски народ представљао је епоху великих националних дела, али и епоху страдања. Страдало се у Великом рату, у Другом светском рату, страдало се током одбрамбено-отаџбинског рата и у време Нато агресије на нашу земљу. И ни један регион, ни један педаљ српских земаља, није био поштеђен ратних разарања и великих људских губитака. Зато смо се вечерас окупили, овде у Пустој Реци, под окриљем Радан планине, не би ли се са тугом и болом присетили једног од највећих пострадања српскога рода са југа Србије у XX веку. Од давнина је Пуста река насељена Србима. У време Краљевине

НИЈЕ ХОЛОКАУСТ, ВЕЋ ЖРТВЕ НДХ: Споменик жртвама нацистичког и усташког терора у Загребу годину дана прекривен

Иако је у Загребу довршен споменик жртвама нацистичког и усташког терора, смештен у близини главне железничке станице, већ годину дана је прекривен непрозирним материјалом и нико не зна када ће бити откривен. Спомиње се април, месец који се веже и за оснивање НДХ, 10. тог месеца, 1941. године. Споменик жртвама усташког режима, пре свега Јевреја и Срба из времена НДХ, урађен је за време мандата бившег градоначелника Милана Бандића. Око споменика постоји и проблем његовог имена. Јеврејска заједница тражи да то буде споменик жртвама из НДХ, а не споменик жртвама Холокауста, што је била идеја оних који су га иницирали. Јеврејска заједница је више пута протестовала због тог “званичног” назива,

Помен убијеним Србима у селима Поткозарје и Пискавица

У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју служенa je литургија и парастос поводом 80 година од стравичног покоља над више стотина српских цивила, које су усташе починиле у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица 1942.године. Слике ужаса од 12. фебруара 1942.године још су живе у очима Данке Милаковић. Тада као осмогодишња дјевојчица ни сама не зна како је преживјела  усташки покољ. „Имала сам тада осам година. Мајка ми је погинула и дијете од седам мјесеци. Ту ми је и бака погинула и још њих 11. Газили смо по тој крви цијели дан. Остало нас је само троје живих“, прича свој потресни животни пут Данка Милаковић.  Главни задатак Удружење грађана

Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки

14. фебруара 1945. године Владо Шегрт је стријељао 19 младих Невесињки. Да се не заборави! На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Влада Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Влада Шегрта на тзв. Требињском савјетовању. Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона Лука Вукаловић, командант злогласног Првог херцеговачко – црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28.01.1942. То је била јединица посебне намјене, састављена од најспремнијих идеолошки мотивисаних бораца

УБИЈАЛИ ДЕЦУ ЈЕР СУ БИЛИ СРБИ

Усташе као део плана за масовно уништење српског народа убијали и слали децу у логоре у Норвешкој. Преко 120 деце послато а 31 дете убијено за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој. ,,Током Другог светског рата из Србије и независне државе Хрватске стигло је 4.050 затвореника. Огромна већина њих су били етнички Срби. Око 120 од њих била су деца млађа од 18 година. Од ових српских затвореника 2420 је изгубило живот у Норвешкој. Огромна већина је умрла прве године у пет логора које су водили СС, у неким од ових логора смртност је била и до 80%, што је много већа стопа смртности него, на пример, у

У Лондону одржана комеморација „Сјећање на српске жртве усташког геноцида“

Директор Фондације Драгана Томашевић подсјетила је присутне на чињеницу да је ревизија историје све више присутнија у јавном животу како Хрватске тако и Србије. У Лондону је одржан комеморативни скуп „Сјећање на српске жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ)“, на којем су личности из британских академских кругова, политичког живота, те представници амбасада разних земаља у Великој Британији први пут чули сличности и разлике између њемачкиг логора Аушвиц и усташког Јасеновац. Скуп је одржан синоћ, у организацији Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст, у оквиру традиционалне манифестације „Мјесец српске културе у Великој Британији“ у Српском центру при Цркви Светог Саве у Лондону. Гостима је на скупу приказана премијера

СЛОБОДЕ СЕ ДОМОГЛО 105 ЛОГОРАША: Пре 80 година у Нишу се догодио први пробој нацистичког логора у Европи (ФОТО)

Пре равно 80 година, 12. фебруара 1942, група најхрабријих логораша одважила се да организује прво бекство из једног нацистичког логора у Европи. Пише: Ј. ЋОСИН Било је то бекство из концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, основаног само пет месеци раније. Зато је овај пробој постао симбол пркоса, слоге, јединства, али и великог страдања. Тог дана, готово 150 заточеника из собе број 12 почело је пробој, а предводили су их Бранко Бјеговић и Душан Томовић, који су и успели да успешно побегну. Тај пробој логораша, први у Европи, дао је овом стратишту посебно место на злокобној мапи нацистичких логора, упркос чињеници да је у њему за време Другог светског

Ђурђица Драгаш: Амстердам у Београду

Зашто нас више боле туђе него властите ране или каква је разлика између “Мајиног” и “Дариног” народа. Синоћ је у београдском позоришту “Атеље 212” одржана премијера представе Амстердам. Данима је најављивана и истицано је да је реч о “првом извођењу тог комада на српско-хрватском говорном подручју” као и првом “извођењу текста реномиране израелске ауторке Маје Арад Јасур на овим просторима”. Рекло би се да Београд, као и обично, предњачи!!! Уз ограду да представу нисам још одгледала па зато не могу ни да улазим у њене детаље, размишљам ипак, од тренутка кад сам прочитала о чему се у њој ради, о томе како би била примљена у београдској и “регионалној” јавности

Сахрањен Славко Јовичић Славуј (ВИДЕО)

У Палама је данас сахрањен Славко Јовичић Славуј који је преминуо јуче у 69. години. Био је посланик у Парламентарној скупштини БиХ и један од оснивача Савеза логораша Републике Српске. Бивши посланик у Парламентарној скупштини БиХ и некадашњи заточеник у сарајевским логорима смрти Славко Јовичић Славуј сахрањен је данас на гробљу Баре на Палама. Сахрани су, уз чланове породице и пријатеље, присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, руководство општине Пале, представници Полицијске управе Источно Сарајево те јавног и политичког живота. Додик је подсјетио да је Јовичић прошао тешку голготу у сарајевским логорима за коју није нико осуђен, али да је, упркос натчовјечанским боловима и ломовима, задржао љубав за људе.

Србија архиву о злочинима НДХ доставила Израелу: Хрватска љута и поново пријети

Хрватска тражи од Србије да јој преда и грађу са диска коју је Србија предала Израелу и у којој је, према саопштењу српског Министарства обране, грађа о страдањима Јевреја у НДХ. Хрватска поново прети Србији да ће зауставити њен пут ка Европској унији, а као разлог сада наводи проблем архивске грађе које Београд наводно одбија да врати Загребу. Загребачки Вечерњи лист тврди да Београд одбија да Загребу врати архивску грађу која му припада иако је, како кажу, Србија потписала споразум о сукцесији. Вечерњи пише да је тим поводом Хрватска јуче упутила протестну ноту Србији у којој, како наводи, упозорава да проблем архива може зауставити пут Србије према ЕУ. Лист додаје

Ђурђица Драгаш: Ратни добоши великих најављују страдање малих, али обични смртници треба да поставе једно питање

Не знам чега се данашња деца највише плаше. Родитељи би можда, мало у шали, мало у збиљи, рекли да је одузимање телефона “баук” од којег зазиру, али ко ће знати шта је заиста у њиховим главицама. Вероватно ни моји родитељи нису могли да претпоставе да сам се ја, после оног најранијег, “бабарога” периода, уствари највише плашила рата. Врло добро се сећам с којим сам страхом гледала Дневник и затварала уши да не чујем вести с далеког ратишта на којем су снагу одмеравале две државе сличних имена. Није моја дечја логика могла да “докучи” шта је то натерало Ирак и Иран да ратују кад се већ готово исто зову. Сећам се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.